Порекло становништва > БиХ - Република Српска

Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)

(1/9) > >>

Гвер:
Нисам био сигуран где да започнем тему али пошто су моји Гверићи из Шахиновића, општина Челинац код Бања Луке, нека буде овде. Један део је колонизован по Војводини после рата али има још преосталих Гверића у Шахиновићима.
Имамо и родбину Гвере. Њих има понајвише у Мркоњић Граду и Котор вароши, што је непосредна близина. Сви Гверићи које познајем славе Никољдан а исту славу имају и Гвере са којима сам причао.

Интересује ме наше порекло али и порекло презимена јер га налазим и у Далмацији, углавном на територији Српске Крајине што је занимљиво. Па сам тако прочитао да се презимена Гверић и Гверо спомињу у северној Далмацији у 18. веку, у селу Виналић 4км од града Врлике, подно Динаре. Врлика има православни храм Светог Николе из 1618., познат по традицији Чувара Христовог Гроба, старог обичаја који се одржавао сваке године после Ускршње литургије. И данас у Врлици има неколико породица Гверић али су ваљда католици. За те Гвериће стоји да су у Врлику дошли с прелаза 18. у 19. век са дрнишког подручја. Дрниш је свега 20-ак км југозападно од Врлике.

У дрнишком подручју су Гверићи насељавали Бриштане, где је и засеок Гверићи. То је на висоравни Миљевци, неколико км од Дрниша.

Најстарије помињање презимена Гверић до којег сам ја дошао је у попису од 6. јуна 1741. где се помињу два брата Фране и Гашпар, од оца Анђела, из Удина, у јединици далматинске коњице задарског племића Луја Детрика. На другом попису из 1762. начињеном у Задру налазим опет двојицу Гверића, Ивана и Јосипа, од оца Марка из Истре, у јединици Бенедикта Пасквалија. Десет година касније, 1772. налазе се на попису начињеном у Бергаму.

Накићеновић каже да су их (Гвере, Гвериће) довели Млечани из области данашње Италије, од краја 17. до краја 18. века, што ова два пописа из 1741. и 1762. и потврђују. Главно место сви ових представниптава било је у Прчњу, у којој је била и посвећена и црква Св. Николи.

Изнећу касније можда још неке информације, али за сада довољно. Изоставио сам и целу ту причу око породица Гвера и Гверини из Венеције а за коју пише да је заправо далматинског порекла. Гверини су грађани Задра а 1583. Илариј Гверини подиже цркву Светог Николе на Салима, то је одмах јужно од Задра. Не мислим да су Гверићи у икаквој вези са Гверинијима, али је занимљиво пратити развој и промену тог специфичног презимена у Далмацији.

Ако неко има било какве додатне информације нека слободно подели овде. :)

Небојша:
Што се тиче потенцијалног италијанског порекла Гвера, рекло би се да је ту случај исти као и код других личко-далматинских презимена која су пратила сличне приче. Наиме, сви испадоше неке типично "домаће" хаплогрупе (I2a, итд.), па би се рекло да су та предања последица живота под Млечанима, утицај Фрунцуске у тим крајевима и сл.

Велике су шансе да сте исти род са Гверама I2-M423 из Бања Луке, будући да сви славите Никољдан. 

Змијање:
U selu Ljubačevo blizu sela Šahinovići ima takođe Gvera koji slave Nikoljdan, a ima ih i u mome selu Gornji Graci kod Mrkonjić Grada, i slave isto Nikoljdan.

Гвер:

--- Цитат: Небојша  фебруар 04, 2019, 03:20:02 поподне ---Што се тиче потенцијалног италијанског порекла Гвера, рекло би се да је ту случај исти као и код других личко-далматинских презимена која су пратила сличне приче. Наиме, сви испадоше неке типично "домаће" хаплогрупе (I2a, итд.), па би се рекло да су та предања последица живота под Млечанима, утицај Фрунцуске у тим крајевима и сл.

Велике су шансе да сте исти род са Гверама I2-M423 из Бања Луке, будући да сви славите Никољдан. 

--- Крај цитата ---


И не само то, чини ми се онако одокативно да је одређен број италијана са северног подручја типски доста близак нама. Пронашао сам доста Гверина из северне Италије који би физички комотно могли да прођу за неке наше далматинце.


Ево и неких историјских и лингвистичких сазнања о самом имену, можда ће бити занимљиво неком историчару или лингвисти, а можда ме и исправе ако грешим.

Пронашао сам спомињање имена "Gveric" и на територији данашње Немачке. Otto von Guericke (1602 - 1686), немачки физичар и градоначелник Магдебурга. На његовој статуи у том граду име је написано као: Otto v. Gvericke, с тим што сам прочитао да немачка презимена са суфиксом -ке означавају словенско порекло, дакле Gveric-ke. Званично припада старој пруској породици из Магдебурга.

Занимљиво, на северу Немачке, недалеко од Магдебурга, било је племе Варини (Warini, чувари, заштитници) које се на енглеском звало Werns. Сматра се да су оригинално били германи а словенизовани након доласка Ободрита (Бодрића), те су постали словенско племе Warnabi/Wrani/Varni. Можда су били словени од самог почетка, ко зна, а њихово име у англо-саксонском облику Werns ме подсећа на Верни. Верност и вера јесу уско повезани са концептом чувања, брањења. Касније су Франци имали пуно проблема са њима и једва их покорили, а и након тога суочавали су се са доста побуна. Можда је због тога на старофраначком реч за немир, рат, побуну. била реч "werre". Одатле долази модерна реч "war" за рат. Романски језици додају префикс гу- испред сваке речи на "w", па је одатле настало француско "guerre" и италијанско "guerra". И неке енглеске речи попут guardian, guerrilla задржавају почетно гу- и то првобитно значење: гардијан, гвардијан, чувар.
Преко романских језика та се реч потом раширила по Европи. У Енглеској се јавља након доласка Нормана па у британским хроникама налазим презиме Gueric. У Француској се популаризује преко каролиншког витеза Гверина де Монтглавеа.

Преко Италије је то име вероватно и стигло у Далмацију, па тако 1245. у Дубровнику живи Домања де Гвереро (на другом месту стоји Гверерис), судија и саветник. Домања је вероватно био словен јер постоји списак женских чланова породице и имена су: Првослава, Деса, Добра, Драга. Овај род је наводно изумро 1304. а занимљиво да су се све жене из ове породице удале за тадашње најугледније дубровачке породице, нпр. Volcasse (Вукасовић), Зриева, Рањина, Мајнерио и Кросио.
У 16. веку налазим помен задарске породице Гверини, али то сам већ споменуо раније. Иларије Гверини 1583. на Салима зида цркву Светог Николе а бројни Гверини бивају кнежеви, судије, бележници и надзорници у Задру и околини, нпр. на острву Корчула, све до 18. века.

Занимљиво да и сами италијански чланци говоре да су венецијанске породице Гверини и Гвера далматинског порекла.

Ја бих највише волео да пронађем има ли икакве везе између Гверића који су поменути 1741. из Удина и 1762. из Истре са данашњим Гверићима. Нигде на нету нисам успео да ископам о томе.


--- Цитат: markoandric  фебруар 04, 2019, 08:31:09 поподне ---U selu Ljubačevo blizu sela Šahinovići ima takođe Gvera koji slave Nikoljdan, a ima ih i u mome selu Gornji Graci kod Mrkonjić Grada, i slave isto Nikoljdan.

--- Крај цитата ---

Мој деда из Шахиновића је Живко Гверић, прадеда Благоје а чукундеда Петар. Нисам још имао прилике да обиђем те крајеве а волео бих да сазнам од када су Гверићи у Шахиновићима и одакле су евентуално дошли.

Лука:

--- Цитат: Гвер  фебруар 04, 2019, 09:56:54 поподне ---Мој деда из Шахиновића је Живко Гверић, прадеда Благоје а чукундеда Петар. Нисам још имао прилике да обиђем те крајеве а волео бих да сазнам од када су Гверићи у Шахиновићима и одакле су евентуално дошли.

--- Крај цитата ---

Највероватније половином или у другој половини 19. века са крајњег запада Босне (Гламоч, Петровац или Босанско Грахово). У исто време са истог подручја у Котор Варош и Мркоњић Град долазе и Гвере.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију