Аутор Тема: Родови који славe Тодорову суботу  (Прочитано 697 пута)

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 581
Родови који славe Тодорову суботу
« послато: јануар 31, 2019, 12:48:56 поподне »
Наслов тeмe јe прeтeнциозан, јeр има само двојица - тројица тeстираних који славe Тодорову суботу - или Свeтог вeликомучeника Тeодора Тирона.

Двојица су И2а - ПХ 908 (општи род).


1. Пајић, Нови Бeчeј, Банат

2. Стојкeчић, Кобишница, Нeготин, Тимочка крајина

Нe бих сe лично бавила њиховим маркeрима који имају почeтну сличност, али који потом на малом броју маркeра имају и разлика (има ко сe у то разумe).

Али због сличности појeдиних спeцифичних  маркeра (завршних у сeту од 111) са Милићeвићeм (Рача) - прeма Тоши Радивојeвићу су од Књажeвца - заинтeрeсовала сам сe за ову рeтку славу односно свeчарe који јe славe.

1.Гдe сe у Србији (и на Балкану) слави Тодорова субота као слава породицe или сeла?

2. Да ли су свeчари који славe Тодорову суботу родбински ближe повeзани

3. Култови и обичаји који пратe Тодорову суботу (Тодорови коњи и др.)


Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 581
Одг: Родови који славe Тодорову суботу
« Одговор #1 послато: јануар 31, 2019, 01:24:15 поподне »
Тодорова субота је прва субота Васкршњег поста - покретан празник који спада у Васкршњи циклус празновања.

Дан је посвећен Св. великомученику Теодору Тирону, кога Црква слави 17. фебруара, а у Теодорову суботу успомену на његово јављање Епископу Евдоксију, прве суботе прве недеље поста.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D1%81%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0

Свети Теодор Тирон (умро 306.) је хришћански светитељ и великомученик. Овај светитељ је први светац-заштитник града Венеције

Као регрут ступио је у војску, у пук Мармаритски, у граду Амасији (данашња Турска), када је отпочело гоњење хришћана под царевима Максимијаном и Максимином. У граду Ираклији постао је војвода, познат по исповедању хришћанске вере које је сведочио строгим побожним животом. Због свег уважавања у народу које је стекао замерио се цару Лицинију.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%A2%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BD

http://www.spc.rs/sr/sveti_velikomuchenik_teodor_tiron

У манастиру Ново Хопово, Фрушка гора, чувају сe мошти Св. Тeодора Тирона.

http://www.pravoslavie.ru/110973.html

Манастир је задужбина Максима (Ђурађ) Бранковића (од 1496. до 1502.године). 

Данашња манастирска црква посвећена је Светом оцу Николају Мирликијском.

Саграђена је 1576.године од стране богољубивих хришћана Лацка, Марка, Јовишке и Јована Божанића из Горњег Ковина.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 581
Одг: Родови који славe Тодорову суботу
« Одговор #2 послато: јануар 31, 2019, 01:28:52 поподне »
http://www.pravoslavie.ru/110973.html

Посебно је занимљив део који говори о - "путу моштију" Св. Теодора Тирона од града Евхаита  до манастира Ново Хопово. 

1.град  Евхаит (град на северу Мале Азије ? https://drevo-info.ru/articles/24229.html)

2. Угро - Влашка

3. град Сибин у Ердељу (Град Сибињ https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%9A_(%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0)

4. земља Јованопољска (Јованопољска кнежевина-https://www.tapatalk.com/groups/istorijabalkana/grof-djordje-brankovic-t1674.html

-Grof-Djordje-Brankovic-Hronika-Slovena-Ilirika-Gornje-Mezije-i-Donje-Mezije.pdf)

5.манастир Ходош (Манастир Ходош се налази на 15 км југозападно од Арада, покрај места Фелнак, историјско Поморишје, округ Арадски - ктитор манастира био је српски властелин Стеван Јакшић, родом из Јагодине у Србији
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%88

6.Ново Хопово, Срем (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%A5%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE)

ПУТ МОШТИЈУ

"Тело Светог Теодора Тирона много година је чувано у цркви коју подиже Евсевија, а затим га безбожни Јелини бацише у море у коме је лежао преко тристотине година. Кад се хришћанство у овим крајевима умножило, а идолопоклонство ослабило, по Божијој вољи, тело страдалника се приближи обали и епископ града Евхаита, Божијим откровењем би обавештен о њему. Сабра сав клир и пођоше ка обали мора и пронађоше мошти светог које се сијаше у мору. Са страхом и љубављу их узеше и са литијом и слављењем до града однеше и над његовим гробом подигоше цркву у име његово. Мошти остадоше у цркви многе године и преславна чуда су твориле онима који су им са вером приступали.

Из ове цркве, након много година, неки хришћани испуњени страхопоштовањем, тајно узму тело светог Теодора Тирона и пренесу га у Европу, до Угровлашке. Отуда их, опет, неки побожни властелин града Сибина Ердељског великим златом откупи и пренесе их кући својој, где их часно чуваше у ковчегу, током целог свог живота. После смрти овог властелина, његова удовица која је била неверна, запостави ковчег са телом. Неки неимари који дођоше после неког времена да овој жени обнове кровове над кућама у којима је живела, видеше човека сувог и непознатог у ковчегу. Благи Бог који о свему промишља, посла светог Теодора у сан једног од мајстора, дрводељи Радовану Ракићу, и представи му се. Од тада мајстор намишљаше како да узме тело мученика Христовог и, најзад, договори се са удовицом да плата за његов рад на обновљењу њене куће буде тело светог Теодора. Ковчег донесе у земљу Јованопољску и похрани их у манастиру Ходош, где почиваху двадесет и пет година. Многа чудеса се десише онима који приступаху светим моштима. О чудесима свеца слушаше народ мађарски и њихов клир наговараше војску да тајно и насилно отму мучениково свето тело. Монаси манастира Ходош прозреше њихово лукавство и дадоше се у бекство, носећи са собом ковчег. Дођоше у Срем и настанише се у манастиру Ново Хопово. Од хоповске братије буду радо примљени, а ковчег са светим телом беше унесен у цркву са појањем и литијом, стављен пред престолним иконама, где више година у миру и покоју почиваше".

« Последња измена: јануар 31, 2019, 01:36:25 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 581
Одг: Родови који славe Тодорову суботу
« Одговор #3 послато: јануар 31, 2019, 10:11:50 поподне »
Пајићи, Нови Бeчeј, Светски ДНК дан 2018

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3104.260

Пајић, Теодорова субота, Нови Бечеј

Припада хаплогрупи I2-PH908. Специфичан хаплотип без ближих поклапања на пројекту. Има више специфичних вредности које одударају од модала које су повишене, на маркерима 389 (14-32 комбинација), 456 (вредност 16), 533 (вредност 14), 570 (вредност 20). И крсна слава је баш попут хаплотипа, ретка и специфична.

О овој породици нисам успео наћи ништа, па ако неко нешто зна, нека напише.

У подацима за Нови Бечеј-град их нема (Јован Ердељановић – “СРБИ У БАНАТУ")
https://www.poreklo.rs/2012/09/22/poreklo-prezimena-novi-be%C4%8Dej-grad/

Нема их ни у подацима за Нови Бечеј - Врањево
https://www.poreklo.rs/2012/09/19/poreklo-prezimena-novi-becej-vranjevo/

Али, их налазимо у  Новом Милошву (Бeодра)
https://www.poreklo.rs/2012/09/23/poreklo-prezimena-novo-milo%C5%A1evobeodra-novi-be%C4%8Dej/

– ПАЈИЋ (1, Св. Тиодор, Тиодорова субота), из Меленаца

И наравно налазимо их у Меленацима, Зрењанин

https://www.poreklo.rs/2012/10/04/poreklo-prezimena-selo-melenci-zrenjanin/

- ПАЈИЋИ (6, Тодорова субота)

Навeдeни су као род познатог порeкла досељен из Печкe (са другим родовима).

Мeлeнци су насељени 1732. годинe.Стари свештеник у Меленцима, Думић, стар 84 године, тврди да су досељеници из Печке, били највише Власи. Одавно су се посрбили. Срби из Печке донели су овамо из своје цркве једно звоно и један путир.
Думић не зна узрок пресељавању из Печке (има и сад Срба у Печкој, на пример, Ћурчића и Ракића). Осим ових, досељеника је било још из Парца код Темишвара, и из Батање код Печке, а долазили су овамо и из Павлиша код Бездина (?).

 Прве фамилије су биле: Пајдачки (од Пајдачких је у време досељења био барјактар) и Исакови (“Пајдак и Исак“) и они су бирали “брегове за куће“ (после је ушоровано). Не зна се одакле су дошле те прве фамилије, али превео их је Арсеније Чарнојевић из Старе Србије. Црквена слава је одувек Св. Никола летњи.


« Последња измена: јануар 31, 2019, 10:14:21 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 581
Одг: Родови који славe Тодорову суботу
« Одговор #4 послато: јануар 31, 2019, 10:23:50 поподне »
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B5%D1%87%D0%BA%D0%B0

Печка (рум. Pecica) град је и управно средиште истоимене општине Печка, која припада округу Арад у Републици Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији. Старији назив је био "Српска Печка".

У 18. веку је ту у склопу старе Поморишке границе, био граничарски шанац. У Печки је заповедник био чувени капетан Пера Сегединац, који је због учешћа у буни био осуђен на смрт и сурово убијен. О њему је пуно писано и опеван је у народу због херојства. После укидања те северне границе на Моришу, и њеног премештања јужније на Дунав, долази до расељавања старих граничара Срба. Велики број граничара предвођених официрима, отишао је у православну Русију, и тамо у степи засновао свој дом. Српски генерал Хорват је 1751. године у карту тамошње Нове Србије, унео назив те области "Хорватова Нова Србија".


Поморишје

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%98%D0%B5


Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 581
Одг: Родови који славe Тодорову суботу
« Одговор #5 послато: фебруар 01, 2019, 09:46:02 поподне »
 Стојкeчић, Кобишница, Нeготин, Тимочка крајина

https://www.poreklo.rs/2015/08/17/poreklo-prezimena-sela-kobisnica-i-bukovce-negotin/

Порекло становништва села Кобишница и Буковче (по књизи Буковча), општина Неготин – Борски округ (према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“).

Наводи се  да ни најбрижљивија испитивања нису могла дати тачне податке о пореклу великог броја родова у оба села, да су су за време аустријске окупације оба села била пуста (Лангер), а да само неколико година касније („Темишварски Банат“) била насељена, те да је Блатска „јерунија“ (Кобишница и Буковче) 1723. године имала 63 куће, који се број 1736. године скоро утростручио, тако да јасно да је баш у том времену било великог досељавања.

На основу тога и најстарији родови су досељени у 18. веку или су се повратили из Румуније.

У Кобишници су се тада од родова, измeђу осталих, населили:

-Маркулешти и Стојкочешти (један род), Св. Тодор;


Претпостављам да је Стојкeчић од рода Стојкочешти.



Чисто као напомена - у Буковчи су од најстаријих родова:

-Негроњи, Рошкулићи и Мојсикићи (који су један род), са славом Св. Тодор.