Мађари су ријеч "слобода" позајмили од Словена, па не знам да ли њихов облик "szabad" може да каже нешто више што се тиче генезе ове промјене.
Од 10. вијека мађарски је претрпио неке измјене. Најзначајније су преглас O>A и губљење V за самогласником.
Тако је szabada ( сабада ) заиста у раном мађарском звучало као szvoboda.
С друге стране дисимилација свобода > слобода представља изоглосу која може досезати и 8. вијек или можда и прасловијенско доба и у споју с додатним биљезима језика могла би указивати на одређену заједницу или област сарадње унутар словијенске масе. Ријеч слобода присутна је у словачком, русинском, украјинском и бјелорусском, у словеначком постоје и свобода и слобода што указује на наслојавање утицаја или струја.
Ријеч свобода грађена је са суффиксом -да као и звијезда и истим коријеном који се налази у ријечи <<себи>> или <<свој>> с којим су се називали и Свеби и Свеји ( данас искварено Швеђани ).