Аутор Тема: Старе карте наших простора  (Прочитано 40100 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8686
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #60 послато: мај 30, 2019, 03:27:45 поподне »
Нисам успео да нађем која је ово тачно карта, тј. ко јој је аутор и кад је настала, али мислим да је једна од познатијих, и да је и код нас објављена и описана.


Manuscript - Borg.Carte.naut.V

Мислим да је у питању 15-16. век.

Овако на прву, препознају се Ново Брдо, Приштина, Смедерево, Београд... занимљиво је видети означену и реку Мораву.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8686
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #61 послато: јун 23, 2019, 01:12:35 поподне »
Карта Паноније, Мезије, Далмације и Илирика из Историје разних словенских народа (књ. 2) Јована Рајића (1823).


Извор: digital.bms.rs




Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 823
  • I2-PH908>DYS561=15 Род Зорића
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #62 послато: јун 25, 2019, 12:05:47 пре подне »
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 223
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #63 послато: јун 25, 2019, 12:17:03 пре подне »
Занимљиво: од свих европских градова само три су именована на мапи: Париз, Константинопољ и - Београд.  :D

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5495
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #64 послато: јун 25, 2019, 12:24:48 пре подне »
Занимљиво: од свих европских градова само три су именована на мапи: Париз, Константинопољ и - Београд.  :D
И Бохемија као "срце Европе" (та одредница код  њих важи и дан данас)
Česká republika - srdce Evropy
http://revue.theofil.cz/revue-clanek.php?clanek=754

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 823
  • I2-PH908>DYS561=15 Род Зорића
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #65 послато: јун 25, 2019, 12:26:30 пре подне »
И наше територије се зову Sclavonia, занимљиво.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8686
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #66 послато: фебруар 22, 2020, 02:18:47 поподне »
Занимљива карта препуна топонима. :)

Мени је за око запао топоним S. Saba/Saba на подручју североисточне Босне.


Abbildung des Königreich Ungarn durch Türkey bis nach Constantinopel (1665)


Nova et accurata tabula regnorum et provinciarum Dalmatiae, Croatiae, Sclavoniae... (1740)

Да ли је у питању грешка и пренос топонима S. Saba с простора Херцеговине на север или је на овом простору постојало неко насеље таквог назива?

Треба имати на уму и Тузлу, односно област Соли, која се у изворима помиње и као Salæa/Salæa Sup.

Ево још пар таквих примера:

1. Regnum Hungariae cum Partim subiectis... (1686)
2. Nova et accurata Tabula sedis belli in Regno Hungariae (1717)
3. Theatrum belli inter imperat. Carol VI. et sult. Achmet IV. in partibus regnorum Serviae et Bosniae ... (1738)



Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 915
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #67 послато: фебруар 22, 2020, 03:01:58 поподне »
Мени територија Далмације, гдје сјеверније пише Херцеговина, а јужније Војводство Св, називи одвојени једни од других, као да се ради о двије регије. Саве. Не знам зашто су оба назива још тада активна?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8686
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #68 послато: фебруар 22, 2020, 03:18:31 поподне »
Мени територија Далмације, гдје сјеверније пише Херцеговина, а јужније Војводство Св, називи одвојени једни од других, као да се ради о двије регије. Саве. Не знам зашто су оба назива још тада активна?

Картограф је из ставио две верзије назива за исту област. Често се то дешавало несвесно, јер аутор карте није био ближе упознат с историјом топографије неког подручја, а користи више извора при изради карте.



Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • Васојевић
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #69 послато: април 24, 2020, 01:42:34 пре подне »
Бока Которска 1701. године:
https://www.loc.gov/resource/g6857k.ct002180/

За Љешевиће је познато да су некада припадали Кртолима, а на овој карти су приказани као засебна општина.

