Аутор Тема: Храмови СПЦ у свету  (Прочитано 799 пута)

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Храмови СПЦ у свету
« послато: јун 26, 2017, 05:40:18 поподне »
Калифорнија

Свети Јован- Сан Франциско
Енђелс Камп-Свети Василије Острошки
Џексон-Свети Сава
Феир Окс-Свети Петар и Павле
Окланд-Свето Тројство
Саратога-Свети Арханђел Михајло
Сан Маркос-Света Петка
Лос Анђелес-Свети Сава стара црква
Лос Анђелес-Свети Сава нова црква
Лос Анђелес-Свети Стеван Првовјенчани
Лос Анђелес-Христа Спаситеља
Сан Дијего-Свети Ђорђе
Сан Дијего-Преподобна Мати Ангелина

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Одг: Храмови СПЦ у свету
« Одговор #1 послато: јун 26, 2017, 05:53:40 поподне »
Парохија Љубиње

Љубиње-Рођења пресвете Богородице
Љубиње-Рођења Исуса Христа
Градац-Свети Илија
Мишљен-Свети Василије Острошки
Орашје-Рођења Пресвете Богородице
Влаховићи-Светог Кнеза Лазара
Крајпоље-Светог Преображења
Струјићи-Света Варвара
Равно-Сошествија Светог Духа
Чваљина-Свети Георгије
Рђуси-Вазнесења Христова
Жабица-Вазнесења господњег
Убоско-Свети Прокопије
Дријењани-Успења Богородице
Драчево-Рођења пресвете Богородице
Величани-Арханђела Михајла

Завала-Манастир Ваведења.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4034
  • I2>Y52621>A25645>FT190799 род Никшића
Одг: Храмови СПЦ у свету
« Одговор #2 послато: мај 23, 2019, 12:56:40 пре подне »
Српска православна црква у Коморану
Српска православна црква у Коморану је једини православни српски храм на тлу данашње Словачке. Црква је посвећења Ваведењу Пресвете Богородице. Црква је смештена на ободу старог градског језгра, близу Дунава, који је овде граница ка суседној Мађарској.
Данашња црква је из 18. века, али су раније досељени Срби имали и претходну богомољу из 1511. године.

Некадашња зграда српске парохије у Коморану

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%83
Комарно, на самој граници Словачке и Мађарске:

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4034
  • I2>Y52621>A25645>FT190799 род Никшића
Одг: Храмови СПЦ у свету
« Одговор #3 послато: мај 23, 2019, 01:21:35 пре подне »
Прилог о Србима у Комарну, где се говори и о цркви:
<a href="https://www.youtube.com/v/5nSHTUO5Obg" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/5nSHTUO5Obg</a>

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1107
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Храмови СПЦ у свету
« Одговор #4 послато: мај 23, 2019, 01:27:16 пре подне »
Српска православна црква у Коморану
Српска православна црква у Коморану је једини православни српски храм на тлу данашње Словачке. Црква је посвећења Ваведењу Пресвете Богородице. Црква је смештена на ободу старог градског језгра, близу Дунава, који је овде граница ка суседној Мађарској.
Данашња црква је из 18. века, али су раније досељени Срби имали и претходну богомољу из 1511. године.

Некадашња зграда српске парохије у Коморану

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%83
Комарно, на самој граници Словачке и Мађарске:


Зато сам се ја чудио када сам на неким пописима словачких места, у пописима 1715/20 виђао српска имена и презимена-у пописима граничара наравно. Иако знам да се Поморишје (Арад и околина) населило из Будима, Пеште, Острогона, Комарона и Сент Андреје то исељавање је било у првој деценији 18.века а Срба је још било у местима дубоко у Словачкој-па чак и данашњој Аустрији углавном на тромеђи Аустрија-Мађарска-Словачка.
Смрти нема,има сеоба !

