Мислим да поред Балкана, везано за несловенски удио у данашњем српском становништву, треба обратити пажњу и на несловенско становништво Паноније и Карпата, које се налазило на траси словенских продора. Словени су генерално били доста инклузивни што се тиче односа према становништву са којим су долазили у додир.
Проблем је што су истом том трасом промарширала прије Словена и многа германска племена, а за вријеме Рима, на његовим границама или унутар царства и разни други народи, од Сармата до Африканаца.
Ни илирска територија није у потпуности покривена тестовима древне ДНК. Немамо још увијек профиле древне днк Аутаријата или Дезидијата, илирских племена, која су насељавала подручје које су населили управо Срби. Имамо додуше нешто узорака из ардијејске зоне у црногорском приморју и на основу ње углавном и извлачимо закључке о источним Илирима. Ту су затим узорци из тзв. сремске групе, који би требали представљати илирско-паноснка племена Бреука и Амантина. Један њихов узорак постоји на сјеверу Бачке и заиста је ближи илирским него дачко-трачким групама.
Све у свему, распетљати шта је од генетике не-Словена ушло у данашње Србе и у ком проценту, уопште није лак задатак. Не вјерујем да аутосомална PCA анализа уопште може дати одговор на то питање. Треба се уздати дакле највише на Y-днк и евентуално IBD сегменте.
Што се тиче IBD сегмената, вјероватно би највећи дио данашњих Срба по аутоматизму упао у словенски кластер, а Албанци у дачко-трачки. На то указује пар узорака из средњег и новог вијека који су IBD анализирани у скорашњој студији о Германима. Средњовјековни и нововјековни Албанци Геге из сјвероисточне Албаније упадају у дачко-трачки кластер, а средњовјековни Македонац из околине Битоља упада у словенски кластер. Видимо дакле још у средњем вијеку коегзистенцију доминантно генетичких Словена и Старобалканаца на блиском географском подручју.
