Аутор Тема: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа  (Прочитано 662 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
  • I-S17250>Y4882>A1328
Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« послато: јул 21, 2019, 12:31:47 пре подне »
Средњевјековни народни језик Срба

Приклад из књижнице личних списа Сулејмана Величанственога је један петијезични учбеник. Дати језик писан је арабским писменима и представља екавски говор Тимока, Поморавља и Метохије приближно из 12. вијека.

Цитат
Sa imenom božijem poklaņajemu i milostivu,
slava Bogu Gospodu svetomu,
i blagoslovļenie proroku jegó Muhamedu
i čeļadem jegó čistim vsěm...

...Aj čuł sam što je rekał tebe,
ali ne ištem, da čuju ono od usta tvoijeh.
Koliko mi dosaģuješ.
Kto ti disaģuje;
Ti mi dosaģuješ. Ostavi me, pojdi
na rabotu svoju, ne drži me kon sebe,
jere spešam moćno.
Što ti je speša;
Poslał me je otac mi.
Kamo je poslał tebe otac ti;
Poslał me je na trg. Reče,
spešaj i ne krsmaj na putu...

...Reče tvorac.
Kada mi pišemo kņigu (knjiga znači pismo)
napravļamo se suzami kako pero,
tere, ako bi znala kņiga
što je u srcu našem, padala bi i plakala,
ali ona ne zna...

Ja vodim te i primi vodjenje, jere si mi prijateļ
i ja te ļubim od srede srdca.
Boj se Boga i budi strašnik i bogobojnik,
čist ļubnik vernikom, milostiv na ņih
i ne naslaņaj se na ovi svet,
jere je primamiteļ i vuhva, prevarnik.
Nastoj k porabļenju Božijemu i porabļenju roditeļem, sabļudaj dug ih, snizi ņih krila smerena,
jako su živi i ako bude jedan od ņih živ,
sabļudaj dug ņegov i budi ņih radi jako rab kupļen
i ako budut mrtvi ne zaboravļaj ih s molitvom u časoveh i po vsako služenje gospodnje i reci: Gospodi, pomiluj ih, kako su hranili mene mala.
I ne zaboravļaj grob ņih u časoveh blagoslovļenje,
jako petak i veliki dni i zadušnice u ime ņih.
I čini dobro kako je dobro učinil Bog tebe
i sabļudaj dug rodu, jere su pomen roditeļem tvojim. I ne zaboravļaj dug učiteļu,
jere on oživi tebe po skončanje,
jere neznanje gore je od smrti
a on je oni koji te je preobukal u rizu beskrajne leposti i u rizu, koje lepost ostaje
i ostavil ti je imanije nepogibno.
I čuvaj dug u vreme života ņegova
i poveće po skončanju ņegovu
i sabļudaj dug posļedņih jegó,
jere si rob ņih uistinu.
I dobre čini rabotu krijom i slobodno,
da se umnoži množenje tvoje
i da se udobri vek tvoj
i sabļudaj vodu obrazu svojemu sa sramom
i ne govori gde ne trebuje i ne umnoži smejanje,
jere množstvo smejanja otima hrabrost muža.
Uči sina svojega, da se uvisoči mesto jegó
i da bude znaņen ļudjem i da se uveliči u očih ņih.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« Одговор #1 послато: јул 21, 2019, 12:32:29 пре подне »
У средњем вијеку документи су се писали словијенским језиком цркве, но током писања закона, важне ствари, које је и прост народ морао разумјети, писале су се дјеломице на народном језику. Помоћу тих кратких уметака, да се опредјелити, којим дијалектом су говорили Немањићи и Рашани.

Таи꙼ срамотꙋ да прїи꙼мить, а ѿ того нища да не имать, нь да пребваеть ꙗкоже | есть ѹписанⷩно.

3. ništa umiesto ništo

:г͠: Аще кто деѡ свои꙼ ꙁапишеть комꙋ и припишеть на кога, и аще бꙋдеть вь томь писани ꙁаписано и ѡномꙋ дїꙗкꙋ кои е писаѡ, то да се не вѣрꙋеⷮ:

4. deo - umiesto del;
5. na koga - umiesto na kogo;
6. koi je pisao - umiesto iže jest pisal;

Аще кто ꙁапишеть прикїю (prćiju,miraz), а поⷭле не иꙁдеть, ѿ ѡина именїа да платиⷮ, подобаеть | прикѷю ꙋꙁимати са цѣномь и са сведочбомь.

7. uzimati umjesto vъzimati
8. sa umiesto sъ
9. instr. žn. -om umiesto -oju, -ov, sa cěnom, sa svedočbom.

Аще кто вь дни мимоходещи вьнидеть вь | винограⷣ, или ѡвощїꙗ мимоходеще̏ пꙋтемь, и ѹбереть гроꙁдїꙗ или ѡвощїꙗ ꙋ марамꙋ, или понесеть ꙋ рꙋци, тои꙼ не сꙋдитꙿсе, аще ли ва кошь береть, да га биють, и да платиⷮ :в͠ї: перꙿперь. Аще ли ѹнощи береть да поꙁобьлеть, и да платиⷮ, к͠: перꙿперь, и да га бїють: | Аще ли береть да уинить вино, да платиⷮь що бꙋдеть ѡбраѡ, м͠: пеⷬпеⷬ, и да га бїють: - - -

10. u maramu - umjesto v maramu
11. u ruci - a ne u ruce, znak da se ne radi o moravskom kosovsko-resavskom nariječju, a ijekavskom.
12. obrao umjesto obral

Акѡ се ткѡ при с кимъ, и има писанїе ꙁа некꙋю вещь, тере га крїе,
а поⷭле га ꙗвить, то да неприемꙿлетꙿсе ничьтоже ако истинꙿно еⷭть, ако ли бꙋдеть погꙋбиль и речеть имамь книгꙋ ꙁаписанꙿнꙋю | него самь иꙁгꙋбиль, даⷭ .е͠. свеⷣтелеи꙼ доⷭтовѣрниⷯ, и тако да мꙋ се вѣрꙋеть, ако ли и мноꙁи свѣⷣтели свѣдокꙋюⷮ а неⷭть сведитеⷧстꙿвѡ енⷣакѡ да се не вѣрꙋеть:

13. tko umiesto kto, ako umjesto ašte
14. ima, krije umjesto imat, krijet
15. tere, od te, nastavak re, kao u bosanskom kire (ki že); ondar, jer od ondare, jere itd.


Аще кто кого потворить блꙋдомь, или татьбою, или коею ꙁлою вещїю, и бꙋдеть повинаⷩ, и дасть мито некоемꙋ | да га ѡправда, а поⷭле се наће ере е кривь, кою би каꙁань понⷣеѡ ѡнаи꙼ криви да поⷣнесе ѡнаи꙼ кои га е ѡправꙿдаѡ•

16. glagol - da ga opravda, nadje umjesto najde, podneo umjesto podnesl

Пакы имамо повеⷧ ⷷнїе, не добро есть родителемь иꙁꙿмѣтати свое дѣти ѿ наслѣдїꙗ своего, аще не бꙋдꙋтъ съгрѣшили ꙗкоже преⷤде написа се:
17. glag. okrajak mn. - mo, mi imamo umjesto mi imam.

Аще беꙁ орꙋжіꙗ вь тамницꙋ да вьвьрьгꙋть се или копають рꙋди.
18. ъ>а, tamnica za tъмница

По великыхь градовихь и по варошахь идеже сꙋть монастири, тꙋ калꙋгери | да ꙋчеть дѣцꙋ котори сꙋ ꙋчени вьсакои̏ мудростию по сѣли же и прости и бельци да ꙋчеть. Вьсаки ѿць и мати и сьродници свое дѣти да посилають на ꙋченїе ѿ ꙁ͠: лѣть, нь и градови и вароши и вьсь сьборь да имать давати мьꙁдꙋ дидаскаломь такожде и ис комꙋновь | да ихь посѣщають:

19. po gradovih umjesto po gradih; gradovi umjesto gradi.

И посаⷣници що сꙋ по бащинаⷯ, да сꙋ ꙋ бащинꙋ вечнꙋ, нь посаⷣникꙋ прикѵа да се не даⷭть никогда:

da su u baštinu vječnu (umjesto u baštini vječnoj) je znamen sklonosti zetsko-rašškoga k izjednačenju lok. i akk.


Zа невѣрꙋ ꙁа вьсїю прошенїе братꙋ ꙁа брата, и ѿц͠ь ꙁа сн͠а, родимь ꙁа родима, кто сꙋть ѿделени ѿ ѡного ꙋ своиⷯ доми кои нѣсть сьгрѣшиⷧ, таи꙼ да не има платити нища, раꙁма ѡнеꙁи кои сꙋ сьгрѣшили, тогова | кꙋћа да платить

u svoih domi(h)
ne ima (a ne “nema”)
razma - osim
togova, ovogova, njegova - tako se kaže u govoru Kuča, Bratonožića, Pipera i Vasojevića. No Kuči imaju svojstvo da kažu robje, grobje, podnebje umjesto roblje, groblje, podneblje tako da se ne radi o njihovu govoru; Piperi i Bratonožići govore ima, radia umjesto imao, radio, tako da se ne radi ni o njima. Jedino Vasojevići imaju takav govor, koji u svim potankostima odgovara onomu što je napisano u Dušanovu Zakoniku. (ijekavski, povremene ekavske riječi, togova, onogova, imao, dao a ne imaa, daa)
« Последња измена: јул 21, 2019, 12:35:29 пре подне сɣнце »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3627
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« Одговор #2 послато: јул 21, 2019, 01:01:45 пре подне »
Средњевјековни народни језик Срба

Приклад из књижнице личних списа Сулејмана Величанственога је један петијезични учбеник. Дати језик писан је арабским писменима и представља екавски говор Тимока, Поморавља и Метохије приближно из 12. вијека.
Хвала Сунце! Изненађен сам из овoг Сулејмановог списа, колико је тадашњи народни језик ближи данашњем него што сам мислио...(тј. испада да је тадашњи народни језик ближи данашем, него оном који се користио у цркви и тадашњим документима?)...Овај спис не знам да ли је Сулејман преводио нешто на српски, свакако доказује да је владао одлично (да не кажем савршено) српским језиком, а у свакодневном говору, ту можда не би било никаквих проблема да дашњи и тадашњи Срби комуницирају
« Последња измена: јул 21, 2019, 01:09:18 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3627
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« Одговор #3 послато: јул 21, 2019, 02:17:28 пре подне »
Средњевјековни народни језик Срба

Приклад из књижнице личних списа Сулејмана Величанственога је један петијезични учбеник. Дати језик писан је арабским писменима и представља екавски говор Тимока, Поморавља и Метохије приближно из 12. вијека.
Moja грешка, у питању је уџбеник који је користио Сулејман (брже сам написао него што сам прочитао шта је пре тога)
« Последња измена: јул 21, 2019, 02:24:24 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« Одговор #4 послато: јул 21, 2019, 01:01:32 поподне »
http://cosbelgrade.com/sites/default/files/marinkovic_m_srpski_jezik_u_osmanskom_carstvu_0.pdf

Овде је доста друкче рашчитавање но код тебе.

И вели да је спис 15-16. век?

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« Одговор #5 послато: јул 21, 2019, 01:42:30 поподне »
Има и доста старијих лепих примера народних облика и у једном од мени најмилијих списа, писму Светога Саве игуману Спиридону.

Нпр.:

... и ѹдаю ти ѹбрѹсьць што ми сѹ сѣмо даровали, а ꙗ га тебе дарѹю...

"Што" уместо "что"
"Сѹ"  уместо "сѹть"
И ред речи уз то: ми сѹ даровали уместо даровали ми есѹ
"ꙗ"  уместо "азь"
"га" уместо "егѡ"
И овде је, после зареза, ред речи малко понародњен.

На мрежи Милан Петровић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 584
  • I2-PH908>DYS561=15
Одг: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« Одговор #6 послато: јул 21, 2019, 01:55:27 поподне »
Због чега се народни језик разликовао?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« Одговор #7 послато: јул 21, 2019, 02:03:55 поподне »
Зато што је књижевни језик конструисан према грчком језику у време раније фазе развоја старословенског језика, која је тако конзервирана у црквеним књигама.
Стога је временом дошло до великих разлика, јер се народни језик више мењао но књижевни. Књижевни се мање-више замрзао, а народни дошао до дорћолског и земунског дијалекта. :)

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« Одговор #8 послато: јул 21, 2019, 02:07:57 поподне »
Хвала Сунце! Изненађен сам из овoг Сулејмановог списа, колико је тадашњи народни језик ближи данашњем него што сам мислио...(тј. испада да је тадашњи народни језик ближи данашем, него оном који се користио у цркви и тадашњим документима?)...Овај спис не знам да ли је Сулејман преводио нешто на српски, свакако доказује да је владао одлично (да не кажем савршено) српским језиком, а у свакодневном говору, ту можда не би било никаквих проблема да дашњи и тадашњи Срби комуницирају

Једино што је било различито је, да се кадкада казало ја чују, ја иду, ја виђу слично каконо данас ја могу и ја хоћу, и да су датив, инструментал и локатив множине изледали сличније кајкавским и чакавским говорима и уобће словијенским.

кто, што?  суза  -сузе
кога, чега? сузē -  сузā
кому, чему? сузе/сузи - сузам (данас сузама)
кога, што? сузу - сузе
с ким, чим? с сузом - с сузами ( с сузама)
о ком, о чем? о сузе/о сузи - о сузах (о сузама)

кто, што?  час  -часови
кога, чега? часа -  часовā
кому, чему? часу - часовом (данас часовима)
кога, што? час - часове
с ким, чим? с часом - с часови ( с часовима)
о ком, о чем? о часу- о часовех/часових (о часовима)

Осим тога србски је одликовало одсутство турских ријечи, а присутство оних који се и данас у покојем говору уживају.

чарапе - бјечве;
ципеле - скорње, цревље;
јорган - духња,
јастук - подух, преница;
кревет - постеља;
кашика - лажица, ожица (<лжица)
панталоне - гаће
боја - ружа, цвијет, маст итд.



Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 988
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« Одговор #9 послато: јул 21, 2019, 02:12:28 поподне »
Просто йе невѣроватно колико су тадашњи Срби (ако су уопште били Срби) били йезички искварени и изопачени. Погледайте само:
Умѣсто правилнога "са сузама, с нама", писали су "са сузамИ, с нами".
Умѣсто правилнога "родитељима", писали су "родитељам".

Умѣсто правилнога "у часовима", писали су "у часовах".
 
И што ћейу им онолики аористи и имперфекти, када йе познато да их прави Срби не користе?
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« Одговор #10 послато: јул 21, 2019, 02:19:33 поподне »
Просто йе невѣроватно колико су тадашњи Срби (ако су уопште били Срби) били йезички искварени и изопачени. Погледайте само:
Умѣсто правилнога "са сузама, с нама", писали су "са сузамИ, с нами".
Умѣсто правилнога "родитељима", писали су "родитељам".

Умѣсто правилнога "у часовима", писали су "у часовах".
 
И што ћейу им онолики аористи и имперфекти, када йе познато да их прави Срби не користе?

Не родитељам, но родитељем, не у часовах, но у часовех.
Гдје данас имамо -ама, раније бијсше -ам, -ами, -ах,
но гдје је данас -има, било је -ом, -и, -ех/-их.

То што су Руси поједноставили све до ам, ами, ах не тиче се старога србскога.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« Одговор #11 послато: јул 21, 2019, 02:29:15 поподне »
http://cosbelgrade.com/sites/default/files/marinkovic_m_srpski_jezik_u_osmanskom_carstvu_0.pdf

Овде је доста друкче рашчитавање но код тебе.

И вели да је спис 15-16. век?

Искона књига је на арабском. Кадкада у арабском није  правилно предан самогласник, па пишу "ја сим" умјесто "ја сам". Ја такве грешке нисам преносио, но поправљао. Књига јест из времена Сулејмана, но текст је много старији и одговора времену послије Кулина Бана, но пређе Душана. У том добу је се инструментал јед. жен. ов превратио у -ом (женов > женом) те потом коначно л превратило у о (имал > имао).
« Последња измена: јул 21, 2019, 02:31:01 поподне сɣнце »

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« Одговор #12 послато: јул 21, 2019, 02:34:28 поподне »
Сам си рашчитавао? Ејвала ти! :)

Само нисам сигуран да  је већ тад -л отишло у -о баш свуда. Ако велиш да је говор тимочки-косовскопоморавски. Сад сам скоро био у тим крајевима, још увек чувају -л на крају поштени старији људи.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« Одговор #13 послато: јул 21, 2019, 02:55:46 поподне »
Сам си рашчитавао? Ејвала ти! :)

Само нисам сигуран да  је већ тад -л отишло у -о баш свуда. Ако велиш да је говор тимочки-косовскопоморавски. Сад сам скоро био у тим крајевима, још увек чувају -л на крају поштени старији људи.

Немој ти мени валлах, бога ти. Нијесам га расчитавао сасвијем сам, но по подлози Werner Lehfeld, Slavistische Forschung 57.
Да, у том спису јоште се рече имал, но чу', ради'.
Тимочки говори додуше кажу имал, радил, но кажу и жлът, плън а у тексту је жут, пун. Стога га опредјељавам мало западније, но јоште у екавском говорном предјелу.
« Последња измена: јул 21, 2019, 02:58:10 поподне сɣнце »

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« Одговор #14 послато: јул 21, 2019, 03:47:59 поподне »
Не би било лоше и овде поставити следећи линк:

http://www.aleksandarloma.com/PDF/Nastava/Stari_srpski_jezik.pdf

Опис:

"Кроз три подробно коментарисана текста, од којих је први реконструкција језичког лика какав је једна шаљива прича из Вукове збирке могла имати око 1200. године, други — одломак из старе српске повеље писан претежно старосрпским језиком, а трећи опет одломак из исте повеље писан српскословенским, покушао сам да на узорку сведеног обима предочим основне особине старосрпског језика… Александар Лома Први пут представљено на 52. републичком семинару за наставнике и професоре српског језика и књижевности, Филолошки факултет у Београду, 15. 1. 2011."

http://aleksandarloma.com/2010-04-21-17-07-27/2010-04-21-17-08-35
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« Одговор #15 послато: јул 21, 2019, 03:48:54 поподне »
Чудно, да никога не занима, да је наведени препис Законика писан по свему судећи Васојевићким диалектом.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« Одговор #16 послато: јул 21, 2019, 05:57:12 поподне »
Не би било лоше и овде поставити следећи линк:

http://www.aleksandarloma.com/PDF/Nastava/Stari_srpski_jezik.pdf

Опис:

"Кроз три подробно коментарисана текста, од којих је први реконструкција језичког лика какав је једна шаљива прича из Вукове збирке могла имати око 1200. године, други — одломак из старе српске повеље писан претежно старосрпским језиком, а трећи опет одломак из исте повеље писан српскословенским, покушао сам да на узорку сведеног обима предочим основне особине старосрпског језика… Александар Лома Први пут представљено на 52. републичком семинару за наставнике и професоре српског језика и књижевности, Филолошки факултет у Београду, 15. 1. 2011."

http://aleksandarloma.com/2010-04-21-17-07-27/2010-04-21-17-08-35

Све је уреду, освим што облик приповиједке је ријеч за ријеч пренесено чтиво само с поништеним гласовним промјенама. Оно што замјерам тому чтиву је не хајање за распоред ријечи, правопис и одређене потанкости, које су такоће измијениле језик током датога доба, но представљене, каконо да су постојале јоште онда.
Примјера ради: не би се рекло кад но када́, не би се рекло -има выше од десет крав и волов, но - има веће десети кравъ и воловъ, не "он умě" но " он умěје", не "вěре ми мојеј" а "веры ми мојē", не в истину, но уистину итд. Како он напомену, у сврху предочења гласовних промјена може послужити, али не може се рећи, да изгледа заиста исконо, но је груба апроксимација. Можда пребирам кукољ по зрну, али таква ме Бог даде, што да чиним.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7899
  • I2a S17250 A1328
Одг: Језик двора Немањића и средњевјековни језик народа
« Одговор #17 послато: јул 21, 2019, 09:55:36 поподне »
Свака част (да не кажем - (х)алал  :D) за тему!
"Наша мука ваља за причешћа"