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4034
  • I2>Y52621>A25645>FT190799 род Никшића
Одг: Храмови СПЦ у свету
« Одговор #5 послато: мај 23, 2019, 01:49:35 пре подне »
Зато сам се ја чудио када сам на неким пописима словачких места, у пописима 1715/20 виђао српска имена и презимена-у пописима граничара наравно. Иако знам да се Поморишје (Арад и околина) населило из Будима, Пеште, Острогона, Комарона и Сент Андреје то исељавање је било у првој деценији 18.века а Срба је још било у местима дубоко у Словачкој-па чак и данашњој Аустрији углавном на тромеђи Аустрија-Мађарска-Словачка.
Данас у Словачкој имамо презимена Ďurkovič , Ďurovič, Jerkovič, Jurkovič, Martinovič, Markovič , Pavlovič, Stevanovič , Stefanovič, Vlachovič...итд...
https://sk.wikipedia.org/w/index.php?title=Kateg%C3%B3ria:Priezvisk%C3%A1_na_Slovensku&from=A
не мора да значи да су носиоци ових презимена српског порекла, али одмах сам видео да код Стевановића наводе да јесте, а и област је код Комарна, град Нове Замки:
Stevanovič je priezvisko odvodené od srbského priezviska Stevanović. Na Slovensku je veľmi zriedkavé, najviac sa vyskytuje v Nových Zámkoch a obci Lučatín (okres Banská Bystrica).
https://sk.wikipedia.org/wiki/Stevanovi%C4%8D_(priezvisko)
« Последња измена: мај 23, 2019, 01:52:25 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 223
Одг: Храмови СПЦ у свету
« Одговор #6 послато: мај 23, 2019, 08:15:43 пре подне »
У Коморану је живела позната фамилија Монастерлија, из које потиче чувени подвојвода из времена Сеобе Јован Монастерлија. Кажу (колико се сећам) да им је ово презиме изведено из топонима Монастир на југу данашње (Северне) Македоније; то је ваљда Битољ. Према томе, не знам да ли су српског порекла, али су се свакако тако осећали. Додуше, не знам кад су се иселили из Македоније, вероватно много раније, јер Срба, а то значи и других православних, у овом крају Словачке има макар од почетка 16. века.
Има о њему понешто у писмима патријарха Арсенија ІІІ, било је ту неких несугласица. Негде сам давно прочитао занимљивост да је слабо говорио српски.
У тој цркви у Коморану, ако ме памћење добро служи, има трагова те фамилије.

Што се тиче српских презимена у том крају, изгледа да их заиста има. На њих сам случајно налетео прегледајући неку стару мађарску националну библиографију, тражећи Србе који нису нигде побележени.
« Последња измена: мај 23, 2019, 08:18:44 пре подне Јосиф из Трбушнице »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7516
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Храмови СПЦ у свету
« Одговор #7 послато: мај 23, 2019, 10:27:24 пре подне »
У Коморану је живела позната фамилија Монастерлија, из које потиче чувени подвојвода из времена Сеобе Јован Монастерлија. Кажу (колико се сећам) да им је ово презиме изведено из топонима Монастир на југу данашње (Северне) Македоније; то је ваљда Битољ. Према томе, не знам да ли су српског порекла, али су се свакако тако осећали. Додуше, не знам кад су се иселили из Македоније, вероватно много раније, јер Срба, а то значи и других православних, у овом крају Словачке има макар од почетка 16. века.
Има о њему понешто у писмима патријарха Арсенија ІІІ, било је ту неких несугласица. Негде сам давно прочитао занимљивост да је слабо говорио српски.
У тој цркви у Коморану, ако ме памћење добро служи, има трагова те фамилије.

Што се тиче српских презимена у том крају, изгледа да их заиста има. На њих сам случајно налетео прегледајући неку стару мађарску националну библиографију, тражећи Србе који нису нигде побележени.

У Шишатовцу му је гроб, и оно што сам тек недавно сазнао, на споменику се налази и његов грб.


Снимио: Sreten Žujović

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4034
  • I2>Y52621>A25645>FT190799 род Никшића
Одг: Храмови СПЦ у свету
« Одговор #8 послато: мај 23, 2019, 01:46:22 поподне »
Црква брвнара Св. Ђорђа у Лукаревцу (Брестовац, Тимиш, "Банатска Црна Гора")


Црква посвећена празнику св. великомученика Георгија, је изгледа подигнута пре 1742. године, и то је данас једина српска црква брвнара у Румунији. По српском извору из 1905. године црква је грађена 1744. године. Олтарска преграда је начињена од дасака, па омалтерисана. По темплу су окачене појединачне иконе разних иконописаца. Царске двери са представом Благовести су оригиналне и потичу из 18. века.
Село Лукаревац се налази у источном, румунском Банату, веома далеко од српске границе (преко 100 km). Ова област је позната као Банатска Црна Гора. Ово је најдубље смештено насеље са српском заједницом у целој Румунији. Село се налази у горњем току Тамиша, 40 km источно од Темишвара ка Лугошу.
Ово насеље се први пут помиње 1492. године, када га породица племићка Радић даје неком у закуп. И настанак цркве се везује за земљопоседнике Радиће, који су своју судбину везали за Лукаревац.После 1717. године ту долази велика група досељеника Срба из Црне Горе, која се сместила у Старом селу.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86

https://www.rastko.rs/rastko-ro/crkva_lukarevac.htm
« Последња измена: мај 23, 2019, 01:49:10 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 223
Одг: Храмови СПЦ у свету
« Одговор #9 послато: мај 23, 2019, 02:13:08 поподне »
Нешто о једном нашем манастиру који више није наш (због чега верујем да нема много оних који знају за њега), а налази се близу Арада:

