Подсјетио бих на податак са оригиналног усељеничког листа за Стевана Окрајнова из 1910., гдје је код његовог имена ударен печат Non-imigrant allien. Већ сам писао о томе, то би требало да значи да није класични имигрант већ привремени посјетилац. Има неки дио текста исписан руком испод тог печата који нисам успио да прочитам. Ако неко успије да прочита било би добро, можда тај дио исписан руком крије објашњење.
За евентуалне касније уласке нема података у америчким документима. Нема га ни у цензусима и другим базама. Рекао бих да није остао у Америци. По логици ствари морао се вратити кући бар крајем 1913. године. Е сад да ли је ишао поново у међувремену, нема податка о томе.
Да, и ја сам мишљења да се није враћао у Америку, а да се у Кућанце вратио у току 1913. Покушао сам наћи било какав помен преко базе на ancestry.com (где сам, рецимо, мог прадеду нашао не само на листи сачињеној у Елис Ајленду него и на листи путника из Хамбурга), али Стевана Окрајнова нисам нашао, чак ни онај податак из 1910.
Иначе, могући разлог зашто се није помињало презиме (па презимена нема, колико се види, ни на споменику којег је патријарх Павле подигао) је у томе што је, са црквеног стајалишта, брак био незаконит, тј. није ни постојао. А њему, који тада споменик подиже не као обичан човек, већ као епископ рашко-призренски, тај податак вероватно није био пријатан.
Е, сад, зашто је брак био незаконит. Чини ми се да је веома блиско логици да је породица Стојчевић била противна јер је су Окрајнови очигледно тек од скоро били у Кућанцима и вероватно нису били доброг имовног стања. Треба имати на уму да су у то време (па и до половине 20. века) у нашим традиционалним породицама бракови углавном били уговарани. То је нарочито важило за женску децу. Редак је случај да су оне могле бирати за кога ће се удати. Најближе је логици да је Ана прекршила ову традицију, што се такође дешавало.