Траг - корисне књиге, сајтови > Карте

Римско царство

(1/4) > >>

robert w.:
Dobra grafika, dobro urađena za područje Italije i Grčke. Naš prostor je relativno dobro odrađen, ali ima i grešaka. Npr Sisak je u rimsko vreme bio Siscija, a ne Segestica kako je napisano (Segestica je keltski naziv za  naselje na području današnjeg Siska). No grafika je odlična


Муњени Ћелић:

The Stanford Geospatial Network Model of the Roman World

Врло детаљна и занимљива карта помоћу које се може сазнати удаљеност између градова, али и време које је било потребно да се оно превали. У обзир се узима и начин путовања, месец, цена итд.

Тако је нпр. у јануару месецу најбрже путовање од Рима до Константинопоља трајало 20.5 дана, преваљених 2988 километара, а у јулу месецу под истим условима, морали би превалити 2.724 километара за 21.3 дана. Такође, у јулу месецу би најјефтинији пут трајао 24.7 дана уз пређених 2882 километара.

Римско царство кроз векове:

-Римска република
-Римско царство
-Западно царство
-Источно царство


LUPIONES SARMATAE (веројатно писарска грешка наместо LUGIONES SARMATAE)- На месту археологичне културе Przeworsk. Први пут их спомиње Страбо у Географији пишући да су бројни људи и да су под управом Марбода, владара Маркомана који су живели на простору данашње Чешске.  Птоломиј помиње Λοῦγοι οἱ Ὀμανοὶ ,  Λοῦγοι οἱ Διδοῦνοι, Λοῦγοι οἱ Βοῦροι под Карпатима около Висле.

We must come now to speak of the Suebi, who do not, like the Chatti or Tencteri, constitute a single nation. They actually occupy more than half Germany, and are divided into a number of distinct tribes under distinct names, though all generically are called Suebi. It is the special characteristic of this nation to comb the hair sideways and fasten it below with a knot. This distinguishes the Suebi from the rest of the Germans; this, among the Suebi, distinguishes the freeman from the slave. In other nations that are either related in some degree to the Suebi or indulge in the common habit of imitation the practice does exist, but is uncommon and confined to early manhood. But with the Suebi the bristling hair, even till it turns white, is twisted back and often knotted on the very crown of the head. The chiefs use an even more elaborate style. Such attention do they pay to their personal appearance — and yet in all innocence; it is not to make love or inspire it that they build their hair to such a terrifying height; all this elaborate make-up is to impress the foe they will meet in battle.

Next to the Hermunduri dwell the Naristi, followed by the Marcomanni and Quadi. The Marcomanni are conspicuous in renown and power; they won the very land they now hold by their bravery, when they drove out the Boii. Nor do the Naristi and Quadi fall below their high standard. These people form the front, so to speak, presented to us by Germany, where it is girt by the Danube. The Marcomanni and Quadi down to our own times retained kings of their own race, the noble line of Maroboduus and Tudrus, but now they submit to foreigners too. The might and power of the kings depend upon the authority of Rome. These kings occasionally receive our armed assistance, more often our financial, and it is equally effective.

 The rear of the Marcommani and Quadi is shut in by the Marsigni, Cotini, Osi and Buri. Of these, the Marsigni and Buri, in language and mode of life, recall the Suebi. The Cotini and Osi are not Germans; that is proved by their languages, Gallic in the one case, Pannonian in the other, and also by the fact that they submit to paying tribute. Part of the tribute is levied by the Sarmatians, part by the Quadi, who regard them as men of foreign blood; the Cotini, more to their shame, have iron to mine.

All these people are settled in country with little plain, but plenty of uplands, mountain peaks and high ground. Suebia, in fact, is parted down the middle by a range of mountains, and beyond that live a multitude of peoples, among whom the name of the Lugii is the widest spread, covering, as it does, a multitude of States. I need only give the names of the most powerful — the Harii, Helvecones, Manimi, Helisii and Naharvali.

In the territory of the Naharvali one is shown a grove, hallowed from ancient times. The presiding priest dresses like a woman; the gods, translated into Latin, are Castor and Pollux. That expresses the character of the gods, but their name is Alci. There are no images, there is no trace of foreign cult, but they are certainly worshipped as young men and as brothers. As for the Harii, they are superior in strength to the other peoples I have just mentioned, and they pander to their savage instincts by choice of trickery and time. They black their shields and dye their bodies black and choose pitch dark nights for their battles. The terrifying shadow of such a fiendish army inspires a mortal panic, for no enemy can stand so strange and devilish a sight. Defeat in battle always begins with the eyes. Passing the Lugii, we find the Gothones under the rule of kings. It is a slightly stricter rule than in the rest of the German peoples, but yet does not pass the bounds of freedom. Then, immediately bordering on the ocean, are the Rugii and Lemovii. All these peoples are distinguished by round shields, short swords and submission to regal authority.


а. Свеби не сачињавају један народ... сачињени од разних ( различећих се ) племена.
б. Маркомани су освојили земљу истеравши Боје. Маркомани су подчињавали себи Лугије.
в. Марсигни и Бури су германи, као и Свеби. Котини и Оси нису Германи. Котини су Гали а Оси су Панонци. Очигледно је да су Оси заправо сарматско племе, једно с Осетима, који су исто зову Оси, а на свом језику Осете, јер је -ете наставак творећи множину у иранским језицима. Оси или Аси, су исти нарог с Јазигима.
г. Котини живе у горама копајући руду за Маркомане.
д. Сви ови народи смештени су у горама и висинама, које деле Свебе у две поле. За овим горама по луговима живе Лугији, простирући се по многим земљама. Најсилнији из њих су Харији, Хелвекони, Маними, Хелисији, Нахарвали.

Је ли само случајност да на истом простору где су некада били Лугији или Лугиони потом се затекну словенски Леђани (старослов. Ленђане) који се тако зову јер се живе по пољима, а поље се на њиховом језику назива ледина (старослов. лендина; сродно герм. речи "ланд" - земља)? Харији или На-Харвали мало ме подсећа на Хрвате, који су исто тумарали онем простима висле.
Када се к овому дода, да су Лугији некада и називани Вандалима. Будући да и до данас Немци називају Словене Вендима, било би небессмислено, да су и Свеби и Маркомани тако називали онај себи подчињен словенски народ, који је себе називао Леђани, а касније Пољани, будући да су ледина и поље синонимне речи.


[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију