Аутор Тема: Selo Gornji Graci  (Прочитано 4201 пута)

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Selo Gornji Graci
« послато: фебруар 07, 2019, 07:48:57 поподне »
Ovo selo je nekada pripadalo Zmijanju.
Naziv sela u 17.vijeku je glasio Plazica, drugim imenom Ponor.U popisima prije 1574 godine javlja se i treći naziv Gornje Ponikve.Ovo sam sazno od knjige koja se zove "Opširni popis bosanskog sandžaka iz 1604 godine,svezak 1-2".
Selo se u 19.vijeku zvalo Gradci.Vidi se po austrougarskoj karti iz 19.vijeka.
Prije prvog svijetskog rata i do drugog su se zvali Gornji Gradci, a od drugog svijetskog rata se zovu Gornji Graci.
U tom selu ima sledeća prezimena:
Andrić,Đurđevdan,porijeklom su iz Medne
Antić,Đurđevdan,porijeklom su iz Magaljdola
Amidžić,Nikoljdan,porijeklom negdje iz Ključa
Čegar,Jovanjdan,porijeklom sa Zmijanja
Budiša,Đurđevdan,porijeklom ?
Kaurin,Nikoljdan,porijeklom iz Dalmacije vjerovatno
Kićanović,Alimpijevdan,porijeklom iz Dalmacije, dalje porijeklo sa Zmijanja
Lazendić,Đurđevdan,porijeklom iz Podrašnice, a dalje porijeklo iz Crne Gore
Malešević,Jovanjdan,porijeklom iz Glamoča vjerovatno
Pejić,Nikoljdan,porijeklom iz Orahovljana
Radić,Đurđevdan,porijeklom iz Medne
Rožić,Nikoljdan,porijeklom ?
Serdar,Đurđevdan,porijeklom iz Dalmacije
Stančević,Alimpijevdan,porijeklom sa Zmijanja
Šipraga,Trivunjdan,porijeklom iz Dalmacije
Štrbac,Nikoljdan,porijeklom iz Dalmacije
Tomić,Nikoljdan,porijeklom ?
Vučković,Nikoljdan,porijeklom ?

Prema šematizmu iz 1882 godine još nije bilo sledeća prezimena, kojih danas ima u ovome selu:
Antić,Malešević,Serdar,Šipraga,Radić





« Последња измена: фебруар 07, 2019, 07:54:28 поподне Филип Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #1 послато: фебруар 07, 2019, 07:58:26 поподне »
Zaboravio sam jedno prezime:
Radumilo,Đurđevdan,porijeklom ?
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #2 послато: фебруар 07, 2019, 08:44:24 поподне »
 Gvero,Nikoljdan, porijeklom možda iz Dalmacije?
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 304
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #3 послато: фебруар 07, 2019, 09:54:37 поподне »
Станчевићи у Горњим Грацима су извесно пореклом од Станчевића из Голубића код Книна који такође славе Алимпијевдан. Време досељавања у Граце ми није познато, али се највероватније ради о другој половини 19. века.

Највероватније је иста ситуација као код Станчевића и код презимена Штрбац у Горњим Грацима, и што се тиче места ранијег порекла (Далмација) и што се тиче времена досељавања. Станчевића је са Алимпијевданом као крсном славом, поред Граца, према шематизму било још и у Рекавицама код Бања Луке.

Занимљиво је презиме Чегар. По шематизму из 1882. године, локализовано је скоро искључиво на подручју Змијања и Бања Луке, а спомињу се по истом шематизму још и у Стекеровцима код Гламоча. Чегари би требало да су по мушкој линији сродни тестираним Петковићима из Прекаје и тестираним Тркуљама:

Петковићи у Прекаји код Дрвара су огранак Тркуља, а Тркуље су опет огранак рода Чегара који је по предању дошао из Далмације. наводно су се у Далмацији презивали Берић или Гојковић, а у предању се помиње и Дрниш. Чегари су поред Тркуља имали још неколико огранака: Агић и Јелић, а саме Тркуље поред Петковића још и Шкориће. Тркуља је било и у граховском и ливањском пољу, али и у Далмацији. Није искључено да се ради о роду који је из Босне прешао у Далмацију (помиње се Бања Лука у предањима), а затим се почетком 19. вијека враћао на подручје Босанске Крајине. Помиње се и наводно даље поријекло из Херцеговине.

Дакле, и Чегари би могли бити пореклом из Далмације, али су свакако старији досељеници с обзиром да их у Босни има малтене на само једном географском подручју, а у Далмацији их уопште ни нема.

За остала презимена у Грацима за које си навео у свом посту да су по предању из Далмације ми не делује да је тако, тј. то се не може поузданије без тестирања утврдити.
« Последња измена: фебруар 07, 2019, 09:58:04 поподне Лука »

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #4 послато: фебруар 08, 2019, 08:55:07 пре подне »
Znam trebali bi se testirati.
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #5 послато: фебруар 08, 2019, 09:49:30 пре подне »
Čegar,Jovanjdan, porijeklom su iz Crnog Vrha kod Glamoča ?
Zaboravih:
Andrić,Đurđevdan, porijeklom iz Medne, a dalje porijeklo iz istočne Hercegovine
« Последња измена: фебруар 08, 2019, 09:51:07 пре подне Филип Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 483
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #6 послато: фебруар 08, 2019, 11:32:38 пре подне »
Andrić,Đurđevdan, porijeklom iz Medne, a dalje porijeklo iz istočne Hercegovine

По свему судећи да.

Мање-више све тестиране породице, за које не постоје предања да су досељеници из других дијелова Крајине и Далмације, се веома фино уклапају у источно-херцеговачке родове. Читав тај потез од Герзова према Змијању је очигледно врло рано насељен управо из источне Херцеговине, и у 16. вијеку је био обухваћен турском административном цјелином, коју су они назовали Каза Неретва, тако да и досадашњи резултати потврђују ту везу.

Напоменуо бих да код старијих породица из овог подручја (укључујући и Рибник), немамо до сада ниједног Дробњака, Крича, Бањанина, Пивљанина, Риђана. Хоћу рећи да данашња западна Црна Гора уопште није учествовала у миграцијама у ово подручје, што потврђује његову везу са долином Неретве и околним општинама источне Херцеговине.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #7 послато: фебруар 08, 2019, 12:48:28 поподне »


Напоменуо бих да код старијих породица из овог подручја (укључујући и Рибник), немамо до сада ниједног Дробњака, Крича, Бањанина, Пивљанина, Риђана. Хоћу рећи да данашња западна Црна Гора уопште није учествовала у миграцијама у ово подручје, што потврђује његову везу са долином Неретве и околним општинама источне Херцеговине.

Јављају се спорадично, само нису тако бројни као у западнијим деловима Крајине. И у томе се на крају крајева види она разлика на простору Босанске Крајине, коју смо недавно помињали.

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #8 послато: фебруар 08, 2019, 02:34:41 поподне »
Lazendić,Đurđevdan, došli iz Crne Gore tri brata Stevo,Mihajlo i Lazo, Lazo je otišo u današnji zaseok Lazendići, Mihajlo u današnji zaseok Mihajlovići, a Stevo u Podrašnicu, koliko ja znam veoma je ova porodica brojna na području opštine Mrkonjić Grad.Ima ih u Gracima,Podbrdu,Podrašnici i Mrkonjić Gradu.
Antić,Đurđevdan, znaju za pretka sa imenom Ile (Ilija) koji je imao suprugu koja se zvala Desanka.Vjerovatno su oni došli iz Magaljdola.
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 483
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #9 послато: фебруар 08, 2019, 02:49:47 поподне »
Кад је у питању Црна Гора, ја имам једну тезу да је свако предање о поријеклу одатле - измишљотина.

Ми у Крајини немамо никакве везе са становиштвом тзв. старе Црне Горе, која се тако звала у периоду кад су се одвијале миграције у ова подручја. Постоје везе са Дробњаком, Бањанима, Пивом, Никшићем, Граховом... али то тада није припадало Црној Гори.

Такође, не постоје ни везе са источном ЦГ. У Крајини нисмо нпр. нашли нити једног Куча ни Бјелопавлића. Има појединаца који се уклапају у род Васојевића, али Васојевићи су (што је познато) поријеклом из источне Херцеговине, гдје смо им и нашли матицу, а одатле су и сви крајишки "Васојевићи".

Крајишници су већином (до сада потврђене везе) поријеклом из Старе Херцеговине, тј. некадашње државе Косача.

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #10 послато: фебруар 08, 2019, 02:54:10 поподне »
Da jesu iz Stare Hercegovine sigurno, samo pošto neznaju nazivaju to Crnom Gorom.To bi se njima moralo reći, da bi oni to shvatili.Slažem se stime da je predanje iz Crne Gore jedna izmišljotina.
« Последња измена: фебруар 08, 2019, 02:58:01 поподне Филип Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #11 послато: фебруар 08, 2019, 03:05:22 поподне »
Da li ima porodice u Krajini koji imaju veze sa Orlovićima ili Bjelicama?
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #12 послато: фебруар 08, 2019, 05:21:51 поподне »
Da li ima porodice u Krajini koji imaju veze sa Orlovićima ili Bjelicama?

Има их прилично. И то у читавом динарском појасу, не само у Крајини. Тако их на пример налазимо код старих српских породица из околине Ливна и Купреса. Као што рече Сергиус, нереална су та модерна предања о пореклу из ЦГ, будући да она као таква није ни постојала у време сеобе највећег броја Крајишника.

Такође, ни слика данашње источне Херцеговине не подсећа у потпуности на слику Крајине, па треба узети у обзир да су многи родови, на путу ка Крајини, проселили кроз Херцеговину, и/или Црну Гору. Постоје свакако родови који су и нешто јужнијег порекла (Косово, Македонија), за шта имамо генетску потврду. Најочигледнија веза са Крајином постоји на простору Старе Херцеговине и то због срећне чињенице да тамо имамо веома развијене и генетски добро профилисане родове.

Што се конректно Црне Горе тиче, у Крајини, поред Васојевића, имамо и Пјешивце-Цуце J2-M92, затим кластер I2-Z17855, који срећемо код Лијешњана у Црној Гори, као и још неке подгране.

Треба оставити опцију да је један део становништва Крајине пореклом са простора западне и Средње Босне. Ту пре свега мислим на неке E-L241 са ширег простора Врбаса, као и разне подгране R1a-M417 и I2a-Y3120 (мада неки од њих имају поклапања јужније).

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #13 послато: фебруар 08, 2019, 05:25:08 поподне »
A kod mlađih porodica jeli ima rodovi koji spadaju pod Orloviće ili ima samo kod starijih?
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9234
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #14 послато: фебруар 08, 2019, 05:27:09 поподне »
A kod mlađih porodica jeli ima rodovi koji spadaju pod Orloviće ili ima samo kod starijih?

Њих има свуда. И код ових крајишких родова западно, али и код старијих породица са простора средње и западне Босне. Рекао бих да је то најјача подграна међу динарским E-V13.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2511
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #15 послато: фебруар 08, 2019, 06:24:55 поподне »
Имам утисак да нема већег племенског мита од тих Орловића. Непостојеће племе, као Атлантиђани...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #16 послато: фебруар 08, 2019, 06:35:56 поподне »
Rod Orlovića ili pleme Bjelice.
U našeme selu ima dosta zanimljivih prezimena kao što su Serdari,Budiše,Čegari,Radumile,....,što sam gore naveo već.

Andrići su tek u prvoj polovini 19.vijeka došli u Krajinu,ali ima dosta prezimena, koja su dosta prije došla iz istočne Hercegovine.
« Последња измена: фебруар 08, 2019, 06:45:21 поподне Филип Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1263
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #17 послато: фебруар 08, 2019, 07:46:35 поподне »
Имам утисак да нема већег племенског мита од тих Орловића. Непостојеће племе, као Атлантиђани...
Имају конкуренцију међу Крајишницима у виду Богуновића.  ;D
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4892
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #18 послато: фебруар 08, 2019, 08:44:47 поподне »
Rod Orlovića ili pleme Bjelice.
U našeme selu ima dosta zanimljivih prezimena kao što su Serdari,Budiše,Čegari,Radumile,....,što sam gore naveo već.

Andrići su tek u prvoj polovini 19.vijeka došli u Krajinu,ali ima dosta prezimena, koja su dosta prije došla iz istočne Hercegovine.

Нови радни назив тог рода је род Риђана-Катуњана.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3740
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #19 послато: фебруар 08, 2019, 08:45:13 поподне »
Имају конкуренцију међу Крајишницима у виду Богуновића.  ;D
Ко ли је рекордер у родовском хетерогенизму ? ( мада поред хетерогености, постоји и друга упитна ствар код "Орловића" и "Богуновића", а то је сам оснивач рода и веза са родовима који се издају за њихове потомке)
« Последња измена: фебруар 08, 2019, 08:53:32 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3740
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #20 послато: фебруар 08, 2019, 08:58:14 поподне »
( мада поред хетерогености, постоји и друга упитна ствар код "Орловића" и "Богуновића", а то је сам оснивач рода и веза са родовима који се издају за њихове потомке)
У смислу , да ли било која грана из тих родова води порекло од оснивача родова који су у предању
« Последња измена: фебруар 08, 2019, 09:03:13 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2511
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #21 послато: фебруар 08, 2019, 09:55:47 поподне »
У смислу , да ли било која грана из тих родова води порекло од оснивача родова који су у предању

Ја лично мислим да Орловићи никада нису ни постојали, тј. да је у питању мит. Но доста смо "спамовали" ову тему...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #22 послато: фебруар 08, 2019, 11:04:46 поподне »
Будиша,Ђурђевдан,по свему судећи поријеклом од Будиша из Преодаца код Грахова (тамо имају исту славу), а даље поријекло из Дрниша у Далмацији, постоји прића да су се из Преодаца селили неке Будише у Подрашницу (Мркоњић Град) и у околицу Бање Луке
Nemogu naći parohiju Podrašnica u šematizmu iz 1882 godine.Pod kojoj su oni spadali parohiju tada?
« Последња измена: фебруар 08, 2019, 11:10:07 поподне Филип Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Змијање

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 46
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #23 послато: фебруар 09, 2019, 05:06:33 поподне »
Nešto malo da ispravim:
Kod Stražica blizu Sitnice postoji zaseok Maleševići. Mislim da su Maleševići odatle došli u Grace. Oni Maleševići u Stražicama slave takođe Jovanjdan, i tvrde da su došli iz Glamoča.
A Stančevići iz Graca, koji slave Alimpijevdan su porijeklom iz Golubića kod Knina u Dalmaciji, a daljim porijeklom su sa Zmijanja.
Još da dodam neka prezimena u Gracima koja nisu pomenuta:
Bojanići, slave svetog arhiđakona Stefana, došli su sigurno iz Orahovljana, jer danas ih tamo ima dosta a slave takođe svetog arhiđakona Stefana, daljim porijeklom su možda sa Zmijanja, u selu Donje Ratkovo, na Zmijanju, postoji porodica Mačkić i slavi takođe svetog arhiđakona Stefana
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рћa довијека!" - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 304
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #24 послато: фебруар 09, 2019, 05:11:28 поподне »
Nešto malo da ispravim:
Kod Stražica blizu Sitnice postoji zaseok Maleševići. Mislim da su Maleševići odatle došli u Grace. Oni Maleševići u Stražicama slave takođe Jovanjdan, i tvrde da su došli iz Glamoča.
A Stančevići iz Graca, koji slave Alimpijevdan su porijeklom iz Golubića kod Knina u Dalmaciji, a daljim porijeklom su sa Zmijanja.
Još da dodam neka prezimena u Gracima koja nisu pomenuta:
Bojanići, slave svetog arhiđakona Stefana, došli su sigurno iz Orahovljana, jer danas ih tamo ima dosta a slave takođe svetog arhiđakona Stefana, daljim porijeklom su možda sa Zmijanja, u selu Donje Ratkovo, na Zmijanju, postoji porodica Mačkić i slavi takođe svetog arhiđakona Stefana

Мачкићи у Доњем Раткову славе Алимпијевдан.

Малешевићи у Ситници славе Никољдан и не би требало да су повезани са Малешевићима из Граца који очито славе Јовањдан. Или у Ситници постоје две несродне по мушкој линији породице Малешевића.

Ван мреже Змијање

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 46
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #25 послато: фебруар 09, 2019, 05:24:33 поподне »
Nešto sam pomješao:
Ovi Maleševići iz Graca mislim da slave Jovanjdan, ali nisam sebi siguran, moguće je takođe da slave Nikoljdan, tako da postoji mogućnost, da potiču iz Stražica, a ako slave Jovanjdan, onda bi mogla biti iz okoline Glamoča, mada ovi Maleševići iz Stražica tvrde da su porijeklom iz Glamoča
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рћa довијека!" - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 304
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #26 послато: фебруар 09, 2019, 08:16:29 поподне »
Занимљиво је презиме Чегар. По шематизму из 1882. године, локализовано је скоро искључиво на подручју Змијања и Бања Луке, а спомињу се по истом шематизму још и у Стекеровцима код Гламоча. Чегари би требало да су по мушкој линији сродни тестираним Петковићима из Прекаје и тестираним Тркуљама:

Дакле, и Чегари би могли бити пореклом из Далмације, али су свакако старији досељеници с обзиром да их у Босни има малтене на само једном географском подручју, а у Далмацији их уопште ни нема.

Чегари по свему судећи јесу старији досељеници из Далмације на подручју Гламоча:

— Чегари (12 к.) славе Јовањдан. Доселили су се од Дрниша у Далмацији, по прилици пре 200 година. Онај што се је први овамо доселио прозван је Чегаром, а право му име било Сава. Стеван, старац од 80 г., који је ово причао вели да се је од Саве па до њега изредало шест колена, и то: Сава—Илија—Давид—Васо—Стојан—Стеван. Селили су одавде Чегари у Стекеровце, Подрашницу и на Кола.

https://www.poreklo.rs/2013/08/29/poreklo-prezimena-selo-crni-vrh-glamoč/

Из Црног Врха су се касније исељавали на Змијање и у околину Бања Луке (болдовани део).

