Предања су корисна, али веома често сасвим погрешна. Управо зато генетика помаже да се тачно види у кој мјери су предања поуздана. Чини се да је поријекло од Мрњавчевића било доста раширена појова код разних родова. Колико суштински они имају везе са историјским Мрњавчевићима можда открије неко будуће истраживање.
Кучи Мрњавчићи који припадају јасно одређеном кластеру Е1б и који су овдје анализирани, јасно је да немају везе са свим оним родовима који припадају другим хаплогрупама, а то што су названи Мрњавчићима је само због тога што сами себе тако означавају, а не због неке егзактно потврђене везе са Мрњавчевићима. Зато, добро би било да се држимо јасно генетски дефинисаних родова, а ако кренемо да помињемо све могуће теорије и предања бојим се да нећемо стићи нигдје.
Поменуо сам горе групу крајишких породица који славе св. Стефана и имају предање да су од Мрњавчевића, чак смо имали и хаплотип КОнчаревића из Далмације који у неким другим мјестима славе св. Стефана, а поклапају се са хаплотипом Куча Мрњавчића. Резултати Миљевића који би требао да припада овој групи породица је потврдио да претпоставка није била тачна, мада ми као што рекох МИљевићеви резултати дјелују прилично чудни и сумњиви.
Што се КУча у цјелини тиче, тачно је да постоје неколико слојева становништва у Кучима, а то су:
1. слој: По мом мишљењу Словени који су насељавали жупу Горску (спомиње се код Дукљанина). Ко би могли бити ови Словени? Веома вјероватно неко вендско, западнословенско племе дошло заједно са Србима. На пројекту имамо тестираног Злојутре и Маричиће као једине припаднике Р1а М458. И Злојутри и Маричићи имају предање о поријеклу из Куча. Ово би требало још истражити. Видимо да се презима Злојутровић заиста јавља као најстарије у Кучима, а за Маричиће се тврди да су поријеклом из околине Подгорице (што и јесте област Куча).
2. слој: Кучи Мрњавчићи или Стари Кучи које смо и обрадили у вој теми, славе и Митровдан, али и летњег и зимског св. Стефана, а неријетко и племенску славу Куча св. Николу. Требали би припадати Е1б-В13 хаплогрупи
3. слој: Кучи Дрекаловићи или Нови Кучи, потомци Дрекала, по предању потомци Кастриотића и везани за Скендербега, мада има и предања који кажу да су родбински повезани са Кучима Мрњавчићима. Моја је претпоставка да су такође Е1б-В13, али вјероватно неки други хаплотип близак Кучима Мрњавчићима. У пројекту је скоро уписан Рајовић, које је Е1б и има предање да је из Луча, засада једини који би могао припадати Дрекаловићима, али треба још потврде
Ево овако. Везано за моје презиме (Бурсаћ), постоји записано предање (историчар Петар Рађеновић 1933.године у свом дјелу ''Унац'') и оно гласи: ''О старини и пореклу Бурсаћа и Танкосића причао ми је покојни Симо-Симић Танкосић из Дугопоља у Лици овако (имао 80 година, рођен око 1853): Наши се стари звали некада Мрњавчевићи. Доселе однекуда издалека у Далмацију њих 4 брата: Момчило, Бурсе, Врањеш и још један, не може да ми налети на језик, како му би име. Од њих постала четири племена: Момчиловићи, Бурсаћи, Врањеши и оно четврто племе. Од Бурсаћа су Танкосићи и Зељковићи. Танкосићи прозвани по матери Танкокоси-била танких коса. Зељковићи по оцу Зељку-био зелених очију.''
