Аутор Тема: "И после Тита - Тито"  (Прочитано 224 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8499
  • I2a S17250 A1328
"И после Тита - Тито"
« послато: мај 11, 2020, 08:26:27 поподне »
Пре неки дан била је округла годишњица смрти Јосипа Броза Тита, верујем да сте сви то запазили, с обзиром да се већ неколико дана о томе врти на телевизији и приказују разне емисије о њему и његовом „лику и делу“. Претпостављам да су многи од вас на РТС1 пре неколико дана гледали емисију о Титу:

https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/3938069/tito-medijska-ikona.html

Имам довољно година да сам један део свог детињаства провео у Титовој Југославији и да се „друга Тита“ сећам уживо.

Детињство сам провео на Вождовцу и тамо ишао у школу. Како је школа на путу за Авалу, сваки пут кад је Броз с неком делегацијом ишао на Авалу (али не на маузолеј Незнаном јунаку, који никако није волео, већ на споменик совјетској делегацији пострадалој у авионском удесу 1964. године), нас су истеривали из школе, са плавим „титовкама“ и црвеним пионирским марамама (тог дана смо морали обући беле кошуље и црне или тегет панталоне / сукњице), да стојимо на авалском путу – Булевару ЈНА (сада је назив те широке улице – Булевар ослобођења) и чекамо да Тито и екипа наиђу. Свима би нам поделили заставице СФРЈ и државе чији представници су присутни (по правилу – СССР). Ја сам своју „титовку“ одмах негде затурио и редовно сам у строју стајао гологлав  :)

И тако бисмо ми стајали уз булевар и чекали. Јесте ми то тада деловало као нешто значајно и величанствено. Онда би наишла колона црних возила. Разредна би дала знак, ми бисмо, према упутству, почели махати заставицама. Они би брзо прошли. Не брзо, него таквом брзином да смо једва и возила видели. И то би било то. За мене, тада малог пионирчића, сваки пут је то било велико разочарање. Нити сам кога видео, нити је ко од њих нас и погледао... Добро, онда назад у клупу, на математику и остале недаће...

Памтим и слетове на Дан младости, 25. маја сваке године. Никад нисам био тамо на стадиону, јер отац то није дозвољавао. Тита и његове феште никако није могао „да свари“. Али, пуштао нас је да гледамо слет на телевизији. Оно што смо ми деца нестрпљиво ишчекивали био је онај ватромет на самом крају слета. Гледали смо га и слушали „стерео“: и преко телевизије и уживо са прозора, јер смо живели довољно близу стадиону ЈНА да можемо видети и чути ватромет оданде.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8499
  • I2a S17250 A1328
Одг: "И после Тита - Тито"
« Одговор #1 послато: мај 11, 2020, 08:32:11 поподне »
Четврти дан маја 1980. године. Она утакмица у Сплиту, Хајдук и Звезда. Телевизијски водитељ, онај са цвикама са дебелим црним рамом (и до данас немам појма како се човек зове). Чувени цитат – „умро је друг Тито“...

Емоције разне. У мојој кући није било никакве жалости. Моја мајка је из Славоније, где Срби Титово време баш и не памте по добру. Писао сам о томе у чланку на порталу о селу Велико Набрђе. Тито и његови комунисти тамо су остали упамћени мање-више као продужетак оне политике коју су водили усташе у Другом светском рату. Не тако крваво и брутално, већ „у рукавицама“. Но, какав год метод био, политика је била углавном иста – расрбити тај средишњи део Славоније. Отац је из крајева који нису имали никакве везе са усташијом током рата, али је добро упамтио неке методе послератне Титове комунистичке власти. Као момак гледао је како његовом брату, партизанском официру и послератном функционеру, не дозвољавају да прослави крсну славу, али не отворено – забраном, већ тако што би, баш на ђурђевско јутро, послали неког момка да га „неким хитним послом“ позову у месну канцеларију... Мог ђеда је то много љутило. Но, псовао је Тита и комунисте себи у браду, да сину првенцу не направи неку штету. И поред свега, у ђедовој и очевој кући увек се славила слава и обележавали Васкрс и Божић. Сестра и ја крштени као бебе... Касније је мој отац пострадао на разне начине, и почетком 1970-их у време „Хрватског прољећа“ и у време уставних промена из 1974, мудро схватајући шта се дешава и не могавши то да оћути...

Да разјасним, моја два стрица и тетка јесу били партизани, али не и комунисти. Као и мајчини отац и мајка. Партизанском покрету сви они су пришли као борци за слободу, а не као чланови комунистичке партије. Свима њима је послератни период био само разочарање...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8499
  • I2a S17250 A1328
Одг: "И после Тита - Тито"
« Одговор #2 послато: мај 11, 2020, 08:36:21 поподне »
Чујем да данас многи Титово време памте са сетом – ех, била су добра времена. Не мали број људи ламентира над тим годинама. Ево једног примера:



Не кажем. Памтим и ја како се тада живело. Са једном, очевом платом, могли смо живети сасвим пристојно. Ничега није мањкало. Одећа, обућа, храна, школска опрема, све плаћене обавезе, без страха од неког судског извршитеља. Летовање на мору, без неког устезања. Ауто, отац је и у продавницу ишао аутом. Ишло се барем једном седмично на породични ручак у ресторан, ишли смо на излете овамо и онамо сваки викенд. Нама деци су куповане књиге, играчке, спортска опрема, све што бисмо хтели. Прослављали су се сви могући празници, богато...

Ипак, да ли је то оно што је достојно човека?

Како'но написа Бећковић:

Ком је живот највиша светиња
И све оно због чега се живи
Све то није достојно живота
Због тога се не мораш рађати...

Памтим да је главна замерка мог оца била та што Титова политика на дуге стазе уништава Србство и да ће време показати колико је таква његова политика и подршка његових подрепаша погубна.

Данас, можемо бити паметни генерали. Видимо шта су последице те Титове државе и политике. Моје је мишљење да је узрочник корак даље у прошлости, краљ Александар и његове мегаломанске југословенске идеје. Тито је само једна значајна карика тог трагичног ланца.

Многи од нас овде на форуму су један део живота проживели као Титови савременици, многи нису, али су чули приче од старијих. Поделите по неку своју причу из тог времена овде  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Љубо Мирков

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: "И после Тита - Тито"
« Одговор #3 послато: мај 11, 2020, 10:14:03 поподне »
Добро Небо , да не испадне да причаш сам са собом  :D
" Највећем сину наших народа и народности "
Оче Вукодлаче
О твојим сам биткама
учио , слушао
А сада сам
и сам то кушао
Сад знам истину
јер имам школе
И знам колико
ме те лекције боле

Оче Вукодлаче
Када си мијесио
нови тип човјека
Јеси ли знао
да не можеш довијека
И како је могуће
да ти је промакло
Да мењаш драгуље
за обично стакло
И зашто си косио
младе траве
за оматореле
изјаловљене краве
Проповедајући обиље
хљеба и воде
јеси ли знао
да ћемо стићи довде

Оче Вукодлаче
Од твојих проповједи
остаде зла крв
А ти мирно гледаш
са осталим мрцима
Свој пород гдје се
претвара у стрв
мислећи -
Ето то сте чували у срцима !
19.03.1992.

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • ПХ908>А20333>FT14649
Одг: "И после Тита - Тито"
« Одговор #4 послато: мај 11, 2020, 10:38:47 поподне »
А ја помислих наслов теме повезан са данашњом политичком сценом.Баш сам блесав...

Ван мреже Љубо Мирков

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: "И после Тита - Тито"
« Одговор #5 послато: мај 11, 2020, 10:42:37 поподне »
Нијеси блесав Бојане. Све је везано . И дан данас постоје досијеи у неким фиокама и утичу на данашњу политичку сцену.  ;)

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • ПХ908>А20333>FT14649
Одг: "И после Тита - Тито"
« Одговор #6 послато: мај 11, 2020, 11:14:42 поподне »
Нијеси блесав Бојане. Све је везано . И дан данас постоје досијеи у неким фиокама и утичу на данашњу политичку сцену.  ;)
Знам Љубо,код нас све функционише по принципу"одшкринуте фиоке",него правило је да се не коментарише политика,па би се овде зауставио. Него кад сте веќ ту,давно сам вам посло једну поруку у вези Бањана,незнам да ли сте је регистровали...

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 296
  • mtDNA: H
Одг: "И после Тита - Тито"
« Одговор #7 послато: мај 11, 2020, 11:17:06 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/92NR7S2YhsU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/92NR7S2YhsU</a>

Сећам се да смо се колима породично враћали из Врњачке Бање када смо у 3:05 на радију чули вест о Титовој смрти. Мама је заплакала, а тата је био забринут, а ми деца зачуђени (ја сам помислила "Па шта"). За мене је Тито био фиктивни лик и томе нисам придавала велики значај (била сам пресрећна што сам увек успевала да се извучем и не учествујем на такмичењу "Тито, револуција, мир"). Нервирало ме је што ми током тих дана жалости (не сећам се, чини ми се да смо "жалили" седам дана) нису дали да слушам гласну музику, тада сам имала сингл плочу Ролингстонса и бесомучно пуштала "Енџи".