Аутор Тема: Ђуревдански обичаји у власотиначком крају-Горње Повласиње  (Прочитано 3616 пута)

Мирослав Младеновић

  • Гост
Ђуревдански обичаји у власотиначком крају-Горње Повласиње
« послато: новембар 19, 2013, 12:29:24 поподне »
ЂУРЂЕВДАНСКИ ОБИЧАЈИ  У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ-ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ

На Ђурђевдан девојке беру китке-цвеће, само модре(плаво затворено) се не беру, а све остале се беру по ливадама: обртен, зелотравка, купина са два врха, бела рада, навал, селин, вратика.
Овце се теру са селин на Ђуђевдан, а селин се одсече па се кроз прстен протне селин, па се омеси кравајче, да има рупу, па се у  кравајче стави прстем и селин. Овца која се прва ојагњила, кроз тај се прстен промозује.

За овцу која се прва ојагњи-од китке(цвеће) јој се направи венац и стави јој се на  врат.

Кад се увијају венци, а то се најчешће ради у некој долини(малом поточићу) поред неке ливаде и шуме-која је близу сабирно-световног места за цело село.

Онда су се и певале и песме, а девојке док су плеле венце, су се задиркивале и прскале једна другу.

Док су девојке брале ђурђево цвеће по расцветалим ливадама, певале су се песме:
“Здравче момче, беру ли те моме,
Беру, беру младе  лепе девојке,
Ђурђево цвеће, јој обава мала момо“.


                  x
Ђурђево цвеће убаво,
Ђуђа га мома береше,
Мајки га у скут врљаше,
Татко га из скут изврљи,
(на сваку реч се пева:
„ој убава Ђурђево цвеће“
Или
„Јој убава мала момо“
Или
„Здравче момче, беру ли те моме“.


 Запис из село Горњи Дејан и махале Преданча, 1978.године
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце



*



Када се увијали венци онда се овако певало:

„Здравче венче,
Вију ли те девојке,
Вију ли те вију у венац.
Девојке лепо цвеће ките,
На главу су ме с њега закитиле“.

     *       

ЗДРАВЧЕТОВА ПЕСМА
„Завати се д’н ко јунак,
Дал земљу да преигра,
И за други д’н  да дође.
Голубенце воду пије,
Насред реке, на растаке.
Виделе га младе моме,
Текле, двиле и казале:
“Здравче венче, беру ли те моме“,
„Беру, беру, из корена  ме ваде.
Три га браше, три китке набраше,
Три га више, три венца увише“.“
 
Записи 1973-1984.г.  из села: Крушевица и Доњи Дејан
Забележио: Мирослав Младеновић  наставник матемнатике у ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

                   x


ЗДРАВЧЕ ВЕНЧЕ
„Здравче венче, беру ли те моме“,
„Беру, беру, из корен ме ваде.
Три га браше, три китке набраше,
Три га више, три венца увише.
Први венац за то вакло јагње,
Други венац за големи  кот’л,
Трећи венац за бучку голему“.

Запис 1994. године, село Шишава Власотинце
Казивач: Стаменковић Драгиња(80.г) село Шишава
Забележили: Костић Јасмина ученица  и наставник математике  Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава општина Власотинце

*

ЦАВТЕЛО ЦВЕЋЕ ЂУРЂЕВСКО

Цавтело цвеће ђурђевско,
Ђурђа га мома бераше,
Мајки га у скут тураше,
Мајка га из скут врљаше.
„Ни моје цвеће, ни Ђурђа,
Кад била Ђурђа моја,
Било и цвеће моје,
Сад неје Ђурђа моја,
Неје ни цвеће моје“.


 (Из Записа: ИЗНИКАЛ МИ СТРУК БОСИЉАК-лирске народне песме из власотиначког краја, лист „Власина“, 2000.године Власотинце)

*
ЂУРЂЕВКЕ
Брала Ђурђа китке
Три ми брала
Три китке набрала
Здравче момче
Беру ли те моме
Беру ме беру ме
У венац ме плету.
Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце
Казивач: баба Васиљка Ицић село Крушевица
Забележили: Стојана  Јовић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог из Власотинца

*

ЂУРЂИЈА
Ој моја, па моја
Ружо румена

Што си се, што си се
Рано развила

Разви ме
Рано пролеће

Убра ме убра
Младо девојче

Ја нисам, нисам
С неба паднула

Но ме је, но ме је
Мајка родила

Па ме је, па ме је
У свилен повој повила

У рујно вино, у рујно вино
Ме купала

Са пресно, са пресно
Млеко ме дојила

На ускрс, на ускрс џану
Ме родила

На ђурђевдан, на ђурђевдан
Џану ме крстила

За тој ме зову Ђурђија џану
Затој ме зову Ђурђија џану.
Запис: 1981.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Раденковић Чедомир(80.г) село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце
-наставиће се-

Мирослав Младеновић

  • Гост
Одг: Ђуревдански обичаји у власотиначком крају-Горње Повласиње
« Одговор #1 послато: новембар 19, 2013, 12:32:51 поподне »
-наставак-
*

ЗАПИС СЕЋАЊА  О ЂУРЂЕВДАНУ

Увече се омеси кравајче, па са јајетом се ставља у бробињало(мравињак)-да ноћу престоји. Онда се ујутру носи у долину(поток) где се вију венци и ставља се у крмило за овце.

 Кад се овце промузују, онда се под котле ставља јајце тој што је стојало кувано у бробињало(мравињак) и грумен соли(под дрвену čабрицу) се стави-па се после сол(со), јајце, селин и прстен однесу и закопу се у бробињало(мравињак) да преноћи.

Онда се све ујутру све здроби и стави у крмило а прстен се остави за даље.
Кад се увијају венци, онда девојка једна другу мокри, да овце имају млеко-да су млечне.

На свето место у долини(потоку).Свако село је имало своје место, касније се организује заједнички сеоски ручак, после завршених обредних и обичајних радњи.

Промозување оваца-Премлаз се славио на различите дане од села до села. Негде се славио 19 дана после Ђурђевдана. Негде на један дан испред Ђурђевдана-Ђурђевштина, негде три дана после Ђурђевдана у власотиначко-цронтравском карју, али су им заједнички обреди.

На тај дан се терају овце и пасу по ливадама-по два до три дана, да се „гоје“ и сваки од овчара их помузе.

На премлаз помузу се овце-преко „колеђана“(хлеб од бадње вече) у виду „круга“ прстена-који је  чуван до Ђурђевдана, да би се преко њега промозувале овце на Ђуђевдан, са вером да ће Бог дати више млека-да ће овце бити музне током целе године.

После муже оваца, свако измери своје млеко, па се касније када овце у току лета пасу  заједно, онда се „разреже“ ко ће колико дана да музе све овце у  сеоски буљук-за даље све до јесени.

Све то млеко се збере, измери-потсири се-стопи се сирење у котал и сас  брашно(воденично) се направи белмуж.

За премлаз се јагње закоље, омеси се баница и људи се ссастану групно у село-по бачевинама се саставе и заједно се руча. За Велигден (ускрс) овце се пуштају да испасу једно жито.

На Ђуђевдан је брана  вратика-цвеће(жут или белужњав)  па се  давала да се крме овце . У прошла времена на село где је било стоке- свака кућа је у дворишту имала вратику

У село Крушевица у времену службовања  у школи, док сам становао у кући Смиљке и Јове Ивановића-причали смо о ђурђевданским обичајима, а у тим причама је узимала учежће и Олга (Стоиљковић) Лепојевић(1923.г)-где сам забележио и ово веровање из девоојачких дана у времену ђурђевдана:
„Један дан пре Ђурђевдана девоојка узме отиде у бару и узме  на зуку 3 струка и „веже их“ –па их „нарекне“ на три момка које воли, а ујутру на Ђурђевдан би сазнала ко ће бити њен момак, на основу тога који ће струк  од  зуке у бари поред извора у току  ноћу највише да израсте“.

Овај весели девојачки обичај се изводио и у осталим селима Горњег Повласиња све до почетка Другог светског рата(1945.године)-као и „гледање“ кроз  цвећку „обртен“-да се момци обрћу за девојком, ка и „кроз“ прстен-кроз који су се „премузувале“овце на Премлаз на бачијама.

Занимљиво је да су се такви прстени чували гебнерацијама код овчара-који су „хиљадили“, па када сам службовао у школи у село Тегошница-сакупљајући тада стари српски новац, деца су ми тада донела два велика сребрна прстена који њсу из 16. века-које чувам и дан данас у свбојој кућној збирци старог новца, а који су служили обредној сврхи „промузувања“ оваца у времену Ђурђевданских обичаја у мају месецу сваке године-ето чак и у 16. веку у Горњем Повласињу власотиначкога краја.

О томе сам дознао када сам  бележио  порекло становништва у село Свође и Лукачево-Горњи Орах 1976.године.
                           
Запис:село Доње Гаре, Крушевица и село Преданча
Казивач: Руска Грујић(Д.Гаре) и Вељковић(Крушевица), рођена 1900.године у Доње Гаре и сећања Мирослава Младеновић писца овог записа  из родног села  Г.Дејан (засеок Преданча) општина Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник  ОШ „Карађорђе Петровић“  село Крушевица и локални етнолог  Власотинце

*
ЂУРЂЕВШТИНА-ПРЕМЛАЗ:-Дан овчара:
У време ђурђевданских дана-посебно место на село међу овчарима је значио јкедан дан пре Ђурђевдана-ЂУЂЕВШТИНА-Премлаз.
На Ђурђевштину се бере цвеће, плету венци, прави белмуж и врши одлучивање јагњади.
На премлаз су се јагањци одлучивала и настала је мужа оваца.     Тај дан у власотиначко-цронтравском карју се прослављао као дан овчара по бачевинама, а негде и на места где се славио Ђурђевдан, тако што се од млека помуженог и белог(или жутог) кукуруза самлетог у воденицама потоачарама-правио Белмуж на овакав начин:
-У групама планинских засеока, увече се помузу овце, потом подсири млеко и из цедила извади млад неслан сир, који се пре стављао у котао-потом се стављао котао на ватру и стварањем кашасте масе, обавезно се стављало бело-некад и жуто воденично брашно и потом засолило и варњачом-дрвеном кашиком мешало и кувало, све док вода неиспари.
Таква добијена кашаста маса-зове се белмуж. Онда се Белмуж служио на ливади или за совром.                                                         
Према причању Благоја Младеновића (1920.г) из села Преданча-када је био дете, баба му је правила белмуж и од масла избучканог од овчјег млека и од чаравчног(кукурузног)  воденичног брашна.
Тако се прославшао дан овчара-почетак муже оваца, која је трајала све до јесени.
*
Рецепт БЕЛМУЖА ЈЕ ЈЕДИНСТВЕН САМО НА Југоистоку Србије, а постојао је око Сврљига, Књажевца, заплања и власотиначко-црнотравском крају.
Данас се Белмуж на крају 20. и почетком 21. века прави на исти начин, а ли само на шпорет на дрва или на електрични шпорет.Забележио сам рецепте прављења белмужа у селима:Козило, Бистрица, Преданча, Средор, Скрапеж и другим селима овога краја.
Нажалост  ретко се тога више и ко сећа од младе генерације, јер поодавно оваца више и нема у овом крају. Зато ће овај запис остати да се по њему некада прави српски специјалитет Југа Србије-Белмуж.
Запис :1978.године село Преданча(Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић  наставник  ОШ „Карађорђе Петровић“  село Крушевица и локални етнолог  Власотинце
*
Narodni recepti iz vlasotinačkoga kraja-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html -Кеширано - Слично
21 мар 2010 ... Možda tražite i: Narodna književnost u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje ... Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог ... преЂурђевдана- Ђурђевштина-Ђурђица-Премлаз:бере се цвеће, увијају венци, ....Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни
http://www.mycity.rs/Kulinarstvo/Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html
-наставиће се-

Мирослав Младеновић

  • Гост
Одг: Ђуревдански обичаји у власотиначком крају-Горње Повласиње
« Одговор #2 послато: новембар 19, 2013, 12:33:26 поподне »
-наставак-
*

ЛИЧНА СЕЋАЊА НА ЂУРЂЕВДАН:
У неким селима се Премлаз славио на Ђурђевштину-један дан пре ђурђевдана, а у неким после 19 дана, док  другима после три дана по Ђурђевдан, су одличавана јагањци и почињалала је  мужа оваца.

Моја сећања педесетих година 20.века у моје родно планинско место Преданча-било и једног и другог обичаја.

Добро сећам и селина и крмљења оваца и скривање јајета у бробињало (мравињак) и када смо овце напасали по свим ливадама и као дете се сећам како су девојке певале ђурђевданске песме, онда прављење, прављење белмужа у велики котао и посебни обред-литије са заједничким ручком код старог дрвеног „крста“ у ливади поред долине-путање и8 места звано ивје-рид између све долине.

Ђурђевдан се слави свуда 6.маја, а обичаји у брдско планинском делу власотиначкога краја су махом исти.

Наравно насешавањем овога краја из различитих делова су се негде и по нешто мењали.

Пошто је миграција учинила своје, од старих овчарских обичаја је једино остало китење капија-уочи Ђурђевдана у  насељима где су су населили моји планински горштаци-махом на периферијама града Власотинца.

Ево и овога 6.маја 2008.године комшика је синоћ закитила увече све комшиске капије са зеленом врбом, а једино што се  у околним селима Шишава и Ломница мало више одвијају неки црквени обреди-попут Литија, као и ето деца се играју прскајући се по потоку Шишавица, као и китењем авлија зеленим гранчицама врбе.

Наравно да још као наставник у школи могу да видим одсуство деце у времену Ђурђевдана и сеоских слава, што ме још онако мало подсећа на те лепе дане свога детињства и ђурђевданских обичаја на  село у планини.

На телевизији сам видео један леп начин очувања традиције у погледу Ђурђевдана-Ђурђевштине или ознањавања дана овчара-Премлаза, путем такмишења у Сврљигу и Књажевцу под називом „БЕЛМУЖИЈАДА“-такмичење у прављењу Белмужа, што бих била једна лепа традиција да заживи и у власотиначко-црнотравском крају.

Ево овде ћу да напоменим и казивање једног учесника у самом називу БЕЛМУЖА.
*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN - Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog. Uzme se sremuš biljka (divlji beli luk) pa se skuva čorba, koja je dobro ...
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja
*
Belmuž de la montaña | Serbios Unidos
serbiosunidos.com/belmuz-de-la-montana/ - Кеширано
31 Ago 2013 ... BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN (BELMUŽ DE KALNA) - Notado por:Miroslav Mladenović, etnólogo local. Se toma planta sremuš (ajo salvaje) ...
http://serbiosunidos.com/belmuz-de-la-montana/

*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
Srpska kuhinja - gastronomija Srbije ... Gastronomija Srbije - srpska kuhinja ..... BELMUŽNA PLANINSKI NACIN - Zabeležio Miroslav Mladenović, lokalni ...
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja

*

ПРИЧА О БЕЛМУЖУ
Белмуж је добио назив на овај начин. Муж је послао жену да га одмени и да из шуме донесе дрва за ватру на огњишту.                     

Муж у време оскудице и сиромаштва, није знао како да спреми ручак својој жени. Пошто је једино имао сир онако неслан из цедилке, ставио га у котао на огњиште, а помоћу дрвене мешалице мешао тако док се није створила кашаста маса, која се „одваја“ од дна котла.

Онда се муж  досети да у кући има и воденичног брашна, па тако стави у ту смесу, онда то добро „меша“ пуних сат времена и стави мало соли-па тако доби смесу, скојом је дочекао своју жену гладну из шуме. Жена га приупита-шта ми спреми за ручак. Муж јој одговори-ево погледај.

Жена погледа-белеје се ко бела планина, а направил га њозин муж. Она онакој од радост рече-овој је прав БЕЛМУЖ. Тако и ова кашаста смеса коју је направио сиромах овачар својој жени доби и назив Белмуж.
Запис: 1976-2008.године, забележио Мирослав Младеновић  наставник  ОШ „Карађорђе Петровић“  село Крушевица и локални етнолог  Власотинце
*
PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke...)
www.mycity.rs/.../PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html -Кеширано - Слично
20 мар 2010 ... Мирослав Б. Младеновић Мирац. Profil ... Забележио: Мирослав Младеновић 82. .... Она онакој од радост рече-овој је прав БЕЛ МУЖ.
http://www.mycity.rs/Nasa-pisana-dela/PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html
-наставиће се-

Мирослав Младеновић

  • Гост
Одг: Ђуревдански обичаји у власотиначком крају-Горње Повласиње
« Одговор #3 послато: новембар 19, 2013, 12:34:01 поподне »
-наставак-
*
ЗАПИСИ О ЂУРЂЕВДАНУ У ДРУГИМ СЕЛИМА:

На пошетку 21. века(мај 2007.године)  уз помоћ својих ученика сам прикупио записе о ђуђевданском обичају у селима: Црна Бара, Шишава, Скрапеж, Липовица, Ломница и Комарица.



Село ЦРНА БАРА:

На Ђурђевдан-један дан пре Ђурђевдана(ђурђевштина), девојке плету венце, беру цвеће, премузују се овце и прави белмуж.
На Ђурђевдан се кољу јагњад,а прасићи се пеку и слави уз друштво и песму.

Девојке су рано ујутро ишле у поље да беру цвеће, а онда су кући од њих плеле венце и качиле на ивцама и кравама. За то време певале су многе песме као што је:
„О венче, венче-оће ли ме момче“.

После Ђурђевдана се промузују овце. Људи су стављали мараму на неку посуду(цедиљка) и тако су музли овце, а онда су мешањем млека и сира правили белмуж.

На Ђурђевдан се организовао ручак на месту где су се промузувале овце на премлаз, где су људи ишли једни код друге на ручак као неку славу.

У прошлости људи су давали велики значај многим веровањима верским празницима па и Ђурђевдану.

Тако је постојао обичај да  за време Ђурђевдана се раном зором секли комадићи њиховог крзна (мисли се на стоку) или перја и носили их и закопавали у бробињало(мравињак)-па говорили да имају толико и толико стоке и живине колико је бробињака(мрава) у бробињалу(мравињаку).

Девојке су током дана плеле венце од цвећа и стављале их стоци о врат да више имају млека.

 Најстарији мушки члан сваке породице ишао је да сече гране врбе, а тим гранама китиле су се капије.  Домаћице сваког домаћинства спремале су обилну вечеру пуну ђаконија.

Наравно на тај дан се ништа није радило по пољу или домаћинству. Млади момци и девојке су се увече сакупљали на неком месту, разговарали, дружили се, а било је и много народних игара-кола. Тако се то радило у прошлости.


Данас има много разлике у слављењу Ђурђевдана, али је остало још неких обичаја као например да људи ките капије у сваком дворишту у село, празнују, ништа се не ради тога дана, спремају  обилно јело пуно ђаконија, а и ручак. Девојке се окупљају али сада на друга места.

Овако се некада у село правио Белмуж.

РЕЦЕПТ БЕЛМУЖА:
-Белмуж се правио у село Црна Бара три дана после Ђурђевдана. Од свеже помузеног млека правио се домаћи сир.

Каније у неку већу посуду сир се меша са млеком а уједно и кува. Оставља се на хладном месту док се нестегне и белмуж је спремљен.
Казивач: Смиља Костадиновић, рођена 1928.године
Запис: маја 2007.године село Црна Бара
Забележили: Небојша Костадиновић ученик и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце
-наставиће се-

Мирослав Младеновић

  • Гост
Одг: Ђуревдански обичаји у власотиначком крају-Горње Повласиње
« Одговор #4 послато: новембар 19, 2013, 12:34:56 поподне »
-наставак-

*
БАЧИЛО:
-Место где се чувају овце, где се музу овце и прави сир. Бачевина(бачије или бачевање)-премлаз(премуз)-обичај био познат до 60.година двадесетог века у време Ћурђевдана.

На Ђурђевдан је више домаћинства удруживало овце и козе и рано ујутру их истеривало на пашу:након испаше обављена је „мужа“ оваца на једној колиби, гумну или ливади.

Од помузеног млека се правио овчарски специјалитет  звани БЕЛМУЖ.

Тако су тада сточари паланзом мерили помужено млеко, посебно за свако стадо. Мера млека је вршена  због распореда муже удруженог стада у наредним месецима(до Велике Госпоине).

Мужу млека је по  обичају  започињао  домаћин  који тога дана  измери највиђе помуженог млека. Например, петнаест „кила“ млека значи петнаест дана муже. Тога дана  домаћини су  дуговарали и начин  чувања  стоке у наредним месецима(до Митровдана).

 У појединим случајевим, чување стоке у летњим месециима обављао је један овчар, уз одређену надоканду и благослов домаћина.(Забележио: Тричковић Новица, село Црна Бара, 2000.г)

* *
Село СРЕДОР:

-Ђурђевштина:-На ђурђевштину жене иду да беру цвеће, од које се праве венчићи и стављају их овцама око врата а потом их измузу. Када жене беру цвеће а неки мушкарац дође код њих оне га ухвате и окупају га.

Запис: мај 2008.годин село Средор
Казивач: Сретен Миленковић  село Средор
Забележили:ученица Марина Миленковић и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село шишава и локални етнолог Власотинце


* *

Село ЛИПОВИЦА:

Некада давно у време Ђурђевдана девојке су брале цвеће и сакупљале се на реку, плеле венце, а бацале су низ воду цвеће и венце, певале песме, прскале се водом.

Венчићем се китила овца која се прва ојагњи а и китиле се капије, стављало по зидовима кућа. Сви који су имали овце на Ђурђевдан су се сакупљали на одрежена места у село.

Овако се правио  БЕЛМУЖ.-Људи који имају стадо оваца или крава сакупљају млеко заједно, ставе у велики котао на жару (ватри), затим ставе мало више воденичног кукурузног брашна и тако мешају док не преври.

Онда када се скува људи  који су дали млеко-то заједно поделе.
Казивач: Мирјана Цветковићрођена 1949.г. (девојка из с.Комарица) село Липовица
Запис мај 2007.године село Липовица
Забележили: Јелена Цветковић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце


ПРЕМЛАЗ: - Сакупе се девојке и жене и иду да плету венци куде река протиче и после кад дођу кући ставе на овцу венац,  ставе венац и на котле што млеко музу и такој помозу све овце. Где овце пролазе исплете се венац и закити се. Онда се пустају овце у пашу-за здравље, за напредак за стоку.

ДОДОЛЕ:-девојке се обуку у бело и зађу малу и певају. Када заврше купају се у реку. Једна другу плискају и певају. Певају да пада киша. Бчевина се викало Чобанчевица.

ЛИТИЈЕ:-Под крст се носи колач,  славски колач и остала јела па се сече колач, једе, пије, слави се слава.
Запис:мај 2008.године

Казивач: Верица(девојачко Маринкоцић-село Липовица) Ђикић-удата у село Средор
Забележили: ученица Јована Ђикић и наставник Мирослав Младеновић наставник  ОШ „Браћа Миленковић“  село Шишава и локални етнолог  Власотинце

* *

Село КОМАРИЦА:

За Ђуђевдан се капије китиле врбом и крстоноше су ишле кроз село.                                                                                                                       Славила се слава и долазили су гости. Остали обичаји су слични као у суседним селима око Ђурђевдана.
Запис: 2007.г забележио: Мирослав Младеновић  ОШ „Браћа Миленковић“  село Шишава и локални етнолог  Власотинце

* *
Село ЛОМНИЦА (Горња и Доња):

Ђурђевдан увек пада 6. маја-непромељив дан. Увек у то време почиње гора да листа. А у давнина се говорило да је „ђурђевданак хајдучки састанак“,(а у овом крају је било досњта хајдука у времену владавине под турцима-подвукао М.М) када се у време турака борило за слободу-па су хајдуци били наши јунаци за слободу.

Дан пре Ђуђевдана сви  би ишли обично поред реке и доносили врбе китећи своје капије-кућа а и штала. И данас  деца журе у предвечје Ђуђевдана да оките своје капије и кровове, врата и прозоре.

Уочи  Ђуђевдана виђенији људи у село са барјацима подигнутим у цркву шетају пољима носећи литије, а све у циљу да им година буде родна, а поља  заштићена од временских непогода.

Поред места-обично „карактеристичког дрвета“ (записа), литије би се заустављале, певале би се песме пољу и води. Увече би се одлазило на место где је сеоски крст.

Ту би поп (свештеник) освешато водицу, а сељани би палили свеће за своје живе и мртве. Освештену воду би понели кућама и тамо је чували.

Око поднева људи који славе Ђуђевдан иду на крст и заобилазе га 3. пута, затим пре тога пале свеће за жртве за живе и мртве. Када се завржи церемонија око крста поп (свешетеник) би ишао од куће до куће да свети воду. Са освећеном водом домаћин пије једном и тако сви у породици.

Ђуђевдан је велики православни празник. Многим породицама је то крсна слава, а  у многим селима је сеоска слава-литије. Како године пролазе старих обичаја је све мање и све више одлазе у заборав.

На дан Ђурђевдана идемо ујутру у цркву. И запалимо свеће и помолимо се. Чим стигнемо кући мама нас пошаље на купање и даје нам црвено јаје  које чува од ускрс(велигден) да се њиме протрљамо док се купамо. То је обичај да деца буду здрава и весела.

Вече пред Ђурђевдан прошетамо до  оближњих врба, одломимо неколико грана и њима окитимо капију. То се ради по  причама старијих, да би краве и овце имале више млека и да би стока била напреднија.

Некада давно док су хајдуци водили борбу против турака за слободу-Ђурђевдан је важио као дан састанка хајдука.
Један дан пре Ђурђевдана-на Ђурђевђтину, младе удате жене и девојке устају рано ујутру и беру врбице и ливадско цвеће и праве венце за главу, торове и за овце.

Увече се беру врбице и ставља се на капије куће и код стоке. Ујутру на Ђурђевдан најстарија жена у кући меси шупљу погачу преко које се ставља плетен венац.

После тога се кроз ту погачу музу овце и која се овца прва помузе, њој се ставља око врата венац који је био преко погаче и разбија јој се живо јаје о главу.

