Подручје Грахова као и сјеверног дијела Ливањског поља којег настањују ( бар до посљедњих ратова) скоро искључиво Срби, пописан је 1550. године у попису Клишког санџака, и то у оквиру хаса херцеговачког Бехрам-бега. Тај хас Бехрам-бега био је састављен из само двије нахије: Грахово (подручје данашњег Грахова) и Сарумише (сјеверни дијелови Ливањског поља). Судећи по попису, Срби у влашком статусу, насељени у ове двије нахије, досељени су ту око 1530. године.
Иначе, мислим да се нигдје у Крајини као на подручју Грахова не појављује толико топонима који имају своје парњаке у источној Херцеговини: Казанци, Срђевићи, Грковци, Малешевци, Угарци, Бастаси, Корита, па чињеница да је ово подручје било хас једног херцеговачког санџакбега можда објашњава ове подударности.
Нешто детаљније податке о овом херцеговачком санџакбегу Бехраму из 1550. године, нашао сам у раду O HERCEGOVAČKIM SANDŽAKBEGOVIMA DO OSNIVANJA BOSANSKOG EJALETA од Муамера Хоџића.
https://www.researchgate.net/publication/348923291_O_HERCEGOVACKIM_SANDZAKBEGOVIMA_DO_OSNIVANJA_BOSANSKOG_EJALETAЕво шта је о Бехрам-бегу написано у овом раду:
"
Behram-beg T. Popović navodi kako nije mogao utvrditi ime sandžakbega koji je došao nakon Sinan-bega, pošto se u dubrovačkim izvorima spominje samo kao Illusstrisimus Dominus Sangiacchus. Na osnovu podataka iz osmanskih izvora zna se pouzdano kako je početkom juna 1550. godine hercegovački sandžakbeg bio Behram-beg. Nema podataka kada je Behram-beg imenovan na dužnost hercegovačkog sandžakbega i je li osim njega bio još neko na tom položaju. U sumarnom defteru za Hercegovački sandžak postoji bilješka datira-na 3. juna 1550. godine u kojoj stoji da je
nahija Nikšić pridodana hasu hercegovačkog sandžakbega Behram-bega, na osnovu čega se da zaključiti da je najkasnije početkom juna 1550. godine Behram-beg bio na toj dužnosti. On je u Hercegovini bio i krajem marta 1551. godine, kada je vojvoda Husejn po njegovom ovlaštenju u Kotoru preuzeo 3.000 dukata koje je trebalo proslijediti u Istanbul. U tom izvoru spominje se kao
Bexram beg sangiacco dell’ Erzegovina. On je najvjerovatnije ostao u Hercegovini do kraja 1551. godine, kada je imenovan Sinan-paša."
Занимљив је овај податак о припајању нахије Никшић хасу овог херцеговачког санџакбега, јер је познато да једине досад потврђене генетичке Никшиће у Крајини (Ерцеге и Трубиће) налазимо управо у насељима које су припадале хасу овог санџакбега у нахији Сарумише на ливањском пољу. Да ли је Бехрам-бег заслужан за насељавање Никшића у Крајини?
Остаје и даље отворено питање како су се ове двије нахије нахије Грахово и Сарумише уопште нашле у хасу херцеговачког санџакбега. Да ли су у оквиру тог хаса биле и прије Бехрам-бега?
Успио сам коначно послати YSequ узорке Мандића никољштака из Рисовца, а који су поријеклом из граховских Пећи и могли би бити међу најстаријим родовима ове двије нахије. Ови Мандићи имају у пројекту доста непоуздан хаплотип, претпоставка је да би могли бити у грани Војинића Љешњана, али видјећемо шта ће SNP показати.
Било би идеално када би се могли изоловати сви родови који воде поријекло из ове двије нахије херцеговачког санџакбега 1550. године.
