Ланговић - Пријепоље. Постоји и краћи облик Ланго. Можда романског - влашког порекла.
Сад видим да је о Ланговићима из Пријепоља писано на сајту Порекла. Има доста информација.
https://www.poreklo.rs/2020/09/25/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-2-deo/ЛАНГОВИЋ
Ланговићи из Бабина су огранак рода Стопића. Има их и у другим селима између Пљеваља и Пријепоља (Рогоушје, Засеок[83], Сељашница[84]), затим у Бродареву и Коловрату[85], а у прошлости су живели и у Душманићима и Крашљевићима[86].
Даљи корени Стопића су, по предању, негде у источној Херцеговине, можда у никшићком крају, а Бабине су им биле само привремено станиште[87]. Стопића данас у Бабинама нема, а они који су остали прозвани су Ланговићи.
Сеоба Стопића у Рожанство на Златибору догодила се после Другог српског устанка, 1816. године. Очито се радило о мањем роду, вероватно једној широј породици, с обзиром да се у Рожанство преселила четири брата, синови Ненаде, док је део те шире породице остао у Бабинама. Стопићи су свакако у Бабинама били пре 1781. године када је тамо рођен Радоје, један од родоначелника Стопића у Рожанству.
С друге стране, за Ланговиће није забележено да су имали неко краће презиме, попут Ланго, мада су и најранији документовани записи о овом роду доста позни (у милешевском Поменику 1873. године), тако да није искључено да је наставак -ић и код њих накнадно додат. Презиме је изведено од речи
лангов – бескућник, скитница, пробисвет[92]. Могуће је да су неког бабинског Стопу тако прозвали (Ланго, Лангов) због начина живота, па је то остало потомству као презиме.