Све општине у којима су католици били већина су приказане црвеном бојом. Кртоли су изгледа припадали Котору, док за Луштицу није јасно због чега је приказана истом бојом када су у њој и у то време православци били већина. Занимљиво је да се верски састав становништва у околини Рисна и Пераста готово уопште није променио наредних 250 година. Католичке енклаве у том делу залива су Дражин Врт, Пераст, Стрп, Липци, Костањица и Ђурићи. У већини ових насеља су католици били већина до 60-их година 20. века.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3634
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #70 послато: април 24, 2020, 01:52:45 пре подне »
Бока Которска 1701. године:
https://www.loc.gov/resource/g6857k.ct002180/

За Љешевиће је познато да су некада припадали Кртолима, а на овој карти су приказани као засебна општина.

Све општине у којима су католици били већина су приказане црвеном бојом. Кртоли су изгледа припадали Котору, док за Луштицу није јасно због чега је приказана истом бојом када су у њој и у то време православци били већина. Занимљиво је да се верски састав становништва у околини Рисна и Пераста готово уопште није променио наредних 250 година. Католичке енклаве у том делу залива су Дражин Врт, Пераст, Стрп, Липци, Костањица и Ђурићи. У већини ових насеља су католици били већина до 60-их година 20. века.

На мапи се види уцртана рисанска Габела, коју смо помињали једном другом приликом  ;)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 309
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #71 послато: април 24, 2020, 10:02:14 пре подне »
Бока Которска 1701. године:
https://www.loc.gov/resource/g6857k.ct002180/

За Љешевиће је познато да су некада припадали Кртолима, а на овој карти су приказани као засебна општина.

Све општине у којима су католици били већина су приказане црвеном бојом. Кртоли су изгледа припадали Котору, док за Луштицу није јасно због чега је приказана истом бојом када су у њој и у то време православци били већина. Занимљиво је да се верски састав становништва у околини Рисна и Пераста готово уопште није променио наредних 250 година. Католичке енклаве у том делу залива су Дражин Врт, Пераст, Стрп, Липци, Костањица и Ђурићи. У већини ових насеља су католици били већина до 60-их година 20. века.

Карта је урађена послије Морејксог рата (1684-1689)
Црвеном бојом су  приказане терироије Млетачке републике прије Морејског рата. Оне су углавном покалапају са католичким већинским становништвом сем у случају Луштице и Кртола.
Сивом бојом су приказане територије освојене од Османског царства у Морјексом рату.
Жутом бојом су приказане остале територије као нпр Горње Кривошије и Грбаљ који су ушли у Млетачку републику послије следећег рата (1714-1718) тако да је тек 1718 Бока Которска потпуно заокружена у оквиру Млетачке републике.
Можда је  некоме чудно да је усред залива било исјепкане територије између Османског царсртва и Млетачке републике али стварно је било тако





Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • Васојевић
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #72 послато: април 24, 2020, 07:07:29 поподне »
На мапи се види уцртана рисанска Габела, коју смо помињали једном другом приликом  ;)

Баш сам чекао да видим да ли ће неко од вас двојице приметити  :)

Карта је урађена послије Морејксог рата (1684-1689)
Црвеном бојом су  приказане терироије Млетачке републике прије Морејског рата. Оне су углавном покалапају са католичким већинским становништвом сем у случају Луштице и Кртола.
Сивом бојом су приказане територије освојене од Османског царства у Морјексом рату.
Жутом бојом су приказане остале територије као нпр Горње Кривошије и Грбаљ који су ушли у Млетачку републику послије следећег рата (1714-1718) тако да је тек 1718 Бока Которска потпуно заокружена у оквиру Млетачке републике.
Можда је  некоме чудно да је усред залива било исјепкане територије између Османског царсртва и Млетачке републике али стварно је било тако

Хвала на појашњењу. У легенди се говори о територијама три државе (Венеције, Турске и Дубровника), али на карти постоје четири боје (две нијансе жуте, розе и сива), па ми није било најјасније шта тачно представља розе боја, а шта сива. Постојање ових енклава је заиста занимљиво, посебно то што је Турској припадао ненасељени појас ни по чему битног земљишта између Пераста и Дражиног Врта.

Ван мреже Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 309
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #73 послато: април 24, 2020, 07:35:48 поподне »
Баш сам чекао да видим да ли ће неко од вас двојице приметити  :)

Хвала на појашњењу. У легенди се говори о територијама три државе (Венеције, Турске и Дубровника), али на карти постоје четири боје (две нијансе жуте, розе и сива), па ми није било најјасније шта тачно представља розе боја, а шта сива. Постојање ових енклава је заиста занимљиво, посебно то што је Турској припадао ненасељени појас ни по чему битног земљишта између Пераста и Дражиног Врта.

Двије нијансе жуте се најбоље види разлика код Превлаке 1.Витаљина која је под Дубровником, 2. Нијанса жуте ( у легедни је зову зеленом :) ) Суторина (под Османским царством)

Оно што се не види на карти да у тјеснацу Вериге једну контролну страну је држала Турска . У питању је рт између Костањице и Ђурића. Због тога се дан данас тај рт зове Турски рт.
« Последња измена: април 24, 2020, 07:38:05 поподне Bokez »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • Васојевић
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #74 послато: април 24, 2020, 07:44:24 поподне »
Двије нијансе жуте се најбоље види разлика код Превлаке 1.Витаљина која је под Дубровником, 2. Нијанса жуте ( у легедни је зову зеленом :) ) Суторина (под Османским царством)

Оно што се не види на карти да у тјеснацу Вериге једну контролну страну је држала Турска . У питању је рт између Костањице и Ђурића. Због тога се дан данас тај рт зове Турски рт.

Да ли можда знаш од које тачно године енклаве Костањица-Ђурићи и Стрп-Липци припадају Млетачкој Републици?

Ван мреже Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 309
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #75 послато: април 24, 2020, 08:13:23 поподне »
Да ли можда знаш од које тачно године енклаве Костањица-Ђурићи и Стрп-Липци припадају Млетачкој Републици?

1503. године Послије млетачко-турског рата (1499-1502). Договор Херцеговачког санџакбега Мехмеда и Которског провидура као доказ да желе да живе у "добром пријатељству". Те територије су припале Општини Пераст и то су били посједи Перашких племића. Дискутабилно је да ли је у тренутку примопредаје било људи који су живјели на том простору (конкретним енклавама), већа је вјероватноћа да је насељавање кренуло након тога ради обрађивања посједа перашких племића и контроле границе.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • Васојевић
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #76 послато: април 24, 2020, 08:46:47 поподне »
1503. године Послије млетачко-турског рата (1499-1502). Договор Херцеговачког санџакбега Мехмеда и Которског провидура као доказ да желе да живе у "добром пријатељству". Те територије су припале Општини Пераст и то су били посједи Перашких племића. Дискутабилно је да ли је у тренутку примопредаје било људи који су живјели на том простору (конкретним енклавама), већа је вјероватноћа да је насељавање кренуло након тога ради обрађивања посједа перашких племића и контроле границе.

Хвала ти, ово је врло користан податак. У прилог овоме што си написао иде Накићеновићево истраживање порекла становништва Боке у коме наводи да су садашња брастсва Костањице и Ђурића почела да се насељавају у 17. веку.

Ван мреже Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 309
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #77 послато: април 24, 2020, 11:51:41 поподне »
Хвала ти, ово је врло користан податак. У прилог овоме што си написао иде Накићеновићево истраживање порекла становништва Боке у коме наводи да су садашња брастсва Костањице и Ђурића почела да се насељавају у 17. веку.

Ништа. Зато смо ту на форуму :)...Могуће да је у питању вијек раније јер колико ми је познато постоје некакви угрубо пописи становништва Млетачког дијела Боке  гдје током 16. вијека већ биљеже насељеност. А и логика намеће да кад су добили те посједе 1503. да су га хтјели што прије населити :)

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3634
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #78 послато: април 25, 2020, 02:05:25 пре подне »
Да ли је неком можда познато постоји ли нека мапа регије са уцртаним средњовековним трговачким путевима које су користили каравани?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8686
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Старе карте наших простора
« Одговор #79 послато: април 25, 2020, 09:52:24 пре подне »
Да ли је неком можда познато постоји ли нека мапа регије са уцртаним средњовековним трговачким путевима које су користили каравани?

Требало би да се такве карте могу наћи у Историјским атласима Југославије, као и у неким боље илустрованим историјама средњег века.

Мислим да сам недавно видео баш карту средњовековних путева за простор Југославије.