Аутор Тема: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*  (Прочитано 7991 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7242
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #80 послато: април 11, 2019, 02:52:20 поподне »
Молићу лепо, без провокација.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #81 послато: април 11, 2019, 03:41:24 поподне »
Молићу лепо, без провокација.


Зашто ми је обрисан пост?

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 180
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #82 послато: април 11, 2019, 03:54:59 поподне »

Зашто ми је обрисан пост?
Па највероватније због твог речника и увредљивих коментара на мој рачун.

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 180
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #83 послато: април 19, 2019, 09:15:36 поподне »
Чубрци и Ћубраци у селу Иван Кула као што сам већ написао у првом посту имају рођаке који су променили презиме. Захваљујући Николи и Милошу успео сам да сазнам како се они презивају и њихово предање о пореклу. Ево једног одељка из књиге Голуба Јашовића: "Ономастика слива реке Косанице" о Величковићима из Иван Куле, стр. 164


Као што се из приложеног види Величковићи славе исту славу и преславу као ми Крљегаћани. Величковићи су у Иван Кулу дошли из села Стрице (ово је штампарска грешка, у питању је село Доњи Стрмац које се налази недалеко од Крлигата) код Мале Клине тј. Горње Клине у Дреници. Чубрка је како сам недавно сазнао било и у дреничком селу Чубрељ. А сад један занимљиви податак везан за порекло Величковића. Они имају предање да су пореклом "латини" тј. католички Албанци што се поклапа са предањима и причом коју су забележили етнолози Павловић и Урошевић да су Чубрци пореклом од Дакаја из Ругове и да себе сматрају Климентима и да имају рођаке Албанце Пардузе у Весековце. Један Величковића је дао информацију да је његов предак био слуга код нас Крљегаћана и да је славу и преславу узео од нас и да је заправо он тај момак католички Албанац из Ругове који је због исламизације побегао у Метохијски Подгор па у Дреницу.

Код нас Јанићијевића постоји предање да имамо рођаке у Иван Кули а ради се о Величковићима:


Ако неко има више информација о Величковићима нек ми се јави овде или у ПП. Да ли Величковићи из Раче који славе Аранђеловдан имају везе са овима из Иван Куле, с обзиром да су ова два места удаљена око десетак километра.

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 180
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #84 послато: април 22, 2019, 02:28:19 пре подне »
Ево још једног текста о исељеним Крлигаћанима у Иван Кулу из књиге "Грађа за српску историју из руских архива и библиотека". Слика је у веома ниској резолуцији, јер је преузета са овог линка и није било у већој резолуцији. Ево текста из књиге за оне који не виде да прочитају текст са слике: "Крлигате с десне стране Ибра, сада нема ниједне српске куће у овом селу, јер су се Крлигаћани преселили за време ратова српско турских 1876-1878 у Топлицу, у село Иван Кулу, у Косаничком срезу Округу Топличком. А Арнаути из Топлице (мухаџири-исељеници) населили су Крлигате, и сада их има 6 кућа. Говоре скипетарским-шћипетарским (албанским) језиком."

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 180
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #85 послато: април 24, 2019, 03:22:46 пре подне »
У селу Крлигате је до 1990-тих живела породица Чукић. У Крлигате су дошли из суседног (сада напуштеног) заселака Русца 1970-их. Чукићи верују да су старином из Мојстира (општина Тутин) одакле су прешли у оближње село Крлигате код Косовског Рудника. Русце је до краја 19. века било село, али је скоро сво становништво отишло за Топлицу 1876-1878. године, а једино су Чукићи остали. Сада је Русце, исто као и Тиниће и Перковац напуштени заселаци који географски припадају атару села Крлигате. Занимљиво је да Чукићи славе исту славу Лесандровдан и малу славу Свети Аранђео као и ми Крлигаћани, а и географски смо близу. Русце се налази на путу између Горњег Стрмца и дреничких села Крлигата и Доњег Стрмца. Сви ови заселаци су напуштени још од 1876-1878. године када се становништва иселило у Топлицу, након чега се једино у Крлигате населило 6 кућа албанских мухаџира, али након њиховог одласка у Турску 1912. године, у Крлигате долазе Срби из Ибарског Колашина који су ту остали све до 1990-тих година.

