Вест о новом раду ("Bonmann, S., & Fries, S. (2025). Linguistic evidence suggests that Xiōng‐nú and Huns spoke the same Paleo‐Siberian language. Transactions of the Philological Society. Philological Society (Great Britain)") који потврђује да су европски Хуни директни наследници старих Хсиунгну (Xiongnu) и што је најзначајније, да њихов језик није припадао туркијској већ јенисејској породици језика, тј. нађене су конкретне паралеле са Арин језиком из те језичке породице:
https://archaeologymag.com/2025/06/european-huns-had-ancient-siberian-roots/Морам приметити да ово није нешто револуционарно ново јер су о томе већ писали неки лингвисти, конкретно ми је познат руски лингвиста Александар Вовин који се иначе највише бави одгонетањем изумрлих језика степских номада. Мислим да је он поставио и хипотезу о аварском језику као потомку језика којим су говорили Вухуанци (оригинални назив - Ауар, Авар), иначе најближи рођаци Хсианбејима (оригинални назив - Серби), од чега се развила хипотеза о посебној серби-монголској породици језика чији су једини преживели представници управо монголски језици.
Ако су оригинални Хуни говорили неким изумрлим језиком из јенисејске породице (једини живи језик из ове породице данас је језик Кета, а и он је пред изумирањем), а Авари изумрлим језиком из серби-аварске подгрупе серби-монголске породице, шта онда остаје Туркијцима из периода Хуна и Авара у Европи? Пре свега прабугарски, којим су осим самих Прабугара говорили и њихови одељаци или блиски рођаци Оногури, Утигури и Кутригури, а чији је једини потомак данас чувашки језик, који се развио из волгобугарског, и који је једини преживели припадник огурске гране туркијских језика. За хазарски језик постоје спорења да ли је припадао огурској грани или не, али мислим да постоји консензус да је ипак био туркијски језик. Већину ранословенских позајмица из туркијских језика бих у складу са тим повезао управо са прабугарским језиком у ширем смислу (који укључује све њихове огранке, а не само Аспарухове Бугаре). Изгледа да су Туркијци и у оквиру Хуна и у оквиру Авара били прилично бројни, и рекао бих вероватно бројнији од хунског и аварског језгра које је говорило нетуркијским језицима.
Кети, једини народ који и даље говори језиком из јенисејске породице, углавном припадају хаплогрупи Q1, писано је о њима на посебној теми:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2051.0Не знам само да ли су рађена нека каснија истраживања која би даље рашчланила Q1 подгране код Кета ниже од основног нивоа. Можда би то могло дати одговор и на оригиналну генетику Хсиунгнуа и њихових потомака Хуна. У самом чланку се помиње истраживање које је потврдило директну генетичку везу између Хсиунгнуа и европских Хуна:
"A 2025 study by Gnecchi-Ruscone and colleagues discovered direct genetic connections between Xiongnu elites in Mongolia and those who had been buried in the Carpathian Basin, suggesting that the European Huns were descended biologically—and now linguistically—from the Xiongnu."Такође се у чланку указује на порекло Атилиног имена из јенисејске породице, за разлику од раније увреженог мишљења о германском пореклу његовог имена:
"In addition, personal names of Hun leaders—including Attila—are now thought to have derived from Arin roots. Attila, the research suggests, may not be a Germanic nickname meaning “little father,” as often believed, but rather a Yeniseian term meaning “somewhat fast” or “quick-ish.”"https://en.wikipedia.org/wiki/Yeniseian_languageshttps://en.wikipedia.org/wiki/Arin_language
