Medžuslovjansky - Меджусловјанскы jezik

[сɣнце]

Овај пројекат свакако може да има научни значај, а може да буде и занимација аутора и групе ентузијаста, али практичног смисла нема. Једино што има мање смисла јесте кад људи у савременим језицима измишљају свој правопис који је правилнији од правилног...

Ма и што кажеш! Све је то помало пресеранција и безобразлук.

[Панић]

Имало би смисла уколико би сви били јединствени, а не геостратешки подељени или ако би сви били једна држава (али за индивидуалну употребу, могло би да буде од користи, да неки ентузијаста научи тај језик и да могу свуда да га разумеју). У суштини, добра идеја, али базирана на панславизму (који никада није био већа утопија него сада). Без обзира на околности, подржавам овај ентузијазам (јер Словени имају већу старину него панславистички покрет, и старији су од каснијих подела и пре бих подржао овај ентузијазам, па макар била упитна његова примена)

Ентузијазам је у принципу супер, дивим се људима који се озбиљно баве тако нечим, али не видим дубљи смисао за Словене.
Ако имаш времена да учиш тај језик, уложи време (треба више времена, али је и корист далеко већа) да научиш, ако си носилац јужнословенског језика - рецимо руски и пољски, или неки други од језика из те групе

[ДушанВучко]

Tanvald - Desná - Přichovice: From Leszno, Poland to Tanvald, Czechia with Interslavic language, p.3
<a href="https://www.youtube.com/v/iPNrSaStkZs&amp;ab_channel=Interslaviclanguage-Med%C5%BEuslovjanskyjezyk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/iPNrSaStkZs&amp;ab_channel=Interslaviclanguage-Med%C5%BEuslovjanskyjezyk</a>
Са титлом

[Петровић Мађер]

[сɣнце]

Шта рећи? Какву послуку порати? 

[Ojler]

Шта рећи? Какву послуку порати? 

Баш ме је разочарао. Није ми деловао као особа која би написала овако нешто. Ваљало би проверити веродостојност скриншота.

[Ojler]

Баш ме је разочарао. Није ми деловао као особа која би написала овако нешто. Ваљало би проверити веродостојност скриншота.

Сад кад сам мало погледао Фејсбук групу на којој је ово објављено и ставове које Мерунка тамо износи, чини се да је скриншот истинит

[НиколаВук]

Сад кад сам мало погледао Фејсбук групу на којој је ово објављено и ставове које Мерунка тамо износи, чини се да је скриншот истинит

Човек само прати тренутни "мејнстрим", што би се рекло. 

[Милан Петровић]

Човек само прати тренутни "мејнстрим", што би се рекло. 

Стражари су само чували логоре.

[НиколаВук]

Стражари су само чували логоре.

Управо. Од оваквих ликова мислим да су настајали најприљежнији и најмарљивији стражари.

[drajver]

Да ли неко од учесника форума, којима је наука о језику професија, може да одговори на питање о промјени сугласника код ријечи свобода>слобода. Не говорим о етимологије ријечи слобода, већ о конкретној овој промјени в>л. Ако сма добро схватио, облик "свобода" је протословенски, зна ли се у ком периоду и гдје се могла десити промјена из в>л. Данас ову промјену посједују штокавски, кајкавски, стандардни македонски, али не и словеначки и бугарски (не знам какав је ситуација са оригиналним чакавским). Сви остали словенски народи изузев Словака користе свобода, а не слобода.

Оно што ствар још више компликује јесте што се облик "слобода" јавља као обласни нестандардан и код неких источнословенских народа.

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0

Претпостављам да је ова промјена у лингвистици регистрована и да се о њој више зна.

[Lajbnic]

Да ли неко од учесника форума, којима је наука о језику професија, може да одговори на питање о промјени сугласника код ријечи свобода>слобода. Не говорим о етимологије ријечи слобода, већ о конкретној овој промјени в>л. Ако сма добро схватио, облик "свобода" је протословенски, зна ли се у ком периоду и гдје се могла десити промјена из в>л. Данас ову промјену посједују штокавски, кајкавски, стандардни македонски, али не и словеначки и бугарски (не знам какав је ситуација са оригиналним чакавским). Сви остали словенски народи изузев Словака користе свобода, а не слобода.

Оно што ствар још више компликује јесте што се облик "слобода" јавља као обласни нестандардан и код неких источнословенских народа.

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0

Претпостављам да је ова промјена у лингвистици регистрована и да се о њој више зна.

Случајно сам нешто читао о овој промени пре пар дана, иначе ми језик није професија, али ми је у контексту порекла и историје доста занимљива за проучавање. Елем, требало би да је у питању промена тзв. Л-вокализација (у српском језику нашироко позната као подврста ове промене "прелазак Л у О") када сугласник Л прелази у вокал или сонант (у српском м, н, њ, р, л, љ, в, ј.). Заступљена је како у словенским тако и у неким германским, романским и уралским језицима. Што се тиче словенских језика, конкретно у контексту који сте изнели, то није прелаз Л у класично В већ у глас са знаком [w] (или по словенском алфабету са знаком [u̯]) тзв. лабио-палатални апроксимант који се изговара као -ва. Тако да мислим да би слобода требало да буде прото-реч а свобода дериват ове промене. Ово је укратко објашњење док се не јави неко коме је језик професија.

Линкови:

https://en.wikipedia.org/wiki/L-vocalization#Slavic_languages
https://pl.wikipedia.org/wiki/Sp%C3%B3%C5%82g%C5%82oska_p%C3%B3%C5%82otwarta_wargowo-mi%C4%99kkopodniebienna

[drajver]

Случајно сам нешто читао о овој промени пре пар дана, иначе ми језик није професија, али ми је у контексту порекла и историје доста занимљива за проучавање. Елем, требало би да је у питању промена тзв. Л-вокализација (у српском језику нашироко позната као подврста ове промене "прелазак Л у О") када сугласник Л прелази у вокал или сонант (у српском м, н, њ, р, л, љ, в, ј.). Заступљена је како у словенским тако и у неким германским, романским и уралским језицима. Што се тиче словенских језика, конкретно у контексту који сте изнели, то није прелаз Л у класично В већ у глас са знаком [w] (или по словенском алфабету са знаком [u̯]) тзв. лабио-палатални апроксимант који се изговара као -ва. Тако да мислим да би слобода требало да буде прото-реч а свобода дериват ове промене. Ово је укратко објашњење док се не јави неко коме је језик професија.

Линкови:

https://en.wikipedia.org/wiki/L-vocalization#Slavic_languages
https://pl.wikipedia.org/wiki/Sp%C3%B3%C5%82g%C5%82oska_p%C3%B3%C5%82otwarta_wargowo-mi%C4%99kkopodniebienna

Хвала, Лајбниц.

И ја сам у међувремену мало трагао. Ево шта сам пронашао. У лингвистици се ова промјена назива дисимилација. Нисам нашао неко објашњење на српском, али ово су на руском и енглеском.
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D1%8F%D1%86%D0%B8%D1%8F_(%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0)
https://en.wikipedia.org/wiki/Dissimilation

Ријеч "слобода" се баш и наводи као примјер:

"Примечательно, что в литературном русском языке морфологически или фонетически закреплённая диссимиляция практически не встречается, однако этимологический анализ ряда слов позволяет выявить следы её наличия в прошлом...«слобода», из «свобода» (диссимиляция губных в, б);"

Оно што је мене у ствари интересовало да ли ова гласовна промјена има неки филогентски значај у језику, или је могла у различитим језицима независно настајати.

Мађари су ријеч "слобода" позајмили од Словена, па не знам да ли њихов облик "szabad" може да каже нешто више што се тиче генезе ове промјене.

[Lajbnic]

Хвала, Лајбниц.

