Презиме Рашић-Рајшић

[Maki2014]

Поново ја  Можда ће неком помоћи ....

У разговору са становником места Ивошевци код Бенковца сазнала сам да су РАШИЋИ, по предању, са Косова ?! Након косовске битке кренули су на пут преко Босне и населили у село Вукшић у Равним Котарима. Део се преселио у Ивошевце. Тај део становника је задржао православну веру и славу св. Луку. Рашићи, мештани Вукшића, су примили католичанство.

Ја се и даље вртим у круг  и потврђујем моје претпоставке али никако да повежем како је презиме Рајшић настало.   Да су Рајшићи настали од Рашића из Буковице - у то сам 80% сигурна, али постоји предање да су у Лику дошли преко Босанског Грахова (можда је неко од предака заборавио да су живели у Буковици....а можда се један део директно доселио у Лику???). Углавном, надам се да ће се јавити неко ко има тачније информације.

Срећно свима у истраживању својих корена!

[Небојша]

Српско становништво Далмације негује успомену и сећање на Косово и Косовски бој. Ово међутим не значи да су Далматинци пореклом са Косова, иако су неки аутори помињали и такве миграције.

Једно велико поље у Далмацији, које се налази у подножју Динаре и Козјака, носи име "Косово Поље". Питање је које је Косово (назив) старије, да ли ово далматинско, или оно у Србији.

" Народно предање, летописи парохијски, као и разни писци и хронике говоре, да се ово насеље послије турске побиједе и пропасти српског царства на Косову 1389. овдје насељавало. Тад се Срби населише и у ову низину и ради сличности овог краја, са својом старом колијевком, а и ради тужне успомене Косовске то насеље назва нову постојбину Косово. "

Саво Накићеновић, Книнска Крајина

Било би добро да се Рајшићи тестирају. Као што рекох, није искључена веза са породицама које припадају хаплогрупи I2a DN.

[Maki2014]

Хвала на помоћи  .

Одлучили смо се на тестирање. Надам се неком помаку  .

[Небојша]

Хвала на помоћи  .

Одлучили смо се на тестирање. Надам се неком помаку  .

Нема на чему.

Одлично, чекамо резултате Рајшића. Да ли су Вам познати услови днк тестирања? Можете то обавити код нас, у центру за генетику у Београду http://www.dnk.rs/, али и у иностранству https://www.familytreedna.com/

Предност тестирања преко ФТДНА је то што можете да "продубите" резултате, тј извршите тестирање на више маркера. Међутим, сама процедура је нешто копмликованија.

Тестирање у Београду је много једноставније, а постоји и могућност попуста.

[Maki2014]

Одлучили смо се за тестирање у Београду. Уз вашу помоћ добићемо исцрпније анализе резултата  .

[Синиша Јерковић]

Тестирани су Рајшићи о којима је на овој теми ријеч.

Припадају хаплогрупи E1b V13. На Пројекту показују велико поклапање са кластером којем припадају још и Кончаревићи из Далмације, Маринковићи из Лике и католичка породица Лукић из Градишћа.

Мислимда нема никакве сумње да је породица Рајшић у Крајини истог поријекла, а да им је најстарија забиљежена постојбина у сјеверној Далмацији, гдје су као Рашићи забиљежени у Ивошевцима. Да је облик Рајшић старији од облика Рашић говори и први писани податак о Рајшићима у далмацији, млетрачки попис из 1709. гдје је у Ивошевцима уписан Марко Рајшић. Бачко спомиње још једног далматинског Рашића који је писао писмо Симеону Кончаревићу о спремности својих сусељана да се сви иселе у "Московију". Да ли је баш Рашић случајно писао писмо Кончаревићу? Видимо да су ове двије породице генетски повезане.

До 1712. дио ових далматинских Рајшића се исељава у Брувно, у Лику, одакле један дио у другој половини 18. вијека прелази у оближње Барлете. Расељавања Рајшића у Кордун, Банију и Босанску крајину су могла бити или из Лике или из Далмације. Претпостављам да су они са обликом презимена Рашић досељавали из Далмације, а са обликом презимена Рајшић из Лике, јер у Босанској Крајини срећемо оба облика, највише око Дубице и Санског Моста.

Генетика овог кластера којом припадају Рајшићи показује велику сличност са хаплотипима Куча Мрњавчића. Међутим, као и обично мали број маркера нас ограничава у давању коначних процјена.

Интересантно би било проучити кретање Рајшић/Рашића у Далмацији, њихову везу са Кончаревићима и Маринковићима, а мислим д аје пажње вриједан и онај податак који Рајшиће везује са Опачићима још једном крајишком породицом која слави св. Луку. Ако би се нека од ових породица Лучинштака које помиње Карановић тестирала и показала се сродност са Рајшићима, онда би то било једно од већих племена у Босанској Крајини. А да ли имају везе са Никшићима, то остаје да се види.

[Небојша]

Претпостављам да су ови Маринковићи (Ђурђевдан) E1b у Бунић дошли из Северне Далмације?

У Далмацији, тачније у Плавну, постоје Маринковићи са истом славом. Досељени су крајем 17. века из Бјелајског Поља. Ову сеобу предводио је између осталих и кнез Тодор Зорић. Сматра се да су ови Маринковићи његови потомци, или сродници, зову их и "Зорићи".

[Синиша Јерковић]

Претпостављам да су ови Маринковићи (Ђурђевдан) E1b у Бунић дошли из Северне Далмације?

У Далмацији, тачније у Плавну, постоје Маринковићи са истом славом. Досељени су крајем 17. века из Бјелајског Поља. Ову сеобу предводио је између осталих и кнез Тодор Зорић. Сматра се да су ови Маринковићи његови потомци, или сродници, зову их и "Зорићи".

Веома је вјероватна веза ових далматинских Маринковића који славе Ђурђевдан са личким Маринковићима исте славе. Интересантно је да Накићеновић у групи са овим породицама наводи и Опачиће.

"Сва ова напријед набројана племена славе Ђурђевдан.
Од горњих Јанкелића су, по предању, и Опачићи у Радучићу. Један од њих, веле, да је слатко јео »омач« траву,
те га зато прозвали »Омач-Кус«, а његово потомство Омчикус у Лици, који такођер славе Св. Ђорђа."

Мада се овдје можда ради и о грешци у писању, јер у Радучићу нема Опачића, већ Омчикуса који заиста славе Ђурђевдан. Вјероватно је умјесто Опачић у горњем наводу требало стајати Омчикус.

[Небојша]

Веома је вјероватна веза ових далматинских Маринковића који славе Ђурђевдан са личким Маринковићима исте славе. Интересантно је да Накићеновић у групи са овим породицама наводи и Опачиће.

"Сва ова напријед набројана племена славе Ђурђевдан.
Од горњих Јанкелића су, по предању, и Опачићи у Радучићу. Један од њих, веле, да је слатко јео »омач« траву,
те га зато прозвали »Омач-Кус«, а његово потомство Омчикус у Лици, који такођер славе Св. Ђорђа."

Мада се овдје можда ради и о грешци у писању, јер у Радучићу нема Опачића, већ Омчикуса који заиста славе Ђурђевдан. Вјероватно је умјесто Опачић у горњем наводу требало стајати Омчикус.

Омчикус - у Хасанбеговој Јасеници, славе Св. Ђурђа, доселили су из Брувна, дошли из Радучића пре 70 година. Старином су из Црне Горе, дошли у 16. веку. Мисле да су сродни са братствима Јанкелићима и Опачићима. Опачића има међу далматинским Србима који су се селили у Пољску. Огранак су братства Кљајића, који живе у Надводи жегарској и Церању. Славе Св. Ђурђа, пореклом су потомци Богдана Љешњанина.


Старе српске племићке породице у Херцеговини - Божидар Кљајевић

[Sirius]

U knjizi Vojina Dabića, Karlovački generalat, spominju se Rajšići u Perjasici, zapadno od Topuskog (18. vijek) - str. 114.

[LLL]

Интересантно би било проучити кретање Рајшић/Рашића у Далмацији, њихову везу са Кончаревићима и Маринковићима, а мислим д аје пажње вриједан и онај податак који Рајшиће везује са Опачићима још једном крајишком породицом која слави св. Луку. Ако би се нека од ових породица Лучинштака које помиње Карановић тестирала и показала се сродност са Рајшићима, онда би то било једно од већих племена у Босанској Крајини. А да ли имају везе са Никшићима, то остаје да се види.
[/quote]
Не могу бити од неке користи, али колико сам чуо мој покојни прадеда је говорио да су пореклом из ЦГ и да су прво живели у Лици пре него што су дошли у Буковицу.
Што сте чини ми се и навели на прошлој страни.

[LLL]

Интересантно би било проучити кретање Рајшић/Рашића у Далмацији, њихову везу са Кончаревићима и Маринковићима, а мислим д аје пажње вриједан и онај податак који Рајшиће везује са Опачићима још једном крајишком породицом која слави св. Луку. Ако би се нека од ових породица Лучинштака које помиње Карановић тестирала и показала се сродност са Рајшићима, онда би то било једно од већих племена у Босанској Крајини. А да ли имају везе са Никшићима, то остаје да се види.

Не могу бити од неке користи, али колико сам чуо мој покојни прадеда је говорио да су пореклом из ЦГ и да су прво живели у Лици пре него што су дошли у Буковицу.
Што сте чини ми се и навели на прошлој страни.

[Делија]

Сад сам тек видео да је ова тема отворена,такође ме интересује презиме Рашић,само за славу св.Никола.Негде сам видео да постоји породица са истим презименом и славом ,мислим да је Метохија у питању,чак можда село Средска ? Ипак нисам сигуран у повезаност са овом породицом и јер знамо како су се презимена наслеђивала и мењала а породица која мени треба први пут је под тим презименом забележена у Срему 1736/7.године.Ако неко има неку информацију био бих му јако захвалан.