Касније младе жене-додолице иду до оближње реке иду кроз село и певају:
„Крст ти носим,
Бога молим,
Ој додо додоле,
Дај ми боже
ситну росу,
Ој додо доодоле,
Да ороси наше поље,
Ој додо додоле,
----------------------„.

Кад додолице иду кроз село оне певају песму а људи их прскају водом и бацају цвеће на њих и моле Бога за родну годину.

Иде се у поље-у ливаде девојке беру цвеће, плету венци, а жене које неплету венце доносе ручак, ту се руча. Онда се све овце промозују. Овца која се прва промузе ставља јој се венац, а он стоји све док га остале овце непоједу.

Данас се бере бела врба и ките се капије, врата-црвена врба неможе јер она нецвета. Онда ко је домаћин села, доноси крст који је преузео прошле године, па се односи свећа, колач, пшеница, онда свештеник шита молитву-сви људи из села дођу да запале свећу за мртве и живе.

 Запис мај 2007.године село  Ломница (Доња  и Горња Ломница)
Казивачи: Борисав Стаменковић(82.г), Ђурђа Крстић(1948.г) и  старији у фамилији: Миленковић, Веселиновић, Мишић у Доњој Ломници
Забележили:  Јанковић Ивана, Крстић Марија, Филип Миленковић, Мишић Данило, Веселиновић Душан ученици и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце
-наставиће се-

Мирослав Младеновић

  • Гост
Одг: Ђуревдански обичаји у власотиначком крају-Горње Повласиње
« Одговор #5 послато: новембар 19, 2013, 12:36:09 поподне »
-наставак-
* *

Село ШИШАВА:

По Ђурђевданском обичају се устајало рано пре зоре око 1 или 2 часова ујутру и тада се ишло у поље и ливаде, брало се цвеће, а после се одлазило на реку и плели венци, где се певало, веселило и прскало водом.

Свака девојка стави свој венчић на главу и певајући одлази кући. Ишло се са венчићем од куће до куће и кроз њрга промузли овце, краве, козе, да би се по веровању добијало више млека.

Један дан пре Ђурђевдана девоојка узме на белом луку пресече 3 перцета и „везе“ три момка која воли, а ујутру на Ђурђевдан би сазнала ко ће бити њен момак, на основу тога које се перце од лука ноћу највише да израсте.

 Обичај КРСТОНОШЕ(Крсте): Исто тог дана сакупила би се омладина и домаћин узме из цркве барјак и заобиђу „крст“ а онда продуже да заобиђу  поља. У пољу су се налазила 3. дрвета која се звала записи.

А онда се враћају заједно до крста и свако ко хоће иде кући а ако жели може да остане. Тај обичај се звао Крсте-Крстоноше.

Долазили су гости на славу коју славе-Ђуђевдан. После ручка ишло се на игранке под „крст“.  Данас се један дан пре Ђурђевдана иде за црвену врбу којом се кити капија и кућа.

Увече истог дана иде се под „крст“ са цвећем којим ће се закитити капија и кућа. Увече истог дана иде се под „крст“ са цвећем којим ће се закитити „крст“.

Након тога се пале свеће за здравље чланова породице. И данас се иде  у  гостима, само нема игранки у село него вашара који долази тог дана у село.

У очи Ђурђевдана 5 маја узме домаћин маказе и оде у поље да убере врбу и то црвену јер то је симбол радости и да има ресе да би било рада у кући и у пољу.

Кад донесе врбу даје својој домаћици и она са децом најпре кити главну капију дворишта и малу капију и потом се певају ђурђевданске песме.

Када оките капију онда оките улаз, врата и прозор. Онда ките штале, оборе-да би имало у кући стоке.

Опис  обичаја КРСТОНОШЕ (Крсте):-Ујутру 6 маја док још није изашло сунце рано иду крстоноше у обилазак сеоског поља.

Жене, девојке певају, наричу да падне киша, да буде родна година  беру цвеће, плету венце од пољског цвећа и стављају на глави. Крстоноша мушкарац носи крст, помоћник икону за њим а остали за помоћником и певају, носе цвеће, вино, ракију, нешто хране и воћа.

Тако иду да обиђу цео сеоски атар. Кад стану да предахну, они мало једу, пију и играју и моле Бога да им подари родну годину. Музика иде са њима, обично гајдаш и свирач на  фрули.

Кад обиђу сеоски атар, онда се растају, сваки својој кући да спремају ручак-да госте који им долазе угосте на литије.

Када гости ручају скупа са домаћином иду на сабор у центру села где је крст. Тамо се игра коло-обично свира плек музика(трубачи) и траје до касно у ноћ.

Ђурђевдан се слави 6.маја. Пре 55 година мој деда и његови другари ишли су ујутру у цркву.-„Поп пође са нама, идемо и певамо кроз поље:
„Крст носим,
Бога молим,
-----------------„.

Изидемо цело наше поље шишавачко и на највеће дрво направимо крсте, задељемо секиром дрва и то на  дрво које се зове Зпис.

Сељаци несмеју да секу то свето дрво. Кад се обиђе цело поље иде се певајући код „крст“.

Тамо кад дођемо код „крст“-чекају нас бабе, мајке, тетке и носе сито са пшеницом.

 Они певу и заоде око крст“-тако је Бранислав Тодоровић(1938.г) испричао у овом запису свом унуку Миљану о Крстоношама у време ђурђевданских дана.

Пре нису били рингишпили. Сада поп(свештеник) долази на трећи дан после Ђурђевдана-Светог Марка.

