Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина

Врличани

(1/3) > >>

Цуце:
Pozdrav, primjecujem da nosnja vecine Krajisnika razlikuje od nosnje iz Vrlike. S'obzirom na cinjenicu da Krajisnici su vecinom dosli poslije stvaranja Vojne Krajine 1553 g. da li su Vrlicani dio te seobe, ili su raniji srpski stanovnici tih prostora?

Da li postoji trag starih Vrlickih brastava i podaci o njihovom porijeklu i doseljenju?



ogixxl:
Врлика је до пре Морејског рата била искључиво насељена муслиманским становништвом. Након Карловачког мира 1699 и повлачења Гриманијеве линије то подручје припада Млетачкој републици. Током и крајем Морејског долази до насељавања Врлике.  То су углавном пребези из Босне и Херцеговине који су стали на страну Млетачке, која је са намером водила политику насељавања.
Хабзуршка монархија у ове крајеве долази тек после распада Наполеонове царевине.

Зрно:
Можда су у насељу Врлика пре Морејског рата били само муслимани, али православаца и католика је било у околним селима.

ogixxl:
Једини релевантан извор за период пре Кандиског и Морејског ратова је турски тефтер из 1604 године, по коме је Врлика постало снажно турско упориште заједно са селима која су имала плоднију земљу као Цивљани и Косоре, док је у Маовцима, Јежевићу и Цетини било више хршћана.

Али ништа од тога није релавантно за период после Морејског рата јер је целокупно становништво Цетинске крајине избегло а на њихово место дошло је ново углавном из Босне. Хришћани староседеоци су избегли према Приморију и Буковици а муслимани према Османској држави. Врлика и околина су у једном периоду били потпуно празни.

Црнчевић:
Fazileta Hafizović, 2016., Tapu Defteri No. 861: “Popis sela i zemlje sandžaka Krka, Klis i Hercegovina, oslobođenih od Mletačke Republike 1701. godine.”

Из увода, страна 10:
"Kara Mustafa-pašin pohod na Beč doživio je propast, ali nije ostao samo jedan u nizu poraza: on je bio uvod u pobjedonosni pohod članica Svete lige, koji je doveo do toga da je Osmanska Država zauvijek izgubila ogromne teritorije u Evropi i zapala u velike unutarnje teškoće, koje su samo rasle protokom vremena. Uprkos naporima rijetkih sposobnih sultana, te njihovih vezira, koji su uspjeli da povrate neke izgubljene teritorije, situacija nije bila povoljna za Osmanlije. Godine 1698. oni su konačno počeli pregovarati sa članicama Svete lige o završetku rata, po principu da svako zadržava ono što trenutno ima. Osmanska Država izgubila je sve teritorije sjeverno od Save, a u Dalmacije brojne značajne utvrde, kao što su Sinj, Knin i Vrlika. Ugovor o miru između zaraćenih strana potpisan je 26. januara 1699. godine u Sremskim Karlovcima. Tu je potpisano zapravo više ugovora: ugovor o miru sa Austrijom, zatim ugovor o granicama sa Austrijom; ugovor o miru sa Mletačkom Republikom, te ugovor o granicama sa Mletačkom Republikom, te ugovori o miru sa ostalim članicama Lige. Sultan je ugovor s Mletačkom republiko ratificirao tek u aprilu 1701. godine, a nova granica sa Mletačkom republikom dobila je naziv, opet po mletačkom povjereniku, “linea Grimani”."

Из описа дефтера, страна 11:
"Obuhvaćene su nahije: Plavna, nahija tvrđave Knin, Strmica, Paško Polje, Sinj, Klis, Čačvina, Radobolja, Cista, Gorska Župa/Zagvozd, Vrhgora, Ljubuški, Fragostin, Buško Blato, Roško Polje, Posušje, Trebistova, Broćna, Blato, Rakitna, Goranci, Gabela, Stolac, Zažabje, Popovo, Bujan, Ljubomir, Ljubinje, Trebinje, Zubci, Donja Dračevica, Gornja Dračevica, Korjenić, Dvrsna, Grahovo, Onogošt i Nikšić, Drobnjak, Banjan, Rudine, Piva i Gacko. Dok su nahije Krke i Klisa, pa dijelom i Hercegovine, upisane samo ako su granične, nahije na jugu Hercegovine upisane su kompletne, bez obzira na to da li su granične ili ne."

Није дуго потрајало ово разграничење између Млетака и Турака у Далмацији, већ 1714. године почињу турске војне операције на том подручју, да би након мировних преговора у Пожаревцу 1718. успостављена нова гранична линија, "linea Mocenigo", која је опстала и, практично до данашњих дана, постала државна граница Босне и Херцеговине са Далмацијом и Хрватском. Неке трагове "starih Vrlickih brastava" могу се наћи у овдје наведеним именима преосталих становника нахије Пашко Поље.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију