Аутор Тема: База архивских података arolsen-archives.org  (Прочитано 2139 пута)

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3775
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
База архивских података arolsen-archives.org
« послато: Фебруар 01, 2021, 10:00:59 пре подне »
Колико сам стигао да проверим, на нашем форуму досад није помињана једна одлична база у којој се, између осталог, може пронаћи и доста података о Србима који су се после Другог светског рата нашли по емигрантским логорима или у заробљеништву.

База садржи велики број докумената. Вреди истражити.

Ево линка: https://arolsen-archives.org/en/

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3577
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #1 послато: Фебруар 01, 2021, 10:25:48 пре подне »
Колико сам стигао да проверим, на нашем форуму досад није помињана једна одлична база у којој се, између осталог, може пронаћи и доста података о Србима који су се после Другог светског рата нашли по емигрантским логорима или у заробљеништву.

База садржи велики број докумената. Вреди истражити.

Ево линка: https://arolsen-archives.org/en/

Сад нађох деду из прве. Налази се у бази у неком документу, једино што тог документа нема онлајн. Било би добро ако бих могао да сазнам у ком логору у Њемачкој је био. Послаћу им упит да видим шта могу да ми кажу.




Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3775
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #2 послато: Фебруар 01, 2021, 10:58:20 пре подне »
Колико сам успео да видим, постоје два нивоа претраге.
Кад се отвори следећа страница: https://collections.arolsen-archives.org/en/search/, треба отићи и на леви прозор и кликнути на: Go to personal effects
На тај начин сам дошао до могућности да видим и оригинална (скенирана) документа за поједине особе.
Е, сад, могуће је да су неки само у списковима, а да за неке имају и скенирану грађу...
Свакако ваља истражити све могућности које нуди ова база.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3577
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #3 послато: Фебруар 01, 2021, 11:31:32 пре подне »
Послао сам им упит преко стандардизоване форме, па ћу видјети шта ће успјети наћи.

Криво ми је да нисам на вријеме записао назив логора, док је деда још био жив, иако сам доста са њим причао на ту тему и добар дио материјала чак и снимио на диктафон. Од њега нам нису остали ни неки заробљанички папири, јер је у посљедњем рату његова кућа била запаљена, тако да ако је нешто и постојало, изгорило је.

Оно што сам успио закључити на основу његове приче јесте да је био у неком логору на сјверу Њемачке,а западно од Лабе. Ово закључујем из два податка које је саопштио, први да су логор ослободили Американци (Американци су отприлике дошли до Лабе) и други да је прошао кроз Праг, кад је кренуо кући назад жељезницом (био је дакле у подручју сјеверније од Прага). Додатна селкција би била на том простору одабрати логоре у којима су били смјештени Југословени. Али сачекаћу да видим да ли ће ови из архива шта послати.

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3775
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #4 послато: Фебруар 01, 2021, 02:28:16 поподне »
Послао сам им упит преко стандардизоване форме, па ћу видјети шта ће успјети наћи.

Криво ми је да нисам на вријеме записао назив логора, док је деда још био жив, иако сам доста са њим причао на ту тему и добар дио материјала чак и снимио на диктафон. Од њега нам нису остали ни неки заробљанички папири, јер је у посљедњем рату његова кућа била запаљена, тако да ако је нешто и постојало, изгорило је.

Оно што сам успио закључити на основу његове приче јесте да је био у неком логору на сјверу Њемачке,а западно од Лабе. Ово закључујем из два податка које је саопштио, први да су логор ослободили Американци (Американци су отприлике дошли до Лабе) и други да је прошао кроз Праг, кад је кренуо кући назад жељезницом (био је дакле у подручју сјеверније од Прага). Додатна селкција би била на том простору одабрати логоре у којима су били смјештени Југословени. Али сачекаћу да видим да ли ће ови из архива шта послати.
Да, штета је кад се на време не запише, а посебно кад нестану документи. Али, ова база баш обећава.
Мислим да би било добро и да се обради као посебан чланак логори којима су боравили они који су чекали на повратак у Југославију или одлазак у свет. Ти логори су доста дуго били активни (неколико година након рата) и кроз њих је прошао велики број људи са наших простора - од оних који су били у заробљеништву током целог рата па до оних који су успели да пребегну на запад као припадници поражених формација. Могуће је да има и литературе на ту тему.
Међутим, свакако треба још прегледати на који начин се ова база може максимално користити. Питаћу човека који ме је упутио на овај сајт.

