Аутор Тема: Сврљиг - порекло становништва  (Прочитано 1588 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9149
Сврљиг - порекло становништва
« послато: март 19, 2015, 10:10:21 пре подне »
Стариначко становништво

Знатан део становништва Сврљишке котлине сматра се и издаје са старинце. То је уочио и Ј. Цвијић. Он је нагласио да старинци знатно учествују у композицији становништва јужно од Ртња, што ће рећи у Сврљишкој котлини.

Проучавања у овој области потврдила су Цвијићево гледиште, јер су старинци заиста заступљени у композицији сврљишког становништва. Ова, новија истраживања омогућила су потпуније сагледавање проблематике апсолутне старине, тј. генезу и еволуцију свег становништва које се издаје за стариначко. Ранијим емиграцијама и ова област остала је са проређеним становништвом. Оно сачињава основу сгановништва које се данас сматра стариначким.

Најстарији слој становништва потиче од старобалканског и српског становнишгва. Становништво у овој области одржало је неке етно-фолклорне трагове праисторијског балканског становништва. У овој области постоји обичај овчарске славе (премлаз, премуз), чији поједини сточарско-певачки елементи подсећају на веома далека времена, када је игра и песма имала магијско-обредну функцију, што указује на то да су они реликти сгаробалканске традиције. У том обичају назиру се трагови старог оргијастичког култа којим се на магијски начин обезбеђивала стока и производња за време колективног бачијања. На давнашње порекло стариначког становништва указује и други веома познат обичај из овог краја тзв. ,,проклетије“.

Са Романовласима у овој области цветала је култура сточарења читав миленијум. Између њих и предеоног становништва постојао је однос претакања лексике и обогаћивања романовлашке сточарске лексике нашим језиком.

Најстарији попис Видинског санџака из 1455. године обухватио је, поред других, и области: Бању (нахија Бања) и Сврљиг (нахија Сврљиг). Ове две територије имале су велики број селишта, која је турска власт давала тимарницима да их населе рајом. Ови су то и чинили насељавајући и згушњавајући становништво без помињања села. Понајвише су засељени насељеници на простору између Сврљига и Пирота поред осталог и с дужношћу да привуку људе за дербенџиску службу.

По попису 1488/89. године, подручје Сврљига било је насељено са 1729 домаћинстава, која су плаћала дажбине у износу од 61860 акчи. Међутим, судећи по томе да имена више села потичу од Романовлаха, произилази и то да је, поред словенског удела, и удео колонизованог влашког сгановништва био знатан. Не само назив Сврљиг и Влахово, већ и имена села Бурдимо, Мерџелат, Нишевац, Преконога, Гулијан, Гушевац, Копајкошара, Бучум и још нека потичу од романовлашког становништва.

Вековна еволуција домородног, словенског и влашког стариначког становништва као и колониста из друге половине 15. века и касније, објашњава се подобношћу ове висинске области са добром пашом, шумом, воденим токовима са пећинама и окапинама, ia живот и становање. у њој се одржавала сточарска економија вековима. На то указују бројни топоними и називи. То значи да у овој области данашње становништво добрим делом води порекло од старинаца.


Досељеничко становништво

Досељеничко становништво у Сврљишкој котлини насељавало се у великим и малим миграцијама. Досељеници великих миграција, по правилу, насељавали су се због тешког економског стања и имовинске и личне несшурности, и то досељавали су се косовском, вардарско-моравском и источном селидбеном струјом. Узроци за мале миграције, којима је насељена главнина доселељеника ове области - појединачно или у мањим групама разноврсни су.

Најважнији су економски узроци. Сврљишка котлина је привлачила досељенике добром плодношћу низинског дела и повременом ненасељеношћу. У горњем Тимоку, на пример у Лукову, Влахову, Перишу и др. знају и данас да су се њихови преци доселили из пиротског и
 трнског округа.
 

Традиција појединих породица у Сврљшу врло је жива и многобројна. Тако Д. К. Јовановић поред осгалог помиње и породице за које каже да су се у 18. веку доселиле из Голака у Сврљиг.

„Њихови преци трпели су зулуме од Арнаута. Субаша, који је био над Голаком, мучио је и глобио сиромашне Голачане, да су се због њега многи раселили. Једне зиме, како причају, наређено је било Голачанима да изиђу на друм и разгрћу снег. Зима је била незапамћена. Народ је био огорчен пгго га глобе, киње и муче којекаквим дацијама и кулуцима, а сем тога субаша окупи на друм поједине па их злосгавла. Породица Арнаута, њих осморица из задруге, озлојеђени на субашу убију га. Плашећи се репресалија они се преселе у Сврљишку котлину“.

 
Слична традиција живи и у породици Ђусића, Татараца и других. О Ђусићима се зна да су се у прошлом веку доселили у село Мерџелат из старе Србије, да је то била јака задруш и да су се једни одселили дубље у унутрашњост Србије, у село Гледић (у Гружи), где и сада живе, а други у Мерџелат. Отгали досељеници потичу највише из подручја југоисточне Србије, а насељени су у времену народних покрета против Турака.

Према једном документу, од 19. фебруара 1836. године, таквих ,дошљака“ дошло је на територију среза сврљишког 28, а у насељима Сврљишке котлине. Од ових у селима Сврљишке котлине насељено је у: Преконози 5, Црнољевици 1, Перишу 3, Гулијану 1, Лукову 1, Околшшу 1, Манојлици 1, Копајкошари 2, Плужини 1, Нишевцу 1, Драјинцу 2, Ђуринцу 1 и Округлици 1.

Из Турске, у збеговима, од 12. до 21. априла 1841. године, доселило се 19 фамилија са 108 душа с бројном сгоком преко Пандирала. Код Преконоге прешло је 513 фамилија са 3 694 душа оба пола и са многобројном стоком (ово су пребеглице које су биле у карантину). Ови мигранти долазили су из пиротског, лесковачког и нишког краја.

Ови досељеници представљају пребеглице (мигранте) устаничког покрета југоисгочне Србије прве половине 19. века.

На основу антропогеографских и етнолошких испитивања, може се закључити да су се староседеоци Балкана најбоље одржали у овом делу Србије.
« Последња измена: март 19, 2015, 12:49:29 поподне Небојша »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7910
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сврљиг - порекло становништва
« Одговор #1 послато: новембар 02, 2018, 07:46:29 поподне »
Вечерашњи "ОКО магазин" на РТС1 о сврљишком крају, - одлична емисија.

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/3309546/oko-magazin-svrljig-skriveno-blago-srbije.html

Један део емисије посвећен је и сврљишкој тврђави.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%B2%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B3_(%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%B2%D0%B0)

https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Kule-drevnog-Svrljiga-ostale-samo-na-fotografijama.sr.html
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже corax133

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Сврљиг - порекло становништва
« Одговор #2 послато: мај 21, 2019, 02:16:59 поподне »

Поштовани,

Занима ме да ли имате више информација о селу Луково, у Сврљишком крају? Моја је породица пореклом одатле са очеве стране, презиме Станишић од мога наврндеде Радоње Станишића. Његов отац је носио име Станиша, али на жалост његово презиме немамо. Знате ли где бих могао да потражим даље информације?

Хвала унапред

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7177
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сврљиг - порекло становништва
« Одговор #3 послато: мај 21, 2019, 02:24:39 поподне »
Поштовани,

Занима ме да ли имате више информација о селу Луково, у Сврљишком крају? Моја је породица пореклом одатле са очеве стране, презиме Станишић од мога наврндеде Радоње Станишића. Његов отац је носио име Станиша, али на жалост његово презиме немамо. Знате ли где бих могао да потражим даље информације?

Хвала унапред

Нешто би се сигурно могло наћи у књизи Тимок, Заглавак, Буџак, Сврљиг, 23 том едиције Корени, у издању Службеног гласника.