Јермени (Армени)

[Be like Bill]

Зна ли неко нешто више о овом натпису? Ја сам срицао као поп Мићо из Горског вијенца и прочитах овако:
В имја отца и сина и свјатаго духа, аз Бладосин (?) Бабугов (?) поставих сија Божји храм в памјат апостола Јакова и Петра в лг: 6723...[/i

http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/Saopstenja/Saopstenje-XXIX-1997/Saopstene_XXIX_1997_Ploca_sa_dvojezicnim_natpisom_iz_1218.godine_u_Vitovnici.pdf

[Be like Bill]

Đurđe Bošković:"Srednjovekovni spomenici severoistočne Srbije" str 185, Starinar iz 1950. godine

http://viminacium.org.rs/wp-content/uploads/files/starinar/Starinar_1_1950.pdf

[Be like Bill]

Inače, stari jermenski pisani spomenici nisu česti na Balkanu. Osim ovog u Vitovnici, jednog kratkog zapisa iz crkve Svetog Dimitrija u Prilepu i zapisa sa nekog stupa iz okoline Soluna mislim da nemamo ništa drugo.

1971. je naš poznati vizantolog Vladimir Mošin objavio kratak tekst o pronalasku tajanstvenog natpisa u crkvi Svetog Dimitrija. Tekst je objavljen u časopisu "Slovo : časopis Staroslavenskoga instituta u Zagrebu, No. 21, 1971." i prema oceni speijalista za jermensku epigrafiku potiče iz 1002. godine

https://hrcak.srce.hr/14100

Inače žao mi je što je dobra namera Dušana Vučka naišla na onakav odgovor nekih forumaša. Mesto i uloga jemenskog naroda u etnogenezi Srba nije dovoljno rasvetljen fenomen pre svega zbog nedostatka pisanih spomenika koji bi govorili o tome. Cenim da je Dušanov postupak bio akt solidarnosti sa jermenskim narodom u ovom za njega vrlo teškom trenutku i pozdravljam tu ideju

[ДушанВучко]

Inače, stari jermenski pisani spomenici nisu česti na Balkanu. Osim ovog u Vitovnici, jednog kratkog zapisa iz crkve Svetog Dimitrija u Prilepu i zapisa sa nekog stupa iz okoline Soluna mislim da nemamo ništa drugo.

1971. je naš poznati vizantolog Vladimir Mošin objavio kratak tekst o pronalasku tajanstvenog natpisa u crkvi Svetog Dimitrija. Tekst je objavljen u časopisu "Slovo : časopis Staroslavenskoga instituta u Zagrebu, No. 21, 1971." i prema oceni speijalista za jermensku epigrafiku potiče iz 1002. godine

https://hrcak.srce.hr/14100

Inače žao mi je što je dobra namera Dušana Vučka naišla na onakav odgovor nekih forumaša. Mesto i uloga jemenskog naroda u etnogenezi Srba nije dovoljno rasvetljen fenomen pre svega zbog nedostatka pisanih spomenika koji bi govorili o tome. Cenim da je Dušanov postupak bio akt solidarnosti sa jermenskim narodom u ovom za njega vrlo teškom trenutku i pozdravljam tu ideju

Да, ово је и акт солидарности, мало сам се заитересовао за њих последњих дана, па онда онај натпис...али слажем се да треба раздвојити митове од доказа (не смета ми ни оштрији тон и иронија у негирању накнадних предања, не брини ) чак и полуинформација може да доведе до нових сазнања (било да се негира или се нађе нешто ново на ту тему)

[сɣнце]

У Косовској бици још само Сијукси нису учествовали

Зна ли неко нешто више о овом натпису? Ја сам срицао као поп Мићо из Горског вијенца и прочитах овако:
В имја отца и сина и свјатаго духа, аз Бладосин (?) Бабугов (?) поставих сија Божји храм в памјат апостола Јакова и Петра в лг: 6723...

В иму отца и сина и светаго духа; аз Бладо, син Бабугов, поставих сиу божи храм в памет апостола јакова петра в лето ... (није ми се дало тумачити цифре).

Заметно је мешање јусова својствено црквенословенскому из Маћедоније.

[Грк]

Inače, stari jermenski pisani spomenici nisu česti na Balkanu. Osim ovog u Vitovnici, jednog kratkog zapisa iz crkve Svetog Dimitrija u Prilepu i zapisa sa nekog stupa iz okoline Soluna mislim da nemamo ništa drugo.

1971. je naš poznati vizantolog Vladimir Mošin objavio kratak tekst o pronalasku tajanstvenog natpisa u crkvi Svetog Dimitrija. Tekst je objavljen u časopisu "Slovo : časopis Staroslavenskoga instituta u Zagrebu, No. 21, 1971." i prema oceni speijalista za jermensku epigrafiku potiče iz 1002. godine

Симболично 

[Миодраг]

Не треба све схватати дословно. Као да народ и аутор чланка знају разлику појединих ботаничких термина. Иду логиком: закопава се у земљу - дакле семе је Колико пута сам чуо људе који "саде" кромпир.
Иначе, могуће је тулипане гајити из семена, али је процес дуготрајан јер треба неколико година док биљка процвета.

Hvala za informaciju. Ne sumnjam da su biljke kroz milione godina razvijale delove organizma s nekim smislom, dakle ako uopšte imaju cvet onda je to verovatno zato da bi nastalo seme, koje ima smisao da se poseje i nastavi vrstu. Međutim iz raznih razloga neke biljke su mnogo posle nastanka semena kao fenomena biljnog carstva "odlučile" da im se više isplati da se šire na drugi način (korenjem koje se grana, lukovičicama oko glavne lukovice isl.).

Što se tiče korišćenja narodnih naziva, naprotiv -- mislim da baš treba shvatiti doslovno. Krompir se zapravo objektivno govoreći ne seje nego sadi, čak i kad se krtola starog preseče na pola i stavi u zemlju. Ali iako neki tu prave grešku i kažu da se krompir "seje", jer stari krompir doživljavaju kao plod u kojem je klica, to se ne radi za lukovice, iako se lukovice lale i krokusa isto potpuno zakopavaju u zemlju, a svi kažu da se sade. Uostalom, reč "sejati" ima veze sa rečju "seme" i ne samo na srpskom, nego i npr. na engleskom "sow" + "seed" idr indoevropskim jezicima, a slično je i u drugim porodicama jezika (oblik reči je naravno drugačiji, ali su pojmovi za seme i sejanje slični).

[пек]

 Већ сам написао на некој теми проверио сам кад сам био у Витовници није Бладо него Владо само се горњи круг од в избрисао а и био је мањи од доњега и нису били састављени.

[сɣнце]

Већ сам написао на некој теми проверио сам кад сам био у Витовници није Бладо него Владо само се горњи круг од в избрисао а и био је мањи од доњега и нису били састављени.

То сам и сумњао. Хвала.

[ДушанВучко]

Један од најпознатијих Јермена данас је руски министар иностраних послова, Сергеј Лавров:
Lavrov was born on 21 March 1950 in Moscow, to an Armenian father and a Russian mother from Georgia. His mother worked in the Soviet Ministry for Foreign Trade.
https://en.wikipedia.org/wiki/Sergey_Lavrov