Порекло становништва > БиХ - Република Српска

Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)

<< < (3/9) > >>

Зрно:
У Србији се ради на 23 маркера за 50 евра (преко Порекла). Можете и у иностранству детаљнија испитивања, али је доста скупље. Тај Гверић I2a је тестиран преко 23andme у Америци, али ти резултати не дају много информација, осим гране којој припадају у ширем смислу. Код нас би добили маркере упоредиве са другим резултатима, па би се видело која су вам презимена блиска.

Гвер:
Да ли се мора ићи у Београд за то тестирање?

Amicus:

--- Цитат: Гвер  фебруар 06, 2019, 12:03:48 поподне ---Да ли се мора ићи у Београд за то тестирање?
--- Крај цитата ---

Не мора, али је плаћање нешто компликованија ствар, уколико се не врши из Србије.

Андријић:
Gvere u Gornjim Gracima koji slave Nikoljdan imaju takođe predanje o porijeklu iz Italije, bolje rečeno da im je prijašnje prezime bilo Guerini ?.

Гвер:

--- Цитат: Филип Андрић  фебруар 10, 2019, 08:56:42 поподне ---Gvere u Gornjim Gracima koji slave Nikoljdan imaju takođe predanje o porijeklu iz Italije, bolje rečeno da im je prijašnje prezime bilo Guerini ?.

--- Крај цитата ---

Да, и ми имамо исто то предање али не знам одакле потиче. А за поделу на Гвере и Гвериће имамо предање да се у једном тренутку род раздвојио на Гвере и Гвериће, али да смо иста фамилија. Колико знам и данас имамо рођаке Гвере и сви славимо Никољдан.

Моја хипотеза на основу свега што сам до сада прочитао је да су сви данашњи Гверићи (а вероватно онда и Гвере) у некаквом сродству и да су се временом, стицајем околности, раздвојили на католике и православне. Не уплићем се овде уопште ни у политику ни религију јер мене само интересује објективно порекло рода и презимена. Могуће је и да грешим и да нису сви Гверићи у сродству, али је то по мени мање вероватна опција.

Рецимо, Гверићи из Виналића надомак Врлике. Поред географске близине и присутне православне цркве Св. Николе из 1621. у самој Врлици, дакле нашег породичног свеца, ту је и очигледна физичка сличност између наших и њихових чланова породице. А онда сам пронашао и да Гверићи из Бриштана, одакле су пореклом Гверићи из Виналића, исто тако деле физичку сличност која је сувише велика да би се тек тако игнорисала.

Дакле имамо исто презиме које није баш толико уобичајено па да кажемо да је случајност, географску близину, физичку сличност па чак и присуство породичног свеца Св. Николе.

Да има неких веза са Италијом показује и први помен презимена управо у том облику Гверић, које сам ја успео пронаћи, почетком 18. века, у северној Италији у граду Удине. Двојица браћа Гверића - Фране и Гашпар, стари 19 и 21. годину од оца Анђела. Пошто је попис из 1741. изгледа да је онда било Гверића у Удину и у 17. веку. За то треба да прочешљам архив у Удину или Венецији, што је за мене немогућа мисија. Оно што могу са сигурношћу да кажем је да 100% нису били изворни Италијани већ италијанизирани словени, а било је доста таквих на тлу северне Италије. Чак и ако немамо никакве везе са тим Гверићима из Удина, то опет показује везу самог презимена са Италијом.

Не знам има ли истинских веза са Гверинијима осим у предању, али знам да је постојала породица Гверини у Далмацији, о којима сам мало већ писао па се извињавам на понављању. Прочитао сам о тој породици све што сам могао ископати преко нета и знам да су били грађани Задра и спомињу се углавном од Иларија Гверинија који је 1583. изградио цркву Св. Николе на Салима. Не бих да залазим у домен теорија завера али смешно ми је што опет налазим Св. Николу уз помињање овог имена. Е сад, читајући италијанске изворе сазнао сам да су Гверини далматинског порекла, а не италијанског. Конкретно мисле на венецијанску породицу, односно два рода - Гверини и Гвера, која су по њима највероватније сродна и дате им неке повластице и грофовије на североистоку Италије. Мени се ту чини да се ради о словенскм роду који је италијанизован преко Венеције и током векова обитавао на релацији Венеција - Далмација. Заправо, када сам питао о мом презимену једног нашег историчара који се бави родословима и пореклом породица, он ми је рекао да Гверићи, Гвери, Гвере имају две линије, једну преко Венеције односно Млетачке републике у дубоки Балкан а другу преко Дубровника, чиме је отприлике потврдио све оно што сам до сада прочитао.
Те Гвериније налазим у Далмацији дакле од тог 16. века све до 18. И све ту негде између Дубровника и Задра. Рецимо 1602. надзорник Омиша је Марин Гверини. Занимљиво да се код Омиша река Цетина улива у Јадран а на извору Цетине је Виналић где су Гверићи. А близу Омиша је и Корчула где су Гверини исто присутни, нпр. кнез Паоло Гверини 1525.

Е сад да ли је предање о Гверинијима само мит или не, не знам, али ако има истине, не видим на које друге би се Гвериније мислило ако не на ове који су буквално насељавали иста подручја пре њих.

У мојим белешкама видим да поп Саво Накићеновић спомиње Гвериније који славе Никољдан и који су се у 16. веку населили из Босне у Книнску Крајину. Спомиње се насеље Жагровић које је крај Книна и такође има православни храм Св. Николе из 1537. Тај храм је старији од оног из Врлике око 100 година, а раздаљина између њих је свега 20-ак км. Не знам имају ли они везе са Иларијем Гверинијем који исто зида цркву Св. Николе 1583. Сувише је све ово замршено да би се истраживало само преко нета.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију