Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375

[Предраг56]

За нашег Небојшу,

наиђох данас на књигу Средње Полимље и Потарје - Антропогеографска испитивања, издату у Пљевљима 1986.године на бази истраживачког рада пок. Танасија Пејатовића (рођ.1875.год. у Пљевљима).

Додуше, ти си то можда већ ишчитао.

У делу који носи назив Хидрографске прилике Пљеваљског краја помиње се река Ђотина и њене десне притоке Тврдаш и Брезница и лева притока Везичница која извире у Кричку под Крупицама и увлачи се у Пљеваљско Поље клисурастом долином (заиста леп опис).

Но се помињу и бројни потоци и врела.

Једно од њих је и Новаковића врело  које за време  суша пресушује.

Ово је линк
http://en.calameo.com/read/003500171390992c3daff

Па сад Небојша могуће је да то врело од давнина има везе са твојим Новаковићима.

Наиђох ту и на понешто за нашег Сергиа (о Мазалицама у селу Црљенице-ст.69)

Поздрав

[Предраг56]

Можда нeком од Крича, али и Дробњака, и многих других на овом форуму будe интeрeсантан овај попис мeста око Пљeвља из рада Таслиџа-Пљeвља, аутора Фатиха Хаџића (нисам стигао прeводити на ћирилицу).

http://www.vakat.me/taslidza-pljevlja/

Naseljena mjesta
Alići, Beljkovići, Bjeloševina, Bobovo, Boljanići, Borišići, Borova, Borovica, Boščinovići, Brda, Bujaci, Burići, Bušnje, Bukovica, Cerovci, Crljenice, Crni Vrh, Crno Brdo, Crnobori, Čardak, Čavanj, Čerjenci, Čestin, Donja Brvenica, Dragaši, Dubac, Dubočica, Dubrava, Durutovići, Dužice, Đuli, Đurđevića Tara, Geuši, Glibaći, Glisnica, Gornja Brvenica, Gornje Selo, Gotovuša, Gradac, Gradina, Grevo, Horevina, Hoćevina, Jabuka, Jagodni Do, Jasen, Jahovići, Jugovo, Kakmuži, Kalušići, Katun, Klakorina, Kovačevići, Kovači, Kozica, Kolijevka, Komine, Kordovina, Kosanica, Kotlajići, Kotline, Kotorac, Košare, Kržava, Krćevina, Krupice, Kruševo, Kukavica, Lađana, Lever Tara, Leovo Brdo, Lijeska, Lugovi, Ljutići, Ljuće, Madžari, Male Krće, Maoče, Mataruge, Meljak, Metaljka, Mijakovići, Milakovići, Milunići, Mironići, Moćevići, Moraice, Mrčevo, Mrčići, Mrzovići, Nange, Obarde, Odžak, Ograđenica, Orlja, Otilovići, Paljevine, Pauče, Petine, Pižure, Plakala, Planjsko, Pliješ, Pliješevina, Pljevlja, Poblaće, Podborova, Popov Do, Potkovač, Potkrajci, Potoci, Potpeće, Potrlica, Pračica, Prehari, Premćani, Prisoji, Prošće, Pušanjski Do, Rabitlje, Rađevići, Romac, Rudnica, Rujevica, Selac, Selišta, Sirčići, Slatina, Srećanje, Stančani, Stranice, Strahov Do, Šljivansko, Šljuke, Šula, Šumani, Tatarovina, Trnovice, Tvrdakovići, Uremovići, Varine, Vaškovo, Velike Krće, Vidre, Vijenac, Vilići, Višnjica, Vodno, Vojtina, Vrba, Vrbica, Vrulja, Vukšići, Zabrđe, Zaselje, Zbljevo, Zekavice, Zenica, Zorlovići, Židovići…

Подвукао сам нeка која су мeни била интeрeсантна.Прeзимe мојe мајкe јe Филипов (Банат). Ништа нe знам о њиховом порeклу. Али су познати под другим прeзимeном Кукавицe па отуда обeлeжих и  мeсто Кукавица.

[Предраг56]

https://mostovikulture.wordpress.com/politika-i-drustvo/demografske-karakteristike/

А у тeксту Дeмографскe карактeристикe Пљeваљског краја наилазимо и на ово:

Prije osvajanja Osmanlija u pljevaljskom kraju ne postoje kompletni popisi stanovništva i imovine. U dubrovačkim izvorima moguće je naći samo neke parcijalne podatke na bazi kojih nije moguće izvoditi zaključak o broju i kretanju stanovništva u pljevaljskom kraju.

Postoje podaci da su prvi popis u Hercegovini Osmanlije sprovele 1469.godine, dakle samo četiri godine poslije osvajanja.

Drugi popis koji je bio kompletniji obavljen je 1477.godine (koji je sa turskog preveo Ahmed Aličić).

Objavljujemo poimeničan popis sandžaka vijaleta Hercegovina, prema tekstu Ahmeda Aličića. Riječ je o popisima u u nahijama Kričak, nahiji Mataruge i nahiji Kukanj.

Prema ovom popisu, nahija Kričak imala je pet džemata (katuna), ukupno 247 kuća i 50 neoženjenih odraslih muškaraca. Živjeli su na prostorima sela Pauče, Kozica, Petine, Kržava, Bukovica, Rađevići i drugim mjestima koja je na osnovu raspoloživih izvora teže identifikovati. U ljetnjem periodu mijenjali su mjesta boravišta.

Nahija Mataruge imala je tri džemata sa ukupno 97 kuća i deset neoženjenih muškaraca. Oni su zimovali u mjestima Breza, Vrulja, Ljutići.

Nahija Kukanj imala je šest džemata sa 178 kuća i 27 neoženjenih mladića.3 Stanovnici ove nahije živjeli su u Mijakovićima, Varinama, Kosanici, Maoču i na padinama Ljubišnje.

Nekoliko mjesta u popisu od 1477. godine svrstano je u popisne podatke nahije Komarnica (oblast koja je pripadala predjelu današnjeg Šavnika). U okviru ove nahije pominju se Bušnje,Vrba (danas istoimeno selo blizu Graca), Zaselje i Pliješevina, Kruševo, Potpeće, Selac, Tara, Trnovice, kao i još neka imena sela sa prostora današnje Lјubišnje, Bobova i drugih predjela.

Ova naselja Aličić je tretirao kao staništa stočara – vlaha, kako su se nazivali u turskim izvorima.

U sastavu nahije Kukanj popisana su  neka zemljoradnicka sela: Babarovina, Babin Potok, Babina Brda, Bjeloševina, Zenica, upisana kao rezerva vojnika, sa tri kuće, bez ostalih podataka, Brvenica, Brekinja, Bušnje, Vidre, Visočka, zaselak u Nangama, Vrhobreznica, opustjelo selište na izvoru Breznice, sa ostacima naselja, Glisnica, Gornja Brvenica, Ljuća, Gornja Rudnica, Gornje Porosje, sada zaselak kod Graca, Gornji Šumani, Grevo, Donja Brda, Donje Porosje, Donji Šumani, Dubac,  Zadublje, Zbljevo, Jagodin Do,Jugovo, Komini.

Pod poreskim zaduženjem popisna i  ostala sela: Gotovuša,Kotorac, Kržava, tada ekonomski najjače naselje na pljevaljskom području, bilo je aktivni rudnik metala i upisano u carski has,  osim prihoda od poljoprivrede, oporezivano je na trideset ložišta za topljenje rude i deset za preradu metala; Kruševo, Kukanj, Lađana, Meljak, Mrčevo, Orlja, Pljevlja /Pazar Pljevlja se pominje u prvom osmanskom popisu iz 1469. godine/, Petine, Pliješevina, Potok, moguće Potoci,  Popov Do (nije sigurno da li se radi o lokalitetu blizu Graca), selo Rabitlje, Rudnica,  Sedlari, Strahov Do,  Tikava, Trnovice, Hoćevina, Crna Brda, Čestin, Šumani, dio sela sa dvije kuće, upisano kao rezerva vojnika.

U evidenciji o nahiji Kava upisana su sljedeća naselja: Kava, Krćevine, Planjsko, Hajlovina (selo u Bukovici), 

U popisu iz 1469 godine pominje se mala nahija Bohorić sa selima Završ, Babino Brdo, Štakorina.

U popisu je evidentirana nahija Poblaće. U njoj se pominju sela od kojih neka ne pripadaju pljevaljskoj opštini.

Kога занима вишe можe прочитати сам тeкст на овом линку.

Разлог зашто сам наводио сва ова мeста су управо трагања многих од нас за својим порeклом баш на подручју Потарја и Полимља (мислим на пeриод X - XX вeк).

Мало мe буни што сe Кржава помињe у нахији Кричка, а потом и као eкомомски најачe насeљe на том подручју због постојања рудника.

[Небојша]

Треба обратити пажњу на старе породице из тог краја. Већи број њих вероватно припада хаплогрупи J2-M205.

Стара српска братства у Маочу

Према народном предању, у Маочу су још за време Немањића живела братства: Марковићи (потврђено M205), Богдановићи, (од њих су Перуничићи), Хљебчевићи, Секулићи и други. Марковићи су живели у Водном, Слаткој, Перотину, Градини и Горњим Крупицама. Њих је било десетине кућа. Око 1800. године долазило је на вашар код цркве на Мариној Шуми по 100 момака и толико девојака. Богдановићи су живели у Подборови, Борови и Барама. Од бројне породице је око 1800. године остала само удовица Перуника са једним сином, по којој њени потомци добише презиме Перуничићи. Секулићи су, према Танасију Пејатовићу, живели у Маочу и одатле се раселили.

Петар је пре неки дан пренео из извора да су Марковићи дошли крајем 18. века у тај крај из Дробњака. Вероватно је у питању једна од повратних сеоба.

Нису сигурно најпоузданији подаци М. Војиновића, али за још једну породицу M205 из овог краја (мајско истраживање) се каже да спада у најстарије српске породице у Пљевљима, које су чувале каравански пут од Дубровника за Ново Брдо, још у 13. веку за време владавине Немањића.

[VELEBIT]

Malo sam cita po ovoj temi, zanima me da li je nekom slucajno palo na pamet  da mozda nemaju kakvu vezu sa Kataloncima(Almogaveri) Roger De Floor.
Oni su "kricali" kad su napadali neprijetelja.

[Предраг56]

Malo sam cita po ovoj temi, zanima me da li je nekom slucajno palo na pamet  da mozda nemaju kakvu vezu sa Kataloncima(Almogaveri) Roger De Floor.
Oni su "kricali" kad su napadali neprijetelja.

Хвала на идеји или путоказу. Начитах се сада и о Каталонцима или Алмогаверима (кат. almogàvers).

То што прочитах о њима би могло објаснити неке ствари о Кричима, па и значај слављења Светог Георгија као заштитника код многих припадника овог рода, што су Дробњаци преузели (по мом суду) освојивши Дурмитор од Крича, старост претка балканксих Крича на 900 година  (црномањасти, "кричали" током борби, храбри, ратоборни, откуд постојање припадника хаплогрупе Ј2б М205  у Шпанији, Француској и Италији, Грчкој, на Кипру, у кршевитој Црној Гори, па још кадри да живе на Дурмитору - близином Сицилије, откуда их "свуда по мало данас" заиста могућом везом са Алмогаверима,  могућност да  је неки од њих "морским путем" преко Сицилије и обала данашње Албаније и Црне Горе "допао ту и остао", "формирао чак и племе", постојањe "као нeког нeвидљивог зида између Крича и Албанаца" али и многих других).

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BB%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B8

https://spanskoselo.wordpress.com/2014/09/14/babaroge-iz-katalonije/

http://revistabalcanes.com/la-mala-fama-de-la-gran-compania-catalana-en-los-balcanes/

http://www.batallasdeguerra.com/2011/11/los-almogavers-almogavares.html

А прочитах укратко:
 да су Алмогавери били пореклом горштаци из краљевине Арагон, људи одрасли на падинама арагонско-каталонских Пиринеја и теруелских планина у околини месташца Албарасин, иако су првобитно потицали из Арагона, редове алмогавера су чинили припадници разних народа, у почетку су то били Каталонци, Наварци и Баски чија је властела имала политичке везе са арагонским краљевима, као и мосарапи - хришћани који су живели на територији под муслиманском влашћу, и који су доведени у Арагон у једном од „ослободилачких“ похода на муслиманске територије, као и муслимански одбегли робови, а касније када одлазе да ратују на Исток у своје редове примају Грке и Турке, тимe што су били плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева и других, термини које су користили за своје припаднике потицали су из арапског језика  „извиђач" или al-mugawir,  за вођу  "адалид" или  al-dalid што значи водич  и капетане - "алмокадени" или  al-muqadam што значи поглавица, да се победивост алмогавера у биткама  заснивала на лукавој тактици, муњевитим и надасве силовитим нападима или заседама, способношћу кретања по неприступачним, високим и каменитим теренима, као и великом агилношћу и покретљивошћу, њихова умешност у руковању лаким бацачким оружјем тј. кратким копљем које су звали аскона - кат. ascona  које су бацали са толиком силином да су били способни да пробију штит противника, или дугим широким ножем који су звали култељ - кат. coltell, да су развили  веома импресивну тактику застрашивања непријатеља, да су са  собом  увек носили камен кремен којим су ударали о оштрице ножа пре него што би се упустили у битку уз застрашујуће ратне покличе који су утеривали страх у кости непријатељима, да су у битку улазили уз поклик: „Пробуди се, челику!" - кат. Desperta, ferres!, „Сант Ђорди! -кат. Sant Jordi!, да је  Свети Ђорђе био каталонски светац заштитник, или „Арагон!", упади по целој Грчкој, а посебно у Тракији и околини Константинопоља, да су опустошили целу Тракију, да су недела алмогаверса остала урезана у народном сећању  тако да се у Грчкој сматра најгором клетвом кад неко каже: „Дабогда те стигла каталонска освета", а да је у једном делу Албаније реч Katallán попримила значење „вампир“ или „монструм".

Но, опет сви ти текстови говоре о "активностима" Алмогавера у XIII i XIV веку, али ми овде раније изложисмо "трагове Крича" (условно речено) кроз неке појединце али и њихово помињање  1256.године од стране српског цара Стефана Немање и итд. и итд.

[Предраг56]

Malo sam cita po ovoj temi, zanima me da li je nekom slucajno palo na pamet  da mozda nemaju kakvu vezu sa Kataloncima(Almogaveri) Roger De Floor.
Oni su "kricali" kad su napadali neprijetelja.

Алмогавери на Балкану и у српској војсци


И овај део ми се временски никако не уклапа у оно што смо до сада писали или сазнали о Кричима, ни ипак га износим (можда неком нешто "кврцне" тј. добије идеју да разрешимо ову "мистерију око Крича").

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BB%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B8

Постоје индиције да је каталонске најамнике ангажовао и Стефан Дечански у бици код Велбужда против Бугара 1330. године. У Србију су вероватно стигли преко Краљевине Сицилије која је у то време била део Круне Арагона која је тада била у рукама барселонске династије.
Постоје писана сведочанства о присутности алмогавера на Балкану и пре 1330. године. Године 1301.у време рата са Србијом, у дубровачку службу примљено је пет најамника који су по свему судећи били Каталонци. Такође постоје записи о томе да је Венеција 1313. године узела у најам групу каталонских најамника у борби против побуњеног Задра. Међутим, Младен II Шубић се споразумео са њиховим вођом и убедио их да пређу на његову страну за 1.000 златних флорена.

Први записи о присутности алмогавера као српских најамника потичу из Дубровника, и датирају из априла, а потом и из августа 1330. године.

Очигледно је да је велика група каталонских најамника који су чекали на позив од српског монарха у Дубровнику била виђена као опасност, те је Мало веће Дубровника донело одлуку о именовању два властелина који би са својим људима одржавали ноћу ред и мир, а врло брзо је у Већу умољених поднет предлог да се сви странци осим трговаца истерају из града које међутим није било прихваћено. Донета је одлука да се странцима само одузме оружје и да се појачају мере обезбеђења града.

Колико су Дубровчани те странце сматрали опаснима, говори и кнежева наредба од 23. септембра у којој се забрањује свим Дубровчанима да довозе у град или градску област најамнике који су „ишли у, или напуштали поседе краља Уроша".

Ови и други списи нађени у Дубровачком архиву говоре о великој активности у Дубровнику тих година када се Стефан Дечански припремао за предстојећу битку на Велбужду. Стефан тражи најамнике. Неки Каталонци чекају на новац да стигне из Србије. Њихово оружје је већ на Бојани на путу ка Србију. Уговара се превоз и прављење хлеба за најамнике. Такође постоје записи о једном каталонском вођи који иступа као озваничен заповедник каталонских најамника код краља Србије.

Међутим, не постоје чврсти докази који би засигурно потврдили учешће Каталонаца у бици код Велбужда. У сваком случају, од разних група каталонских најамника који су тих година боравили у Дубровнику, многе нису реално могле учествовати у бици.

Према проф. Динићу, они који су били у Дубровнику у априлу и јуну 1330. године, имали су реално могућност да стигну до 28. јула и да учествују у бици, међутим, не постоје чврсти докази да су они то и учинили. Затим, радило се о малој групи људи (свега 6 особа), мада додуше, проф. Динић износи претпоставку да су такође могли бити представници неке веће групе каталонских плаћеника. Што се тиче августовске, највеће групе, не постоји никаква реална могућност да су учествовали у српско-бугарском сукобу. Они су се нашли у Дубровнику између 4. и 15. августа и или нису стигли на време у бој или су у то доба већ били напустили Србију. Подаци којима се располаже говоре у корист прве опције.

Српски извори не помињу никакве стране плаћенике у бици код Велбужда.

[VELEBIT]

Sta mislite da li pleme Krici ima veze sa Ruskim plemenom Krivici, iz plemena Krivici birali su se najbolji ratnici da budu cuvari Koplja sv Djurdja u Konstantinopolju.

[Рус]

Sta mislite da li pleme Krici ima veze sa Ruskim plemenom Krivici, iz plemena Krivici birali su se najbolji ratnici da budu cuvari Koplja sv Djurdja u Konstantinopolju.

Nema nikakve veze

[Nebo]

Sta mislite da li pleme Krici ima veze sa Ruskim plemenom Krivici, iz plemena Krivici birali su se najbolji ratnici da budu cuvari Koplja sv Djurdja u Konstantinopolju.

Ову претпоставку сам нашао и у једном раду Александра Ломе. Међутим, све остало што смо до сада о Кричима утврдили не вуче на ту страну.

[Небојша]

У насељу српских шајкаша у Коморану, помиње се Кричка Јарослављевић. Занимљиво да је овај Кричка, тј. Рац Габор (Гаврило) из 17. века, знао за своју стару постојбину (предео Пљеваља и Пријепоља).

Још интересантније је то што су у попису херцеговачког санџака из 1477. год., у нахији Кричка, забележени кнез Јарослав и његови синови.





Од ових Крички је такође било неколико свештеника. Најпознатији је свакако Филип Кричка.




Извор: Радмила Тричковић, Митрополит Лонгин Бранковић, сепарат из: Историјски часопис, XXXIV, Историјски институт, Београд, 1987, стр. 139–166

Да ли би од ових Крички могао бити словачки археолог Vojtech Budinský-Krička? Рођен је у Ружомбероку. Видимо да је Крички било у Коморану, а днк резултати показују да је њихова хаплогрупа присутна и код Мађара из Будимпеште.

Vojtech Budinský-Krička

[VELEBIT]

"Ову претпоставку сам нашао и у једном раду Александра Ломе. Међутим, све остало што смо до сада о Кричима утврдили не вуче на ту страну"

Kolko se vidi nije se odje jos nista utvrdilo o ovom plemenu.  Kolko je odje prisutno Krica svi oni zastupaju svoju licnu teoriju.
Kako bi se to reklo u Lici " sta je babi milo to se babi snilo". Pa onda ceraj i bez ikakvi naucni dokaza.
Zato bi ipak trebalo vise da se posveti o teoriji da li su Krici ipak "Krivici". Pogledajte samo kolko je toponima prisutno po Rusiji, Bjelorusiji, sta se tice imena sela, gradova i ostalog kao npr. grad Krickov, Krickovo itd.

Jos jedan stvar je kako ti ljudi izgledaju. Ja sam ima prilike da upoznam neke ljude sa prezimenom Krickovice  iz Like, a iz Novog Sada, svi su oni natprosjecno viskoki jake gradje, Vecina je plave prirodne kose, pa kad procitam ovo odje nedje da su manjeg rasta i crne kose ja u to cisto sumnjam.

[VELEBIT]

Sta se tice biljega Krickog vojvode Kaloke

To ce prije biti da nije biljeg ni vojvode Kaloke niti vojvojde Drobnjackog.
To ce prjije bit obiljezje koje oznacava mir koji je sklopljen poslje rata izmedju Krica i Drobnjaka.
Posoto na kamenu vidimo ratnika koji drzi mac za sjecivo i okrenutog prema dolje sta oznacava  "pravdu i mir", a i po vasim pisanjima nalazi se na medji izmedju dva plemena.

[Небојша]

"Ову претпоставку сам нашао и у једном раду Александра Ломе. Међутим, све остало што смо до сада о Кричима утврдили не вуче на ту страну"

Kolko se vidi nije se odje jos nista utvrdilo o ovom plemenu.  Kolko je odje prisutno Krica svi oni zastupaju svoju licnu teoriju.
Kako bi se to reklo u Lici " sta je babi milo to se babi snilo". Pa onda ceraj i bez ikakvi naucni dokaza.
Zato bi ipak trebalo vise da se posveti o teoriji da li su Krici ipak "Krivici". Pogledajte samo kolko je toponima prisutno po Rusiji, Bjelorusiji, sta se tice imena sela, gradova i ostalog kao npr. grad Krickov, Krickovo itd.

Jos jedan stvar je kako ti ljudi izgledaju. Ja sam ima prilike da upoznam neke ljude sa prezimenom Krickovice  iz Like, a iz Novog Sada, svi su oni natprosjecno viskoki jake gradje, Vecina je plave prirodne kose, pa kad procitam ovo odje nedje da su manjeg rasta i crne kose ja u to cisto sumnjam.

Али ево, и ти овде заступаш неку личну, руску теорију, зато што си видео плаве Личане Кричковиће и зато што презиме Кричко постоји код источних Словена??

Пре свега физички изглед данас није мерило на основу кога се могу истраживати неке миграције од пре више хиљада година. Тако да то у старту отпада, а и у Лици/Далмацији има свакако пуно високих и крупних људи, не видим разлог зашто и Кричковићи не би били такви.

Та предања о нешто другачијем изгледу Крича (мисли се конкретно на породицу Гуска из Дробњака) су настала у постојбини, а не у Крајини, тако да самим тим имају већу тежину. Мада ни ту се не треба превише ослањати на изглед, зато што је то лако промењива категорија.

Везу Кривичи - Кричи видех у једном тексту на немачком језику и нигде више. То је само једна у низу теорија на основу сличног имена.

С обзиром да имамо генетски траг Крича на Балкану, мислим да се пре свега морамо руководити генетиком уколико желимо озбиљније да се позабавимо историјом и миграцијама овог племена у прошлости. Ни са те стране не постоји потпора за ову теорију о Кривићима.

[Небојша]

Ево тог текста на немачком, па ако неко овде зна нека нам преведе, угрубо.

Sprache und Leben der frühmittelalterlichen Slaven: Festschrift für Radoslav Katičić zum 80. Geburtstag- Mit den Beiträgen zu den Scheibbser Internationalen Sprachhistorischen Tagen II und weiteren Aufsätzen

https://books.google.rs/books?id=HBOJvrwOHPEC&pg=PA84&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8+%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwixr5S9vc7TAhVEOxQKHZjHDHoQ6AEIOzAD#v=onepage&q=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8%20%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8&f=false

[Небојша]

Kolko se vidi nije se odje jos nista utvrdilo o ovom plemenu. Kolko je odje prisutno Krica svi oni zastupaju svoju licnu teoriju.

Ово није тачно. Сви овде, били они кричког порекла или не, се слажу да се Кричи пре могу повезати са дословенским становништвом. Такође, свима је јасно да не постоји генетска веза са словенским севером. Постоје једино варијације око тога на који начин долазе до Потарја и у које време. Да ли су ту староседеоци у правом смислу те речи, или досељеници из јужнијих крајева.

С обзиром да су неки Кричи извршили дубинску днк анализу, може се рећи да је ова грана (Y22066) прилично изолована на Балкану и да ближи днк рођаци постоје једино у околним земљама (Италија, Мађарска, Румунија, итд.).

Подграна PH4306 на коју су позитивни Кричи и која је стара нешто више од 5000 година, постоји још и у Јордану, Палестини, Турској и Јерменији.

[Предраг56]

То за Келте на Дурмитору су углавном, колико сам испратио, нека модернија довијања, обично су сам назив планине повезивали са келтским језицима али је много логичнија и прихваћенија етимологија која тај назив изводи из језика једне групе средњовековних романофоних Влаха (услед облика речи највероватније се ради о групи која је говорила неким источнобалканским романским дијалектом, врло сродним данашњем румунском језику, тј. највероватније топоним не потиче од неког пресловенског романофоног становништва из те области, што би могли бити Кричи, већ од каснијих средњовековних "просељеника" кроз ту област). Што се тиче назива Годијељи, пре бих то повезао са старословенским слојем, мада би требало консултовати Лому око тога.  Током гвозденог доба подручје Дурмитора се налази малтене у срцу аутаријатских земаља, који су били једно од најзначајнијих илирских племена, а ни Таурисци (келтско племе из данашњег Загорја и западне Славоније) ни Скордисци (келтско племе које је заузимало простор источне Славоније, Срема, Српског Подунавља и у кратким периодима долине Тимока, Велике и Јужне Мораве и Нишаве) никад нису залазили у те високопланинске просторе данашње ЦГ (о томе нам осим историјских говоре и археолошки подаци). За време ране антике (1-2. век н.е.) на том подручју су изгледа боравили Пирусти, илирско племе које је можда раније било један од чланова аутаријатског племенског савеза. Тако да дефинитивно "не пије воду" тумачење о некаквом келтском пореклу назива Дурмитора или о икаквом боравку Келта на тим просторима током праисторије; слична прича је и са проналажењем етимологије за Аду Циганлију у келтским језицима.  .

Математика нам је поставила зид, који за сада не можемо да прескочимо!

Пошто нисмо успели да "идентификујемо" или "датирамо" најстаријег заједничког балканског претка Крича - односно старијег од 900 година (значи нека 1100-1200 година наше ере по једном обрачуну колико сам схватио) или на од 500-600 година (значи 1500-1600 година по другом ако сам ја то добро испратио) за сада знам да ништа не знам. Значи свака опција је могућа.

Келти су ми далеки, мада могуће да је било неког језичког преплитања, а и то само под условом да су пра-кричи били ту у Црној гори (данашњој) када су Келти стигли.....или су Кричи као влашка или каква год већ скупина сточара стигли ту и можда се измешали са староседеоцима-остацима Келта или неких илирских племена.
Како време пролази, стално се враћам на Скадарско језеро.

Ово је један интересантан (црногорски) линк који даје приказ историјских (и праисторијских) догађаја на тлу Црној Горе  као нека временска линија (не улазим у позданост датих информација). Прати се лако и питко као "Политикин забавник".

http://vremenskalinija.me/History%20of%20Montenegro%20T%20Line%202.html

Crna Gora - istorija - vremenska linija do 476 vremenskalinija.me

Кажу на тој линији следеће:

390. st.e. nakon opsade grada Rima, Kelti prodiru u zapadni dio Balkanskog poluostrva (u djelovima današnje sjevero-zapadne Bosne, a po Strabonu , miješaju se sa ilirskim plemenom Japoda).

379. st. ere (posle) Keltsko pokoravanje Tribala i potiskivanje (od strane keltskog plemena Skordisci) ilirskih Autarijata - nakon neuspjelog pohoda Kelta na Makedoniju i Delfe.

[Небојша]

Како време пролази, стално се враћам на Скадарско језеро.

Скадар смо помињали јако давно. Док смо се руководили предањима Годијеља и Голубовића/Котлајића. У међувремену се дошло до информације о Кричкама, а и тај део ЦГ је прилично слаб са M205, ако је судити по истраживању 404 и подацима из јавних база.

Нека појачана концентрација M205 постоји само у планинским подручјима попут СЗ Црне Горе, Шоплука, Лике на западу, итд. Простире се, као што је већ познато, широм трако-илирског простора. Мислим да Скадар тренутно не игра неку улогу.

Једини који штрчи из ове групе балканских Y-22066 јесте онај Грк из Анадолије. Осим што је етнички Грк, он је поприлично јужно и удаљен је веома географски од остатка групе. Иако генетски не стоји тако далеко (Y-STR).

[Предраг56]

Скадар смо помињали јако давно. .

Само унутрашњи осeћај да Кричи можда нису увeк прeбивали ту на Дурмитору. Знам да да нeма поузданих трагова који би могли водити било каквом закључку. Тако рeћи их и нeма.

Шта кажe "она " црногорска врeмeнска линија за Кричe тј. у коју годину их "смeшта" (око 1260 нашe eрe).

http://vremenskalinija.me/History%20of%20Montenegro%20T%20Line%204.html
Crna Gora - istorija - vremenska linija od 1187 - 1359 vremenskalinija.me

1260.
Vlasi pastiri
1260. (oko) podaci o Kričima (Kričanima) na Tari, u povelji kralja Milutina ( najstariji sloj srednjovjekovnog stanovništva, na području oko Durmitora, do Drine i srednjeg Lima). Po jednom mišljenju su ilirsko, a drugom staroslovensko pleme. Muško ime Kričan zabelježeno je oko 1300. godine, a kao porodično prezime u periodu od 1280 - 1330. Prezime Kričković se pominje i 1492. godine. Po predanju, sredinom XVII vijeka, Drobnjaci su potisnuli Kriče na drugu obalu Tare, gdje su većim djelom zahvaćeni islamizacijom.

[Небојша]

Само унутрашњи осeћај да Кричи можда нису увeк прeбивали ту на Дурмитору. Знам да да нeма поузданих трагова који би могли водити било каквом закључку. Тако рeћи их и нeма.

Шта кажe "она " црногорска врeмeнска линија за Кричe тј. у коју годину их "смeшта" (око 1260 нашe eрe).

http://vremenskalinija.me/History%20of%20Montenegro%20T%20Line%204.html
Crna Gora - istorija - vremenska linija od 1187 - 1359 vremenskalinija.me

1260.
Vlasi pastiri
1260. (oko) podaci o Kričima (Kričanima) na Tari, u povelji kralja Milutina ( najstariji sloj srednjovjekovnog stanovništva, na području oko Durmitora, do Drine i srednjeg Lima). Po jednom mišljenju su ilirsko, a drugom staroslovensko pleme. Muško ime Kričan zabelježeno je oko 1300. godine, a kao porodično prezime u periodu od 1280 - 1330. Prezime Kričković se pominje i 1492. godine. Po predanju, sredinom XVII vijeka, Drobnjaci su potisnuli Kriče na drugu obalu Tare, gdje su većim djelom zahvaćeni islamizacijom.

Око тога се слажемо углавном сви. Тешко да је на простроу Дурмитора нека већа старина. То је могуће утврдити само детаљнијим днк анализама већег броја припадника западнобалканских M205. А можда ни тад не би добили одговор, уколико је нпр. само једна грана опстала, па од ње воде порекло сви данашњи M205.

Зато је битан распоред ове подгране на Балкану. Евидентно је да је има на једном широком простору, од Црног Мора и западне Анадолије до Истре.