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3775
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #5 послато: Фебруар 10, 2021, 11:13:16 поподне »
Послао сам им упит преко стандардизоване форме, па ћу видјети шта ће успјети наћи.

Има ли каквог одговора?

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3577
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #6 послато: Фебруар 11, 2021, 06:38:30 пре подне »
Има ли каквог одговора?

Писао сам им преко њихове стандардизоване форме и одговорили су ми већ сљедећи дан:

"We can inform you today that we - based on the data you provided - have made an extensive check of the documentation available to us.
To our regret, it has not proved possible for us to ascertain any information.

In this context, we draw your attention to the fact that the documents kept here are voluminous, admittedly, but incomplete. A huge part of the records and files went lost owing to war effects or was destroyed towards the end of the war.
For further information please note our FAQ in the attachment...."

И тако даље, дјелује ми као прилично стандардизован одговор.

Послао сам им затим скриншот са дединим именом са њиховог сајта и написао да могу да схватим да нису нашли подробнију документацију, али да су дедино име и податке морали преузети са неког списка или документа и затражио да ми дају информацију да ли такав списак (документ) код њих постоји.

На тај други мејл ми нису одговорили.


Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3577
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #7 послато: Март 30, 2021, 10:40:41 пре подне »
Већ сам био одустао од потраге, али данас су ми из Arolsen Archives послали поруку да податке о мом деди имају од 2002 ( не кажу одакле),а да ми специфичније податке не могу дати због неких регулатива. Ипак упутили су ме на сљедећу адресу, па иако то стриктно не кажу, претпостављам да је то адреса одакле су добили податке:

Bundesarchiv

Abteilung personenbezogene Auskünfte zum Ersten und Zweiten Weltkrieg
Eichborndamm 179
13403 BERLIN
BUNDESREPUBLIK DEUTSCHLAND

Tel.: +49/30/41904-440
Fax: +49/30/41904-100
Internet: www.bundesarchiv.de
E-Mail: [email protected]

Управо сам послао упит у овај њемачки Федерални архив, па ћу видјети шта ће одговорити.

Претпостављам да је ово одјељење које су навели: Abteilung personenbezogene Auskünfte zum Ersten und Zweiten Weltkrieg права адреса за проналазак података о заробљенима и у Првом и у Другом свјетском рату. Питање је само колико ће бити вољни да податке дијеле преко мејла. Кад ми одговоре, објавићу овдје на теми.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3577
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #8 послато: Јун 17, 2021, 01:21:27 поподне »
Изгледа да ми је данас дан за деде и прадеде.  :)

Управо ми је стигао одговор из савезног њемачког архива (Bundesarchiv). Ако сам добро разумио ово што су ми послали на њемачком, претражиће податке у архиву, али морам да им пошаљем попуњену форму коју су послали у прилогу. Такође да им пошаљем и скенирану личну карту. Ако неко мало боље разумије њемачки, био бих му захвалан да ми ово преведе. не знам зашто ме упућују на неки Bundesarchivgesetz да га обавезно прочитам.

"Sehr geehrter Herr Jerkovic,

auf Ihre Anfrage vom 30.03.2021 kann ich Ihnen mitteilen, dass hier
eine Unterlage über Ihren Großvater Luka Majstorovic ermittelt werden
konnte.

Zunächst möchte ich Sie bitten, den angefügten Benutzungsantrag
ausgefüllt und unterschrieben an mich zurückzusenden und einen
Identitätsnachweis (z.B. Kopie Ihres Personalausweises) beizufügen.

Beachten Sie bitte auch das Bundesarchivgesetz; nachzulesen auf der
Internetseite des Bundesarchivs (www.bundesarchiv.de).

Ich mache vorsorglich darauf aufmerksam, dass auf Grund der Vielzahl
der hier eingehenden Anfragen die Bearbeitung Ihres Antrages einige
Zeit in Anspruch nehmen wird.

Mit freundlichen Grüßen
Im Auftrag"

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1383
  • I-A1328
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #9 послато: Јун 17, 2021, 02:29:19 поподне »
Изгледа да ми је данас дан за деде и прадеде.  :)

Управо ми је стигао одговор из савезног њемачког архива (Bundesarchiv). Ако сам добро разумио ово што су ми послали на њемачком, претражиће податке у архиву, али морам да им пошаљем попуњену форму коју су послали у прилогу. Такође да им пошаљем и скенирану личну карту. Ако неко мало боље разумије њемачки, био бих му захвалан да ми ово преведе. не знам зашто ме упућују на неки Bundesarchivgesetz да га обавезно прочитам.

"Sehr geehrter Herr Jerkovic,

auf Ihre Anfrage vom 30.03.2021 kann ich Ihnen mitteilen, dass hier
eine Unterlage über Ihren Großvater Luka Majstorovic ermittelt werden
konnte.

Zunächst möchte ich Sie bitten, den angefügten Benutzungsantrag
ausgefüllt und unterschrieben an mich zurückzusenden und einen
Identitätsnachweis (z.B. Kopie Ihres Personalausweises) beizufügen.

Beachten Sie bitte auch das Bundesarchivgesetz; nachzulesen auf der
Internetseite des Bundesarchivs (www.bundesarchiv.de).

Ich mache vorsorglich darauf aufmerksam, dass auf Grund der Vielzahl
der hier eingehenden Anfragen die Bearbeitung Ihres Antrages einige
Zeit in Anspruch nehmen wird.

Mit freundlichen Grüßen
Im Auftrag"

Обавјештава те да су пронашли један документ у вези с твојим дједом. Пређе се можеш послужити њим, моле те
- испунити и подписати приложени захтјев
- приложити документ утврђења личности нпр. копију личне карте или пасоша
Предлажу бацити поглед на закон о архивима и обавјештавају, да обрада може мало потрајати услијед великога броја захтијева.
Ⲙⲏⲥⲗⲏⲙⲟ ⲇⲁ ⲃⲗⲁⲇⲁⲙⲟ ⲛⲁшⲏⲙ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ, ⲛⲟ ⲏⲥⲧⲏⲛⲁ ⲓⲉ ⲇⲁ ⲣⲉϥⲏ, ⲡⲟⲡⲩⲧ ⲧⲁⲧⲁⲣⲥⲕⲟⲅⲁ ⲗⲩⲕⲁ, ⲇⲉⲓⲥⲧⲃⲩⲓⲩ ⲛⲁ ⲩⲙ ⲙⲟћⲛⲟ ⲙⲣⲥⲉћ ⲏ ⲥⲩⲕⲁⲓⲩћ ⲙⲏⲥⲁⲗ. Ⲍⲁⲧⲟ ⲩ ⲣⲁⲍⲅⲟⲃⲟⲣⲩ ⲃⲁⲗⲓⲁ ⲡⲣⲃⲟ ⲩⲥⲧⲁⲛⲟⲃⲏⲧⲏ ⲙⲉђⲉ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ ⲏ ⲏⲍⲣⲁⲍⲏⲙⲁ, ⲇⲁ б̀ⲏ ⲇⲣⲩⲅⲏ ⲍⲛⲁⲗⲏ ⲕⲁⲕⲟ ⲏⲭ ⲙⲏ ⲃⲏⲇⲏⲙⲟ.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3577
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #10 послато: Јун 17, 2021, 02:38:07 поподне »
Обавјештава те да су пронашли један документ у вези с твојим дједом. Пређе се можеш послужити њим, моле те
- испунити и подписати приложени захтјев
- приложити документ утврђења личности нпр. копију личне карте или пасоша
Предлажу бацити поглед на закон о архивима и обавјештавају, да обрада може мало потрајати услијед великога броја захтијева.

Захваљујем, сунце.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3577
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #11 послато: Јул 13, 2021, 10:21:14 поподне »
Након неколико мјесеци дописивања, коначно резултат. Данас су ми из Њемачког савезног архива послали заробљеничку картицу мог деде са мајчине стране, Луке Мајсторовића, из које сам сазнао неколико веома битних података о његовим заробљеничким данима.





Оно што је мени било најважније, сазнао сам име логора у ком је био. Ради се о логору Stalag IX C, који се налазио у мјесту Bad Sulza у Тирингији.

Подсјетићу да сам раније нагађао локацију логора на основу неколико података које сам имао, и у суштини претпоставка ми је била исправна.

Оно што сам успио закључити на основу његове приче јесте да је био у неком логору на сејверу Њемачке,а западно од Лабе. Ово закључујем из два податка које је саопштио, први да су логор ослободили Американци (Американци су отприлике дошли до Лабе) и други да је прошао кроз Праг, кад је кренуо кући назад жељезницом (био је дакле у подручју сјеверније од Прага). Додатна селкција би била на том простору одабрати логоре у којима су били смјештени Југословени. Али сачекаћу да видим да ли ће ови из архива шта послати.

Из картона сам сазнао још неке детаље које нисам знао, а то је да је деда заробљен 15. априла 1941. код Младеновца и да је припадао 15. пјешадијској регименти Војске Краљевине Југославије. Једино што сам знао јесте да је био заробљен у околини Београда.

Свој заробљенички број деда је свакако знао напамет, а ја га са картона читам: 36298

У картону су му име и оца и мајке правилно уписани; отац Милан, мајка Марија рођ. Атлагић. Чак му је правилно уписан и датум рођења 30.10.1912. године, дан уочи Лучиндана, по чему је и добио име. У преписима је погрешно уписивано 10.10.1912.године.

Морам рећи да су ми у пропратном писму , из Њемачког савезног архива, између осталог написали и сљедеће:

" in Beantwortung Ihrer o.a. Anfrage teile ich Ihnen mit, dass die im Bundesarchiv
geführten Akten über fremdländische Kriegsgefangene in deutschem Gewahrsam im
April 1945 beschlagnahmt und von einer Kommission alliierter Offiziere übernommen
wurden.
Der Abteilung PA stehen nur die nach dem Kriege angefallenen und von aufgelösten
Dienststellen übersandten oder anderweitig zugegangenen Meldungen aus der
Kriegszeit über fremdländische Kriegsgefangene zur Verfügung.
Es handelt sich hierbei um 1.500 000 Karteikarten, die nach Nationen und Namen
alphabetisch - nicht nach Lagern oder Orten - geordnet sind."

Замолио бих Сунца или неког другог да преведе, не само због мене, већ и због других који буду тражили сличне информације. Ако добро разумијем, имају картоне неких милион и по заробљеника, које су савезници конфисковали у априлу 1945. године.

« Последња измена: Јул 13, 2021, 10:25:51 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3577
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #12 послато: Јул 13, 2021, 10:40:18 поподне »
Што се самог логора тиче, данас сам мало претраживао по интернету. Не знам колико је ту било Срба, али чини ми се да су прилично бројни били Британци. Оно слика што сам нашао по мрежи одаје утисак не баш неке логорске атмосфере, бар што се Британаца тиче (слике су такве као да су играли крикет сваки дан послијеподне).

https://en.wikipedia.org/wiki/Stalag_IX-C

Не могу додуше рећи ни да се деда нешто претјерано жалио на дане проведене у логору. Било је принудног рада, међутим, изгледа да је овај логор био прилично често посјећиван од Црвеног крста и да су се поштовале конвенције за ратне заробљенике. Да атмосфера није била претјерано затегнута, говори и чињеница да су се заробљеници по ослобођењу заузимали код Американаца за њемачке стражаре. О овом ми је деда лично свједочио.

Ево неколико слика из Сталага IX C које сам нашао.







На овој слици се виде и неки Срби са шајкачама у Сталагу IX c


Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3775
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #13 послато: Јул 14, 2021, 12:16:36 пре подне »
Ово је заиста сјајан пример како се уз мало стрпљења и уз добру вољу људи са друге стране, може доћи до драгоцених информација. Ово је база од великог значаја за приличан број наших људи. Подсећам да она прати и период неколико година после рата, тј. до оптирања за одлазак на запад и сл. Било би драгоцено да о овој бази напишемо и исцрпан, информативан чланак за наш портал.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1383
  • I-A1328
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #14 послато: Јул 14, 2021, 10:52:28 пре подне »

Морам рећи да су ми у пропратном писму , из Њемачког савезног архива, између осталог написали и сљедеће:

" in Beantwortung Ihrer o.a. Anfrage teile ich Ihnen mit, dass die im Bundesarchiv
geführten Akten über fremdländische Kriegsgefangene in deutschem Gewahrsam im
April 1945 beschlagnahmt und von einer Kommission alliierter Offiziere übernommen
wurden.
Der Abteilung PA stehen nur die nach dem Kriege angefallenen und von aufgelösten
Dienststellen übersandten oder anderweitig zugegangenen Meldungen aus der
Kriegszeit über fremdländische Kriegsgefangene zur Verfügung.
Es handelt sich hierbei um 1.500 000 Karteikarten, die nach Nationen und Namen
alphabetisch - nicht nach Lagern oder Orten - geordnet sind."

Замолио бих Сунца или неког другог да преведе, не само због мене, већ и због других који буду тражили сличне информације. Ако добро разумијем, имају картоне неких милион и по заробљеника, које су савезници конфисковали у априлу 1945. године.

У одговор на ваш захтјев дајем вам наук о том, да су акти о иностраним заробљеницима из савезнога архива били заплијењени и преузети официрима алијансе у априлу 1945. Одјељење "PA" располаже само актима који су настали послије рата и актима који су били послати службама по њихову гашењу или на други начин доспјелим дојавама о заробљеницима. Ради се о 1.500.000 биљежака разврстаних алфабетски по именима и народној припадности, а не по логорима и мјестима.
Ⲙⲏⲥⲗⲏⲙⲟ ⲇⲁ ⲃⲗⲁⲇⲁⲙⲟ ⲛⲁшⲏⲙ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ, ⲛⲟ ⲏⲥⲧⲏⲛⲁ ⲓⲉ ⲇⲁ ⲣⲉϥⲏ, ⲡⲟⲡⲩⲧ ⲧⲁⲧⲁⲣⲥⲕⲟⲅⲁ ⲗⲩⲕⲁ, ⲇⲉⲓⲥⲧⲃⲩⲓⲩ ⲛⲁ ⲩⲙ ⲙⲟћⲛⲟ ⲙⲣⲥⲉћ ⲏ ⲥⲩⲕⲁⲓⲩћ ⲙⲏⲥⲁⲗ. Ⲍⲁⲧⲟ ⲩ ⲣⲁⲍⲅⲟⲃⲟⲣⲩ ⲃⲁⲗⲓⲁ ⲡⲣⲃⲟ ⲩⲥⲧⲁⲛⲟⲃⲏⲧⲏ ⲙⲉђⲉ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ ⲏ ⲏⲍⲣⲁⲍⲏⲙⲁ, ⲇⲁ б̀ⲏ ⲇⲣⲩⲅⲏ ⲍⲛⲁⲗⲏ ⲕⲁⲕⲟ ⲏⲭ ⲙⲏ ⲃⲏⲇⲏⲙⲟ.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3577
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #15 послато: Јул 14, 2021, 11:10:58 пре подне »
У одговор на ваш захтјев дајем вам наук о том, да су акти о иностраним заробљеницима из савезнога архива били заплијењени и преузети официрима алијансе у априлу 1945. Одјељење "PA" располаже само актима који су настали послије рата и актима који су били послати службама по њихову гашењу или на други начин доспјелим дојавама о заробљеницима. Ради се о 1.500.000 биљежака разврстаних алфабетски по именима и народној припадности, а не по логорима и мјестима.

Хвала, сунце.

Ван мреже Njegos88

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 31
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #16 послато: Децембар 25, 2021, 05:33:07 поподне »
Документи у архиви су невероватни. Међутим, истраживачи у архиву нису највећи. Лако је скенирати и фотокопирати документе, и ценим труд који улажу, али нису били баш познати када сам се распитивао о неким члановима моје породице у њиховим списковима. Ево моје приче:

Моја мајка је рођена Зеленовић у колонистичкој породици у Винковцима, Славонија. Њен отац Стеван био је беба када се око 1920. године доселио у Винковце из Цивљана. Стеванови отац Петар и стриц Павле (Пајо) Зеленовић били су Солунци Добровољци и обојица су одликовани Карађрођевом медаљом. Одселили су се у широј породици Зеленовића и Мишина (Петарова мајка се звала Стана Мишина). Петар и Стана Зеленовић су имали мог деду Стевана (1918) и још једног сина Васу (1922), док је Павле имао сина Јову (1922).

Када су усташе преузеле власт, мој дјед Стево је био војник стациониран у Сарајеву. Одржан је у животу само зато што је имао занат који је био користан у концентрационом логору – био је пекар. Године 1942. Немци су натерали усташе да смање убијање Срба и уместо тога користе Србе као војнике. Тако је мој деда стављен у домобрански корпус, углавном српски, који је остатак рата провео градећи путеве и поправљајући шине.

У Винковцима су његов отац Петар и мајка Стана већ прошли Јасеновац и сада су били у радном логору у Њемачкој. Прича се да су на крају ратова пешачили све до Немачке (Петарове детаље сам пронашао у архиви). Петарс брат Павле, који је био Зандермер, погинуо је у Старој Градишци 1943. Павлеш син Јово, као и Петар син Васо обојица су мобилисани почетком рата и враћали су се са фронта када су ухапшени на железничкој станици у Земуну. (или Винковци) и убијени у Јасеновцу. Па сам мислио.

Пронашао сам Јову Зеленовића истог датума рођења као и мој Јово Зеленовић на списку преживелих из Берген-Белсена (логор за ратне заробљенике и где је умрла Ана Франкс). Када сам даље истраживао, схватио сам да у послератним избегличким камповима око Белзена нема даљег трага о њему, већ да је то ниоткуда Abdulah Зеленовић са Косова (који није био на оригиналном списку преживелих или логораша од 1945-1949. ) је недавно поднео захтев за пасош политичке избеглице због страха од Титових комуниста. 95% сам сигуран да је Мустафа Зеленовић Јово Зеленовић под лажним именом. Моја породица са моје мишинске стране је побегла са Војводом Ђујићем и такође је била у логору за ратне заробљенике у непосредној близини. Не постоји документација где се преселио, а Abdulah Зеленовић је престао да постоји.

Када сам све ове податке дао истраживачима у институту, требало им је седам месеци да ми одговоре једноставним одговором да „не верују да би Мустафа Зеленовић и Јован Зеленовић могли да буду иста особа јер на захтев краљевског српског официра Abdule Зеленовић са Косова је писао да је Abdulah Зеленовић са Косова (нема везе нема Зелелновића са Косова).Мислим да су институту заиста потребна нека истраживања са познавањем војне историје и српске историје.стотине хиљада људи (нарочито војници) користили су алиас после 2. светског рата. Вероватно данас има на хиљаде Срба који не знају шта се догодило њиховим најмилијима из Немачке или им је речено (или претпостављено) да су погинули.

https://collections.arolsen-archives.org/en/archive/79953477/?p=1&s=zelenovic&doc_id=79953483
« Последња измена: Децембар 25, 2021, 05:45:10 поподне Njegos88 »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3577
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #17 послато: Децембар 25, 2021, 08:08:13 поподне »
Документи у архиви су невероватни. Међутим, истраживачи у архиву нису највећи. Лако је скенирати и фотокопирати документе, и ценим труд који улажу, али нису били баш познати када сам се распитивао о неким члановима моје породице у њиховим списковима. Ево моје приче:

Моја мајка је рођена Зеленовић у колонистичкој породици у Винковцима, Славонија. Њен отац Стеван био је беба када се око 1920. године доселио у Винковце из Цивљана. Стеванови отац Петар и стриц Павле (Пајо) Зеленовић били су Солунци Добровољци и обојица су одликовани Карађрођевом медаљом. Одселили су се у широј породици Зеленовића и Мишина (Петарова мајка се звала Стана Мишина). Петар и Стана Зеленовић су имали мог деду Стевана (1918) и још једног сина Васу (1922), док је Павле имао сина Јову (1922).

Када су усташе преузеле власт, мој дјед Стево је био војник стациониран у Сарајеву. Одржан је у животу само зато што је имао занат који је био користан у концентрационом логору – био је пекар. Године 1942. Немци су натерали усташе да смање убијање Срба и уместо тога користе Србе као војнике. Тако је мој деда стављен у домобрански корпус, углавном српски, који је остатак рата провео градећи путеве и поправљајући шине.

У Винковцима су његов отац Петар и мајка Стана већ прошли Јасеновац и сада су били у радном логору у Њемачкој. Прича се да су на крају ратова пешачили све до Немачке (Петарове детаље сам пронашао у архиви). Петарс брат Павле, који је био Зандермер, погинуо је у Старој Градишци 1943. Павлеш син Јово, као и Петар син Васо обојица су мобилисани почетком рата и враћали су се са фронта када су ухапшени на железничкој станици у Земуну. (или Винковци) и убијени у Јасеновцу. Па сам мислио.

Пронашао сам Јову Зеленовића истог датума рођења као и мој Јово Зеленовић на списку преживелих из Берген-Белсена (логор за ратне заробљенике и где је умрла Ана Франкс). Када сам даље истраживао, схватио сам да у послератним избегличким камповима око Белзена нема даљег трага о њему, већ да је то ниоткуда Abdulah Зеленовић са Косова (који није био на оригиналном списку преживелих или логораша од 1945-1949. ) је недавно поднео захтев за пасош политичке избеглице због страха од Титових комуниста. 95% сам сигуран да је Мустафа Зеленовић Јово Зеленовић под лажним именом. Моја породица са моје мишинске стране је побегла са Војводом Ђујићем и такође је била у логору за ратне заробљенике у непосредној близини. Не постоји документација где се преселио, а Abdulah Зеленовић је престао да постоји.

Када сам све ове податке дао истраживачима у институту, требало им је седам месеци да ми одговоре једноставним одговором да „не верују да би Мустафа Зеленовић и Јован Зеленовић могли да буду иста особа јер на захтев краљевског српског официра Abdule Зеленовић са Косова је писао да је Abdulah Зеленовић са Косова (нема везе нема Зелелновића са Косова).Мислим да су институту заиста потребна нека истраживања са познавањем војне историје и српске историје.стотине хиљада људи (нарочито војници) користили су алиас после 2. светског рата. Вероватно данас има на хиљаде Срба који не знају шта се догодило њиховим најмилијима из Немачке или им је речено (или претпостављено) да су погинули.

https://collections.arolsen-archives.org/en/archive/79953477/?p=1&s=zelenovic&doc_id=79953483

Предлажем вам да прочитате постове које сам објављивао на овој теми и начин како сам на крају дошао до података о заробљеничким данима мог деде.

Мислим да вам је најбоље да одмах контактирате њемачки савезни архив. На крају су ми они послали податке. Ово је веб адреса www.bundesarchiv.de

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 332
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #18 послато: Децембар 26, 2021, 12:53:15 поподне »
Можда није баш одговарајућа тема, али да ли постоји неки сајт на коме могу да се погледају спискови заробљеника који су били у италијанским логорима? Брат од ђеда је био у Италији у логору током рата, а оставио је и један женски потомак тамо... :)

Ван мреже serbsky

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: База архивских података arolsen-archives.org
« Одговор #19 послато: Јануар 22, 2022, 12:24:19 поподне »
Одлична ствар, нађох бабиног брата, из цуга. Обиље података из скенираних папира, чак и здравствени картон из 1946.
Заробљен у Априлском рату, код Високих Дечана, где је био граничар, 18. априла упућен, а 23.  био у Немачкој.
Пише да је 4 године био у Брунсбител Колу. Тај заробљенички логор нисам пронашао ни на једном списку, гуглајући.
У Немачкој се оженио Пољакињом, добили и децу, до 1950. живели у Флензбургу, па отишли у Чикаго, преминуо седамдесетих..
Србију више није видео.