МАНАСТИР ХОДОШ

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%88

Подигли су га Јакшићи крајем 15. века. За време црквене деобе са Румунима, наши нису успели да га сачувају у оквиру Карловачке митрополије, и од тада је у њиховом власништву.
Данас Румуни ни мртви неће да спомену ништа о његовом српском пореклу.
Види нпр. https://www.crestinortodox.ro/biserici-manastiri/mitropolia-banatului/manastirea-hodos-bodrog-68064.html

У њему се чувао чувени медицински кодекс, познат у науци као Ходошки зборник
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA

О српском карактеру манастира јасно говори и најстарији архивски документ за који ми је познато да је настао у њему, а то је тефтер писан 1733, данас у АСАНУК (није био обрађен пре неку годину кад сам га тамо нашао).
 

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4034
  • I2>Y52621>A25645>FT190799 род Никшића
Одг: Храмови СПЦ у свету
« Одговор #10 послато: мај 24, 2019, 02:39:57 пре подне »
Црква Св. Луке у Сербки код Одесе (додуше, вероватно није под патронатом СПЦ, али је траг боравка у Украјини)
Цитат Симине поруке:
Ово је слика обновљене цркве св. Луке у селу Сербка код Одесе, гдје су се населили Никшићи.

А човјек са бијелом брадом десно је једна од посљедњих Никшића из Одесе, чувар кључа цркве св.Луке и иначе живописан лик Леонид Донатович Симонович-Никшич

Слике старог гробља Никшића у Сербки, Одеса:

...Ruski car Aleksandar I je 1805. godine dodelio Trebješanima zemljište u prostranoj nenaseljenoj ravnici, dan hoda na severu od Odese. Trebješani su podigli naselje kojem je car dao ime Slavjano-Serbskoje. Danas se ovo naselje zove Serbka.
Serdar Mina Lazarević se sa Trebješanima uključio u redove branilaca Rusije, kad je 1812. godine Napoleon hitao prema Moskvi.
Borba Trebješana za plemićko zvanje trajalo je deceniju i po. Konačno je serdar Bogdan, brat mine Lazarevića, posle njegove smrti dobio diplomu 1820. godine, kojom je Trebješanima dodeljeno zvanje dvorjanskog dostojanstva.
Posle dve godine, pošto je obavio ovu delikatnu misiju na carskom dvoru u Petrogradu, u selo se vratio Bogdan Lazarević. Ne odlazeći u svoju kuću, stoji u "Kazivanju starih Trebješana", "pravo s kola je sišao i otišao pred crkvu, gde je počivao prah brata njegova". Kleknuo je na zemlju i zahvaljivao Bogu što se uspešno završilo delo Mine Lazarevića. Kada su ugledali serdara Bogdana, Trebješani su prolivali suze: suze radosti, što je uspešno završio ovo delo, suze žalosti, jer je otišao u Petrograd "sa gde kojom sedom dlakom i vratio se beo gotovo kao labud".
Iste godine Trebješani su se upisali u Dvorjansku rodoslovnu knjigu Hersonske gubernije. Svaka porodica dobila je plemićku diplomu.
Živeći među Ukrajincima, Trebješani su izgubili nacionalni identitet. Ostali su im "Kazivanja", srpska prezimena i ono što ih je podsećalo na zauvek napušteni zavičaj i ime Nikšić!
Srbi u Ukrajini:
https://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_ukr.html
« Последња измена: мај 24, 2019, 02:48:19 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Златан

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 445
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Храмови СПЦ у свету
« Одговор #11 послато: мај 24, 2019, 09:03:58 пре подне »
Храм СПЦ у Берну, Швајцарска


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Храмови СПЦ у свету
« Одговор #12 послато: јануар 12, 2020, 01:02:04 поподне »
100 ГОДИНА ПРАВОСЛАВЉА У ВИНДСОР-у

Мало људи су свесни да православље постоји на северно-америчком континенту 224 године. Уз благослов Светог синода Руске православне цркве, Свети Херман и други мисионари из руског манастира Валаам прешли су Сибир пешке и коначно основали православну мисију у Кодиаку, на Аљасци, 1794. То је било најдуже мисијско путовање у историји православља које је постепено садило духовне коријене у овој новој земљи. Међутим, и пре овог увођења православља, прва православна литургија обележена је 53 године раније 1741. године на отвореном мору - на руском броду крај обале Аљаске!
До 1830. године на острву Свети Павле у Беринговом мору подигнута је прва руска православна црква. Само четири године касније Света литургија и православни катекизам преведени су на алеутски језик да би надахнули домороце да дођу приђу вери. Чланови заједнице Алеута и данас су руски православни и њихова једина црква на острву посвећена је Светима Петру и Павлу.
Упркос већим потешкоћама у хладном, неплодном и негостољубивом окружењу, и са милост Божијој, православље се проширило полако на југ и исток. До 1903. Свети Тикон је основао епархију Алеутских острва и Аљаске. Више од два века након доласка Светог Хермана на руску Аљаску на крајњем северу, мисионарски рад се наставља на Антарктику на крајњем југу са освећењем 2004. године мале дрвене руске православне цркве Свете Тројице, најјужнијој православној цркви на свету, која служи духовним потребама научника који раде на поларним истраживачким станицама.
На канадском тлу Руска православна црква наставила је да предњачи у мисионарском раду са првом православном литургијом која се у овој земљи славила 1897. године под отвореним небом на сеоском имању североисточно од Едмонтона. Чак су и наше прве Српске православне црквено-школске општине - Света Тројица основан у Реџајни 1912. и Свети Никола основан у Хамилтону (Бартон) 1913. - у почетку били под надлежношћу Руске православне цркве све до оснивање Српске православне епархије Америке и Канаде неколико година касније. Свети Себастијан Дабовић, наш први српски светац рођен у Америци, започео је службу Господу под руском мисијом. Године 1917. Руска православна црква послала је тада Синђел Мардарија Ускоковића у САД да организује Српску мисију, претечу прве Српске православне епархије на овом континенту. Руско вођство у успостављању наших раних српских цркава на овом континенту је значајно.
Почетак православља у Виндзору
Можда се питате: какве везе ова историја има са Виндзором у Онтарио? Јасно је да је Руска православна црква одиграла виталну улогу у ширењу наше вере и да није изненадајући што је успоставила и прво православно присуство у Виндзору - пре више од једног века!
Рани имигранти напустили су своје огњиште из економских или политичких разлога - немаштина, угњетавање под аустро-угарском владавином, страхоте Првог светског рата, пустоши Руске револуције. Када су најранији православци стигли у Виндзор, настанили су се у кварту који граничи с улицом Друилард (Дроуиллард) од вијадукта код улице Вајандот (Wyандотте) јужно према улици Семинол у зони Форд Цити. Ова етничка енклава постала је позната као „Мала Европа“ и становници су је привлачили могућностима посла које је понудила компанија Форд Мотор. Пошто у то време није постојала православна црква, неки су се молили у православним црквама у Детроиту - за сигурно у руској цркви, а вероватно у привременим просторија прве српске цркве - барем док наше православне цркве у византијском стилу нису постале познате објекте у Виндзору.
У потрази за православну цркву, наши рани досељеници су пример за нас, њихове потомке. Далеко од свог родног краја и суочени са новим изазовима и тешкоћама, чезнули су за наставак и очувањем православне верске традиције коју су познавали и неговали. При томе су поштовали оданост, издржљивост и жртву за веру својих предака. Изградњом православних цркава створили су "талас сећања" који се протезао од њихове домовине преко велике удаљености до Виндзора и Новог света где су садили коријење за будућност, чувајући идентитет и духовни континуитет својих људи и свега што им је било свето. Наше православне цркве биле су подсетник крајњег циља - путовања душе ка Богу.
Године 1914. Руси, подржани од Срба, Грка, Украјинаца, Румуна и других, купили су имовину на улици Друилард код улице Ричмонд, место прве православне цркве у Виндзору. Изградња мале дрвене Руске православне цркве Светог Јована Божанског на адресу број 1094 Друилард почело је 1915.

Ван мреже пек

  • Гост
  • *
  • Поруке: 13
Одг: Храмови СПЦ у свету
« Одговор #13 послато: јануар 13, 2020, 07:26:10 поподне »
Није свети Херман него свети Герман.