Њемачки Свеби који потичу од Хермундура
Географ Клаудиј Птолемеј около 100. г. наводи да се река у околине данашње Одре назива Συήβος (суебос).
Из те околине и потичу Свеби.
У време Тацита следећа племена бејаху записана као свебска: Семнони, Англи, Маркоманни, Хермундури, Квади и Лангобарди. Тацит подцртава да су Семнони главно племе из кога су се образовали Свеби, а Лангобарди најратоборније међу Свебима. Називи као Маркоманни или Лангобарди значе само Крајишници и Дугобради.
У време сељења народа свебска племена пролазе кроз провинције Панонију и Далмацију, северну Италију и насељавају се и по Иберијском полуострву, особито у Галицији. Од 5. в. дунавски Квади се не помињу више као Квади него просто дунавски Свеби.
Германа је 5 врста:
1.
Вандили, које сачињавају Бургундиони, Варини, Харини, Гутони.
2. Друга врста су Ингвеони, које чине Кимбри, Теутони и Хауки (Саси).
3. Херминони
4. Истевони
5. Свеби
Тацит, Германија 38. глава:
Сада је реч о Свебима. Они се за разлику од Хета и Тенктера не састоје из једнога племена, него су још раздељени на своја племена и иако их углавном зову Свебима имају и своје посебне називе. Једно знамење овога народа је да своје плетенице савијају у круг и носе на глави са једне стране; овим се они разликују од осталих Германа, а међу Свебима се тако разликује Свеб од роба...
Семнони насељавају преко 100 обћина и ради своје бројности посматрају се главним племеном међу Свебима.
Глава 40: С друге стране Лангобарди се славе тим што иако веома малобројни и окружени силним народима ипак не живе у поданишству, но се одликују храброшћу и ратоборством.
Реудинги, Авиони, Англи, Варини, Еудоси, Свардони и Нуитони ду заптићени рекама и нису ни по чему знаменити сем да поштују богињу Нерт.
Глава 41: Хермундури
Овај део Свеба се простире дубоко у Германију. Ближе нама, по Рајни и уз Дунав све до Ретије живи племе
Хермундура. Они имају фобре односе с Римљанима и тргују римским производима дубоко у Германији. У земљи Хермундура је извор Елбе.
Глава 42:
До Хермундура живе Наристи а до њих на исток
Маркомани и Квади. Маркомани се славе својом борбеношћу, којом су и протерали Боје из земље коју сада настањују. Ни Наристи и Квади нису ине природе. Њихов владарски род је црпи моћ из новца којега прима од нас Римљана.
Глава 43:
На Маркомане и Кваде се надовезују Марсинги, Котини, Оси и Бури. Међу њима ношња и језик само Марсинга и Бура изгледају као свебски, а у
Котина показује њихов галски језик, а у
Оса панонски, да нису Германи; као и то да не плаћају данак (Риму), но један део данка плаћају Сарматима, а други део Квадима.
Ова два народа живе само деломично у равници, а већим делом
насељавају шумовите долове и врхове гора. (Реч је о чешким планинама Крконошама)
Јер Свебију рассеца планински ланац за којим живе многи народи. Међу овима је назив
Лугији најраспрострањенији и распада се на многа племена.
Најзначајнији су Харији, Хелвекони, Маними, Хелиси, Нахарвали. Харији се у рату мажу црном бојом и носе црне штитове и поштују бога смрти; тим плаше своје противнике.
Глава 44:
За Лугима живе Гутони ( који су, како је речено више подраздео Вандила). Ови су од давнина управљани под строжијом влашћу кунинга него други Германи, али још увек тако да граница слободе није прекорачена.
Даље на исток уз море су Руги и Лемови. Одликују се кратким бодежима, округлим штитовима и покорношћу кнезу. До њих, уз море су Свеони (Швеђани) који су моћни не само по земљи него и по мору својим лађама.
Глава 45:
На десној обали свебскога мора (Балтика) живе даље Ести (Балти), који имају обичаје и ношњу као и Свеби али им је језик ближи језику Британаца. Поштују богињу мати и као знак своје вере носе амулет у облику вепра. Сеју пшеницу с већим трудом и издржљивошћу него што би се очекивало од Германа.
Глава 46:
Где завршавају Свеби, почиње крај Пеукина,
Венета и Фена, које се двоумим сврстати у Германе или Сармате. Мада Пеукини, које још зову
Бастарнима, по језику , обичајима и домаћинству подсећају на Германе. Сви су нечисти и лени, те Пеукини услед међудобнога мешања са Сарматима примиху њихову ружноту.
Од сарматскога начина животс примили су и Венети многога, јер што има шума и гора између Фена и Пеукина туда плене и краду, но ваља да су ближи по обичају Германима, јер живе у сталним кућама као и они, док Сармати живе на леђима коња.
_____________________
Значајно за нас у овом је да спомиње да бар један део Венета ( Словена ) живи по карпатском горју и бави се плењењем. Такав начин живота је добар предуслов за сеобе ка богатијим римским градовима и освајања Балкана.