Аутор Тема: Hrvatinići  (Прочитано 1561 пута)

Ван мреже herceg

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Hrvatinići
« Одговор #20 послато: септембар 30, 2020, 05:56:17 поподне »
Koliko me pamćenje služi u njihovom kraju je bilo dosta šizmatika, ne znam da li i sama porodica Hrvatinić bila pravoslavna, ali znam da je taj deo od strane rimokatolika zvan šizmaticima, što implicira da je dominanto stanovništvo bilo pravoslavno.

Hrvatinići su koketirali između crkve bosanske i katoličke, nema niti jedan trag koji bi ukazivao na njihovo pravoslavlje.

Pročitaj knjigu koju je driver postavio, pregled po župama je detaljan. Šizmatici se većinom spominju u župi Glaž koja je rubno područje Donjih Kraja.




На мрежи drajver

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1515
Одг: Hrvatinići
« Одговор #21 послато: септембар 30, 2020, 07:47:07 поподне »
Хрватинићи свакако нису били православни. Пред крај босанске средњовјековне државе, као и највећи дио високог босанског племства приклонили су се католичкој цркви. Не треба мијешати вјерску припадност са етницитетом.

На подручју данашње Босанске Крајине у средњем вијеку граничила су се три етноса, дефинисана језиком: српски (штокавски), хрватски (чакавски) и словински (кајкавски). Та тромеђа три етноса била је негдје на подручју Кључа и Санског Моста. Подручје Кључа је нпр. било штокавско, подручје Петровца чакавско, а подручје Дубице кајкавско.

Ван мреже LP

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Одг: Hrvatinići
« Одговор #22 послато: октобар 01, 2020, 12:12:40 пре подне »
На подручју данашње Босанске Крајине у средњем вијеку граничила су се три етноса, дефинисана језиком: српски (штокавски), хрватски (чакавски) и словински (кајкавски). Та тромеђа три етноса била је негдје на подручју Кључа и Санског Моста. Подручје Кључа је нпр. било штокавско, подручје Петровца чакавско, а подручје Дубице кајкавско.

Hrvati nisu isključivo čakavci već zapadnoštokavci, što Srbi nisu izuzev ono malo Srba oko Kupresa i Livna koji su se ikavizirali jer su izvorno bili (i)jekavci. Zna se dobro koje su bile etnopolitičke granice na zapadnom Balkanu prije dolaska Turaka. Pričati o srpskim granicama toliko duboko u zapadnoj BiH nema veze s realnosti.
« Последња измена: октобар 01, 2020, 12:14:25 пре подне LP »

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 979
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Hrvatinići
« Одговор #23 послато: октобар 01, 2020, 09:22:35 поподне »
Hrvati nisu isključivo čakavci već zapadnoštokavci, što Srbi nisu izuzev ono malo Srba oko Kupresa i Livna koji su se ikavizirali jer su izvorno bili (i)jekavci. Zna se dobro koje su bile etnopolitičke granice na zapadnom Balkanu prije dolaska Turaka. Pričati o srpskim granicama toliko duboko u zapadnoj BiH nema veze s realnosti.
Политичке границе ствар су односа моћи разних владика, природнога богатства земље и градов. Сродство народов и племен је засебна притча.

Шта се тиче језика, при досељењу Словiн сви бесiдиху на једном те истом језику, прасловiнском. Тек с врiменом су се говори почели уразличават. Шта је већа разноврстност говор у једној области, то је већа старина обитавања људи у тој области.
Кајкавски и чакавски говори су разноврстнiји и мање подложни новинам од сусiдних штокавских говор, но зато су нарочито у касном срiдњем вiку напојили се нiмачкими али бњетачкими бесiди веће нер западнiји сусiди турачких.

Они говори шта зову штокавским, неважно кажу ли стари јат - е, и или 'је прошли су скупа кроза многе новине и промiне. ( Шта се тiче одјека гласа јат, тај је и у кајкавцев и у чакавцев без чрстине и промiња му се квалитет се од мiста до мiста.)

Находци генетичких истраг и испитивањ освiтљавају сродност разних субетничких скупин на нашем поднебљу и њихову врiменску удаљеност. Какав плод да знаност, тако и ваља бит и решена било ка недоумица. Дај Боже срiће свим, да им испадне онако како прижељкују. А ако не, исто добро, само ћемо се веће волiт и почитат.

На мрежи Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 780
Одг: Hrvatinići
« Одговор #24 послато: октобар 01, 2020, 09:50:01 поподне »
Које су то западноштокавске изоглосе? Ако под тим подразумијеваш све хрватске и бошњачке дијалекте западно од Подриња и источне Херцеговине, онда мораш објаснити по чему су ти говори једна омеђена цјелина, тј. које су то изоглосе које су заједничке СВИМА ЊИМА и које истовремено одсуствују из осталих штокавских дијалеката, тј. источноштокавских (за које се ипак може рећи да дијеле неке заједничке изоглосе) и јужночакавских.

Ево ја ћу ти помоћи, а ти настави. Ово су изоглосе које се углавном јављају само на западу штокавског дијалекта. Ево, дајем ти још једну фору - занемари Србе чији говори имају те црте.
Идемо:

- Прелазак Ж у Р у облицима глагола МОЋИ (мореш, моремо).
- Одраз прасловенског Д' као Ј умјесто као Ђ (измеју)
- Одраз прасловенске групе СКЈ/СТЈ као ШЋ умјесто као ШТ (клијешћа).
- Одраз прасловенске групе ЗГЈ/ЗДЈ као ЖЂ умјесто као ЖД (можђани).
- Промјена ГРОБ-ГРЕБ.
- Промјена ВРАБАЦ-ВРЕБАЦ.
- Промјена КРАСТИ-КРЕСТИ.
- Промјена РАСТИ-РЕСТИ.
- Суфикс -НИТИ умјесто -НУТИ (дигнити, метнити).

Које од ових црта обухватају сваки западноштокавски говор, а уједно изостају у свим сусједним говорима?
Да ти уштедим вријеме - НЕМА ИХ.
А пошто их нема, то значи да западноштокавски дијалект није валидна генетска јединица.

Те приче о двијема потпуно различитим штокавицама које су се судариле и измијешале нетом након најезде Османлија просто не пију воду.
Једноставно је временом дошло до диференцијације усљед социолошких фактора. Временом је јачала социјална баријера између католика и православних, па изоглосе које би обухватиле говор једне вјерске заједнице нису могле ширити на говор других.