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #27 послато: фебруар 10, 2019, 09:00:05 поподне »
Gvero,Nikoljdan,postoji predanje o porijeklu iz Italije i da je prijašnje prezime bilo Guerini ?
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #28 послато: фебруар 13, 2019, 08:38:57 поподне »
Na terenu župe Zemljanik 1528 padom pod tursku vlast nastaje nahija Kol-Zmijanje ili samo Zmijanje, čijoj će Graci tj. Ponor isto pripasti.Njeno ime se prvi put spominje u turskim popisnim defterima 1541 godine.Nakon nekoliko godina od nje će se odvojiti novoosnovana nahija Trijebovo oko Mrkonjić Grada i Graci tj. Ponor uće u njen sastav.U njoj će ostati vjerovatno do dolazka Austrougara.
Jeli se u prijezdinoj povelji iz 1287 godine pominje Ponor ili Ponikve sa još nekoliko sela kao sastavni dio župe Zemljanik (Zemunik)? Morate znati da je Ponor bio naziv za jedan od zaselaka sela Graci.A ovi bi trebali biti još drugi nazivi za ovo naselje.
« Последња измена: фебруар 13, 2019, 08:46:08 поподне Филип Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #29 послато: фебруар 13, 2019, 09:10:42 поподне »
Da li se pominju kao Ponor ili Ponikve u prijezdinoj povelji? Može li mi molim te neko odgovoriti ako neko zna to.Bitno je.
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #30 послато: фебруар 14, 2019, 11:15:03 поподне »
U turskom popisnom defteru 1541 godine u nahiji Zmijanje se spominje Ponor kao sastavni dio i znam da su naziv za jedan od zaselaka sela Graci, a i jos se spominje Gornji Ponor zvani Ponikva.Malo kasnije u popisu iz 1604 godine se spominje selo Plazica, drugim imenom Ponor i treći naziv se javlja u popisima prije 1574 godine Gornje Ponikve u kasnije odvojenoj nahiji Trijebovo.Gornji Ponor i Ponor bi trebali po nazivu biti isti, ali kad se od Graca ide prema Cadavici poslije uzvisenja Uvir se nalazi jedna planina sa nazivom Ponor.Moze biti da je tamo bilo to naselje Gornji Ponor, ali ko će znati.Ponikva bi pored Ponora trebo biti drugi naziv prema popisu iz 1604 godine a i prije bi trebalo biti.
« Последња измена: фебруар 14, 2019, 11:17:35 поподне Филип Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #31 послато: фебруар 15, 2019, 10:53:35 поподне »
Radumilo,Đurđevdan,postoji priča da su iz Glamoča, u šematizmu dabrobosanske mitropolije iz 1882 godine u parohiji Graci se spominju pod prezimenom Radumilja?
Nema Bojanića u Gracima.Ima ih u Orahovljanima.
Kežić,slava ?,porijeklo ?, jedan planinski vrh iznad Graca se zove Kežića Brdo
Kovačević,slava ?,porijeklo ?
« Последња измена: фебруар 15, 2019, 11:02:18 поподне Филип Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #32 послато: фебруар 19, 2019, 11:23:59 поподне »
Kaurin,Đurđevdan,imaju predanje da su se zvali Petrovići i da su doselili iz Petrovog vrela kod Glamoča u Grace, nisu vezani sa Kaurima iz Donjih Graca koji slave Nikoljdan
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #33 послато: фебруар 20, 2019, 10:48:39 пре подне »
Sazno sam slave dvoje rodova:
Kežić,Đurđevdan,porijeklo ?
Kovačević,Vasilijevdan,porijeklo ?
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #34 послато: фебруар 20, 2019, 04:17:41 поподне »
Šipraga,Trivunjdan,imaju predanje da je im je prijašnje prezime bilo Danilović, navodno je njihov predak ubio jednog bega pošto nije htjeo dozvoliti da beg spava sa njegovom ženom, kad je beg došao sa konjem je kleknuo njihov predak i kao poljubio njegovu čizmu i nakon toga je izvadio nož i ubijo bega, poslije je zamenjao begovinu došao u gornje grace te napravio kolibu od šiprazja i tako je zamijenio prezime u Šipraga. Zanimljivo je da Miroslav Niškanović u "Porijekla stanovništva zmijanjskih sela Gornje Donje Ratkovo i Stražice" zabilježio Daniloviće sa slavom Trivunjdan u Donjem Ratkovu koji su prema njemu pred prvi svijetski rat doselili iz Gornji Graca. Danilovića ima još u Podrašnici sa slavom Trivunjdan, a ima ih i u Mednoj ali sa slavom Đurđevdan. Vjerovatno su došli iz Podrašnice ili uopšte nisu selili iz Gornjih Graca a samo promijenili prezime. Vjerovatnije je da su iz Podrašnice.
« Последња измена: фебруар 20, 2019, 04:23:20 поподне Филип Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #35 послато: фебруар 20, 2019, 08:02:19 поподне »
Gvero,Nikoljdan,postoji predanje o porijeklu iz Italije i da je prijašnje prezime bilo Guerini ?

Можда отворим тему о породици Гверини јер постоји енигма око њих а мало сам их изучавао па бих и ја волео да сазнам више. Могуће је да се не ради о изворним италијанима јер сами италијански извори кажу да су далматинског порекла. Не знам да ли тиме мисле да су италијани из Далмације (ако је тога уопште и било) или италијанизовани далматинци, словени, што уопште није редак случај. То предање да смо се презивали Гверини постоји и код нас али не знам колико је тачно. О Гверама ћу још писати на теми о Гверићима.

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #36 послато: фебруар 20, 2019, 08:07:09 поподне »
Može biti da su se prije Gvere sa slavom Nikoljdan prezivali Milišić kao što je Luka reko. A i može biti da su stvarno prvo iz Dalmacije a onda dalje iz Italije i da je Gverićima i Gverima prijašnje prezime bilo Gverini, a i oba dva roda slave Nikoljdan.
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3740
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #37 послато: фебруар 20, 2019, 08:16:53 поподне »
Не знам колико је захвално повезивати све Италијане који се презивају Гверини (Guerrini, позната породица из Кастелфидарда код Анконе, један од познатијих произвођача хармоника), имамо и шпанско презиме Guerrero , у оба случаја су од имена Гверо, па би онда то било као када би повезивали све Јовановиће на основу презимена...Једино у случају неких поузданих извора , где се за неке Гуериније претпоставља да су из Далмације...али једино би тестирање  решило неку везу , мада не верујем да су сви Гуерини сродни, него само деле исто презиме
« Последња измена: фебруар 20, 2019, 08:22:49 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3740
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #38 послато: фебруар 20, 2019, 08:32:47 поподне »
Презиме Гверо има латинску основу, али не мора да значи и италијанско тј. "латинско" порекло...Тражење везе са италијанским презименом Guerrini, би било исто као кад би неки Србин са презименом који у себи има турску основу, тражио везу са неким Турчином са презименом који има исту основу, напр. Мемедовић да себе повезује са неким Мехметоглуом

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #39 послато: фебруар 20, 2019, 08:35:32 поподне »
Da konačno napišem sva 22 prezimena sa njihovim slavama u Gornjim Gracima danas, pošto ima par greški:
Đurđevdan: Andrić,Antić,Lazendić,Kaurin,Radumilo,Budiša i Kežić
Nikoljdan: Rožić,Vučković,Štrbac,Gvero,Pejić,Serdar i Radić
Jovanjdan: Čegar
Trivunjdan: Šipraga,Amidžić i Malešević
Alimpijevdan: Stančević i Kićanović
Vasilijevdan: Kovačević
Pantelijevdan: Tomić

Ja vjerujem više u to da su od Milišića, ali ko zna. Samo bi testiranje tu moglo pomognuti.

« Последња измена: фебруар 20, 2019, 08:37:03 поподне Филип Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #40 послато: фебруар 20, 2019, 08:54:34 поподне »
Ако стигнем откуцаћу вечерас један текстић о томе, прочитао сам шта је Лука написао још пре пар дана и иначе се слажем са њим. Ископао сам још по коју информацију у међувремену а сваки пут када сазнам нешто ново отворе се три нова питања. Историја Гвера и Гверића је компликованија него што сам претпостављао а имам утисак да има помало и прикривања у литератури код наших комшија, одакле црпим највише информација, што свакако не помаже. На крају ће заиста једино днк тестирање дати потпуни одговор.

ДушанВучко - Овде мислим конекретно на далматинску породицу Гверини која је живела у Задру, има података о њима у 16. веку а траг им се лагано губи па ме занима шта се десило са њима јер литература коју сам читао о томе ништа не говори, као да су у земљу пропали. Чак и да су изворни италијани има података да су се женили нашим женама, нпр. из рода Кашића почетком 17. века.
У Италији је било више породица сличног презимена, не тврдимо да су сви род. Само име Гверини је романски облик старогерманског "warrin". Мећутим, била је венецијанска породица Гвера за коју пише да је "вероватно у сродству" са венецијанском породицом Гверини, с тим да у наставку сами италијански извори наводе да су обе породице далматинског порекла иако су касније настанили северну Италију. И данас у северним провинцијама Италије постоји породица Гверини и када се погледају њихови чланови изгледају сасвим атипично за италијане - високи, плавооки, крупније грађе. Сумњиво је то све мени.  :D

Но да не спамујем више, и ја сматрам да су Гвере највероватније од Милишића а њих проналазим још крајем 15. века у јужној Далмацији и касније управо у Задру. Писаћу о томе на теми о Гверићима кад стигнем.

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #41 послато: фебруар 20, 2019, 09:13:59 поподне »
Da slažem se sa tvojim mišljenjem :).
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #42 послато: фебруар 21, 2019, 07:17:29 поподне »
Da dodam još jedno prezime:
Malinović,Vasilijevdan, porijeklo ?
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 304
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #43 послато: фебруар 21, 2019, 07:23:51 поподне »
Da dodam još jedno prezime:
Malinović,Vasilijevdan, porijeklo ?

Судећи по слави, вероватно од Малиновића из Маринковаца, односно Штрбаца код Босанског Грахова.

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #44 послато: март 14, 2019, 03:41:58 поподне »
Da dodam prezimena:
Džaje,Časne verige,spominju se u šematizmu iz 1882 godine u parohiji Graci ali sa slavom Đurđevdan,došao je čovjek iz Podbrda ženi u kući
Vidić,slava ?,u šematizmu iz 1882 godine se spominju neki Vodići sa slavom Nikoljdan, možda da se radi o greški kao i kod Malinovića (pogrešno zapisano Malunović)
Mislim da su to sad konačno sva prezimena.
« Последња измена: март 14, 2019, 03:48:23 поподне Филип Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #45 послато: март 28, 2019, 08:39:32 поподне »
Ako se nevaram vidio sam da testirani Malinovići iz Grahova sa 23andme pripadaju haplogrupi R1a M417 (nezna se dalja podgrana) i koji slave istu slavu kao i Malinovići iz Gornji Graca (u pitanju je Vasilijevdan), pa je moguće da se radi o istom rodu. Ali bez testiranja ništa se nemože sa sigurnošću tvrditi.
« Последња измена: март 28, 2019, 08:42:50 поподне Филип Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Arezina

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #46 послато: мај 20, 2019, 10:40:18 поподне »
Pozdrav za vaskolike Gracane, ljude sirokog srca (i duse) od jednog (vise nego) poluGracana!  ;D

U G.Gracima postoje dvije kuce (od dva brata) Malinovica u zaseoku Kotline (kod skole), gdje je i moja malenkost provela veliki dio sretnog djetinjstva prije i za vrijeme ovog zadnjeg rata, i pouzdano znam da im je djed tu pristigao preko Glamoca, a izvjesno da su daljim rodom od Grahova. (Malinovica takodje ima dosta i u Sipovu, ne znam samo da li im je ista Slava kao i ovim u Gracima)

Najveci dio danasnje populacije Graca (ali i M.Grada) su ljudi koji su pristigli od Dalmacije i sa Tromedje (od Grahova).. Moja porodica sa oceve strane su bas iz Grahova (koje se u vrijeme A-Ugarske uprav kao selo zvalo 'Arezina Brijeg' - tako pise i u najstarijim biografijama Gavrila Principa, a samo 'Grahovo' je bilo naziv za cjelokupnu zupu sa ostalim okolnim selima), a u MG-opstini su se naselili u sela Sehovci i Bjelajce. U Sehovce, (odn. obliznji Kotor) su se naselili i najveci dio Gvera (od njih je i poznati general iz posljednjeg rata Milan Gvero), kao i Bilbije npr.  Svi oni Arezine, Gvere, Bilbije,.. su korijenima od Grahova, a vjerovatno jos daljom starinom iz Dalmacije.. U osnovi ovo su tzv. "(mavro)vlaska" prezimena koja u sebi imaju tu latinsku osnovu i koja su im vjerovatno dali Mlecani. Ne treba se danas stidjeti toga, bez obzira koliko smo danas veliki Srbi ili koliko nas drugi pogrdno opanjkavali. :) Prvobitni srpski doseljenici iz tzv "prapostojbine" su se naveliko stapali sa starosjedilackim, prethodno romanizovanim autohtonim stanovnistvom Balkana.

Sa majcine strane sam od roda Vuckovica iz G.Graca (i svi Vuckovici na podrucju opstine M.Grad vuku porijeklo od ovih), gdje postoji citav jedan njihov zaseok. Vuckovici su se moguce takodje doselili iz Dalmacije i brojni su na podrucju Bos. Krajine. Ima ih mnogo npr. i oko (Bos.)Petrovca. Svi oni, kao i Vuckovici iz okoline Knina slave Sv. Nikolu. A moguce je takodje da su Vuckovici od Knina porijekom od ovih krajisko-bosanskih. Tesko je to danas utvrditi jer je, recimo, u vrijeme mletacko-turskih sukoba, a najvise u vremenu tzv. Kandijskog rata dolazilo do velikih pomjeranja stanovistva sa ovih (pogranicnih) podrucja izmedju danasnje BiH i Hrvatske. Mnogo pravoslavnog zivlja iz Bosne, Hercegovine i CG je tada prebjegavalo na uslovno slobodnu mletacku teritoriju i danasnju Dalmaciju (i RSK), pa moguce i da su tako dijelom i ovi Vuckovici. Nakon sto je A-Ugarska preuzela kontrolu nad Bosnom u 19. vijeku dolazi opet do pomjeraja stanovnistva iz Dalmacije i pogranicnih dijelova (npr. sa Tromedje i Grahova) dublje u Bosnu. Eto to bi bila ukratko moja, dokazima ne bas potkrepljena teza i doprinos ovoj temi.

Poseban i srdacan pozdrav onim jos Gracanima koji me ovom prilikom eventulano prepoznaju!  ;)
« Последња измена: мај 20, 2019, 10:47:41 поподне Arezina »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3740
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #47 послато: мај 20, 2019, 11:52:47 поподне »

 U Sehovce, (odn. obliznji Kotor) su se naselili i najveci dio Gvera (od njih je i poznati general iz posljednjeg rata Milan Gvero), kao i Bilbije npr.  Svi oni Arezine, Gvere, Bilbije,.. su korijenima od Grahova, a vjerovatno jos daljom starinom iz Dalmacije.. U osnovi ovo su tzv. "(mavro)vlaska" prezimena koja u sebi imaju tu latinsku osnovu i koja su im vjerovatno dali Mlecani.
Билбија ми личи на презиме са турском основом: "билбил"- славуј...опрезнији бих био са сврставањем свих презимена која немају словенску основу из тог подручја, аутоматски у презимена са влашком основом ...а чак и носиоци презимена са влашком основом, не мора да значи да су и влашког порекла, јер су се и у средњем веку , у родословима српских породица, јављала и имена са влашком основом
« Последња измена: мај 20, 2019, 11:59:21 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #48 послато: мај 21, 2019, 12:17:36 поподне »
Драго ми да коначно имамо једног Мркоњићана на форуму! Такође поздрав и теби Арежина. Јесу ли твоји из Шеховаца?
Да постоје двије куће Малиновића у засеоку Котлине, који се налази недалеко од основне школе у Горњим Грацима.
Чуо сам исто од једног Малиновића из Горњих Граца (да му сад име не спомињем) да су дошли из Гламоча, али није себи сигуран да ли је то тачно. Вјероватно су дошли из села Маринковци код Грахова преко Гламоча у Горње Граце.



"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #49 послато: мај 21, 2019, 12:28:22 поподне »
Иначе ово пише о Радуинма у Великим Штрпцима код Босанског Грахова:

— Радуни (10 к.) славе Св. Василија. Пребегли овамо из Герзова ире 4—5 колена. Дошла њих двојица браће: Раде (Радун) и Миле. Овај био мален па га прозвали Малим. Од Раде су Радуни, од Малог Малиновићи. Мали се није задржао овде него отселио у Маринковце. Даљом старином су из Црне Горе и звали су се Ињци (Ињац), спомињу и презиме Коњикушић. То или им је још старије презиме или презиме неког њиховог огранка. Кад су Радуни овде избили, било много садашње земље под борјем н тек касније искрчена. Земља, веле, овде „питома и слатка“.

Мислим да је сасвим сигурно да су Малиновићи дошли из Герзова у Маринковце, па и да је један дио њих из Маринковаца одселио за Горње Граце. Колико ја знам тестирали су се неки Ињци из Грахова који такође славе Василијевдан и припадају хаплогрупи И2-С12750. А такође су тестирани и Малиновићи (ако се неварам) из Грахова који исто славе Василијевдан и припадају хаплогрупи Р1а-М417 (незна се даља подграна). Још нису тестирани Радуни, да би се могло нешто закључити.
« Последња измена: мај 21, 2019, 12:30:22 поподне Филип Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #50 послато: мај 21, 2019, 01:03:20 поподне »
У Горњим Грацима постоје доста родова који могли бити старином/поријеклом из Далмације, а то би могли бити као што сам већ једном написо:

- Будише, Ђурђевдан
Опис села Преодац недалеко од Босанског Грахова:
— Будиша (5 к.). Славе Ђурђевдан. Доселили од Дрниша из Далмације пре 5—6 колена. Селили одавде у Подрашинцу (Мркоњићград) и у околицу Бања-Луке: у Бистрицу, Голеше, Љубачево.

- Чегар, Јовањдан, ови имају и предање да су доселили из Црног Врха
Опис села Црни Врх код Гламоча:
— Чегари (12 к.) славе Јовањдан. Доселили су се од Дрниша у Далмацији, по прилици пре 200 година. Онај што се је први овамо доселио прозван је Чегаром, а право му име било Сава. Стеван, старац од 80 г., који је ово причао вели да се је од Саве па до њега изредало шест колена, и то: Сава—Илија—Давид—Васо—Стојан—Стеван. Селили су одавде Чегари у Стекеровце, Подрашницу и на Кола.

- Станчевић, Алимпијевдан, по свему судећи доселили из Голубића код Книна, старина им је Змијање
Опис села Голубић код Книна:
Станчевић, (8), дошли из Змијања (Босна) у XVI в., славе Св. Алимпија Столипника;
Сродне су им још двије породице:
Јерковић, (12), дошли из Змијања (Босна) у XVI в., славе Св. Алимпија Столипника;
Шљивар, (3), дошли из Змијања (Босна) у XVI в., славе Св. Алимпија Столипника;

- Гвере, Никољдан

итд.......

Извор је сајт порекло.рс
« Последња измена: мај 21, 2019, 01:05:51 поподне Филип Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Arezina

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #51 послато: мај 21, 2019, 01:46:22 поподне »
Драго ми да коначно имамо једног Мркоњићана на форуму! Такође поздрав и теби Арежина. Јесу ли твоји из Шеховаца?
Да постоје двије куће Малиновића у засеоку Котлине, који се налази недалеко од основне школе у Горњим Грацима.
Чуо сам исто од једног Малиновића из Горњих Граца (да му сад име не спомињем) да су дошли из Гламоча, али није себи сигуран да ли је то тачно. Вјероватно су дошли из села Маринковци код Грахова преко Гламоча у Горње Граце.

Nisu bas iz Sehovaca, ali otac mi kaze da postoji predanje da je navrdjed, askurdjel ili kako vec (to 5-6 koljeno) odselio malo dalje od tih Arezina iz Sehovaca. Moji neposredni preci su rodjeni na tromedji sela Bjelajce, Gustovara i pomenutog Kotora odakle su Gvere, a poslije su se stricevi, stricevici i otac spustili u samo Bjelajce u kom danas ima.. 6-7 kuca Arezina.

Uzgred, moj pokojni djed sa majcine strane je bio jako blizak sa pokojnim ocem tih Malinovica od vremena kad su se zamomcili (na djedove mislim), a malo je falilo i da mi se rodjena tetka kasnije uda za mladjeg od brace. Djed mi se rano upokojio pa to na kraju nije sprovedeno (na njegovu prethodnu izricitu zelju)  :D. Ja sam jako dobar prijatelj danas sa sinom jedincem starijeg brata Malinovica, prosto smo odrasli zajedno u djetinjstvu. U Bjelajcu sam provodio jako malo vremena i tu sam odlazio samo na takoreci "dnevne izlete", kad su i sami stricevi u njega navracali. Tu mi je i baka sa oceve strane takodje rano preminula i jedva da sam je upamtio, djed je umro kad sam krenuo u prvi razred, a sva njihova djeca (stricevi i tetke) su se raselila (po inostranstvu, Srbiji i dvije tetke koje su ostale tu oko MG), pa sam stoga dole i jako rijetko isao. Danas u Bjelajcu zivi jedan stric nakon sto je otisao u penziju, povratkom iz inostranstva. U Gracima sam nasuprot tome provodio gotovo svaki vikend kad je pristizalo vrijeme seosko-poljskih radova, i takodje cjelokupne skolske ferije sve do izbjeglistva na kraju rata.. Kotline znam kao svoj dzep, sto'no bi se reklo! :D  A imam i dalje rodbine po drugim zaseocima. kao i u susjednom selu Orahovljani. (prabaka mi je npr. iz gorepomenutih Budisha, baka iz Orahovljana, itd.)

Pozdrav!


PS. Amidzici iz Graca su od Dragoraja, sela prema Kljucu. A uopste, recimo, nisam znao da u Gracima ima (ili je bilo) i Malesevica?! ???

PS2: Kad pominjete Zmijanje - dosta je bilo mijesanja i seljenja ljudi otud, ali i iz donjih krajeva, zupa ispod MGrada, prema Podraskom Polju i obrnuto.. Recimo, danas u samoj Podrasnici postoji prezime Bjelajac (vjerovatno doseljeni neposredno iz pomenutog Bjelajca), dok u Surjanu mozes naci prezime Podrascanin (od kojih je i cuveni odbojkas i reprezentativac Srbije Marko P., rodjen u NS), nesumnjivo doseljeni iz same Podrasnice.

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #52 послато: мај 21, 2019, 02:02:37 поподне »
Interesantno razumijem.
Vjerovatno su ovi Amidžići iz Dragoraja doselili.
Znam jednog Bjelajca iz Podrašnice.
A znaš li ti ijednog Andrića iz Gornji Graca?
« Последња измена: мај 21, 2019, 02:04:43 поподне Филип Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Arezina

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #53 послато: мај 21, 2019, 03:41:16 поподне »
Vjerovatno su ovi Amidžići iz Dragoraja doselili.

Jeste, taj jedan je ili dosao na zenino ("udao se") ili cini mi se da ga je majka dovela sa sobom iz prvog braka kad se preudala u Grace, a on je zadrzao prvobitno ocevo prezime.

Цитат
A znaš li ti ijednog Andrića iz Gornji Graca?

Iz djetinjstva sam znao Slavka Andrica, bio je jedan od boljestojecih seljaka, jedan od rijetkih u selu koji je imao svoj kombajn, dosta se i selo oslanjalo na njega, narocito u to ratno doba. Cini mi se da je on imao dosta kcerki (bogami i naocitih po seoskom kazivanju ;D - tu se sjecam vise onako kroz maglu, jer sam rijetko zalazio u taj dio sela nasuprot Kotlinama (iako i tu imam nekih daljih rodjaka Lazendica, kod kojih sam ranije isao na Slavu)), i da je prethodno bio nekakav autoprevoznik, imao svoj kamion i sl. (Ako vec nisam sve ovo prethodno pomijesao sa nekim od Antica posto su sl. prezimena, ali sam siguran da mu je Slavko bilo ime). Pomenuti Malinovici su takodje jedna od najbogatijih seoskih porodica.

Ti si od tih Andrica? Zivio si gore??  :)
« Последња измена: мај 21, 2019, 03:44:29 поподне Arezina »

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #54 послато: мај 21, 2019, 04:04:48 поподне »
Poslao sam ti privatnu poruku.
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #55 послато: мај 23, 2019, 12:34:00 поподне »
Ovo selo je nekada pripadalo Zmijanju.
Naziv sela u 17.vijeku je glasio Plazica, drugim imenom Ponor.U popisima prije 1574 godine javlja se i treći naziv Gornje Ponikve.Ovo sam sazno od knjige koja se zove "Opširni popis bosanskog sandžaka iz 1604 godine,svezak 1-2".
Selo se u 19.vijeku zvalo Gradci.Vidi se po austrougarskoj karti iz 19.vijeka.
Prije prvog svijetskog rata i do drugog su se zvali Gornji Gradci, a od drugog svijetskog rata se zovu Gornji Graci.
U tom selu ima sledeća prezimena:
Andrić,Đurđevdan,porijeklom su iz Medne
Antić,Đurđevdan,porijeklom su iz Magaljdola
Amidžić,Nikoljdan,porijeklom negdje iz Ključa
Čegar,Jovanjdan,porijeklom sa Zmijanja
Budiša,Đurđevdan,porijeklom ?
Kaurin,Nikoljdan,porijeklom iz Dalmacije vjerovatno
Kićanović,Alimpijevdan,porijeklom iz Dalmacije, dalje porijeklo sa Zmijanja
Lazendić,Đurđevdan,porijeklom iz Podrašnice, a dalje porijeklo iz Crne Gore
Malešević,Jovanjdan,porijeklom iz Glamoča vjerovatno
Pejić,Nikoljdan,porijeklom iz Orahovljana
Radić,Đurđevdan,porijeklom iz Medne
Rožić,Nikoljdan,porijeklom ?
Serdar,Đurđevdan,porijeklom iz Dalmacije
Stančević,Alimpijevdan,porijeklom sa Zmijanja
Šipraga,Trivunjdan,porijeklom iz Dalmacije
Štrbac,Nikoljdan,porijeklom iz Dalmacije
Tomić,Nikoljdan,porijeklom ?
Vučković,Nikoljdan,porijeklom ?

Prema šematizmu iz 1882 godine još nije bilo sledeća prezimena, kojih danas ima u ovome selu:
Antić,Malešević,Serdar,Šipraga,Radić

Поздрав за Граце,
Презимена :Гверо,Чегар,Томић,Малешевић,Радумило, можеш да погледаш у "Милојевић, Боривоје Ж: „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље“, Насеља и порекло становништва 13 (1923, и то у дијелу за Гламочко поље  (села-Главице,Црни врх/Стеркеровци,Камен,Ваган,Шумњаци, редом као и наведена презимена)

Покушај обратити пажњу на економски аспект досељавања из Далмације и југозападне Босне у централн, и сјеверозападну Босну, мислим да је то у 90% случајева био разлог .
« Последња измена: мај 23, 2019, 01:11:00 поподне НиколаВук »

