Дробњаци Новљани I1>P109>FGC22045

[Nebo]

С обзиром да је тешко похватати све резултате тестираних, ако неко зна, молим нека напише - имамо ли тестиране Дробњаке (презиме) из Штитара код Берана?

[Jelic]

С обзиром да је тешко похватати све резултате тестираних, ако неко зна, молим нека напише - имамо ли тестиране Дробњаке (презиме) из Штитара код Берана?

Имамо, I1-P109 су.

[Nebo]

Благодарим. Пита ме један човек.

[Дробњак]

Направих на брзину у Гугл мапама једну мапу Дробњака. Мапа садржи девет слојева. Приказује развој насеља у Дробњаку. Као изворе користио сам Томића и Лубурића и оно што су они написали о овом простору.
Први слој приказује  насеља у којима су становали, по предању, стариначки родови пре досељавања Новљана.
Други слој приказује насеља која су, по предању, населили или основали Новљани, док трећи приказује прво насеље Трепчана у Међужваљу. Четврти, пети и шести слој приказује насеља која су настала у 17. и 18. века а њихови оснивачи су били Новљани, Трепчани или нови насељеници. Седми слој приказује насеља која су основали Ускоци крајем 18. и почетком 19. века, док осми и девети слој приказују насеља која су настала од катуна у 19. веку а њихови оснивачи су припадали новљанским, стариначким или трепчањанским родовима.
 https://drive.google.com/open?id=17WmPM2eViKilO07-qulBGfGAiRpgcNAL&usp=sharing

Изоставио сам 6 села у близини Жабљака која су основали устаници који се на Језера насељавају после 1878. из Затарја, Старе Србије, Херцеговине и Босне. Такође нисам обележавао насеља која су основали Шаранци крајем 18. века када су се по предању доселили из Плане Колашинске на обронке Сињајевине. Шаранска насеља су углавном физички одвојена од осталих насеља и груписана, тако да је и без њих слика потпуна, тј. види се како се племенска територија Дробњака ширила и насељавала.

[Amicus]

Сад би било занимљиво утврдити имају ли ови плави, односно љубичасти родови какве везе међу собом, у односу на оне друге међу собом?

[Nebo]

Лепо си ово одрадио, Марио.

Једино што је упитно су Тепчани ("Трепчани"). У ономе што је Лубурић навео о њима постоји прилично нелогичности.

Можда си могао, што се Тепчана тиче, да користиш и рад Томаша Ћоровића „Један осврт на писање Томића и Лубурића о структури најстаријег становништва у Дробњаку“, у којем је порекло Тепчана објашњено на другачији начин.

[Дробњак]

Сад би било занимљиво утврдити имају ли ови плави, односно љубичасти родови какве везе међу собом, у односу на оне друге међу собом?

Било би. Чини ми се да је било најављено тестирање Милашиновића и Курепа, али изгледа ништа од тога. По славама рекло би се да стариначки родови немају везе са Новљанима. Милашиновићи, Џукићи, Вуковићи и Ракетићи славе Св. Аранђела, Милутиновићи Св. Трифуна а Курепи Св. Мрату. Мада слава је променљива ствар а Y хромозом није. Можда би се тестирањем ових родова нашла нека веза са већ тестираним родовима који имају предање да су из Дробњака а не носи новљанску I1 P109.

[Дробњак]

Лепо си ово одрадио, Марио.

Једино што је упитно су Тепчани ("Трепчани"). У ономе што је Лубурић навео о њима постоји прилично нелогичности.

Можда си могао, што се Тепчана тиче, да користиш и рад Томаша Ћоровића „Један осврт на писање Томића и Лубурића о структури најстаријег становништва у Дробњаку“, у којем је порекло Тепчана објашњено на другачији начин.

Упознат сам са тим радом. Свака част аутору, кога лично познајем, али он је ту мало "побркао лончиће". Он убраја међу старинце у Дробњаку братства Косовчића (I1 P109), Мандића, Калабића (I1 P109), Милошевића (I1 P109), Златнопојасовића (пре неки дан се појавио Шушић који I1 P109 без маркера). Није ми јасно како је дошао до тих података јер се осврће и на Лубурића и на Томића, а ни један од њих не тврди да су ова братства стариначка. Што се тиче Трепчана/Тепчана, вероватнои је у праву. И генетика нам је показала да немају заједничко порекло са оним родовима које је Лубурић убројао у Новљане. Они заиста имају магловито предање о пореклу. Мислим да им је назив новија конструкција. Вероватно су их називали Тепчанима, по селу где су се населили почетком 17. века, Тепцима. Могуће је да је предање о Трепчи у Рудинама измишљено јер су желели да буду попут већине, па су тако од Тепчана постали Трепчани и везали своје порекло за простор о коме Новљани имају предање.
Када се погледа ова карта види се да прво насеље Тепчана далеко изван територије коју су по предању населили новљански родови. Заправо, када се иде пешака, старим племенским путевима, ту има скоро 30 километара од Међужваља до Тушиње, најистуренијег дробњачког насеља. Није ни логично да се само један род издвојио и населио дан хода од осталих сродних родова. Зато сам Трепчане ставио у посебну категорију и обојио их другом бојом у односу на Новљане и старинце.

[Nebo]

Па, добро, Ћоровић није имао ДНК резултате кад је писао тај рад.
У том смислу брљао је и Лубурић, нпр. са Касалицама, или сврставањем неких родова за које се испоставило да су Р109 у стариначке...
Томић се није много изјашњавао о пореклу и међусобним везама родова, углавном је наводио који родови где живе (што је најбезболније решење).
Мислим да је Ћоровићево виђење порекла Тепчана најближе прихватљивом.

[Дробњак]

Мислим да је Ћоровићево виђење порекла Тепчана најближе прихватљивом.

Слажем се са тобом. Њихово прво место за које знају да су настањивали је Међужваље, мала долина између два брда. На једном од та два врха налазе се и остаци града, за који легенда каже да је Пирлитор. Дубоко испод Пирлитора, у кањону, налазио се прелаз преко Таре а кроз само село Међужваље пролазио је каравански пут Виа Језера. Могуће је да потичу од средњовековног становништва које је чувало тврђаву, пут и мост. Њих су Турци разурили, Лубурић рачуна да је то било током Кандијског рата, па су прешли у Тепца, која су пре тога опустела а настањивали су их Срби, од којих остао упамћен неки Мато, и неке "баше", вероватно исламизовано српско становништво.

[Amicus]

И до сада је било говора о тестираним FGC22045 Албанцима, али ти резултати су били из анонимних база, без података о презимену и месту порекла. Видевши малопре овај чланак што постави Кор, видех и двојицу FGC22045 са презименима и месима порекла.

Не знам да ли је неко ово раније постављао
http://www.gjenetika.com/rezultatet/

Veliu / Kercove, Maqedoni / I1-M253>L22>P109>FGC22045
Gjoka / Pogradec, Shqiperi / I1-M253>L22>P109>FGC22045

Први је пореклом из Кичева (БЈРМ), и вероватно је муслиман, а други из Поградеца (Албанија), и вероватно је хришћанин.

Наравано, нама су ови резултати занимљиви, с обзиром на порекло ове подгране код Срба. Поставља се питање, да ли би ово могли бити неки трагови сеоба из средњег века или османског периода, или се пак ради о неким ранијим траговима популације која је ову подграну можда и донела на Балкан?

[Сол]

И до сада је било говора о тестираним FGC22045 Албанцима, али ти резултати су били из анонимних база, без података о презимену и месту порекла. Видевши малопре овај чланак што постави Кор, видех и двојицу FGC22045 са презименима и месима порекла.

Veliu / Kercove, Maqedoni / I1-M253>L22>P109>FGC22045
Gjoka / Pogradec, Shqiperi / I1-M253>L22>P109>FGC22045

Први је пореклом из Кичева (БЈРМ), и вероватно је муслиман, а други из Поградеца (Албанија), и вероватно је хришћанин.

Наравано, нама су ови резултати занимљиви, с обзиром на порекло ове подгране код Срба. Поставља се питање, да ли би ово могли бити неки трагови сеоба из средњег века или османског периода, или се пак ради о неким ранијим траговима популације која је ову подграну можда и донела на Балкан?

Имам утисак да би резултати Велиу-а и Ђока-е могли имати везе са великим хетеријархом Прогоном Згуром - ктитором цркве Богородице Перивлепте у Охриду.

Велики хетеријарх је био заповедник страних плаћеника

Hetaireiarchēs – the chief of the barbarian mercenaries, the Hetaireia, successor to the Foederati. Initially subdivided into Greater (Megalē), Middle (Mesē) and Little (Mikra) Hetaireia.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Црква_Богородице_Перивлепте
https://en.wikipedia.org/wiki/Byzantine_bureaucracy_and_aristocracy

[Bane]

Постовањем овог документарца не изражавам своје слагање са норманским пореклом ове гране али обзиром да је такво гледиште прилично заступљено, вероватно има смисла да пост иде овде:

<a href="https://www.youtube.com/v/ZFm6bLG8Uwc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/ZFm6bLG8Uwc</a>

[Nebo]

Добар документарац.
Могао си да га поставиш и у одељак - документарни филмови.

[Саша]

Само да све обавијестим да су ми прије пар дана стигли Big-Y тестови које сам радио код FTDNA (сада их испоручују на 700 узорака иако сам им уплатио за 500) и сад их пребацујем на YFull, гдје би за мјесец-два требао да се појавим под кластером https://www.yfull.com/tree/I-FGC33034/. Поздрав за све.

[симо]

Само да све обавијестим да су ми прије пар дана стигли Big-Y тестови које сам радио код FTDNA (сада их испоручују на 700 узорака иако сам им уплатио за 500) и сад их пребацујем на YFull, гдје би за мјесец-два требао да се појавим под кластером https://www.yfull.com/tree/I-FGC33034/. Поздрав за све.

Саша, хвала на информацији. Било би добро ако бисте се прикључили Српском ДНК Пројекту на FTDNA како бисмо ваше BiGY резултате могли да упоредимо са осталима из ваше хаплогрупе.

Ово је линк

https://www.familytreedna.com/groups/serbian-dna-project/about

[симо]

Погледао сам Јакшићеве резултате.

Стари проблем са FTDNA. Тешко је извући новеле, кад у њиховом програму нису усклађена поређења по старом и новом систему (BigY500 и BigY700). Како год, успио сам уочити два новела карактеристична за Јакшића:
8733438   C>A
15618046   A>G
То би требали бити потврђени Јакшићеви приватни СНП-ови.

Он додуше има још новела, али с обзиром на већу покривеност BiGY700 засад нема са ким да их упореди.

За дробњачку грану је овим резултатом потврђена постојећа структура:

На врху стабла FGC22045 са низом других СНП-ова на који су позитивни сви који су досад радили BigY. Касалица остаје једини као FGC22045* тј. негативан на све ниже откривене гране.

Затим слиједи ниво FGC33034  у којем су Грбовић, Јакшић и припадници подгране FGC22054. Грбовић и Јакшић су на нивоу FGC33034*, немају откривен испод тога неки СНП који би их спојио. Мислим да је извјесно да такав СНП постоји, јер обе породице припадају братству Косовчића и славе исту славу-Савиндан. Вјероватно се заједнички СНП крије у једном од Јакшићевих новела, који нису били тестирани Грбовићу. И по маркерима је Јакшићу најближи Грбовић, 7 маркера разлике на 111 маркера. Може се рећи да је са ова два резултата братство Косовчића и генетички потврђено.

На крају стабла Дробњака је подграна FGC22054 са три тестирана који су радили BiGY: Ђукић из Београда ( могуће Крајишник), Бараћ, Србин из Лике и Coradello, Аустријанац са италијанским презименом. Свакако најинтересантнији је овај Корадело, то презиме је каактеристично за Италијане у јужном Тиролу. Међутим, судећи по генетским резултатима, рекло би се да је патрилинеарно од крајишких Срба. Теза је да je ова подграна FGC22054 крајишка, видјећемо да ли ће та теза и опстати.

У сваком случају кроз ове резултате, потврдила се старина хаплогрупe I1-P109>FGC22045 у племену Дробњака, свакако од средњег вијека, јер је међу Дробњацима и највећа разноврсност грана.

Најближи рођаци нашим Дробњацима, али не превише блиски (преко 2000 година) су двојица тестираних Швеђана, који такође нису међусобно блиски, један је из јужне Шведске, други из Финске са којима Дробњаци дијеле FGC22046. Ова разлика између тестираних Швеђана, говори у прилог да је и матично подручје гране I1-P109>FGC22045 било негдје на подручју Скандинавије.

Наравно недостају нам хаплотипови у тих 2000-800 година, што би бацило више свјетла на правац сеобе до Балкана.

Све у свему, света дужност сваког Дробњака је да тестира сљедећим редослиједом:

FGC22045
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=24442

FGC33034
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=13354

FGC22054
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=24444

[gillle]

Спреман

[ДушанВучко]

Спреман

То Гиле, нек је са срећом! 

[Милош]

Све у свему, света дужност сваког Дробњака је да тестира сљедећим редослиједом:

FGC22045
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=24442

FGC33034
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=13354

FGC22054
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=24444

Да ли је ово довољно да се направи Дробњачки панел или да се чека још нека подграна?

Спреман

Што се Гилета тиче, мислим да је извесно да је FGC22045* (дакле  FGC33034- и FGC22054-). Нека ме исправи неко ако грешим.