Локални изрази и сленгови

[ⲥуⲛцⲉ]

Znate li šta znači reč MEČIM ( МЕЧИМ)...

Употријеби је у контексту, па ћу ти рећи.

[Ojler]

Мечити је омекшавати.

[ДушанВучко]

"догнати", довести. Исто старословенски корен, на словачком се каже "дохнат"

[ⲥуⲛцⲉ]

"догнати", довести. Исто старословенски корен, на словачком се каже "дохнат"

Гнати је исто што и тјерати, па су и догнати, погнати исто што и дотјерати, потјерати итд.
Али специфичност овога глагола је да се у презенту каже "ја женем, доженем, поженем" а пођеђе се чује и "ренем" исто као парадигма може>море.


Прегнала сам с работом, рука ме сву ноћ боли = Претјерала сам с послом ...
Немој прегонит = Немој претјеривати!

[ⲥуⲛцⲉ]

Мечити је омекшавати.

У нас има само мечати - издавати козји мекет, а оно се каже мекчати или мекшати.

[Ojler]

У нас има само мечати - издавати козји мекет, а оно се каже мекчати или мекшати.

[ⲥуⲛцⲉ]

Сад разумијем коријен. У русском је мять масирати.

[шуљин џула]

Употријеби је у контексту, па ћу ти рећи.

Мечим да ћеш онда знати.

[Икац]

Помаже Бог свим људима добре воље. Надам се да сте сви ви и ваши ближњи здрави и весели. Када смо већ код ове ствари (локални изрази и покрајински (регионални) жаргон), достављам неколицину примера из свог краја (Нови Пазар):

судомил - течност за прање суђа
точак - бицикл
оморина - спарина, спарно врјеме
раскравити (се) - топити се, одледити се
грне - грнац, лонац
чулина - трупац или плахтица (даска) на коме се прало рубље
врг - средство за вађење мученице (ракије)
приказаније - чудовиште
лемзити - пребити, истући, утепати
кркаче - леђа
кркна - лепо, добро грађена жена
крати - као силно кашљати
хајати (у НП) - љубити (данас волети) (више из шале)
хранилица - валов

Ово су само неки од примерах којих се могадох сетити. Потрудих се избегавати очите туђице турског (источњачког) потекла. Ако се у будућности сетим, бити ће још примерах.

[ⲥуⲛцⲉ]

Помаже Бог свим људима добре воље. Надам се да сте сви ви и ваши ближњи здрави и весели. Када смо већ код ове ствари (локални изрази и покрајински (регионални) жаргон), достављам неколицину примера из свог краја (Нови Пазар):

судомил - течност за прање суђа
точак - бицикл
оморина - спарина, спарно врјеме
раскравити (се) - топити се, одледити се
грне - грнац, лонац
чулина - трупац или плахтица (даска) на коме се прало рубље
врг - средство за вађење мученице (ракије)
приказаније - чудовиште
лемзити - пребити, истући, утепати
кркаче - леђа
кркна - лепо, добро грађена жена
крати - као силно кашљати
хајати (у НП) - љубити (данас волети) (више из шале)
хранилица - валов

Ово су само неки од примерах којих се могадох сетити. Потрудих се избегавати очите туђице турског (источњачког) потекла. Ако се у будућности сетим, бити ће још примерах.

Бог ти помогао, Икче! Мило ми је чути ријечи твога завичаја.


судомило имамо и ми, за "бацикло" кажу старији људи котач (а точак - од тећи/ток, нам је ријеч за чесму), одкравити исто значи одледити, грнац је земљана посудина, а крке нам је начин носити некога на леђима тако да ти се објеси о крк (врат), а хајати нам не значи вољети него марити. Чулина нам се рече дрљача или трљача, приказа нам није чудовиште него утвара или привид, а што ти значи "валов" ја не знам.

[Драган Обреновић]

Бизгов, Бузга, "Болид" (у скорије време, "који "болид" " )

Исто се каже и у Чачку, нпр. "утакмица је била чипава".

[ДушанВучко]

Исто се каже и у Чачку, нпр. "утакмица је била чипава".

"Чипаво" мора да се "објасни", није то само "тесно", то је "тешње" од тога, "тешко кроз"иглене уши"". Ми имамо појмове који "гађају" ко "пицајзла" да објасне нешто

[ⲥуⲛцⲉ]

"Чипаво" мора да се "објасни", није то само "тесно", то је "тешње" од тога, "тешко кроз"иглене уши"". Ми имамо појмове који "гађају" ко "пицајзла" да објасне нешто

Ви Пургери имате али ријеч чипаво на селу значи нешто сасвим друго.

[Икац]

Размишљајући о овој ствари око којег зборимо овде на беседишту (forumu), досетих се једне необичне ствари. Ради се о звукоподобницима (ономатопејама). Занима ме, постоје ли неки примери из ваших крајева? Тренутно, изнађох око 155 примера из различитих крајева где србски народ обитава. По мом скромном мишљењу, и то је непроцењиво благо србског језика, иако, руку на срце, то се не може мерити са појединим језицима који су недвосмислени прваци у том подручју, попут јапанског и мађарског језика.

Наравно, почети ћу од свог личног примера:

прс-прс - средство за чишћење ведрика (стакла)

[ДушанВучко]

Као мали, боравио сам преко лета на селу (Г. Трнава, Топола), и сад сам се сетио израза за вабљење оваца који је баба користила да их позове: "прсико"

[шуљин џула]

 
 Знате ли значење речи - ветремез? , село Ковачевац, Шумадија 
   

[Gorance]

Као мали, боравио сам преко лета на селу (Г. Трнава, Топола), и сад сам се сетио израза за вабљење оваца који је баба користила да их позове: "прсико"

Код оца у Жупи александровачкој овце вабе нешто као "Пррррр јо, пррррр јо!" Док код мајчиних у Тамнави у околини Уба су вабили крмаче са "Пејс бела,пееејс!"Ваљао сам се од смеха као мали идан данас немам представу шта то значи. Можда реликт из старобалканске лексике?

[Ojler]

Знате ли значење речи - ветремез? , село Ковачевац, Шумадија 

Ножић.

[ⲥуⲛцⲉ]

Као мали, боравио сам преко лета на селу (Г. Трнава, Топола), и сад сам се сетио израза за вабљење оваца који је баба користила да их позове: "прсико"

Одакле сам ја свиње се вабе гиц, кокоши на пиле пиле или пи пи, а да се крава помаче казивало јој се пућке, а да упрегнут коњ пође чини се звук уснама као јак цмок, а да се устави каже се у одређеном тону оооо.

[НикПав]

Код мене у Крушевици, свиње су се дозивале са гуду,гуду,гуду,ејц,ејц, овце са прррррсоооо, кокошке са пили, пили, а постојало је и луч, овце, луч, али сам заборавио за шта се тачно користило.