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #56 послато: мај 23, 2019, 09:54:47 поподне »
Takođe pozdrav i tebi. Važi pogledaću.
I rod Kaura je isto doselio negdje iz Glamoča, tačnije iz Petrovog vrela i prijašnje prezime im je bilo Petrović. Slave Đurđevdan.
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #57 послато: мај 24, 2019, 12:56:42 пре подне »
Каурин би требао бити из Маслине стране у Гламочу, или  из околине Бараћа , Пљеве у Шипову,  Подрашнице--
пробај овај "алат"
https://www.radixindex.com/en/databases/8/surname/kaurin

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #58 послато: мај 24, 2019, 10:00:22 пре подне »
Малиновића има у Прибељи у Гламочу, врло пасиван крај ,љети суша, зиме преоштре (подно Виторога) па сеоба у Граце, није чудна.
Нађох нека презимена везана за Граце у аустријским списковима губитака:
1.Вишекруна,  вјероватно дошли из Тичева, Грахово ( У то вријеме Тичево и Преодац су припадали Гламочу)
2.Вујиновић,
3.Копања,
4.Калас, можда грешка од Караћ
5.Гњатић
Такође нађох и Антић Симеун, син Ђуре, 1884 год, 17. пјешадијска регимента (пук) из Клагенфурта (први батаљон из Љубљане, остала три из Клагенфурта) умро као војник 21.7.1916 године.

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #59 послато: мај 24, 2019, 10:36:57 пре подне »
Donje Grace slabije malo poznajem. A na kom spisku si našao Simeuna Antića (sina Đure), možeš li mi molim te poslati link? Moja baba sa očeve strane je iz Antića.
Malinovići i i misle/imaju predanje da su doselili negdje iz Glamoča.
Za Višekrune i Kopanje znam da ih ima u Donjim Gracima. Možda se radi o grešci kod prezimena Vujinović, možda se radi o Vujanovićima, pošto njih ima u Gornjim Gracima. Za Gnjatiće i Kalase nisam čuo dosad.
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #60 послато: мај 24, 2019, 12:09:01 поподне »
Листа губитака бр.586 (Verlustliste Nr.586), https://digi.landesbibliothek.at/viewer/image/AC08513816_Verlustliste_Nr_0586/6/LOG_0013/
Овдје је грешка Аутич (Антић)  Симон (прије би могао бити Симеун, него Симон-далматинска верзија).
Пробај у SUCHEN/Search укуцати Graci, па види резултате, потом можеш и за Gradce.
Такође можеш тражити презимена, али без квачица (ч,ш,ћ).То су подаци из Ратног архива АУ у Бечу, грешке у нашим именима су могућа јер програм за препознавање текста је дигитализовао те старе спискове.
Ја сам имао одеђени успјех од три , пронашао сам чак и мјесто и датум сахране за двојицу, као и име свештеника приликом покопа.

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #61 послато: јул 25, 2019, 02:05:26 поподне »
Малиновића има у Прибељи у Гламочу, врло пасиван крај ,љети суша, зиме преоштре (подно Виторога) па сеоба у Граце, није чудна.
Нађох нека презимена везана за Граце у аустријским списковима губитака:
1.Вишекруна,  вјероватно дошли из Тичева, Грахово ( У то вријеме Тичево и Преодац су припадали Гламочу)
2.Вујиновић,
3.Копања,
4.Калас, можда грешка од Караћ
5.Гњатић
Такође нађох и Антић Симеун, син Ђуре, 1884 год, 17. пјешадијска регимента (пук) из Клагенфурта (први батаљон из Љубљане, остала три из Клагенфурта) умро као војник 21.7.1916 године.

Ovi iz Pribelje slave svetog Nikolu, a iz Gornji Graca slave svetog Vasilija Velikog, to znači da veza otpada. Vjerovatnije je da su došli ili iz Gerzova ili Marinkovaca kod Bosanskog Grahova u Gornje Grace.
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #62 послато: јул 25, 2019, 02:07:20 поподне »
Малиновића има у Прибељи у Гламочу, врло пасиван крај ,љети суша, зиме преоштре (подно Виторога) па сеоба у Граце, није чудна.
Нађох нека презимена везана за Граце у аустријским списковима губитака:
1.Вишекруна,  вјероватно дошли из Тичева, Грахово ( У то вријеме Тичево и Преодац су припадали Гламочу)
2.Вујиновић,
3.Копања,
4.Калас, можда грешка од Караћ
5.Гњатић
Такође нађох и Антић Симеун, син Ђуре, 1884 год, 17. пјешадијска регимента (пук) из Клагенфурта (први батаљон из Љубљане, остала три из Клагенфурта) умро као војник 21.7.1916 године.

Višekrune iz Donjih Graca jesu negdje iz Unca. Ima Kopanja i Kalaša u Gornjim Gracima. Gnjatića mislim da ima u Donjim Gracima. Kopanja je najviše bilo u Glamoča i to sa istom slavom Nikoljdan, pa je sasvim sigurno da su otuda negdje došli.
« Последња измена: јул 25, 2019, 02:11:04 поподне Андрић »
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #63 послато: јул 25, 2019, 02:23:16 поподне »
Višekrune iz Donjih Graca jesu negdje iz Unca. Ima Kopanja i Kalaša u Gornjim Gracima. Gnjatića mislim da ima u Donjim Gracima. Kopanja je najviše bilo u Glamoča i to sa istom slavom Nikoljdan, pa je sasvim sigurno da su otuda negdje došli.

Po popisu iz 1991 godine bilo je Kopanja i Vujanovića u Gornjim Gracima, međutim radi se o grešci vjerovatno, pošto ih nikad nije bilo tamo.
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Змијање

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 46
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #64 послато: јул 25, 2019, 06:01:27 поподне »
Pregled krsnih slava po prezimenima u Gornjim Gracima:
Alimpijevdan: Kićanović, Stančević
Časne Verige: Džaja
Đurđevdan: Andrić, Antić, Budiša, Gromilić, Kalaš, Kaurin, Kežić, Kićanović, Lazendić, Radumilo
Jovanjdan: Čegar
Nikoljdan: Gvero, Pejić, Radić, Rožić, Serdar, Štrbac, Tomić, Vidić, Vučković
Pantelijevdan: Tomić
Trivunjdan: Amidžić, Malešević, Šipraga
Vasilijevdan: Kovačević, Malinović
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рћa довијека!" - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Selo Gornji Graci
« Одговор #65 послато: август 29, 2019, 03:12:52 поподне »
Izumrla prezimena u Gornjim Gracima:
Nikoljdan: Maglić ( spominju se u šematizmu iz 1882 godine u ovom selu i poslije drugog svjetskog rata su izumrli)
Stevanjdan: Ubiparip (ne spominju se u šematizmu iz 1882 godine u ovom selu i takođe su poslije drugog svijetskog rata izumrli)
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош