Аутор Тема: Српска академија наука и уметности  (Прочитано 1011 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7034
  • I1 P109 FGC22045
Српска академија наука и уметности
« послато: август 23, 2017, 01:58:34 поподне »
Након мале реорганизације на потфоруму Вјера и култура Срба, установљена је категорија Културно наслеђе, а у оквиру ње и поткатегорија која би обухватила институције и установе културе, које чувају, негују и доприносе развијају културе код Срба.

У том смислу почећемо са највишом научном и уметничком установом у Србији.

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ (САНУ) је наша највиша научна и уметничка установа.

Њена генеза почиње септембра 1841. године, када су отпочеле прве припреме ка формирању Друштва српске словесности, а које је 1864. године било укинуто, да би као његова замена исте године било формирано Српско учено друштво, које ће потрајати до 1886. године, када ће бити укинуто, а исте године на његовом месту бити формирана Краљевско српска академија.

Касније је Краљевско српска академија преименована у Српску краљевску академију, а коју ће 1947. године заменити Српска академија наука, да би 1960. године њен назив био промењен у данашњи Српске академије наука и уметности.

Прве академике именовао је краљ Милан Обреновић 1887. године, и то по четири члана у оквиру четири тадашње стручне академије, како је била КСА подељена: Јосиф Панчић, Димитрије Нешић, Јован Жујовић и Љубомир Клерића (Академија природних наука), Стојан Новаковић, Милан Кујунџић Абердар, Светислав Вуловић (Академија философских наука), Чедомиљ Мијатовић, Милан Ђ. Милићевић, Љубомир Ковачевић, Панта Срећковић (Академија друштвених наука), Љубомир Ненадовић, Матија Бан, Михаило Валтровић и Даворин Јенко (Академија уметности).

Данашња зграда САНУ у Кнез Михаиловој број 35 постала је седиштем Академије тек 1952. године, иако су припреме за њену изградњу започеле још 1896. године, услед својеврсног одуговлачења, темељи су били постављени у предвечерје Првог светског рата, 27. марта 1914. године, да би објекат био завршен тек 1924. године. Али због великих трошкова, Академија се није могла одмах уселити, већ је исти дат под закуп, где ће дочекати и Други светски рат. У међувремену, Академија је била смештена у здању задужбине Симе Игуманова, у Бранковој број 15, која је нажалост 1963. године срушена.

Под окриљем САНУ данас делују следећи институти: Балканолошки институт, Византолошки институт, Географски институт Јован Цвијић, Етнографски институт, Институт за српски језик, Институт техничких наука, Математички институт, Музиколошки институт, а у ранијем периоду у оквиру САНУ су били још и Археолошки институт и Историјски институт. У оквиру САНУ постоје и Библиотека академије, која броји више од 1.500.000 књига, као и Архив академије, који располаже са више од 16.000 инвентарских јединица.

Кроз историју САНУ, на месту председника Академије, биле су следеће личности: Јосиф Панчић (1887-1888), Чедомиљ Мијатовић (1888-1889), Димитрије Нешић (1892-1895), Милан Ђ. Милићевић (1896-1899), Јован Ристић (1899), Сима Лозанић (1899-1900), Јован Мишковић (1900-1903), Сима Лозанић (1903-1906), Стојан Новаковић (1906-1915), Јован Жујовић (1915-1921), Јован Цвијић (1921-1927), Слободан Јовановић (1928-1931), Богдан Гавриловић (1931-1937), Александар Белић (1937-1960), Илија Ђуричић (1960-1965), Велибор Глигорић (1965-1971), Павле Савић (1971-1981), Душан Каназир (1981-1994), Александар Деспић (1994-1998), Дејан Медаковић (1999-2003), Никола Хајдин (2003-2015), Владимир Костић (2015-).

www.sanu.ac.rs

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 654
  • shí shì qiú shì
Одг: Српска академија наука и уметности
« Одговор #1 послато: септембар 03, 2017, 05:18:46 поподне »
јел ишао неко некад у архив САНУ ?

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 890
  • J2a-Z38463>SK1357+
Одг: Српска академија наука и уметности
« Одговор #2 послато: септембар 03, 2017, 06:13:03 поподне »
јел ишао неко некад у архив САНУ ?

Да, тамо имају Ердељановићеве биљешке и друго. Веома љубазни и брза услуга. За разлику од архива Србије гдје на тражена документа чекаш по 40-50мин , у САНУ ти доносу за 5 минута. ;)
« Последња измена: септембар 03, 2017, 06:14:52 поподне Radul »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1039
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Српска академија наука и уметности
« Одговор #3 послато: септембар 03, 2017, 06:21:04 поподне »
Да, тамо имају Ердељановићеве биљешке и друго. Веома љубазни и брза услуга. За разлику од архива Србије гдје на тражена документа чекаш по 40-50мин , у САНУ ти доносу за 5 минута. ;)

Da li su Erdeljanovićeve beleške u arhivu SANU u Beogradu ili mislite na Novi Sad,Sremske Karlovce? :)
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7034
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Српска академија наука и уметности
« Одговор #4 послато: септембар 04, 2017, 05:17:50 поподне »
Кроз историју САНУ, на месту председника Академије, биле су следеће личности: Јосиф Панчић (1887-1888)...

Јосиф Панчић је био пореклом из Угрина код Брибира.

Занимиљво, у Оточцу, који се налази педесетак километара југо-источно од Угрина, се 1540. године јавља презиме Plantschitz, па не знам да ли је можда у питању неки предак или рођак првог председника Академије? :)

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 890
  • J2a-Z38463>SK1357+
Одг: Српска академија наука и уметности
« Одговор #5 послато: септембар 04, 2017, 08:08:57 поподне »
Da li su Erdeljanovićeve beleške u arhivu SANU u Beogradu ili mislite na Novi Sad,Sremske Karlovce? :)

У САНУ у Београду