Да ли се тестирао неко од Чукића?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3972
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #86 послато: април 24, 2019, 07:29:19 пре подне »
У селу Крлигате је до 1990-тих живела породица Чукић. У Крлигате су дошли из суседног (сада напуштеног) заселака Русца 1970-их. Чукићи верују да су старином из Мојстира (општина Тутин) одакле су прешли у оближње село Крлигате код Косовског Рудника. Русце је до краја 19. века било село, али је скоро сво становништво отишло за Топлицу 1876-1878. године, а једино су Чукићи остали. Сада је Русце, исто као и Тиниће и Перковац напуштени заселаци који географски припадају атару села Крлигате. Занимљиво је да Чукићи славе исту славу Лесандровдан и малу славу Свети Аранђео као и ми Крлигаћани, а и географски смо близу. Русце се налази на путу између Горњег Стрмца и дреничких села Крлигата и Доњег Стрмца. Сви ови заселаци су напуштени још од 1876-1878. године када се становништва иселило у Топлицу, након чега се једино у Крлигате населило 6 кућа албанских мухаџира, али након њиховог одласка у Турску 1912. године, у Крлигате долазе Срби из Ибарског Колашина који су ту остали све до 1990-тих година.

Да ли се тестирао неко од Чукића?

Чукићи не славе исту славу као Чубрци. Славе Лесандровдан (Александар Невски) и малу Аранђеловдан. То је добар индикатор да се ради о Васојевићима, који славе Аранђеловдан и Александровдан. Њихови рођаци Чукићи из Међеђег Потока славе Аранђеловдан као главну славу, а Александровдан као малу. За њих у литератури и пише да су Васојевићи. Тако да нема сумње да су Чукићи заиста од Васојевића.

https://www.poreklo.rs/2015/12/13/poreklo-prezimena-sela-medjedji-potok-i-kopilovice-zubin-potok/
« Последња измена: април 24, 2019, 11:01:55 пре подне Милош »

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 180
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #87 послато: април 24, 2019, 03:27:12 поподне »
Чукићи не славе исту славу као Чубрци. Славе Лесандровдан (Александар Невски) и малу Аранђеловдан. То је добар индикатор да се ради о Васојевићима, који славе Аранђеловдан и Александровдан. Њихови рођаци Чукићи из Међеђег Потока славе Аранђеловдан као главну славу, а Александровдан као малу. За њих у литератури и пише да су Васојевићи. Тако да нема сумње да су Чукићи заиста од Васојевића.

https://www.poreklo.rs/2015/12/13/poreklo-prezimena-sela-medjedji-potok-i-kopilovice-zubin-potok/
Моја грешка, погрешно сам протумачио њихову славу. Сад сам проверио у другој Пумпаловићевој књизи где се спомиње да Чукићи имају предање да су из Мојстира (општина Тутин) прешли у оближње село Крлигате. Хвала на исправци Милоше! :)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3972
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #88 послато: април 24, 2019, 03:29:18 поподне »
Моја грешка, погрешно сам протумачио њихову славу. Сад сам проверио у другој Пумпаловићевој књизи где се спомиње да Чукићи имају предање да су из Мојстира (општина Тутин) прешли у оближње село Крлигате. Хвала на исправци Милоше! :)

Мислим да је Чукићима матица село Трешњево код Андријевице.

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 180
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #89 послато: април 24, 2019, 04:28:15 поподне »
Мислим да је Чукићима матица село Трешњево код Андријевице.
У праву си. С обзиром да славе светог Александра Невског и као малу славу Аранђеловдан дефинитивно су од Васојевића и села Трешњева где живе Чукићи. Према једном извору на нету Чукићи су се у Трешњеву населили из из Лијеве Ријеке, а у Лијеву Ријеку из Лопата.[1] Један извор у Трешњеву носи назив "Чукића воде" који је прозван по племену Чукића.[2] Према овоме то би значило да су се Чукићи из Трешњева доселили у Мојстир негде почетком 18. века, а у Русце код Крлигата половином или крајем 18. века. Можда би Иван знао нешто више да каже о Чукићима, јер његови су исто из Трешњева и добро познаје Васојевиће и њихову историју.
« Последња измена: мај 06, 2019, 03:04:20 поподне НиколаВук »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3972
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #90 послато: април 24, 2019, 05:06:08 поподне »
У праву си. С обзиром да славе светог Александра Невског и као малу славу Аранђеловдан дефинитивно су од Васојевића и села Трешњева где живе Чукићи. Према једном извору на нету Чукићи су се у Трешњеву населили из из Лијеве Ријеке, а у Лијеву Ријеку из Лопата.[1] Један извор у Трешњеву носи назив "Чукића воде" који је прозван по племену Чукића.[2] Према овоме то би значило да су се Чукићи из Трешњева доселили у Мојстир негде почетком 18. века, а у Русце код Крлигата половином или крајем 18. века. Можда би Иван знао нешто више да каже о Чукићима, јер његови су исто из Трешњева и добро познаје Васојевиће и њихову историју.


И Чукићи у Остраћу су из Мојстира. Славе Св. Саву и Александровдан. Ови у Међеђем Потоку су дошли средином 19. века, па се може претпоставити да је тада била сеоба из Мојстира. Сеоба из Трешњева у Мојстир је могуће била током 18. века, током кретања становништва из Полимља преко Штавице. Чукићи исељени из Мојстира имају предање о убиству братственика, па отуда можда и мењање славе.
« Последња измена: април 24, 2019, 05:08:45 поподне Милош »

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 180
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #91 послато: април 24, 2019, 06:31:21 поподне »
И Чукићи у Остраћу су из Мојстира. Славе Св. Саву и Александровдан. Ови у Међеђем Потоку су дошли средином 19. века, па се може претпоставити да је тада била сеоба из Мојстира. Сеоба из Трешњева у Мојстир је могуће била током 18. века, током кретања становништва из Полимља преко Штавице. Чукићи исељени из Мојстира имају предање о убиству братственика, па отуда можда и мењање славе.
Сигурно су и Чукићи из Русца почетком 19. века пошли са овим својим рођацима из Мојстира у Ибарски Колашин, ту се очигледно разишли једни су отишли у Међеђи Поток у Колашин а други у Русце. Занимљиво је да су они једина породица која је остала након миграција 1875-1880. године из Крлигата и околних заселака.

Да ли се према овој слави и преслави која је карактеристична за Васојевиће и предање о пореклу из Васојевића може рећи да Чукићи припадају хаплогрупи E1b-V13>Z1057>PH1246>BY14151 као и већина Васојевића међу којима су и Вукићевићи из њихове матице Трешњева?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3972
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #92 послато: април 24, 2019, 06:38:44 поподне »
Да ли се према овој слави и преслави која је карактеристична за Васојевиће и предање о пореклу из Васојевића може рећи да Чукићи припадају хаплогрупи E1b-V13>Z1057>PH1246>BY14151 као и већина Васојевића међу којима су и Вукићевићи из њихове матице Трешњева?

Дефинитивно.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1847
  • Васојевић
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #93 послато: април 24, 2019, 06:50:15 поподне »
Чукићи из Трешњева су већ тестирани и припадају роду Васојевића.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1847
  • Васојевић
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #94 послато: мај 11, 2019, 09:29:06 поподне »
Преписка о Дреници је пребачена на одговарајућу тему:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=103.0

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 180
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #95 послато: август 16, 2019, 05:27:52 поподне »
Пронашао сам пре пар месеци на интернету овај занимљив чланак о католицима у Дреници. Косовски историчар Јахја Драчоли тврди према османским и папским изворима из 18. века да су у Дреницу већину становништва чинили муслимани и католици.

У тим османским и папским изворима помињу се католичка села у Дреници међу којима је и село Крлигате одакле потичу Чубрци: Bradonichi (Брабоњић), Cottorri (Которе), Cherligata (Крлигате), Cramirozza (Красмировац), Crostniva (Кројмир), Ciubella (Чубрељ), Doberosivzzi (Доброшевац), Domanechio (Доманек), Dubovzzi, (Дубовци), Galizza (Галица), Gerza (?), Gudrina (?), Goscizza (Кожица), Lauscia (Лауша), Libonezzi (Љубовац), Polanza (Полаци), Resalla (Резала), Rachinizza (Ракитница), Sanovz (Станковце) dhe Ternavci (Трнавце).

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #96 послато: август 16, 2019, 09:04:49 поподне »
Пронашао сам пре пар месеци на интернету овај занимљив чланак о католицима у Дреници. Косовски историчар Јахја Драчоли тврди према османским и папским изворима из 18. века да су у Дреницу већину становништва чинили муслимани и католици.

У тим османским и папским изворима помињу се католичка села у Дреници међу којима је и село Крлигате одакле потичу Чубрци: Bradonichi (Брабоњић), Cottorri (Которе), Cherligata (Крлигате), Cramirozza (Красмировац), Crostniva (Кројмир), Ciubella (Чубрељ), Doberosivzzi (Доброшевац), Domanechio (Доманек), Dubovzzi, (Дубовци), Galizza (Галица), Gerza (?), Gudrina (?), Goscizza (Кожица), Lauscia (Лауша), Libonezzi (Љубовац), Polanza (Полаци), Resalla (Резала), Rachinizza (Ракитница), Sanovz (Станковце) dhe Ternavci (Трнавце).

Не треба узимати здраво за готово ниједну тврдњу њихових "историчара", с обзиром да они исто тако тврде да су истините инфантилне и лако обориве тезе да су Дечани "албански манастир" или да је Ново Брдо био "косоварски град" (?!). Ја сам читао оно мало извора који говоре о стању у Старој Србији током 18. века и нигде нисам нашао на овако прецизне податке о селима у Дреници где већину наводно чине муслимани и католици; с обзиром на то и већ одавно показану склоност њихових тзв. "историчара"-понављача да грубо фалсификују нешто што је очигледно, ове податке бих узео са дубоком резервом. Нека покажу оригинале тих извора где то наводно пише, па да видимо.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 180
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #97 послато: август 16, 2019, 10:05:39 поподне »
Не треба узимати здраво за готово ниједну тврдњу њихових "историчара", с обзиром да они исто тако тврде да су истините инфантилне и лако обориве тезе да су Дечани "албански манастир" или да је Ново Брдо био "косоварски град" (?!). Ја сам читао оно мало извора који говоре о стању у Старој Србији током 18. века и нигде нисам нашао на овако прецизне податке о селима у Дреници где већину наводно чине муслимани и католици; с обзиром на то и већ одавно показану склоност њихових тзв. "историчара"-понављача да грубо фалсификују нешто што је очигледно, ове податке бих узео са дубоком резервом. Нека покажу оригинале тих извора где то наводно пише, па да видимо.
Ово што се догађа око Дечана и Новог Брда не бих коментарисао. Не знам зашто се српска страна конкретно наши историчари не изјасне поводом овога, јер за ово време колико траје та афера да су Дечани албански манастир ниједан српски историчар се није огласио.

Што се тиче католика у Дреници које помиње Драчоли мислим да се ради о новодосељеном албанском становништву које је досељено из Албаније почетком 18. века. Ти Албанци су углавном били католичке вере, али су недуго након досељавања сви примили ислам, то је и Вукановић забележио. Нисам успео да нађем још нешто о католицима у Дреници, али нашао сам да се у Лапушнику много Албанаца муслимана вратило својој старој вери католичанству и да су изградили цркву.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3972
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #98 послато: август 16, 2019, 10:21:43 поподне »
Ово што се догађа око Дечана и Новог Брда не бих коментарисао. Не знам зашто се српска страна конкретно наши историчари не изјасне поводом овога, јер за ово време колико траје та афера да су Дечани албански манастир ниједан српски историчар се није огласио.


Па шта може да се одговори на изјаву да је у питању "илирски храм Дардан"... ко се од историчара треба упуштати у било какву расправу са оволиком дозом шарлатанства? Зна се веома добро како се због оваквих ствари албански медиевалисти третирају у свету. И они који су професионалци у свом послу, због оваквих политичара не могу да испливају.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Чубрци R1b>L23>Z2103>CTS9219>BY611>Z2705*
« Одговор #99 послато: август 17, 2019, 02:46:32 пре подне »
Што се тиче католика у Дреници које помиње Драчоли мислим да се ради о новодосељеном албанском становништву које је досељено из Албаније почетком 18. века. Ти Албанци су углавном били католичке вере, али су недуго након досељавања сви примили ислам, то је и Вукановић забележио. Нисам успео да нађем још нешто о католицима у Дреници, али нашао сам да се у Лапушнику много Албанаца муслимана вратило својој старој вери католичанству и да су изградили цркву.

Јасно ми је на шта је мислио али ме занимају конкретни извори за ове тврдње. Због опште анархије у отоманској држави током највећег дела 18. века мислим да из тог периода недостају дефтери, односно да они нису ни могли да буду састављени или барем да буду прецизни као дефтери из 15, 16. и 17. века. С друге стране, оно мало путописа из тог периода се у већини случајева само површно бави демографским променама у настајању на том простору, као нпр. када Матија Масарек 1768. пише да се недавно пре тога 100 албанских породица населило у околини Јањева ("поносних, крволочних и разбојничких више него друге, а тврдих у вери"), дакле никад са овако јасним и прецизним подацима као што је горе наведено. Било би од велике важности да се уз помоћ примарне грађе додатно осветли процес албанске колонизације Старе Србије, међутим управо из горе наведених разлога је то врло тешка или немогућа работа, а овако презицни наводи косовских "историчара" који се тичу једног веома мутног и анархичног раздобља само буде сумњу да је у питању чист фалсификат у политичке сврхе, што им никад није било страно.
Чињеницама против самоувереног незнања.