Аутор Тема: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва  (Прочитано 8738 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #1 послато: мај 15, 2014, 10:09:16 пре подне »
Хтио бих рећи коју о становништву средњег Поуња.

Оно што је карактеристично за Поуње, а и Босанску крајину генерално, а и оно што је одваја од остатка Босне јесте да нема мјешовитих муслиманско-српских села. То је вјероватно посљедица близине границе и сталних ратних догађања. Тако су српска и муслиманска заједница практично функционисале паралелно, без јачих међусобних веза. Контакти су обично били у градовима, за пазарни дан, кад се размјењивала роба, али генерално су то била два одвојена свијета, сваки за себе.

Поуње је заправо Босанска Крајина у најужем смислу, одавде се назив Крајина проширио касније све до Врбаса. У Средњем вијеку овим простором су владали словински кнезови Бабонић-Благајски (предак ових Бабонића је био племић Бабо, историјска иронија је да је истим крајем 1980-тих владао други тзв. Бабо-Фикрет Абдић), а цијели крај је припадао Угарској. Босна Котроманића никада није владала овим подручјем. Релативно касно је цијели крај пао под Турке, од 1550-1592. Бихаћ је био последњи град у Европи који је 1592. пао у турске руке. Освојио га је Херцегли Хасан Паша Предојевић уз помоћ Срба, својих сународника, које је као досељенике из Херцеговине, населио око Бихаћа. О том освајању Бихаћа са Хасан Пашом, учествовали су и многи стариначки Срби са Змијања, о чему је писање оставио Петар Кочић у свом раду о Змијању. Хасан Паша није био ратне срећне, па се већ наредне 1593. године удавио у Купи покушавајући да освоји Сисак. Турски попис  Босанског санджака из 1604. нам оставља прилично јасну слику о Поуњу у том периоду. С обзирома на то да се радило о тек освојеним крајевима популациона слика је показивала мањак становништва. Нема сумње да је интензивно насељавање Поуња услиједило у периоду од 1600-1680. У том периоду већину становништва чине Срби у влашком статусу са муслиманима у градовима. Католици су у великој већини исељени, или дијелом исламизирани.

Како је турска моћ слабила и како су губили ратове, притисак на Србе је бивао све већи, па се прве мање групе, већ у том периоду исељавају у Кордун и Лику, на аустријску територију. Међутим главно исељавање ће услиједити у периоду око Бечког рата 1683. када добар дио становништва Поуња прелази на, од Аустрије ослобођена подручја, Баније и Кордуна.

Турска је у том рату изгубила Лику, Кордун, Банију и Далмацију, а већина муслиманских избјеглица из тих крајева ће се преселити и концентрисати управо у Поуњу. Тад се добрим дијелом мијења и етничка слика Поуња и крајеви са лијеве стране Уне уз границу, постају доминантно муслимански. Турци више нису имали повјерења у хришћанске Србе и држе их подаље од границе са Аустријом, у дубини своје територије. Ипак, значајан број Срба се и у 18.вијеку задржао у Поуњу, а неки, појединачно досељавали су и из Далмације и Лике.

Следећа велика депопулација српског становништва Поуња десиће се 1790. за вријеме лаудонова Рата, када је Поуње центар сукоба између Аустријанаца и Турака. У том рату, може се слободно рећи да је цијело средње Поуње остало без Срба. Већина их је избјегла на Банију и Кордун. Након рата, на ту пусту земљу, почеће се досељавати српско становништво из Лике и Далмације, а досељавања ће трајати кроз читав 19.вијек. Кулминираће са 1879. годином и аустријском окупацијом Босне, када ће велики број српских Личана доселити у Поуње.

До последњег рата српско становништво Поуња потицало је у 90% случајева баш од тих личко-далматинских досељеника који су дошли након 1790. године.

У последњем рату, средње Поуње је поново остало без Срба. Данас веома мали број их живи у неколико села у околини Босанске Крупе.
« Последња измена: мај 15, 2014, 10:14:27 пре подне Синиша Јерковић »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #2 послато: мај 15, 2014, 09:41:34 поподне »
Што се тиче Средњег Поуња, оно је заједно са Козаром, дало бар четири већа таласа избјеглица које су прешле на Банију и Кордун.

Занимљиво је да се скоро сваки од тих таласа даље везује за унутрашњост Босне и да се у највећем броју случајева не уклапа у миграционе правце из Лике и Далмације (који јаче долазе до изражаја тек посље Лауданова рата (1788-1791).


Писао сам раније о сеобама на Банију.

Што се тиче сеоба на Банију, поклапале су се са почетком и крајем одређених ратова:
- 1683-1699.
- 1716-1718.
- 1737-1739.
- 1788-1791.

1) У првом рату 1683-1699. године, Аустријанци ослобађају Костајницу и привремено заузимају Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, Босански Нови, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу. Након завршетка рата Аустрија је изгубила све што је освојила са босанске стране Уне, укључујући и Нови Нови (данашњи Двор) и Зрињско Поље. Српски народ из тих крајева прешао је у глински и петрињски крај. Турци у њихова опустјела села доводе Србе из унутрашњости, углавном из Средње Босне.

2) У другом рату 1716-1718. године, Аустријанци заузимају Нови Нови, Зрињско Поље, Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу, а изгледа проширују и Суву Међу према Цазинској Крајини. Напад на Босански Нови је одбијен. Након завршетка рата, Аустрија је добила све што је освојила у западној и сјеверној Босни.
На освојеном простору основана је Дубичка капетанија, са центром у Босанској Дубици. Око Дубице је било 18, мање или више запустјелих села, у која су навалили Срби из Средње Босне. Дубичка капетанија је остала под Аустријом до 1739. године.

3) У трећем рату 1737-1739. године, Аустријанци (и наши Крајишници са њима) су доживјели тешке поразе код Бужима у Цазинској Крајини и под Бања Луком (сасвим је извјесно да је српски народ у тим крајевима стао уз Аустријанце и заједно са њима кренуо у повлачење на Банију, бојећи се турске освете). Турци тада прелазе у офанзиву и пале по Зрињском Пољу и велики дио Срба одводе у ропство. Након завршетка рата, Турци су добили Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу. Аустријанцима је остао Нови Нови и Зрињско Поље. Српски народ са простора Дубичке капетаније, тј. оних њених дјелова са босанске стране, који су поново припали Турцима, морао је опет у сеобу. Чак су Аустријанци планирали да један дио њих населе у Банат, пошто су дијелови Дубичке капетаније са банијске стране били пренасељени. Зна се да је тад насељено доста Срба у глинску капетанију и низ Суву Међу, а неки су завршили и око Војнића.

4) У четвртом рату 1788-1791. године, Аустријанци су на простору Лике избили на Уну. Прије почетка рата, костајнички прота Јован Поповић је прешао у Поуње и почео народ позивати на устанак, да би се олакшало Аустријанцима. Зна се да су се Срби дигли на оружје и још прије рата је на Банију прешло 428 српских породица, од којих су војно способни одмах увршетни у редовну граничарску војску. Након завршетка рата, на Банију је прешло још 818 српских породица. Попунили су засеоке по већ насељеним селима, а било је и оних за које није било мјеста на Банији, па су насељени по Кордуну и по Цивилној Хрватској. Помиње се да је тада пресељено из Босанске Крајине око 15.000 Срба.

Ипак, пронашао сам скоро неке информације које указују да је постојала још једна сеоба на Банију, изгледа око 1770. године.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #3 послато: мај 29, 2014, 08:20:02 поподне »
Милан Карановић о пореклу становништва Босанске Крајине:

" Босанска Крајина је била транзитна област за миграције, које су текле од Рашке, старе Црне Горе, Херцеговине и централне Босне, за посавске и подравске крајеве, преко Лике и Баније.

О томе има помена у радовима Лопашића, Грбића, Милаша, Ивића, Шишића, Грујића, и Скарића. У томе су од велике важности архивски подаци Алексе Ивића: "Миграција Срба у Хрватску". Кад се буду предузеле и тамо на лицу места испитивања насеља и порекла становништва, вероватно ће се моћи установити за извесне породице у Хрватској, да су прошле кроз Босанску Крајину, заустављајући се неко време и остављајући неке своје огранке.

По архивским подацима најзнатније је исељавање било из Босанске Крајине за Лаудоновог Рата 1788-91. Тада је прешло по Грбићу око 28000 душа са 46 свештеника. Међу њима је било много породица, које су се из Далмације населиле биле у Босанску Крајину. Из испитане области су тада прешли: Поп Ђорђо Гак са 120 породица из Рујишке; поп Јован Ћулибрк из Блатне 116 породица и уставио се у Орловцу; поп Стојан Стојнић из Мразовца са 102 породице и уставио се у Орловцу; поп Стојан Драгишић из Живешкупа са 60 породица и уставио се у Новом; поп Јован Булић са 131 пор. из Градине; Стојан Туромановић из Пећине , поп Филип Дмитровић и поп Јован Дмитровић из Мутничког Врела.

Као што је већ познато по Милашу, Лопашићу, Дедијеру, кроз ову област су пролазили исељеници од Рашке, Херцеговине, Црне Горе и Средње Босне, и померали су се за ратова даље у посавске и подравске земље. За прво порекло није се могло сазнати непосредно од старих људи, него само за етапне области, и то да су: од Змијања, Далмације, Лике, Тромеђе, Сане, Бјелајског Поља и Унца. Често селећи изгубило са сећање на даљње порекло и разгранавање породица. Све што су знали рећи: "ти су ти једно", "некако једно па се разродило". То и крсна слава, нарочито ређа, били су ми важан руковођ у испитивању даљњег порекла.

За знатан део родова сазнао сам порекло бавећи се неко време у Змијању, на Тромеђи и под Улицом планином и у околини Книна, где сам покушаво да хватам везе ових транзитних области са њиховим матицама порекла.


У области кажу да су "старосједиоци", сви они које је затекла окупација. Чини се да све оне који су доселили од Змијања сматрају старинцима, и ти са поносом кажу да су са Змијања. Шта више за неке породице, за које сам дознао да су са Змијања селиле у Далмацију, и из Далмације доселили у ову област, кажу само да су са Змијања и не спомињући да су прошли кроз Далмацију и Лику.

Поносније им је рећи да су са Змијања.


Чисто кабинетски рад Владислава Скарића: "Порекло православног народа у сјеверозападној Босни" помогао ми је у трагању за даљна порекла неких разгранатих родова, који су, "некако једно". На лицу места уверио сам се да су његова посматрања и закључци у неким родовима ређих презимена и слава доста тачни. "

Поуње у Босанској Крајини, 1925. год.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #4 послато: јун 01, 2014, 09:36:09 поподне »
Становништво Поуња добрим делом води порекло из Далмације. Тачније, Далмација је била последња етапна област за многе Крајишнике.

Поменућу неке родове из овог дела Босанске Крајине, који су досељени преко Далмације. Испод ће бити исписана презимена и славе истих родова у Далмацији.

Каран, Карановић (Ђурђевдан )

Каран - Бјелина , Бенковац , Добропољци , Церање горње , Ислам Грчки - Св . Георгије , Св . Никола

Карановић - Чучево , Кистање


Штрбац ( Ђуђевдан, Никољдан )

Штрбац - Запужане , Кистање , Брибирске Мостине , Раштевић , Бенковац, Биљане Доње , Жажвић - Св . Козма и Дамјан , Св . Георгије , Св . Никола


Лончар ( Ђурђевдан )

Лончар - Карин , Кула Атлагић , Сиверић , Биочић , Биљане Доње - Св . Јован , Св . Никола , Св . Стефан


Илић (Ђурђевдан)

Илић - Пађене , Буковић - Св . Георгије


Крнета ( Св. Тома )

Крнета - Кистање , Стрмица - Св . Јован


Богуновић ( Св. Јован )

Богуновић - Биљане Доње , Бенковац , Запужане , Раштевић , Радашиновци , Медвиђа , Јагодња Доња , Какма , Булић - Св . Георгије  , Св . Стеван , Св . Јован


Гак, Гаковић ( Св. Никола )

Гак - Затон , Обровац - Св . Јован


Добријевић ( Св. Стеван )

Добријевић - Вариводе , Пластово , Ђеврске , Шибеник , Међаре , Отон , Радљевац - Св . Стефан


Опачић ( Св. Лука )

Опачић - Голубић ( кнински ) , Бјелина , Мурвица , Смоковић , Биовичино Село , Стрмица , Биљане горње , Плавно , Отон - Св . лука


Предојевић  ( Св Алимпије )

Предојевић - Ервеник


Бјелановић ( Козма и Дамјан )

Бјелан - Орлић , Островица , Ђеврске , Ножица , Гаћелеза - Св . Козма и Дамјан

Бјелановић - Ђеврске , Кистање , Задар , Смилчић - Св . Никола , Св . Козма и Дамјан


Новаковић ( Никољдан )

Новаковић - Кистање , Книн , Жажвић , Бјелина , Кашић , Плавно , Бенковац , Маовице , Биљане доње , Книнско поље - Св . Никола , Св . Козма и Дамјан , Св . Јован


Вејновић ( св. Василије )

Вејновић - Модрино Село , Мокро Поље , Чучево , Тињ - Св . Василије


Највећи део српског становништва Далмације досељен је управо из Босанске Крајине и то са Змијања и из Бјелајског Поља, а део ће свакако бити пореклом из Лике .

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #5 послато: новембар 24, 2014, 09:38:14 поподне »
Милан Карановић, Крајина - крвава хаљина

Постанак Крајине и карактер и менталитет Крајишника по народним песмама



Ван мреже dom1977

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #6 послато: јануар 07, 2016, 11:59:53 поподне »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #7 послато: јануар 20, 2017, 12:15:05 поподне »
Иако се текст односи на читаву Босанску Крајину, не само на Средње Поуње, лепо објашњава стање насељености и кретање становништва у овом делу Босне.

Наиме, већ је Курипешић, почетком 16. века, приметио да су многа села у Босанској Крајини практично пуста. Тако нпр. село Заблаће код Кључе, уместо ранијих 80 кућа, 1530. године има свега 7, или 8 домаћинстава.

Уочљиво је да су након пада Босанске Крајине многа села потпуно опустела. Становништво је изгинуло, или одведено у ропство. Хрватско становништво из Унца и Поуња је потпуно исељено.

Занимљиво да су села дубичке нахије изгубиле све своје становништво, тако да ни 30 година после успостављања турске власти тамо није било ни једне куће.

Овај простор ће касније попунити српско становништво. Ево тог текста:






Извор: Др Милан Васић, "Етничка кретања у Босанској Крајини у 16. веку"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #8 послато: новембар 07, 2017, 07:48:37 поподне »
Милан Тодић се осврнуо на живот и дело Милана Карановића, односно на његова истраживања на подручју Босанске Крајине и шире. Мислим да је у реду да такав један текст буде на овој теми, с обзиром на заслуге Милана Карановића.

Верујем да ће ово посебно бити занимљиво нашем Сергиусу. :)

ЖИВОТНИ ПУТ И НАУЧНИ РАД ЕТНОЛОГА МИЛАНА КАРАНОВИЋА
http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1820-4244/2014/1820-42441411291T.pdf

"Као ученик петог разреда гимназије 1904. године, набавио је „Упутства за испитивање села у БиХ" и већ тада прошао сва села од Босанске Крупе до Кршаља и од Хашана до Чађавице. Због теренског рада и прикупљања материјала о поријеклу становништва, неки су га погрешно схватили и говорили онај карански ђак из Рујишке шенуо, па све ода по брдима и долинама и пита како се зову“. (не знам зашто ме ово подсећа на нашег уредника, крв није вода) ;)

"За Ускрс 1905. године, као ученик шестог разреда гимназије, долази у родно село и присуствује литургији у цркви, гдје му „Васкрсеније твоје Христе спаси“ буди осјећај да пређе на богословију. По завршетку гимназије упућује молбу за богословију у Рељеву крај Сарајева, гдје је и примљен."

"Сматра се да је само презиме „Каран“ настало од турске ријечи „кара“ – црн, јер су Карани били омражени код Турака због свог јунаштва у свим устанцима против Отоманског царства. Неки то вежу и за њихову црну комплексију, иако је Карановић утврдио да су му сви у роду више смеђи и плавокоси него црномањасти. Међутим, Стојан Новаковић и фра Иван Јукић су склонији вјеровању да ово презиме потиче од рударске ријечи „karren“ – колица."

Милан Карановић 1882 - 1955 (највероватније I1-P109)


Једно од писама Јована Цвијића Милану Карановићу



симо

  • Гост
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #9 послато: новембар 07, 2017, 08:56:54 поподне »
Пошто је Небојша већ споменуо крајишки род Карана/Карановића, можда бих овдје могао да објавим једну своју ранију анализу везану за Карановиће коју сам радио за неког од тестираних.

КАРАНОВИЋИ

Карановићи су једна од најстаријих и нараспротрањенијих српских породица у Крајини. У првим писаним изворима помињу се још у попису жумберачких Срба 1538. године (Павко Карановић). У Крижевцима је 1651. године  међу Србима забиљежен војник  Стефан Каран. Већ у првом аустријском попису Славоније из 1698. године, у селу Миљановцу јужно од Дарувара записан је домаћин Стојко Карановић, а у попису из 1736. године три домаћинства Карановића забиљежена су у селу Мацуте код Подравске Слатине.
Истовремено, бројни Карани или Карановићи записани су на подручју Далмације. Тако су у млетачком попису Равних котара из 1709. године записани у Пркосима (Богдан и Милан), Горњим Биљанама (Марко), Добропољцима (Новак и Вучен), Исламу Грчком (Радован), Радошиновцима (Стипан). Карани, Карановићи помињу се у Равним Котарима и кроз читав 18. вијек, а у поменутим насељима живјели су све до ратова 90-тих.
Једна већа група Карана/Карановића која није била обухваћена горњим пописом живјела је у далматинским мјестима Отон и Плавно. Породице које су се тамо населиле 1692. године, након што су ти крајеви ослобођени од Турака, дошли су из Бјелајског Поља и Санице. Карановићи су били међу њима. Управо ће ова група Карановића дати највећи број исељеника у Босанску Крајину, најприје у Унац, а потом у цијело Поуње, Подгрмеч, Посање и Поткозарје.
Карановићи су 1712. године забиљежени и у попису Лике. Тако се спомиње домаћин Јован Карановић у Брувну, и Илија Каран у Ловинцу. Ови би Карановићи могли бити од далматинске групе.
Отонски Карановићи ће почетком 18. вијека доселити у пусто село Бобољуске, у дрварском крају, недалеко од ушћа Унца у Уну. Из Бобољусака ће се Карановићи расељавати испрва у најближа уначка села: Велико и Мало Очијево, Очигрије, Горње Врточе, затим у бројна села петровачког краја: Крњеушу,Рисовац, Сувају, Тук Џевар, Цимеше, Бравско, крупско-бихаћког краја: Бадић, Баштра, Бушевић, Гудавац, Подвран, Ивањска, Отока, Велика Рујишка, Заложје, Доња Гата, Крупа, Врањска, Љусина, Остружница, Петровићи, Суваја, Теочак, Осредак, Пишталине, Ћоралићи.
Карана/Карановића је било у котаревима Дубица, Приједор, Сански Мост, а једна група Карана/Карановића је живјела и на подручју Дувна и Купреса.
Бројни су Карани/Карановићи који су живјели на подручју Баније и Кордуна.
Као што се може видјети презиме Каран/Карановић је било присутно у готово свим крајишким областима. Сви Карани/Карановићи славе двије славе Ђурђевдан и Никољдан. Постоји предање да је једна грана Карановића промијенила славу са Ђурђевдана на Никољдан због завјета св. Николи који их је спасио из једне тешке животне ситуације.
Сви подаци у изворима, а и генетски резултати показују да су вјероватно сви крајишки Карановићи/Карани повезани и да  представљају једно племе које је у 16. вијеку живјело на подручју данашње Босанске Крајине. Одатле су се Карани/Карановићи исељавали у остале области, а затим се опет враћали у Босанску Крајину, гдје су и данас најбројнији.
Право питање је одакле су даљим поријеклом Карани/Карановићи и да ли генетско тестирање може дати одговор на то питање.

ГЕНЕТСКИ РЕЗУЛТАТИ

Данас имамо генетски тестиране четири породице Карана, Карановића из Крајине. Ради се о породицама из различитих мјеста поријекла: Карановић из Рисовца/Босански Петровац, Карановић из Бобољусака/Дрвар, Карановић из Великог Очијева/Дрвар и Каран из Доњих Церања/Бенковац.
Сва четири тестирана имају веома близак хаплотип и минималну разлику на STR маркерима што јасно говори да су истог и веома блиског поријекла по линији мушких предака. Поређење са другим тестираним из базе Српског ДНК пртојекта их јасно сврстава у хаплогрупу I1-P109, такозвани дробњачки род, који је још ближе одређен SNP-ом FGC22045.
Ова дробњачка хаплогрупа је и данас присутна, поред Карановића и код других крајишких породица. За Карановиће је посебно значајно што је она пронађена и код крајишких Војиновића, за које предање наводи да су истог рода као и Карановићи. И заиста Војиновићи имају скоро идентичан хаплотип Карановићима.

ЗАКЉУЧАК

Из горе наведеног можемо претпоставити да су крајишки Карани/Карановићи дио веће племенске групе која се почетком 16. вијека нашла на подручју Босанске Крајине. Даље поријекло, како показују генетски резултати, је од племена Дробњака из Старе Херцеговине, а још даље поријекло указује на европски сјевер и норманске сеобе. Из Босанске Крајине су се Карани/Карановићи у 16. и 17. вијеку расељавали у Жумберак, Славонију, Далмацију, да би се потом из Далмације почетком 18. вијека населили  на подручју Унца одакле су се расељавали опет по Босанској Крајини, Банији, Кордуну, Лици.
Из рода Карана/Карановића биле су познате војводе из босанскохерцеговачког устанка против Турака 1875-1878, браћа: Поп Ђоко Каран и поп Стеван Каран. Од рода Карановића је и познати етнограф, сарадник Јована Цвијића Милан Карановић, српски санитетски генерал из Првог Свјетског рата др. Сима Карановић, редитељ Срђан Карановић, глумице Мирјана Карановић и Марија Каран.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #10 послато: новембар 07, 2017, 09:12:10 поподне »
Одлична анализа, симо.

Карановићи су, условно речено, онај старији слој Срба на простору Змијања (даље Стара Херцеговина). У тој су групи још неке породице из ДНК пројекта.

Из горепоменутог текста:

"И само поријекло овог презимена је тешко установити, али по свим причама старинаца Карана, они потичу са Змијања, одакле су се прикључили четовањима Стојана Јанковића и раселили се у Сјеверну Далмацију. На основу свестраног проучавања Милана Карановића, Каране су Турци затекли у селу Козици или Соколову више Кључа. По њему и његовим проучавањима, на основу психичких, физичко-соматолошких, моралних особина, комплексије лубање, пигмента косе и боје очију, Карани су најстарији припадници једне групе родова које су сачињавали: Грубори, Грубишићи, Рађеновићи, Бурсаћи, Зељковићи, Момчиловићи и Бауци. Прота Петар Рађеновић у својим радовима наводи о Бјелајском Пољу да су „једно“ Карани и Војновићи, потомство од два брата, Војина и Карана."

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #11 послато: новембар 07, 2017, 09:24:13 поподне »
Пошто је Небојша већ споменуо крајишки род Карана/Карановића, можда бих овдје могао да објавим једну своју ранију анализу везану за Карановиће коју сам радио за неког од тестираних.

КАРАНОВИЋИ

Карановићи су једна од најстаријих и нараспротрањенијих српских породица у Крајини. У првим писаним изворима помињу се још у попису жумберачких Срба 1538. године (Павко Карановић). У Крижевцима је 1651. године  међу Србима забиљежен војник  Стефан Каран. Већ у првом аустријском попису Славоније из 1698. године, у селу Миљановцу јужно од Дарувара записан је домаћин Стојко Карановић, а у попису из 1736. године три домаћинства Карановића забиљежена су у селу Мацуте код Подравске Слатине.
Истовремено, бројни Карани или Карановићи записани су на подручју Далмације. Тако су у млетачком попису Равних котара из 1709. године записани у Пркосима (Богдан и Милан), Горњим Биљанама (Марко), Добропољцима (Новак и Вучен), Исламу Грчком (Радован), Радошиновцима (Стипан). Карани, Карановићи помињу се у Равним Котарима и кроз читав 18. вијек, а у поменутим насељима живјели су све до ратова 90-тих.
Једна већа група Карана/Карановића која није била обухваћена горњим пописом живјела је у далматинским мјестима Отон и Плавно. Породице које су се тамо населиле 1692. године, након што су ти крајеви ослобођени од Турака, дошли су из Бјелајског Поља и Санице. Карановићи су били међу њима. Управо ће ова група Карановића дати највећи број исељеника у Босанску Крајину, најприје у Унац, а потом у цијело Поуње, Подгрмеч, Посање и Поткозарје.
Карановићи су 1712. године забиљежени и у попису Лике. Тако се спомиње домаћин Јован Карановић у Брувну, и Илија Каран у Ловинцу. Ови би Карановићи могли бити од далматинске групе.
Отонски Карановићи ће почетком 18. вијека доселити у пусто село Бобољуске, у дрварском крају, недалеко од ушћа Унца у Уну. Из Бобољусака ће се Карановићи расељавати испрва у најближа уначка села: Велико и Мало Очијево, Очигрије, Горње Врточе, затим у бројна села петровачког краја: Крњеушу,Рисовац, Сувају, Тук Џевар, Цимеше, Бравско, крупско-бихаћког краја: Бадић, Баштра, Бушевић, Гудавац, Подвран, Ивањска, Отока, Велика Рујишка, Заложје, Доња Гата, Крупа, Врањска, Љусина, Остружница, Петровићи, Суваја, Теочак, Осредак, Пишталине, Ћоралићи.
Карана/Карановића је било у котаревима Дубица, Приједор, Сански Мост, а једна група Карана/Карановића је живјела и на подручју Дувна и Купреса.
Бројни су Карани/Карановићи који су живјели на подручју Баније и Кордуна.
Као што се може видјети презиме Каран/Карановић је било присутно у готово свим крајишким областима. Сви Карани/Карановићи славе двије славе Ђурђевдан и Никољдан. Постоји предање да је једна грана Карановића промијенила славу са Ђурђевдана на Никољдан због завјета св. Николи који их је спасио из једне тешке животне ситуације.
Сви подаци у изворима, а и генетски резултати показују да су вјероватно сви крајишки Карановићи/Карани повезани и да  представљају једно племе које је у 16. вијеку живјело на подручју данашње Босанске Крајине. Одатле су се Карани/Карановићи исељавали у остале области, а затим се опет враћали у Босанску Крајину, гдје су и данас најбројнији.
Право питање је одакле су даљим поријеклом Карани/Карановићи и да ли генетско тестирање може дати одговор на то питање.

ГЕНЕТСКИ РЕЗУЛТАТИ

Данас имамо генетски тестиране четири породице Карана, Карановића из Крајине. Ради се о породицама из различитих мјеста поријекла: Карановић из Рисовца/Босански Петровац, Карановић из Бобољусака/Дрвар, Карановић из Великог Очијева/Дрвар и Каран из Доњих Церања/Бенковац.
Сва четири тестирана имају веома близак хаплотип и минималну разлику на STR маркерима што јасно говори да су истог и веома блиског поријекла по линији мушких предака. Поређење са другим тестираним из базе Српског ДНК пртојекта их јасно сврстава у хаплогрупу I1-P109, такозвани дробњачки род, који је још ближе одређен SNP-ом FGC22045.
Ова дробњачка хаплогрупа је и данас присутна, поред Карановића и код других крајишких породица. За Карановиће је посебно значајно што је она пронађена и код крајишких Војиновића, за које предање наводи да су истог рода као и Карановићи. И заиста Војиновићи имају скоро идентичан хаплотип Карановићима.

...


Свака част на анализи, Синиша.  :) (морао сам да избацим закључак из цитата јер ми је порука прелазила 6 000 знакова  :) )

Одлична анализа, симо.

Карановићи су, условно речено, онај старији слој Срба на простору Змијања (даље Стара Херцеговина). У тој су групи још неке породице из ДНК пројекта.

Из горепоменутог текста:

"И само поријекло овог презимена је тешко установити, али по свим причама старинаца Карана, они потичу са Змијања, одакле су се прикључили четовањима Стојана Јанковића и раселили се у Сјеверну Далмацију. На основу свестраног проучавања Милана Карановића, Каране су Турци затекли у селу Козици или Соколову више Кључа. По њему и његовим проучавањима, на основу психичких, физичко-соматолошких, моралних особина, комплексије лубање, пигмента косе и боје очију, Карани су најстарији припадници једне групе родова које су сачињавали: Грубори, Грубишићи, Рађеновићи, Бурсаћи, Зељковићи, Момчиловићи и Бауци. Прота Петар Рађеновић у својим радовима наводи о Бјелајском Пољу да су „једно“ Карани и Војновићи, потомство од два брата, Војина и Карана."

Пошто знамо да те породице нису генетски сродне са Карановићима (не знам једино за Грубишиће), да ли постоји могућност да су се те породице заједно дошле на Змијање?
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #12 послато: новембар 07, 2017, 09:28:29 поподне »
Пошто знамо да те породице нису генетски сродне са Карановићима (не знам једино за Грубишиће), да ли постоји могућност да су се те породице заједно дошле на Змијање?

Или заједно дошле, или их је једноставно судбина спојила ту на Змијању, тј. у западној Босни. ;)

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #13 послато: новембар 07, 2017, 09:36:56 поподне »
Или заједно дошле, или их је једноставно судбина спојила ту на Змијању, тј. у западној Босни. ;)

Суђено им да последњих 500 година проводе заједно.  :D Па је чак та веза и отелотворене у мени, јер пре месец дана сазнах да ми је чукунбака од Карановића.  :)
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #14 послато: новембар 27, 2017, 10:55:01 поподне »
Покушао сам да урадим генетску слику Поуња на основу оног Карановићевог списка група родова из студије "Поуње у Босанској Крајини". Узимао сам у обзир само оне породице које се помињу у оквиру родовских група, а које постоје и у ДНК пројекту у некој од крајишких области. Предност приликом одређивања хаплогрупа имале су породице које су баш из Поуња, па тек онда њихови презимењаци из других области.

У питању је пресек према броју кућа (стање из 1925. године).

Ово би био неки модел, а имам у плану да се озбиљније позабавим генетском сликом ове области, што захтева мало више труда
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1Va24OUUECGA7Bliwaqfp2dr5QUhFr1-kGiqAPHfam8g/edit#gid=1104810456

Тај би преглед, осим заступљености хаплогрупа/подграна, показао и која је породица одакле пореклом, какво је предање о даљем пореклу, име родовске групе, стање на попису из 1991, итд.

Највећи проблем код Крајишника је то што се некада и у оквиру једне породице, тј. једног рода, јавља више хаплогрупа, па треба бити опрезан са закључцима. Посебно код већих група родова.

Оно што сам могао да закључим из овог пресека је да генетска слика не одудара пуно од оне коју смо добили за западнобосански поддијалекат. Још је занимљивије што се готово уопште не коси са генетском сликом Лике. Одатле води порекло велики број Срба из Поуња.

Поуње у Босанској Крајини








« Последња измена: новембар 28, 2017, 10:04:25 поподне Небојша »

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #15 послато: новембар 27, 2017, 11:02:53 поподне »
Ово би био неки модел, а имам у плану да се озбиљније позабавим генетском сликом ове области, што захтева мало више труда
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1Va24OUUECGA7Bliwaqfp2dr5QUhFr1-kGiqAPHfam8g/edit#gid=1104810456

Свака част за ово, Небојша! Ово је лавовски посао, требаће пуно времена и труда, али не сумњамо у тебе! :)
Ако можемо како помоћи, ту смо.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #16 послато: новембар 27, 2017, 11:07:36 поподне »
Свака част за ово, Небојша! Ово је лавовски посао, требаће пуно времена и труда, али не сумњамо у тебе! :)
Ако можемо како помоћи, ту смо.

Хвала Петре. Требаће ми помоћ свакако, иначе ће ово трајати као изградња Коридора 10. :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #17 послато: новембар 27, 2017, 11:15:11 поподне »
Већ сам приметио две грешке (сигурно их има још). И то баш код наше хаплогрупе. Изоставио сам Тинторе (16 кућа) и Вејновиће (38 кућа).
« Последња измена: новембар 28, 2017, 10:04:39 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #18 послато: новембар 28, 2017, 04:38:37 поподне »
Осврнуо бих се и на порекло муслимана из Поуња.

Што се тиче миграционих таласа, то изгледа овако:

- унутрашње миграције - 67.2%
- Анадолци - 21.5%
- из остале Босне - 3.7%
- из Арнаутлука - 0.9%
- староседеоци + непознато порекло - 0.8%

Видимо да код великог броја муслимана из Цазинске крајине постоји предање о пореклу из Анадолије. Судећи по неким генетским резултатима из те области (нема их превише), рекло би се да је пре реч о легендама, али детаљније истраживање вероватно може дати одговор на то питање.

I2-CTS10228
Кучуккилавуз, Бихаћ
Башагић, Цазин
Зирић, Бихаћ (порекло Кордун)
Реџић, Велика Кладуша

R1a
Бешлагић, Цазин (R-M458)
Шкргић, Цазин

N-P189.2
Башић, Велика Кладуша

I1-M253
Шиљдедић, Кулен Вакуф

J2b-M241
Бурзић, Цазин (досељени "из града")

G1
Пашагић, Бихаћ

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4892
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #19 послато: новембар 28, 2017, 05:13:28 поподне »
G1
Пашагић, Бихаћ

Можда једино ови G1 могу заиста да се повежу са Анадолијом, мада и то је питање...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #20 послато: новембар 28, 2017, 05:41:47 поподне »
Можда једино ови G1 могу заиста да се повежу са Анадолијом, мада и то је питање...

Пашагићи вероватно имају анадолско порекло, хаплогрупа G1 не постоји у Европи.



« Последња измена: новембар 28, 2017, 05:44:25 поподне Свевлад »

симо

  • Гост
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #21 послато: новембар 28, 2017, 06:29:32 поподне »
Пашагићи вероватно имају анадолско порекло, хаплогрупа G1 не постоји у Европи.



Свевладе, diversity није исто што и frequency, или на српском: разноврсност није исто што и учесталост.

Хаплогрупа G1 је, у додуше не великим процентима, присутна у Европи. Иначе су Пашагићу генетски блиски Анушић, непознатог поријекла и католик Жугај из Земуна, а они тешко да су из Анадола.

Што се муслимана у Цазинској крајини тиче, а које је Карановић уписивао да су из Анадола, највјероватније је да су сами муслимани тако тврдили Карановићу, јер бити поријеклом из Анадола, међу муслиманима Босне у 19. вијеку, је било популарно.

Пошто видим да је велика карта коју си поставио, прилагођавање било које слике може да се изведе тако што се у прво поље у заградама након img допише height=600 weight=800 или било која друга величина. [img height=600 width=800] Наравно, водећи рачуна о пропорцијама.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #22 послато: новембар 28, 2017, 06:40:31 поподне »
Свевладе, diversity није исто што и frequency, или на српском: разноврсност није исто што и учесталост.

Хаплогрупа G1 је, у додуше не великим процентима, присутна у Европи. Иначе су Пашагићу генетски блиски Анушић, непознатог поријекла и католик Жугај из Земуна, а они тешко да су из Анадола.

Што се муслимана у Цазинској крајини тиче, а које је Карановић уписивао да су из Анадола, највјероватније је да су сами муслимани тако тврдили Карановићу, јер бити поријеклом из Анадола, међу муслиманима Босне у 19. вијеку, је било популарно.

Пошто видим да је велика карта коју си поставио, прилагођавање било које слике може да се изведе тако што се у прво поље у заградама након img допише height=600 weight=800 или било која друга величина. [img height=600 width=800] Наравно, водећи рачуна о пропорцијама.

G1 је присутна у малим процентима и тамо где је највише има, а то су источна Анадолија и Иран.

Зашто би неко говорио да има порекло из Анадолије ако нема?  Кад је Карановић то уписао, он је то могао чути од неког старијег муслимана који памти свог деду или прадеду Анадолца. 

Ја нпр. врло добро памтим своју прабабу која је живела 96 година (рођена је 1914. године) а она ми је причала о догађајима који су се дешавали двадесетих година 20-ог века.
« Последња измена: новембар 28, 2017, 06:42:38 поподне Свевлад »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1263
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #23 послато: новембар 28, 2017, 06:44:47 поподне »
Зашто би неко говорио да има порекло из Анадолије ако нема?  Кад је Карановић то уписао, он је то могао чути од неког старијег муслимана који памти свог деду или прадеду Анадолца. 
Као што је Симо рекао, због тога што је то било популарно међу тадашњим босанским муслиманима.

А зашто је било популарно можемо само нагађати, мени најлогичније делује да су таква предања настајала јер је у то време престиж била пореклом бити из ''органске'' Турске, односно потицати од неког правог анадолског Турчина (који додуше у великој већини случајева прапореклом није био од оних Турака који су из централне Азије дошли у Анадолију).
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

симо

  • Гост
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #24 послато: новембар 28, 2017, 07:11:01 поподне »
G1 је присутна у малим процентима и тамо где је највише има, а то су источна Анадолија и Иран.

Зашто би неко говорио да има порекло из Анадолије ако нема?  Кад је Карановић то уписао, он је то могао чути од неког старијег муслимана који памти свог деду или прадеду Анадолца. 

Ја нпр. врло добро памтим своју прабабу која је живела 96 година (рођена је 1914. године) а она ми је причала о догађајима који су се дешавали двадесетих година 20-ог века.

И кретање муслиманског становништва се у тим крајевима преко турских пописа може добро испратити као и православног. Правих Анадолаца није било ни приликом освајања Босне од Турака. Погледај турски попис Босне из 1468. године или Херцеговине из 1477. године и видјећеш да су први муслимани на нашим просторима били из Скопља, Ћустендила, Солуна, Видина...

Поготово је Анадалоца мало било послије 16. вијека, периода интензивне исламизације на нашим просторима.

А муслимани у Босни су све до нашег времена поносно истицали и најмању везу са Турском, уколико су је имали.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #25 послато: новембар 28, 2017, 07:21:08 поподне »
Као што је Симо рекао, због тога што је то било популарно међу тадашњим босанским муслиманима.

Тако некако. Као што сваки други Србин помиње потенцијалну везу са Немањићима и Мрњавчевићима, тако су и ови сви из Анадолије.

Говорили смо раније о генетском пореклу тог становништва, које је са свих страна било окружено православним елементом. Кад помену симо ове католике G1, мало је тестираних, али би то муслиманско становништво могло најпре бити у вези са католичким становништвом Лике, евентуално Средње Босне и Херцеговине, итд.

Иако су једни до других, не би требало бити превише поклапања са крајишким Србима, осим неких издвојених случајева када је долазило до преласка на ислам због повољнијег положаја. Крајишници су и онако већ имали повлашћен статус међу Турцима, па не верујем да је неко тек тако "мењао" веру.



« Последња измена: новембар 28, 2017, 07:25:31 поподне Небојша »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #26 послато: новембар 28, 2017, 07:25:48 поподне »
Зашто би неко говорио да има порекло из Анадолије ако нема?  Кад је Карановић то уписао, он је то могао чути од неког старијег муслимана који памти свог деду или прадеду Анадолца.

Po ovoj logici, zašto bi narod govorio o zmajevima, vilama, vukodlacima i ljudima koji poznaju "nemušti" jezik. 

Bihać pada u Osmanske ruke 1592. a Kladuša 1633.  U Bihaću je posada postavljena sigurno prije 1604., jer je tad popisuje defter Bosanskog sandžaka.  To je 300 godina prije Karanovićeva istraživanja.  U prosjeku, to je 10 generacija.  Tko bi tad mogao imati djeda ili pradjeda koji je 1600. bio odrastao čovjek i vojnik?

Muslimansko naselje s lijeve strane Une je izrazito tvrđavno.  Današnja seoska naselja oko Cazina i Kladuše su nastala prije 150-200 godina, izlaskom stanovništva iz utvrđenih gradova nakon što je konačno sigurnosna situacija postala povoljna.  Zato ta sela uglavnom nose patronimička imena po rodovima koji su tu imali zemlju i na nju izašli. 

O postavljanju posada u novoosvojene gradove znamo iz mnogobrojnih deftera.  Tu vidimo da se uvijek radi o ljudima iz najbližih krajeva koji su već ranije osmanski.  Tako u Slavoniji nakon 1526. timare drže ljudi iz Bosne.  U Bosni 1468. nalazimo timarnike iz Raške.  Na Kosovu u XV stoljeću imamo timarnike iz Bugarske i Grčke.  Na popisu posade bihaćke tvrđave iz 1604. imamo nekoliko osoba čije mjesto podrijetla je označeno.  Imamo jednog koji je općenito iz sandžaka Bosna, jednog iz Kamengrada, jednog iz Bilaja kod B. Petrovca, jednog iz neke Topole i jednog iz mjesta čije je čitanje nesigurno ali se čini da bi glasilo Hardelj.  To su ljudi iz krajeva najbližih Bihaću.  To je i očekivano jer iz izvora znamo da pohod na Bihać nije bio velika vojna akcija, da ju nije vodio sultan, i da je vojska uglavnom skupljena u okolici.  Ti ljudi su i dobili timare i postavljeni u tvrđavu.  Sam govor muslimana u Pounju ukazuje da su vjerojatno došli s poteza Jajce-Kamengrad gdje je krajem XVI stoljeća postojalo snažno muslimansko naselje. 


симо

  • Гост
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #27 послато: новембар 28, 2017, 08:40:28 поподне »
Издвојио бих примјер Босанске Крупе и насељавања на основу турског пописа из 1604. године.

Крупа је стара средњовјековна тврђава у подножју Грмеча,а на обалама Уне. За вријеме угарског краљевства припадала је словинским кнезовима Бабонићима, а пред пад под Турке често је мијењала господаре. Турци су је освојили 1565. године, а како се може закључити на основу пописа и почетком 17. вијека је била слабо насељена. Вјероватно из разлога што је поменуто подручје у читавој другој половини 16. вијека било прва линија сукоба између Аустријанаца и Турака. Тек након 1592. године, падом Бихаћа под Турке, се ситуација у том дијелу донекле стабилизовала, па су вјероватно и први досељеници насељени самим крајем 16. вијека. Чини се да се дуго времена у 16. вијеку држала граница нешто јужније и источније до Крупе, која је сијекла села Велики и Мали Радић. Ту границу биљежи и Курипешић 1530. године који је преноћио у аустријској Крупи и сљедећи дан се упутио ка турском Каменграду. Спомиње порушену цркву на брду у селу Гориња (на том мјесту је и данас црквина и гробље). Тако су у попису из 1604. године села Велики и Мали Радић са Храстин Бродом (могуће данашњом Сувајом) забиљежени и у нахији Каменград и у новоустановљеној нахији Крупа.

Читава нахија Крупа 1604. године имала је свега 45 насељене куће у два насеља: Малом и Великом Радићу са Храстин Бродом и Мразовац и више мезри. У самој крупској тврђави били су настањени мустафхизи (позадинска милиција), азапи (војска добровољци) и фариси. Њима су биле и раздјељене околне мезре (пуста насеља) са обе стране Уне.

У два поменута насеља становништво је било доминантно српско, мада има међу њима и неколико муслимана, што показује да су мјешовита православно-муслиманска села у том периоду постојала.

У селу Велики и Мали Радић са Храстин Бродом од 19 кућа, 2 куће су муслиманске. За двојицу Срба се изричито помиње да су дошли из Кључа.

Село Мразово Поље (могуће Мразовац код Бужима) од 22 куће, све су српске. За једног Србина се каже да је дошао из Змијања.

Дио села Велики и Мали Радић са Храстин Бродом дата су на уживање синовима Мехмед-аге, који је био ага азапа у тврђави Костајница и синовима Бехрам-аге који је био диздар тврђаве Нови.

На овом конкретном примјеру видимо да је подручје данашње Цазинске крајине почетком 17. вијека било практично пусто, да су први досељеници, и православни и муслимани долазили из околних подручја и да су се помјерали како се помјерала граница.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #28 послато: новембар 28, 2017, 09:15:26 поподне »
Po ovoj logici, zašto bi narod govorio o zmajevima, vilama, vukodlacima i ljudima koji poznaju "nemušti" jezik. 

Bihać pada u Osmanske ruke 1592. a Kladuša 1633.  U Bihaću je posada postavljena sigurno prije 1604., jer je tad popisuje defter Bosanskog sandžaka.  To je 300 godina prije Karanovićeva istraživanja.  U prosjeku, to je 10 generacija.  Tko bi tad mogao imati djeda ili pradjeda koji je 1600. bio odrastao čovjek i vojnik?

Muslimansko naselje s lijeve strane Une je izrazito tvrđavno.  Današnja seoska naselja oko Cazina i Kladuše su nastala prije 150-200 godina, izlaskom stanovništva iz utvrđenih gradova nakon što je konačno sigurnosna situacija postala povoljna.  Zato ta sela uglavnom nose patronimička imena po rodovima koji su tu imali zemlju i na nju izašli. 

O postavljanju posada u novoosvojene gradove znamo iz mnogobrojnih deftera.  Tu vidimo da se uvijek radi o ljudima iz najbližih krajeva koji su već ranije osmanski.  Tako u Slavoniji nakon 1526. timare drže ljudi iz Bosne.  U Bosni 1468. nalazimo timarnike iz Raške.  Na Kosovu u XV stoljeću imamo timarnike iz Bugarske i Grčke.  Na popisu posade bihaćke tvrđave iz 1604. imamo nekoliko osoba čije mjesto podrijetla je označeno.  Imamo jednog koji je općenito iz sandžaka Bosna, jednog iz Kamengrada, jednog iz Bilaja kod B. Petrovca, jednog iz neke Topole i jednog iz mjesta čije je čitanje nesigurno ali se čini da bi glasilo Hardelj.  To su ljudi iz krajeva najbližih Bihaću.  To je i očekivano jer iz izvora znamo da pohod na Bihać nije bio velika vojna akcija, da ju nije vodio sultan, i da je vojska uglavnom skupljena u okolici.  Ti ljudi su i dobili timare i postavljeni u tvrđavu.  Sam govor muslimana u Pounju ukazuje da su vjerojatno došli s poteza Jajce-Kamengrad gdje je krajem XVI stoljeća postojalo snažno muslimansko naselje.

Зашто би сваки Анадолац морао да дође у Цазинску Крајину почетком 17-ог века?  Могао је понеки неком службом да залута и у 18-ом па чак и у 19-ом веку.


Са босанског klix.ba foruma  https://forum.klix.ba/porijeklo-porodica-i-prezimena-t48461s800.html  (на крају странице)

Izgleda da su ti krajiški Turci, bili "pravi".  A puno se izmnožili, jer ogroman broj krajiških rodova potiče iz Anadolije, a neki su rodom Tatari...

U Krajini nije rijedak "keltski, germanski, slavenski" fenotip.
Razlog tome može bit i roblje koje su dovlačili sa svojih pohoda po Austro-Ugarskim prostorima.
Ima puno vrlo plavih, "blidih" tj. "žutih" tipova. Turci su bili poznasti po svom običaju "krađe mlade".

Ali Krajisnici, čak i kad su smedji, ili "garavi" često imaju prave "azijatske" crte lica.
Poznam Krajisku koja izgleda k'o da je iz Uzbekistana...

Kad je bio djete, u posjeti Krajini, moj mali bi vazda pit'o: "Sto Minin dido izgleda k'o "Kinez", pa "Sto ona nane lici na Kinezicu"?   
Uocilo djete pravo azijatske crte lica, prije neg' sto je ista znao o genealogiji i povijesti...

   
« Последња измена: новембар 28, 2017, 09:19:45 поподне Свевлад »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #29 послато: новембар 28, 2017, 09:23:04 поподне »
Зашто би сваки Анадолац морао да дође у Цазинску Крајину почетком 17-ог века?  Могао је понеки неком службом да залута и у 18-ом па чак и у 19-ом веку

Pričamo li mi ovdje o mogućem ili vjerojatnom?  Jer svašta je u granicama mogućnosti.

Цитат
Са босанског klix.ba foruma  https://forum.klix.ba/porijeklo-porodica-i-prezimena-t48461s800.html  (на крају странице)

Alal vera izvora.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7238
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #30 послато: новембар 28, 2017, 09:28:51 поподне »
Са босанског klix.ba foruma  https://forum.klix.ba/porijeklo-porodica-i-prezimena-t48461s800.html  (на крају странице)

Стварно, Свевладе, не може ово да ти буде извор, и при том, није ни у духу форумске комуникације, да се копирају ауторски текстови са других форума.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #31 послато: новембар 28, 2017, 09:33:11 поподне »
Стварно, Свевладе, не може ово да ти буде извор, и при том, није ни у духу форумске комуникације, да се копирају ауторски текстови са других форума.

Само сам изнео шта Бошњаци мисле о својој историји, међу Бошњацима је заиста раширено мишљење да добар део муслимана из Цазинске Крајине има анадолско порекло. Чак и данас кад више није тако популарно међу Бошњацима везивати порекло за Турке и Анадолију него за Илире, Богумиле, Твртка, средњовековну Босну итд.
« Последња измена: новембар 28, 2017, 09:35:14 поподне Свевлад »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #32 послато: новембар 28, 2017, 09:46:16 поподне »
Само сам изнео шта Бошњаци мисле о својој историји,

Radi se o jednoj poruci na jednom internet forumu.  Nije valjda taj uzorak mjerodavan za određivanje poimanja svoje prošlosti Bošnjaka u Unsko-sanskom kantonu.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #33 послато: новембар 28, 2017, 09:49:32 поподне »
Зашто би сваки Анадолац морао да дође у Цазинску Крајину почетком 17-ог века?  Могао је понеки неком службом да залута и у 18-ом па чак и у 19-ом веку.


Са босанског klix.ba foruma  https://forum.klix.ba/porijeklo-porodica-i-prezimena-t48461s800.html  (на крају странице)

Izgleda da su ti krajiški Turci, bili "pravi".  A puno se izmnožili, jer ogroman broj krajiških rodova potiče iz Anadolije, a neki su rodom Tatari...

U Krajini nije rijedak "keltski, germanski, slavenski" fenotip.
Razlog tome može bit i roblje koje su dovlačili sa svojih pohoda po Austro-Ugarskim prostorima.
Ima puno vrlo plavih, "blidih" tj. "žutih" tipova. Turci su bili poznasti po svom običaju "krađe mlade".

Ali Krajisnici, čak i kad su smedji, ili "garavi" često imaju prave "azijatske" crte lica.
Poznam Krajisku koja izgleda k'o da je iz Uzbekistana...

Kad je bio djete, u posjeti Krajini, moj mali bi vazda pit'o: "Sto Minin dido izgleda k'o "Kinez", pa "Sto ona nane lici na Kinezicu"?   
Uocilo djete pravo azijatske crte lica, prije neg' sto je ista znao o genealogiji i povijesti...

   

Мислим да је и Карановић писао о том монголоидном упливу код цазинских муслимана. То наравно може бити и под утиском приче о Анадолији. Сугестија је чудо, чим ти неко каже "овај је одатле", одмах му пронађеш те црте лица и слично. :)

Ипак то није неки извор, а треба се пре свега служити историјским изворима и сада генетски резултатима, који говоре супротно.

"Najveci je skup muslimana u Krajini u Cazinu svakog petka, jer je tada i pazarni dan. U podne izadju u grad da klanjaju. Imaju mnogo mogolskog u izgledu. Znatna je razlika, kad se uporedi taj skup u Cazinu sa skupom Muslimana pred Begovom dzamijom u Sarajevu, gde se u vecoj meri ocuvao bosanski starinacki tip. Narocito svracaju pažnju masa Muslimana u Bužimu, za koje se i sacuvalo predanje, da su svi poreklom od Anadola. Rastavljalo ih je pravoslavno stanovništvo sa više strana, pa su bili upuceni da se najviše medju se žene. Petkom prvog dana Ramazana 1922. pratio sam ih u masi, kad izlaze iz dzamije. Svi su gotovo bili mingolskog izgleda: velikih jabucica (licnih kosti), kao preplanula lica i nešto razrokoh ociju. Ponajviše ih je cosavih, cekinjave i retke brade, krupnih "konjastih zuba" (njihov izraz u medjusobnom zadirkivanju)."


Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #34 послато: новембар 28, 2017, 10:06:36 поподне »
По причама мојих Банијаца, који су са муслиманима из Цазинске крајине вијековима били на супротним странама у ратовима, није било бољих муслиманских бораца од Бужимљана. Исто тако, помињу их као изразито свијетле људе.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #35 послато: новембар 28, 2017, 10:11:15 поподне »
По причама мојих Банијаца, који су са муслиманима из Цазинске крајине вијековима били на супротним странама у ратовима, није било бољих муслиманских бораца од Бужимљана. Исто тако, помињу их као изразито свијетле људе.

Бога ми су се и у последњем рату тако показали. А оно јес', када видим људе одатле, углавном су светлије комплексије.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #36 послато: новембар 28, 2017, 10:12:44 поподне »
Мислим да је и Карановић писао о том монголоидном упливу код цазинских муслимана. То наравно може бити и под утиском приче о Анадолији. Сугестија је чудо, чим ти неко каже "овај је одатле", одмах му пронађеш те црте лица и слично. :)

Ипак то није неки извор, а треба се пре свега служити историјским изворима и сада генетски резултатима, који говоре супротно.

"Najveci je skup muslimana u Krajini u Cazinu svakog petka, jer je tada i pazarni dan. U podne izadju u grad da klanjaju. Imaju mnogo mogolskog u izgledu. Znatna je razlika, kad se uporedi taj skup u Cazinu sa skupom Muslimana pred Begovom dzamijom u Sarajevu, gde se u vecoj meri ocuvao bosanski starinacki tip. Narocito svracaju pažnju masa Muslimana u Bužimu, za koje se i sacuvalo predanje, da su svi poreklom od Anadola. Rastavljalo ih je pravoslavno stanovništvo sa više strana, pa su bili upuceni da se najviše medju se žene. Petkom prvog dana Ramazana 1922. pratio sam ih u masi, kad izlaze iz dzamije. Svi su gotovo bili mingolskog izgleda: velikih jabucica (licnih kosti), kao preplanula lica i nešto razrokoh ociju. Ponajviše ih je cosavih, cekinjave i retke brade, krupnih "konjastih zuba" (njihov izraz u medjusobnom zadirkivanju)."

Па одакле онда тај уплив (који сам и ја приметио) ако не из Анадолије?  Не мислиш ваљда исто што и Милош Богдановић, да је то заоставштина Авара?  Авари нису оставили скоро никакав траг у генетици и физиономијама ни у Мађарској, а тамо су имали државу преко 200 година а камоли у Цазинској Крајини где нису никад живели.   Све и да су Авари живели на територији данашње Цазинске Крајине они не могу имати икакве везе са муслиманима Цазинске Крајине, јер су Авари нестали пре 1200 година а преци муслимани из Цазинске Крајине су ту насељени у задњих пар векова.

симо

  • Гост
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #37 послато: новембар 28, 2017, 10:15:48 поподне »
Мислим да је и Карановић писао о том монголоидном упливу код цазинских муслимана. То наравно може бити и под утиском приче о Анадолији. Сугестија је чудо, чим ти неко каже "овај је одатле", одмах му пронађеш те црте лица и слично. :)

Ипак то није неки извор, а треба се пре свега служити историјским изворима и сада генетски резултатима, који говоре супротно.

"Najveci je skup muslimana u Krajini u Cazinu svakog petka, jer je tada i pazarni dan. U podne izadju u grad da klanjaju. Imaju mnogo mogolskog u izgledu. Znatna je razlika, kad se uporedi taj skup u Cazinu sa skupom Muslimana pred Begovom dzamijom u Sarajevu, gde se u vecoj meri ocuvao bosanski starinacki tip. Narocito svracaju pažnju masa Muslimana u Bužimu, za koje se i sacuvalo predanje, da su svi poreklom od Anadola. Rastavljalo ih je pravoslavno stanovništvo sa više strana, pa su bili upuceni da se najviše medju se žene. Petkom prvog dana Ramazana 1922. pratio sam ih u masi, kad izlaze iz dzamije. Svi su gotovo bili mingolskog izgleda: velikih jabucica (licnih kosti), kao preplanula lica i nešto razrokoh ociju. Ponajviše ih je cosavih, cekinjave i retke brade, krupnih "konjastih zuba" (njihov izraz u medjusobnom zadirkivanju)."

Карановић се ту мало занио. Описивао их је као Орке из Господара прстенова. :)

А такве су му и фотографије истих из студије "Поуње у босанској крајини"




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #38 послато: новембар 28, 2017, 10:16:04 поподне »
Па одакле онда тај уплив (који сам и ја приметио) ако не из Анадолије?  Не мислиш ваљда исто што и Милош Богдановић, да је то заоставштина Авара?  Авари нису оставили скоро никакав траг у генетици и физиономијама ни у Мађарској, а тамо су имали државу преко 200 година а камоли у Цазинској Крајини где нису никад живели.   Све и да су Авари живели на територији данашње Цазинске Крајине они не могу имати икакве везе са муслиманима Цазинске Крајине, јер су Авари нестали пре 1200 година а преци муслимани из Цазинске Крајине су ту насељени у задњих пар векова.

Нити сам видео тај "уплив", нити мислим да је од Авара. Верујем само изворима и генетици, а не слободном оку посматрача. ;)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #39 послато: новембар 28, 2017, 10:16:50 поподне »
Карановић се ту мало занио. Описивао их је као Орке из Господара прстенова. :)

:D

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #40 послато: новембар 28, 2017, 10:18:15 поподне »
Нити сам видео тај "уплив", нити мислим да је од Авара. Верујем само изворима и генетици, а не слободном оку посматрача. ;)

Рекао си да је Карановић приметио монголоидни уплив код муслимана из Цазинске Крајине.  Ја сам исто приметио тај уплив али више код жена, код мушкараца не баш.

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #41 послато: новембар 28, 2017, 10:31:17 поподне »
Хаплогрупа G1 је, у додуше не великим процентима, присутна у Европи. Иначе су Пашагићу генетски блиски Анушић, непознатог поријекла и католик Жугај из Земуна, а они тешко да су из Анадола.

Анушићи су углавном босански Хрвати, а има их и међу Хрватима у Далмацији и Славонији.
Занимљиво је да постоје и православни Анушићи и то на подручју Велике Кладуше, која је географски најближа тестираном Пашагићу из Бихаћа (питање одакле је поријеклом, али презиме Пашагић је свакако ограничено на Босанску крајину).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #42 послато: децембар 04, 2017, 02:45:15 поподне »
Обрадио сам тестиране са простора Средњег Поуња. У ту област сам урачунао и оне из околине Новог Града, с обзиром да је то крајња источна граница, као и да је становништво углавном истог порекла.

У загради (и подебљано) је бр. кућа у читавој области Средњег Поуња према стању из 1925. године, М. Карановић

https://docs.google.com/spreadsheets/d/1Va24OUUECGA7Bliwaqfp2dr5QUhFr1-kGiqAPHfam8g/edit#gid=1104810456

Извор:

- Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925.
- Попис Босне и Херцеговине, 1991.
- Шематизам Митрополије дабро-босанске, 1882.
- Српски днк пројекат/FTDNA/23andMe/YSEQ

Фале ми неки подаци

Пепић, Бихаћ, тачно место порекла

Гашић, Матавзи, бр. кућа 1925. године

Јањетовић, Горња Сводна, бр. кућа 1925. год.

Шевић, број чланова породице у Дервишима (Нови Град) према попису из 1991. године

Бомештар, Бањани, бр. чланова (стање из 1991. године)

Временом би се овако нешто могло урадити и за Унац, Бјелајско Поље и Саничку жупу (према литератури и пописима).
« Последња измена: децембар 05, 2017, 08:04:18 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #43 послато: децембар 04, 2017, 08:57:46 поподне »
Бурсаћи из Дољана, Вајагићи из Добросела и Бомештри из Бањана, нису пописани у тим местима 1991. Ако неко од тестираних, или чланова, зна да ли су мењали место боравишта, или нешто слично, нека јави. Могуће да је било грешака приликом пописа.

На основу ово тестираних, најбројнија подграна у том крају је R1a-Z280>Y2613. Само је у Сводној пописано чак 137 Јањетовића. Веома је развијен и род Грбића Срђевштака.


Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #44 послато: децембар 04, 2017, 09:14:34 поподне »
Бурсаћи из Дољана, Вајагићи из Добросела и Бомештри из Бањана, нису пописани у тим местима 1991. Ако неко од тестираних, или чланова, зна да ли су мењали место боравишта, или нешто слично, нека јави. Могуће да је било грешака приликом пописа.

Вајагића није било у Доброселу, али јесте у Бањанима (сусједно село). Бомештара није било у Бањанима, али јесте у Ивањској (сусједно село). Иначе су Добросело, Бањани и Ивањска село до села.
Могуће да су се границе села временом мијењале и да је неки засеок раније припадао једном селу, а сада другом (мислим да су сва поменута села разбијеног типа, по косама). Има пуно таквих примјера у сусједним банијским селима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #45 послато: децембар 04, 2017, 09:20:35 поподне »
Вајагића није било у Доброселу, али јесте у Бањанима (сусједно село). Бомештара није било у Бањанима, али јесте у Ивањској (сусједно село). Иначе су Добросело, Бањани и Ивањска село до села.
Могуће да су се границе села временом мијењале и да је неки засеок раније припадао једном селу, а сада другом (мислим да су сва поменута села разбијеног типа, по косама). Има пуно таквих примјера у сусједним банијским селима.

Могуће да је то случај. Проблем је што су 1925. сви они забележни у селима одакле воде порекло тестирани. Бурсаћа нпр. 1991 на оном попису нема нигде у општини Бихаћ.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #46 послато: децембар 04, 2017, 09:53:11 поподне »
Бурсаћи су се у 18-ом и 19-ом веку доста исељавали из Плавна.

Примарна исељавања из Плавна у 18-ом и почетком 19-ог века у ближа подручја

- Павловац у Личком пољу, насељен у периоду око 1770. године из Плавна

- Личка Калдрма, насењено 2 куће после Лаудоновог рата 1792. година из Плавна

- Купирово код Срба, насењена 1 кућа после Лаудоновог рата 17792. године из Плавна

- Тишковац, насењено 6 кућа након Лаудоновог рата 1792. година а пре 1810. године из Плавна

- Дугопоље код Срба, насењено после Лаудоновог рата 1792. године

- Тук-Џевар у Бјелајском пољу, доселили из Плавна 1810. године, 1925. године биле 3 куће

- Стрмица, насељени из Плавна око 1850. године, 1924. године била једна кућа Јовањштаци

Извор https://www.poreklo.rs/2015/03/24/raseljavanje-porodice-bursac-iz-plavna-u-dalmaciji-1692-2012-godine/

Бурсаћи из околине Бихаћа су вероватно од ових из Бјелајког поља.

Упознао сам једног Бурсаћа из околине Старе Пазове који ми је рекао да су се његови преци ту доселили 1780. године из Плавна.
« Последња измена: децембар 04, 2017, 09:57:41 поподне Свевлад »

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #47 послато: децембар 04, 2017, 10:01:35 поподне »


Бурсаћи из околине Бихаћа су вероватно од ових из Бјелајког поља.



Бурсаћи из околина Бихаћа су се доселили из Трубара.

Из горе поменутог рада:

"Исељавања из Трубара:

– Босански Дољани, доселили око 1850. године из Трубара, 1925.године је било 4 куће

– Клишевић, доселили из Дољана, након поделе кућа међу синовима, 1925. године је било 2 куће

– Горијевац код Рипча, доселили после 1878. из Босанских Дољана, 1925. године била 1 кућа,

– Пишталине (Цазинска крајина) код Крупе, доселили пре 1878.г из Трубара, 1925.године била 1 кућа

– Лохово код Бихаћа, око 1850. досељени из Трубара, накратко се задржали и иселили ка Новом на Уни"
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #48 послато: децембар 04, 2017, 10:06:50 поподне »
Бурсаћи из околина Бихаћа су се доселили из Трубара.

Из горе поменутог рада:

"Исељавања из Трубара:

– Босански Дољани, доселили око 1850. године из Трубара, 1925.године је било 4 куће

– Клишевић, доселили из Дољана, након поделе кућа међу синовима, 1925. године је било 2 куће

– Горијевац код Рипча, доселили после 1878. из Босанских Дољана, 1925. године била 1 кућа,

– Пишталине (Цазинска крајина) код Крупе, доселили пре 1878.г из Трубара, 1925.године била 1 кућа

– Лохово код Бихаћа, око 1850. досељени из Трубара, накратко се задржали и иселили ка Новом на Уни"


У праву си, нисам видео тај део.

Јесу ли Бурсаћи из Трубара повезани са Бурсаћима из Плавна, тј. да ли су Бурсаћи у Трубар дошли из Плавна? (у Плавно би требало да су дошли из Бјелаја 1692. године).

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #49 послато: децембар 04, 2017, 10:13:43 поподне »
У праву си, нисам видео тај део.

Јесу ли Бурсаћи из Трубара повезани са Бурсаћима из Плавна, тј. да ли су Бурсаћи у Трубар дошли из Плавна? (у Плавно би требало да су дошли из Бјелаја 1692. године).

Па јесу. Зато што тестирани Бурсаћ из Дољана и тестирани Бурсаћ из Плавна, имају потпуно поклапање на 23 маркера. А Бурсаћи су дошли у Плавно са Змијања, споменуте године.
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #50 послато: децембар 04, 2017, 10:27:25 поподне »
Могуће да је то случај. Проблем је што су 1925. сви они забележни у селима одакле воде порекло тестирани. Бурсаћа нпр. 1991 на оном попису нема нигде у општини Бихаћ.

Провјерио сам сад непотпуне спискове жртава Другог свјетског рата. Вајагићи су пописани на списку жртава Добросела, као и Бомештри на списку жртава Бањана. Иначе је српско становништво са тог подручја тешко страдало, тако да ови подаци и не чуде пуно.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #51 послато: децембар 04, 2017, 10:30:57 поподне »

Бурсаћи из околине Бихаћа су вероватно од ових из Бјелајког поља.


Мора се мало погледати литература. ;) Као што рече Тромеђа, тестирани Бурсаћи су из Трубара. Ово "Саница - Змијање" у табели је даље порекло према Милану Карановићу. Још пре Северне Даламције, у коју свакако долазе са простора западне Босне.

Гледаћу да обрадим тестиране Крајишнике и према литератури П. Рађеновића "Бјелајско Поље и Бравско" и "Унац".

Са Петром сам баш дискутовао шта може бити разлог зашто се Бурсаћи, Вајагићи и Бомештри не појављују на попису из 1991. у тим селима. Један од њих може бити страдање за време Другог светског рата. Ти српски крајеви су прилично пострадали тада, па није искључено да су читаве задруге нестале из појединих села.

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 383
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #52 послато: децембар 04, 2017, 10:40:40 поподне »
Треба обратити пажњу и на колонизацију након Другог светског рата.
Наравно ту су и Солунски добровољци, након Првог светског рата. Чувена деветорица Вајагића.
« Последња измена: децембар 04, 2017, 10:43:42 поподне Rimidalv »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #53 послато: децембар 04, 2017, 10:42:02 поподне »
Треба обратити пажњу и на колонизацију након Другог светског рата.
Наравно ту су и Солунски добровоѕци, након Првог светског рата. Чувена деветорица Вајагића.

Свакако.

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #54 послато: децембар 04, 2017, 11:08:43 поподне »
Ово "Саница - Змијање" у табели је даље порекло према Милану Карановићу. Још пре Северне Даламције, у коју свакако долазе са простора западне Босне.


Постоји још неких индиција које потврђују Карановићеву теорију.

У Опширном попису Босанског санџака из 1604. г. у селу Горње Соколово, нахија Змијање се помиње:

"Баштина Бурсака Вучеринова, у посједу Драгојла Маркова."
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #55 послато: децембар 05, 2017, 02:27:35 поподне »
Знамо ли нешто више о Самцу J2a из Бањана (Крупа)? Тамо нису пописани ни 1925., ни 1991.

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #56 послато: децембар 05, 2017, 02:52:43 поподне »
Знамо ли нешто више о Самцу J2a из Бањана (Крупа)? Тамо нису пописани ни 1925., ни 1991.

Међу жртвама Другог свјетског рата на списку жртава Бањана помиње се Стеван Марков Самац (рођен 1896. године, заклан од усташа 1942. године у Бањанима). Треба имати у виду да су људи углавном биљежени према мјесту пребивања, а не према мјесту рођења.

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 383
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #57 послато: децембар 05, 2017, 03:17:14 поподне »
Свакако.

Кад већ поменух чувену деветорицу Вајагића, сви су се одселили након Првог светског рата.
 http://www.opanak.net/devet-vajagica-kao-devet-jugovica/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #58 послато: децембар 05, 2017, 03:23:29 поподне »
Кад већ поменух чувену деветорицу Вајагића, сви су се одселили након Првог светског рата.
 http://www.opanak.net/devet-vajagica-kao-devet-jugovica/

Крајишки командоси. Овакве сцене се не могу видети ни у америчким акционим филмовима. :)

Када је командир чете на Солунском фронту тражио добровољце који би отишли до бугарског рова и ухватили „живе језике“ и довели заробљенике да открију њихове положаје, Ристо Вајагић се јавио. Ушао је у ров први. У брзој акцији, без испаљеног метка, убили су седам бугарских војника и једног заробили. Заробљеник је био толико уплашен да није могао да хода, па га је Ристо упртио на леђа и пренео до српских ровова. За то је Ристо Вајагић добио Карађорђеву звезду са златним мачевима. И његови синови и рођаци су одликовани за јунаштво.

За поштовање и нека им је вечна слава, као и остлаим нашим борцима!

Ван мреже гаша

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 62
  • I1-M227
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #59 послато: март 25, 2018, 01:34:48 поподне »
Да ли се зна или претпоставља халпогрупа поткозарских Матавуља? Опростите,што сам ово питање поставио на ову тему,ако је нека друга прикладнија,пребаците!

Ван мреже spahibija

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 153
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #60 послато: март 25, 2018, 02:56:12 поподне »
Обрадио сам тестиране са простора Средњег Поуња. У ту област сам урачунао и оне из околине Новог Града, с обзиром да је то крајња источна граница, као и да је становништво углавном истог порекла.

У загради (и подебљано) је бр. кућа у читавој области Средњег Поуња према стању из 1925. године, М. Карановић

https://docs.google.com/spreadsheets/d/1Va24OUUECGA7Bliwaqfp2dr5QUhFr1-kGiqAPHfam8g/edit#gid=1104810456

Оно што мени упада у очи јесте одсуство групе Р1б у Поуњу, тј. нема ниједан забиљежен у табели до сада. Јесте да је мали узорак, али ме занима како то тумачите?
« Последња измена: март 25, 2018, 04:32:06 поподне НиколаВук »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #61 послато: март 25, 2018, 06:47:00 поподне »
Да ли се зна или претпоставља халпогрупа поткозарских Матавуља? Опростите,што сам ово питање поставио на ову тему,ако је нека друга прикладнија,пребаците!

У Доњој Суваји постоје топоними Матуљ и Матуљева Локва, која је име добила по хајдуку Матавуљу из Даламције, који је ту погинуо. На основу овога би могли рећи да су крајишки Матавуљи доселили управо из Северне Далмације.

Између Крупе и Новог постоји и село Матавази, које има сличан призвук. Скарић је, чисто на основу топонимије, закључио да би то име можда донешено из јужних крајева.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #62 послато: март 25, 2018, 06:48:48 поподне »
Оно што мени упада у очи јесте одсуство групе Р1б у Поуњу, тј. нема ниједан забиљежен у табели до сада. Јесте да је мали узорак, али ме занима како то тумачите?

Генерално је R1b нешто слабије заступљена у Крајини. Ипак, у Поуњу ће свакако бити присутна кроз подграну R1b-U152, која постоји код Добријевића, Миљевића и Трнинића, а има је и у Лици (необјављени рез.).

симо

  • Гост
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #63 послато: април 02, 2018, 11:43:19 поподне »
Да мало освјежим тему, један од љепших видео снимака Уне који се могу наћи на мрежи, и то управо средњег Поуња.  :)

<a href="https://www.youtube.com/v/QfMzcKUXdpk" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/QfMzcKUXdpk</a>

симо

  • Гост
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #64 послато: јануар 10, 2019, 01:01:51 поподне »
Неколико слика из етнографске литературе везаних за Поуње и Подгрмеч с краја 19. и у првој половини 20. вијека.

По студији Мирослава Драшкића из 1962. године, Народне ношње сјеверозападне Босне, у Поуњу су присутне двије варијанте ношње: јужнија подгрмечка и сјевернија поуњско-кнежопољско-козарачка. И једна и друга варијанта су почетком 20. вијека претрпјеле значајне утицаје сусједних ношњи Лике и Баније , што због нових досељеника, што због избјеглиштва у Лици и Банији у периоду 1875-1878. године.

Стара подгрмечка ношња доста је архаична и већ се почетком 20. вијека губи. Ова слика старца с краја 19. вијека је једна од ријетких слика те старије ношње. Уз ње је око главе још ишао црвени фес са обмотаним плавим шалом. Драшкић за подгрмечку ношњу каже да има утицаје: динарске, средњобосанске, панонске и медитеранске ношње.


симо

  • Гост
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #65 послато: јануар 10, 2019, 01:06:55 поподне »
Као што је већ речено, паноснки утицаји у ношњи Поуња су почели превладавати поетком 20. вијека, а значајан је био и утицај градске индустријске гардеробе.








симо

  • Гост
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #66 послато: јануар 10, 2019, 01:12:01 поподне »
И архитектура сеоских кућа је примила извјесне утицаје банијске и личке куће. Изгубиле су се старе динарске брвнаре.


симо

  • Гост
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #67 послато: јануар 13, 2019, 11:09:32 поподне »
Краћи филм РТРС-а из 2005. године о Петру Поповићу Пецији ( на слици доле), вођи Дољанске (или Пецијине) буне из 1858. године,који је био родом из подгрмечко-поуњског Бушевића. Пеција је, судећи по подацима из Пројекта, припадник G2a корјенићког рода. Пецијина буна једна је од најзначајнијих буна српског народа у Крајини, на неки начин претеча буне из 1875. године. У нашем породичном предању, остала је успомена на учешће у овој буни, као и спаљивања кућишта од стране Турака, те боравак у Лици 4-5 година, док се ствари са Турцима нису изгладиле.



<a href="https://www.youtube.com/v/Vp6rwc9Ssqs" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/Vp6rwc9Ssqs</a>

Ван мреже Левијатан

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #68 послато: март 25, 2019, 01:33:08 поподне »
Поздрав свима,

има ли неко можда информације о породици Даутовић, која је била настањена у селу Липа, општине Босански Петровац. Доселили су се 1915. године у околину Босанског Петровца, мене интересује из ког места тачно, да ли је Брувно или Клапавица.

Хвала унапред  :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #69 послато: март 25, 2019, 07:45:58 поподне »
Поздрав свима,

има ли неко можда информације о породици Даутовић, која је била настањена у селу Липа, општине Босански Петровац. Доселили су се 1915. године у околину Босанског Петровца, мене интересује из ког места тачно, да ли је Брувно или Клапавица.

Хвала унапред  :)

Поздрав,

Петар Рађеновић (Бјелајско Поље и Бравско) помиње Даутовиће као личко-далматинске избеглице муслиманске вере. У Лици их је било око Удбине, па су могуће из Клапавице. Осим тога, Рађеновић помиње и породицу Хоџић, чије је старо презиме Даутовић:

Хоџић (Липа, Босански Петровац) - пет кућа. Дошли врло давно из „анкоре“, у Анадолу као војници. Звали се некада Даутовићи. Било им је у породици седам хоџа па се прозвали Хоџићи. Доста их се раселило. Тако их има у Скопљу (босанском) тринаест кућа. Има их и у Тодорову код Велике Кладуше. Ови су се прозвали Табак.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 671
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #70 послато: март 25, 2019, 08:13:29 поподне »
Поздрав свима,

има ли неко можда информације о породици Даутовић, која је била настањена у селу Липа, општине Босански Петровац. Доселили су се 1915. године у околину Босанског Петровца, мене интересује из ког места тачно, да ли је Брувно или Клапавица.

Хвала унапред  :)

Даутовића има међу Бошњацима. Знам за једне из сјевероисточне Босне. Презиме потиче од муслиманскога облика имена Давид, које гласи Давут или Даут.

Ван мреже Babic2

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 22
  • N- P189.2
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #71 послато: септембар 03, 2019, 10:00:59 поподне »
Dautovića ima u Novom Gradu i muslimani su.