Данас један човек у село буде домаћин, меси колач и спрема ручак а следеће године други.

Дан пре Ђурђевдана се зове Ђурђевштина. Тада деца и млади иду да секу гране  од црвене  врбе, те се тим гранама ките капије и ограде – сви објекти који се налазе у дворишту.

Када се заврши китење иде се под Крст, носи се цвеће које  се тамо пале. Кити се Крст.                                                                                    Ту се окупља доста деце и омладине, а када се скупи доста људи онда најстарији узима метални предмет под називом Клепат и креће кружење око Крста.

Сутрадан кад је прави дан Ђурђевдана, цео дан се дочекују гости и слави слава.  Оладина обично одлази под Крст где има пуно песме и музике.

У Шишави су се све до непосредно после другог светског рата(до 1945.године) организовале поворке-крстоноша. Организоване су у време сеоске славе Ђурђевдана.

Шишавци иду под Крст где заобилазе дрво и такво дрво се зове Запис. На дан Ђурђевдан долазе гости, свирају музиканти (цигани из варош) од кућу до кућу данас.

По подне је одржавана велика игранка на место звано „Под крст“. Трећи дан се слави Марковдан, тако да сви људи овог села жењно очекују овај празник да га лепо прославе.

После залска сунца се одлази у врбаке и онда се ломе гране од врбе. После успут до својих кућа се деца и људим прскају водом низ реку Шишавицу дик стигну кући.

Настављају игру и онда сваки своју капију кити врбом, а ките се и врата на осталим зградама у деворишту. Сутрадан се слави Ђуђевдан.

Некада су се у село Шишава уочи славе Ђуђевдан певале додо9лске песме. Додолске песме су певале девојчице и девојке које су ишле по кућама и призивале кишу у сушне дане.

Запис мај 2007 г. Село Шишава

Казивачи: Босиљка Стаменковић(64.г), Бранислав Тодоровић(1938.г), Мирјана  Димитријевић(1952.г)

Забележили: ученици  Марија Митић, Предраг Димитријевић, Миљан тодоровић, Габријела Милановић, Милица Стаменковић, Драгана Вељковић ученици и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село шишава и локални етнолог Власотинце
-наставиће се-

Мирослав Младеновић

  • Гост
Одг: Ђуревдански обичаји у власотиначком крају-Горње Повласиње
« Одговор #6 послато: новембар 19, 2013, 12:37:02 поподне »
-наставак-

* *

Село СКРАПЕЖ:

Један дан пре Ђурђевдана, петог маја се ишло у ливадама да се бере цвеће. Жене и девојке су ишле у „здравче венце“.

Домаћице би омесиле погаче, припремиле сир и кувана јаја- мастена(фарбена) јаја.                                                                                               

То све би ставиљале у цедиљку и носиле на рамену.                                        Из целог села су се скупљале жене и ишле су у једну реку где су плеле венци од оног цвећа што су набрале на ливади.

Онда изађу на ливаду и ту изваде јело, једу и онда крену кући, успут иду певајући.

Певале су песме:“ Каранфил се на пут спрема, чобан тера  овчице, три ливаде нигде лада нема...“.

Увече кад дотерају овце са паше, онда на једну од њих стављају  венац око врата  и терају их са једном биљком која се зове Селин-селин са врбом.

Када се мало смрачи ките се капије врбом. На дан Ђурђевдана, пре изгревања сунца иде се у поље и врба се ставља у сваку њиву. Када се врате кући припреме се и иду у госте на славу, а такође и они који славе се припремају за дочек гостију.

У прошлости ђурђевдански обичаји су били занимљиви. Ишле су жене у цвеће, брале су разне биљке, доносиле су их кући и певале ђурђевданске песме, па су једна другу квасиле водом -да пада киша.

Које имао овце, месиле се мале погачице, која је била, на средину избушена -па је се стављала биљка звана селин. Кроз њу је музено млеко код оваца, а некувано јаје се стави код ноге на овцу па кад се то све заврши јаје јој се

Сломи од чело-а исплете јој се и венче од разног ливадског цвећа и стави јој се око врат. Увече се беру врбице и ките капије.

Премлаз је био један дан пре Ђурђевдана-на Ђурђевштину, када су се премузувале овце и одлучивала јагањци и започињала мужа оваца и скупљало млеко да би се од њега бучкањем у бучкама правило масло-маслац.

Запис мај 2007.године село Скрапеж
Забележили:Горица Ђокић, Кристина Младеновић, Јована Богдановић ученици и наставник Мирослав Младеновић ОШ  „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце
*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
STARI RECEPT BELMUŽ NA SREDORSKI NACIN - zabeležili: Savić Aleksandra i Miroslav Mladenović. Sastojci : 1 l mleka, 200 grama sira mladog, 10 grama .
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja

* * *

         
8 април 2007.године Власотинце
Забележо: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце
--наставиће се-

Мирослав Младеновић

  • Гост
Одг: Ђуревдански обичаји у власотиначком крају-Горње Повласиње
« Одговор #7 послато: новембар 19, 2013, 12:37:42 поподне »
-наставак-

* * *

Narodni recepti iz vlasotinačkoga kraja-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html -Кеширано - Слично
21 мар 2010 ... Možda tražite i: Narodna književnost u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje ... Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог ... преЂурђевдана- Ђурђевштина-Ђурђица-Премлаз:бере се цвеће, увијају венци, ....Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни
http://www.mycity.rs/Kulinarstvo/Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html

*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
Srpska kuhinja - gastronomija Srbije ... Gastronomija Srbije - srpska kuhinja ..... BELMUŽNA PLANINSKI NACIN - Zabeležio Miroslav Mladenović, lokalni ...
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja

*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
STARI RECEPT BELMUŽ NA SREDORSKI NACIN - zabeležili: Savić Aleksandra i Miroslav Mladenović. Sastojci : 1 l mleka, 200 grama sira mladog, 10 grama .
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja

*
Gastronomija Srbije - Page 2 - Haoss Forum
www.haoss.org/t9596p15-gastronomija-srbije - Кеширано
BELMUŽ NA PLANINSKI NAČIN - Zabeležio Miroslav Mladenović, lokalni etnolog. Belmuž/beli muž/ je pastirski obrok i jedinstveno ukusan ...
http://www.haoss.org/t9596p15-gastronomija-srbije

*
PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke...)
www.mycity.rs/.../PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html -Кеширано - Слично
20 мар 2010 ... Мирослав Б. Младеновић Мирац. Profil ... Забележио: Мирослав Младеновић 82. .... Она онакој од радост рече-овој је прав БЕЛ МУЖ.
http://www.mycity.rs/Nasa-pisana-dela/PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html
*
Belmuž de la montaña | Serbios Unidos
serbiosunidos.com/belmuz-de-la-montana/ - Кеширано
31 Ago 2013 ... BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN (BELMUŽ DE KALNA) - Notado por:Miroslav Mladenović, etnólogo local. Se toma planta sremuš (ajo salvaje) ...
http://serbiosunidos.com/belmuz-de-la-montana/
*
Gastronomija Srbije - Page 2 - Haoss Forum
www.haoss.org/t9596p15-gastronomija-srbije - Кеширано
BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN - Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog. Uzme se sremuš biljka (divlji beli luk) pa se skuva čorba, koja ...
http://www.haoss.org/t9596p15-gastronomija-srbije

*
Srbija - Scribd
bs.scribd.com/doc/157410717/Srbija - Кеширано
1 авг 2013 ... Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog Uzme se sremuš biljka ...u bakarni kotao na ognjište..godine BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN
http://bs.scribd.com/doc/157410717/Srbija
*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN - Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog. Uzme se sremuš biljka (divlji beli luk) pa se skuva čorba, koja je dobro ...
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja
*
Panacomp - Srpska kuhinja - gastronomija Srbije - 2 посета - 25 апрSrpska kuhinja - gastronomija Srbije. Srpska /nezaboravna/ kuhinja je veoma ..... BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN - Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog. ...
www.panacomp.net/content/view/31/.../lang,serbian_
*
Đurđevdanske pesme iz vlasotinačkoga kraja - MyCity
www.mycity.rs/.../Djurdjevdanske-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html - Кеширано -Слично
18 мар 2010 ... Ђурђевданске песме ... Забележио: Мирослав Младеновићнаставник. Када се ... Остале ђурђевданске песме које су се певане : 1.7.
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Djurdjevdanske-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html
*
Народни обичаји у власотиначком крају • Forum Srbija
www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=35069... - Кеширано
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог ...... Остале ђурђевданске песме које су се певане : 1.7. Ђурђевке Брала Ђурђа
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=35069&start=10
*
Порекло презимена, село Скрапеж (Власотинце ...
www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-selo-skrapež-vlasotince/ - Кеширано - Слично
2 феб 2013 ... Певале су песме: “Каранфил се на пут спрема, Чобан тера овчице, ...разне биљке, доносиле су их кући и певале ђурђевданске песме, па су ... Скрапеж инаставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа ...
http://www.poreklo.rs/2013/02/02/poreklo-prezimena-selo-skrapež-vlasotince/
*
AJLEPSA SRBIJA - 3. Đurđevdanske pesme iz vlasotinačkoga ...
https://fr-fr.facebook.com/permalink.php?story_fbid...id... - Кеширано
Đurđevdanske pesme iz vlasotinačkoga kraja :: MyCity 18 мар 2010 ... Забележио:Мирослав Младеновић наставник * 1.5. Здавче венче ... Забележио:.
https://fr-fr.facebook.com/permalink.php?story_fbid=138505092875990&id=107409555965608
*
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0;wap2 - Кеширано - Слично
2 дец 2007 ... reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović MiracVlasotinački Zbornik broj .... ĐURĐEVDANSKI OBIČAJI: U VLASOTINAČKOM KRAJU ....Zabeleženo u selima oko Vlasotinca-Gornji deo Povlasinja 1976. godine Zabeležio .
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0
*
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju - Вокабулар
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0 - Кеширано - Слично
Srpski jezik - Vokabular forum ... Predanča(Gornji Dejan), kazivači: Smiljka Ivanović, Olga... reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac ....ĐURĐEVDANSKI OBIČAJI: U VLASOTINAČKOM KRAJU
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0

Аутор   Тема: Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju  (Прочитано 61212 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
« у: 21.28 ч. 10.11.2007.
 
Аутор   Тема: Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju  (Прочитано 61212 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Miroslav Mladenovic nasta
члан
   
  Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57
   
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
« у: 21.28 ч. 10.11.2007. »






* * * *

Поставио: Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Постављено: 19. новембар 2013.г. Власотинце, јабланички регион, југ Србије-република Србија