И ја сам у међувремену мало трагао. Ево шта сам пронашао. У лингвистици се ова промјена назива дисимилација. Нисам нашао неко објашњење на српском, али ово су на руском и енглеском.
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D1%8F%D1%86%D0%B8%D1%8F_(%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0)
https://en.wikipedia.org/wiki/Dissimilation

Ријеч "слобода" се баш и наводи као примјер:

"Примечательно, что в литературном русском языке морфологически или фонетически закреплённая диссимиляция практически не встречается, однако этимологический анализ ряда слов позволяет выявить следы её наличия в прошлом...«слобода», из «свобода» (диссимиляция губных в, б);"

Оно што је мене у ствари интересовало да ли ова гласовна промјена има неки филогентски значај у језику, или је могла у различитим језицима независно настајати.

Мађари су ријеч "слобода" позајмили од Словена, па не знам да ли њихов облик "szabad" може да каже нешто више што се тиче генезе ове промјене.

Нема на чему и буквално. Ипак се ради о дисимилацији иако страшно личи на Л-вокализацију. Повукло ме ка томе на прву лопту белоруска реч вовк "вук" у односу на руско волк и енглеско wolf.

[Gorance]

Ово ми све личи на покојни Есперанто. Лепо замишљено,али језик константно еволуира. Децу своју често не разумем.

[Gorance]

Сине, да ти тата купи ту електричну тамбуру за 18-и рођендан?
-Мислим, ћале, жемо!
Шта каже мали жено?
-Оће, љуби га мајка!

[сɣнце]

Мађари су ријеч "слобода" позајмили од Словена, па не знам да ли њихов облик "szabad" може да каже нешто више што се тиче генезе ове промјене.

Од 10. вијека мађарски је претрпио неке измјене. Најзначајније су преглас O>A и губљење V за самогласником.
Тако је szabada ( сабада ) заиста у раном мађарском звучало као szvoboda.
С друге стране дисимилација свобода > слобода представља изоглосу која може досезати и 8. вијек или можда и прасловијенско доба и у споју с додатним биљезима језика могла би указивати на одређену заједницу или област сарадње унутар словијенске масе. Ријеч слобода присутна је у словачком, русинском, украјинском и бјелорусском, у словеначком постоје и свобода и слобода што указује на наслојавање утицаја или струја.
Ријеч свобода грађена је са суффиксом -да као и звијезда и истим коријеном који се налази у ријечи <<себи>> или <<свој>>  с којим су се називали и Свеби и Свеји ( данас искварено Швеђани ).

[Петровић Мађер]

svoboda < *swo-bʰo-/*swe-bʰo-
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/svoboda

Ili "sloboda" od MIE *swelbhos -ā -om *swélbhotos (adv.)
https://indo-european.info/indo-european-guidebook.pdf

protogermanski *selbaz < *selbʰ-
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Germanic/selbaz

[drajver]

Од 10. вијека мађарски је претрпио неке измјене. Најзначајније су преглас O>A и губљење V за самогласником.
Тако је szabada ( сабада ) заиста у раном мађарском звучало као szvoboda.
С друге стране дисимилација свобода > слобода представља изоглосу која може досезати и 8. вијек или можда и прасловијенско доба и у споју с додатним биљезима језика могла би указивати на одређену заједницу или област сарадње унутар словијенске масе. Ријеч слобода присутна је у словачком, русинском, украјинском и бјелорусском, у словеначком постоје и свобода и слобода што указује на наслојавање утицаја или струја.
Ријеч свобода грађена је са суффиксом -да као и звијезда и истим коријеном који се налази у ријечи <<себи>> или <<свој>>  с којим су се називали и Свеби и Свеји ( данас искварено Швеђани ).

Колико сам видио, у старим српским записима (нпр. Заклетва Уроша I Дубровчанима из 1254) ипак се користи облик "свобода". Не знам да ли се овдје ради о утицају црквенословенског и да ли je оригинални српски облик "слобода".

[drajver]

svoboda < *swo-bʰo-/*swe-bʰo-
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/svoboda

Ili "sloboda" od MIE *swelbhos -ā -om *swélbhotos (adv.)
https://indo-european.info/indo-european-guidebook.pdf

protogermanski *selbaz < *selbʰ-
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Germanic/selbaz

Како год се узме, чини се да је смисао ријечи слобода- "бити свој".

С тим у вези

<a href="https://www.youtube.com/v/tTD7BvnhMJ8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/tTD7BvnhMJ8</a>