Аутор Тема: Родослов Обреновића  (Прочитано 5766 пута)

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 273
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #40 послато: Јун 15, 2020, 12:49:12 пре подне »

У контексту читавог чланка, јасно је да се мисли на догађаје 1918. године. Александар Карађорђевић јесте имао "шведски сто", али је апетит био превелик, а могућности за варење недовољне. Зато је појео Југославију, а она је трајала колико је трајала, а Србе скупо коштала. То је одсуство политичке мудрости.
Немојмо стварање Југославије посматрати из данашње перспективе, већ из тадашње. Југословенска идеја сазрева током 19. века, њој су склони готово сви интелектуалци тога доба, тако да је стварање југословенске државе било нешто природно. Притом се не ради о 1918. већ о 1914. години када је Скупштина Србије усвојила Нишку декларацију и као ратни циљ прокламовала: ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца. Са прагматичне стране, стварање СХС требало је да ојача позицију државе према Италији, која се развијала у новог непријатеља и претила да буде оно што је А-У била до 1914. Мегаломанија краља Александра није била територијална, него политичка. Његова жеља за влашћу и стално уплитање у парламментарни живот један је од разлога политичке кризе 1920-их.

Морам још нешто, а извињавам се на досади. Некако ми баш и не стоји та прича да је све што је писано о Обреновићима за време Карађорђевића било негативно и деградирајуће. Није било потребе за тим. Династија Обреновић је престала да постоји 1903. Није, дакле, постојала више никаква опасност са те стране по Карађорђевиће. Шта год да се напише, неће да им повећа популарност. Династичко питање било је решено.
Да, није дошло до неког damnatio memoriae (изузимајући Александра и Драгу). Остао је споменик кнезу Михаилу, централне градске улице Милоша Великог, Кнез Михаилова, Краља Милана, Краљице Наталије, Други пешадијски пук „Књаз Михајло” итд.

Не знам да ли је неко обрађивао личности последњих Обреновића са психолошког аспекта? То би било занимљиво читати, јер су свакако неке црте њихових личности последица специфичног одрастања какво су имали и Милан и Александар. Ја увек волим да подсетим себе и друге колико су они били млади. Милан долази на престо са 14 година, абдицира у 35, умире са непуних 47. Александар је убијен у 27. години. Питање је шта би било да Милан није умро пре Александра, вероватно до преврата не би ни дошло.

Ако је неко од наших владара уживао, то је Краљ Милан...па у народу кад се каже за неког да ужива или се воза кочијама, кажу, "ужива" или "воза се ко Краљ Милан"..."
Наводно се говорило "живи ко краљ Милан", не знам да ли у Паризу или у Србији. То је чувени бел епок, 1871-1914, обележен успоном у науци, култури, економији  (тзв. Друга индустријска револуција) монденским животом. Наравно то је једна страна медаље, живот у радничким насељима сигурно није био тако ружичаст. То је време и масовног исељавања Европљана у САД.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6243
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #41 послато: Јун 15, 2020, 02:20:15 пре подне »
То је чувени бел епок, 1871-1914, обележен успоном у науци, култури, економији  (тзв. Друга индустријска револуција) монденским животом. Наравно то је једна страна медаље, живот у радничким насељима сигурно није био тако ружичаст. То је време и масовног исељавања Европљана у САД.
Масовна култура је била мање масовна него у каснијим епохама. Ко је могао да приушти, тај је уживао...Мој професор филозофије са академије у Братислави је рекао "ако би ме неко питао који ми је најомиљенији период у историји, рекао бих му: то је 19. век". Мислим да ми као друштво имамо одређене циклусе у светоназору, и да ниједна епоха у суштини није превазиђена, него се само понављају одређени циклуси...Мислим да сада идемо у индивидуализам...Колективна свест се већ у свету распарчава , врло је могуће да ће опет да постану у свету популарни Шопенхауер, Ниче...Ментално смо у неком 19. веку, али не у прогресивном смислу, него у смислу учаурављања у себе саме (од колективитета идемо ка супротном правцу, што може да буде индивидуални "бег" на колективном нивоу, од наметнутих глобалних процеса)...Отуђење свакако постоји у друштву данас (социјалне мреже га само распирују и имају супротан ефекат)
« Последња измена: Јун 15, 2020, 02:27:35 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже пек

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #42 послато: Јун 15, 2020, 07:00:27 пре подне »
Милан Обреновић је и у први и у други српско-турски рат закаснио.Упрви је ушао кад су Турци савладали све побуне и могли су са целом војском да нападну Србију а у други кад је руска победа била сигурна а да је у други рат ушао само недељу дана раније српска војска би била у Приштини и Скопљу.

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #43 послато: Јун 15, 2020, 08:30:05 пре подне »

...
Не знам да ли је неко обрађивао личности последњих Обреновића са психолошког аспекта? То би било занимљиво читати, јер су свакако неке црте њихових личности последица специфичног одрастања какво су имали и Милан и Александар. Ја увек волим да подсетим себе и друге колико су они били млади. Милан долази на престо са 14 година, абдицира у 35, умире са непуних 47. Александар је убијен у 27. години. Питање је шта би било да Милан није умро пре Александра, вероватно до преврата не би ни дошло.
Наводно се говорило "живи ко краљ Милан", не знам да ли у Паризу или у Србији. То је чувени бел епок, 1871-1914, обележен успоном у науци, култури, економији  (тзв. Друга индустријска револуција) монденским животом. Наравно то је једна страна медаље, живот у радничким насељима сигурно није био тако ружичаст. То је време и масовног исељавања Европљана у САД.

Ех...
Милан је био дете из растурене породице. Отац Милош, син господара Јеврема, био је добар човек, али без моралног компаса. Ни од своје жене није очекивао верност. Миланова мајка, Марија - рођена Катарџи - била је једна од најлепших жена румунске аристократије, али је, убрзо после Милановог рођења, ушла у везу са кнезом Кузом. Милош је умро од туберкулозе 1860, кад је Милан имао шест година. Био је запао у толике дугове, да их је Милан отплаћивао кад је постао кнез, чак и неке који су датирали још из 1848. Са девет година, послат је у Париз на васпитавање. Миланов тутор је био кнез Михаило.
Цитат
За васпитача нашао је Француза Хиета (Huet), који је раније био професор университета у Гану (Белгији) и био познат као књижевник. Врло просвећен и моралан, Хиет је био један од оних духова, тако честих у XIX веку, који су тражили начина да измире веру и науку.
У Хиетове руке Милан је дошао као размажено и запуштено бојарско дете. Код њега је подједнако било занемарено и телесно и духовно и морално васпитање. Мишићи слабо развијени, груди уске, нерви сувише нежни; осетљив за најмању промену у начину живота; тако претерано плашљив да је већ изгледао смешан. Телесно тром, неспособан за напоре, у сталној потреби за туђом службом и дворбом, без навика чистоте и реда, огромно облапоран. До доласка у Париз, није учио ништа, у религиозним стварима његово незнање било је невероватно, - чак причу о Исусову лежању у јаслима није знао.
------
У Хиетовом дому, Милан се поправио и дотерао.
------
Схватао је брзо, памтио добро, одликовао се бистрином и досетљивошћу, али, неспособан за прибрану и постојану пажњу, није био у стању да размишља и да се у своја размишљања удуби. Карактер није имао рђав. Његови васпитачи говоре о његовој искрености, простосрдачности, чак и наивности.
-------
Захваљујући великом Хиетовом труду, Милан се дотерао толико да је, под јесен 1867, могао ступити у један париски лицеј (Louis le Grand).
-------
Од једног бојарског детета пустог, млитавог и пудљивог, Хиет је начинио једног париског лицејца који је у стању истаћи се у понечем међу друговима.

Француз Хиет је слао извештаје у Београд, чувани су у Државној архиви и њима се Слободан Јовановић користио приликом писања своје књиге.

И тако даље, "Влада Милана Обреновића" (уз остале књиге Слободана Јовановића које покривају период 1842-1903) је незаобилазно штиво за оне које би желели да разумеју то време, те догађаје и те људе.

Ево, за крај, још једног цитата:
Цитат
Ако се за њега не може рећи да је био рђав човек, може се рећи да је био неблагородна природа. У основи, то је било размажено господско дете које држи да је живот ради уживања и провода. Ништа, међутим, не даје души такав простаклук као уживање и провод. Када је престао бити краљ, и када је могао удесити живот по свом укусу, краљ Милан је живео као један од оних белосветских бадаваџија какви се виђају по међународним касинама, с изразом циничке досаде, у друштву скупих блудница...

И још нешто:
Милан Обреновић је и у први и у други српско-турски рат закаснио.Упрви је ушао кад су Турци савладали све побуне и могли су са целом војском да нападну Србију а у други кад је руска победа била сигурна а да је у други рат ушао само недељу дана раније српска војска би била у Приштини и Скопљу.

Да се не удубљујем у све овде речено, а све је површно, ово је најважније: могла је наша војска да уђе, не у Скопље и Приштину, него и у сам Цариград, то не би утицало на стање граница у региону после рата, односно на одредбе Санстефанског мира или Берлинског конгреса. Уосталом, наша претходница је била стигла до Грачанице када је објављено примирје.