Због овога предања, ја сам својевремено прочитао све доступно о Кучима Мрњавчићима и нисам успјео да пронађем ништа конкретно што би потврдило то предање. Славе се не слажу (Кучи Св.Никола и Св.Димитрије, ми Ђурђевдан), презимена се не слажу (најсличније нама су Бисаћи, ковачи у селу Будеза у Затријебчу), нема топонима који уопште подсјећају на нешто одређеније. Чак сам и реконструсао хронолошки причу о насјељавању Гаврила (Грче) Ненадина Мрњавчевића на слиједећи начин: 1392.г код Скопја у руке Турака пада Ђурађ Други Старцимировић Балшић, који за своје ослобођење, Турцима даје град Скадар на три године, Турци држе Скадар 1392-1395.г и због тога се Гаврило/Грче досјељава у Корита сјеверно од Цијевне негдје 1392.г. Генерацију касније око 1416.године, његов син Панто Грчин прелази у Орахово и са својих 5 синова, у деценију-две задобија контролу над околним селима. Врши агресивно преизумање села, земље, пашњака и добара. Можда и људи. Племе полако сазрева до 1455.године и првог званичног помјена у Врањинском уговору.
Због закључака Ровинског, да су стари Кучи и Братоножићи можда истог порјекла и да су чинили најпре једно племе, прочитао сам све и о Братоножићима. Ни тамо се слава не слаже, али постоји топоним Барзин-до као сјећање на неке Барзиће који су ту давно живели. Барзићи-Бурзићи-Бурсаћи, то ми је већ мало звучало слично, али још недовољно конкретно.
Провјеравајући даље наше предање, код Александра Бачка (Породице Далматинских Срба'') налазим његово мишљење да то и није наше предање већ предање часне старине Симе Танкосића по женској линије од групе родова крајишких Миљевића из Герзова и околине (Млађан, Бубњевић, Бубањ, Милељић, Добријевић) који славе св.Стевана и имају јако предање о сродству са Мрњавчевићима. Тада сам прочитао и Милана Карановића и његова ''Динарска племена немањићког поријекла'' али ни тамо ништа конкретно нисам нашао. И тако сам ја литературу о Кучима и Мрњавчевићима затворио у орман са књигама и рекао себи да тамо нема ништа за нас.
Онда сам се прошле јесени тестирао (Р1а1а1, подгрупа М458), па сам наговорио још једног презимењака и једног носиоца презимена Зељковић (изведено презиме од мог, помиње се у оном предању) да се тестирају и са великим нестрпљењем и са великим надама, чекамо те резултате. И док чекамо те резултате, ја ти налетим на Јерковићево писаније о Кучима и о три присутна слоја у томе племену: 1.стари Кучи 2.Мрњавчићи 3.Дрекаловићи.
Први и најстарији слој становништва чине практично Словени Горске жупе. Ја сам до сада у ДНК пројекту пронашао шест налаза: Бјелић из Берана, Митровдан; Злојутро из Козарске Дубице, Никољдан; Маричић из Бриња; Кликовац из Подгорице; Зековић из Ускока; Секнић из Подгорице. Свих шест налаза су Р1а група, а чак четворица су моја подгрупа М458. Двојица су отишли још више на запад од моје породице.
И тако док чекам резултате тестирања, поново исчитавам све о Кучима и Братоножићима, и читам занимљиве дискусије о Словенима Горске жупе, схватам да генетска истраживања помјерају моја знања о мојој породици и о моме народу, далеко напред, мада је изгледало да сам доспјео до тачке када више ништа не могу да сазнам, нити могу да потврдим предање неким доказима.
Такође, размишљам гдје су данас потомци тих Словена Горске жупе? Разасути по западним крајевима нашег народа, ено их и међу Братоножићима и Старим Кучима. И онда се сјетим да је тврди град Медун 1457.године освојила турска опсада, да су многе знатније кучке породице примиле ислам и населиле се у Медуну. Помиње се 1688.године чак 70 породица. Сигурно је међу првима који су промјенили вјеру, било особа из породица које су агресивни дошљаци, носиоци хаплогрупе Е1б, подгрупа В13, отјерали са своје земље. То је био њихов одговор на дјешавања везана за долазак и појаву Мрњавчића међу Кучима.
Гдје су данас Медунски муслимани? У Подгорици, Плаву, Гусињу, Колашину, можда и Сјеници, Тутину и Рожају.
Ето тако. Хвала генетским истраживањима, на бољем разумјевању историје.