Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина

Врличани

<< < (2/3) > >>

ogixxl:
Хвала Црнчевићу на овом извору. Пошто сам био докон прочитао сам податке везане за Врлику у дефтеру из 1701., ово би било укратко за оне који нису а занима их:

1.   Село Пашко поље (добило назив по цркви Св.Спаса на извору Цетине, скраћено од Спашко поље, читава ова нахија је овако прозвана после губитка Врлике и иначе представља северни наставак Сињског крашког поља) - нема ниједне рајинске куће
2.   Село Ковачевци (са леве стране Цетине данас непознат положај вероватно било близу Сиња) - нема ниједне опстале рајинске куће наведени ранији хришћански становници
3.   Село Оврње (на левој страни Цетине у близини Сиња) - спомињу се хришћански поданици са списаком придошлица и староседелаца
4.   Село Нелај (данас остао назив једног од извора Цетине у близини села Цивљани) - спомињу се хришћанске придошлице са списком бивших муслиманских староседелаца
5.   Остатак села Цивљана (село је подељено границом на млетачки и турски део, Турцима остала петина села) - спомињу се муслимански староседеоци
6.   Остатак села Косора (Турцима остала половина села) - нема ниједне рајинске куће спомињу се само муслимански староседеоци
7.   Остатак села Подосоја (Турцима остала половина села) - од раје остала само једна хришћанска кућа остало муслимански староседеоци
8.   Село Јежевић - нема ниједне преостале рајинске куће
9.   Село Виналић (данас предграђе Врлике) - преостала једна хришћанска кућа
10. Село Вукасовићи (данас не постоји) - нема ни једне преостале куће село било мешано
11. Село Милатковине (назив данас непознат вероватно код села Стражине) - наведен списак хришћанских поданика
12. Село Прхово (данас не постоји, село је било близу манастира Драговић који је у новије доба премештен због формирања језера Перућац) - наведен списак хришћанских поданика
13. Село Гарјак - нема ниједне преостале рајинске куће 
14. Село Кољане - наведен списак хришћанских поданика
15. Остатак села Отишић - на турској страни остали само пашњаци

Колико видим од 15 села која су преостала на Турској територији њих 5 и даље имају хришћанске становнике, од тога нису сви староседепци има и продошлица.

Цуце:

--- Цитат: ogixxl  септембар 21, 2019, 09:19:51 пре подне ---Врлика је до пре Морејског рата била искључиво насељена муслиманским становништвом.

--- Крај цитата ---

Otkud onda posebna Vrlicka nosnja?

Aleksandar R21:

--- Цитат --- Врлика је до пре Морејског рата била искључиво насељена муслиманским становништвом 
--- Крај цитата ---

Ko je onda podigao crkvu svetog Nikole u Vrlici 1618. godine?
Čuvari Hristovog groba iz Vrlike imaju predanje o 400 godina ovog običaja "čuvanja" Hristovog groba.
Da li njihovi običaji i tradicija utiču na posebnu nošnju koju oni imaju?

ogixxl:

--- Цитат: Цуце  септембар 25, 2019, 11:41:14 поподне ---Otkud onda posebna Vrlicka nosnja?

--- Крај цитата ---

Колико је мени познато врличка ношња јесте лепа али је и даље само варијација динарског типа ношње. Предели Српске крајине, Кордун, Лика, Далмација и велики делови Босанске крајине, Херцеговине, Црне Горе и југозападне Србије носе исти тип ношње свака са својим посебностима. Не знам како бих могао да разумем аргумент "...али Врличка ношња је посебна." Сваки крај има своју посебну ношњу, а имати посебну и лепу ношњу као Чувари Христова Гроба нажалост не говори ништа о старости становништва.


--- Цитат: Aleksandar R21  септембар 26, 2019, 11:00:04 пре подне ---
Ko je onda podigao crkvu svetog Nikole u Vrlici 1618. godine?
Čuvari Hristovog groba iz Vrlike imaju predanje o 400 godina ovog običaja "čuvanja" Hristovog groba.


--- Крај цитата ---
 

Нико није ни тврдио да Срба тамо није било пре ратова у 17 веку. Пописи су само сачувани тренуци у историји једног краја, 1604. и 1701. муслимани јесу били велика већина у Врлици и њеним деловим, то не може да се спори. Ако си пажљивије прочитао списак села из пописа могао си да приметиш попис у селу Прхово поред манастира Драговић где су од вајкада живели православни Срби. Врлика је била центар варошког живота околних села, људи су долазили у тај центар да продају и купују своје производе не видим ништа чудно у томе да се том сталном присуству придода и црква из 1618.



--- Цитат: Aleksandar R21  септембар 26, 2019, 11:00:04 пре подне ---
Da li njihovi običaji i tradicija utiču na posebnu nošnju koju oni imaju?


--- Крај цитата ---

Мислим да постављаш ствари на погрешан начин, ко зна колико је обичаја и традиције нестало током векова? У прошлости нису постојала средства масовне комуникације нити начин и потреба да се нешто запише, ето на сву срећу наши Врличани су сачували своју ношњу и своје обичаје и до данашњих дана.

Јанбо:
Па добро, али има ту нешто чудно да не кажем специфично. Откада су они ''Чувари Христовог гроба''? Моји преци су само преко Свилаје, и нит имају ту ношњу нити су били ти чувари...
Нешто је ту утицало, како и зашто ко зна..

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију