Ја сам један од потомака породице Румл у Србији. Ево породичне приче коју је записао мој отац Миодраг Румл уз помоћ његове сестре од стрица Милене Јосифовић.
Фамилија Румл од давнина је живела у Чеслави, близу Прага. Касније се један део породице настанио у Прагу, а други у Нинбургу, среском месту удаљеном 30 км од Прага. По традицији код Чеха, прворођени син добијаo je име по деди, односно оцу, а код Румлових је то и ме било Јосиф. Да би се разликовало о ком се Јосифу ради, првог који је дошао у Србију зваћемо Јосиф I.
Јосиф I (1820–1889) рођен је у Чеслави. По занимању је био ткач, али није волео свој посао, па га је демонстративно напустио, спаливши свој разбој у центру Чеславе и искористио могућност да оде да ради у Србују у којој је већ било доста породица из Чешке. У то време Србијом је владао кнез Михаило Обреновић, који је желео да Србија пређе са турског начина живота и рада на европски, па је позивао лекаре, музичаре, занатлије из других земаља да дођу и раде у Србији. Највише је било дошло Чеха, Мађара и Немаца. Јосиф I је у Београд стигао 1864. године и запослио се као вртлар на двору кнеза Миахаила Обреновића. Својој деци је причао да је убрао ружу кнезу Михаилу када је кретао у Кошутњак, где је убијен 29. маја 1968. године.
Јосиф I се женио два пута и имао је четворо деце. Из првог брака имао је два сина, Јосифа II и Антона, а из другог две ћерке Ану и Лујзу. Антон се као младић удавио у Русији, а са Јосифом I у Србију су дошли Јосиф II и ћерке. Ана се касније у Србији удала за Богољуба Росулека, месара и кобасичара, а Лујза за Алојза Холачека, женског модног кројача.
Јосиф I имао је сестру Марију, удату Новотни и брата Антона. Марија је са мужем Алојзом изродила 12 деце, 6 синова и 6 кћерки, од којих је четворо дошло у Србију. Ћерка Ана се удала за војног капелника Рожђаловског. Живели су у Пожаревцу и имали су сина Властимира, који је био официр у Југословенској војсци. Као мајор, учествовао је у у пучу 27. марта 1941. године, а потом са краљем Петром I отишао у Лондон и био му ађутант. Ћерка Ружа удала се у породицу Обрадовић. Синови Алојз и Зденко дошли су у Србију 1890. године и радили код Богољуба Росулека, који је имао радњу на Теразијама, на месту некадашње Робне куће Београд. Зденко Новотни је касније отишао у Америку, а Алојз Новотни је отворио радњу у Сарајевској улици. Антон, брат Јосифа I, имао је 3 сина и 6 кћерки, од који су две дошле у Србију. Слава се у Београду удала за Фриду Томашек, а Анда се у Чешкој удала за Алојза Новотног, сина њене тетке Марије, па су заједно дошли у Београд.
Пошто су услови за живот у Србији било врло добри, већ насељени Чеси су позивали рођаке и пријатеље да дођу и помагали им око првог запослења и осамостаљивања. У почетку су се углавном женили и удавали међусобно и на тај начин увећвали иметак. Интересантно је да је Богољуб Росулек био лиферант за двор Обреновића, а Алојз Новотни за двор Карађорђевића. Многи досељеници, али и Срби, завршили су занат код њих. О виршлама и ситници код Росулека, писао је и Момо Капор. Ситница се продавала касније и у Шапцу код Румлових. Ситницу су чинили остаци сухомеснатих производа, одличног квалитета а повољне цене, тако да су је могли приуштити и купци са плићим џепом.
Јосиф II (1852–1910) је рођен у Чеслави. Имао је 12 година када је дошао у Београд. Месарско-коабасичарски занат је изучио код Богољуба Росулека за кога је била удата његова покусестра Ана. Зет Росулек помогао му је да отвори радњу на Славији, која је у то време била београдска периферија. Због боље пословне перспективе, 1893. године сели се са породицом у Шабац, где отвара прву месарско-кобасичарску радњу у центру Шапца, а након три године још једну. Након смрти Јосифа II 1910. године, радње и посао преузима његова жена Ана.
Ана Нојман (1864–1943), удато Румл, рођена је у Грошеану, у Немачкој, од оца Готлиба и мајке Јохане, рођене Рихтер. Родитељи су радили у једној од многобројних ткачница тог времена. Имали су петоро деце, четири кћерке и једног сина. Рано су умрли, прво мајка, а затим и отац. Деца су остала да живе са маћехом, а ујак им је био старатељ. Ана је 1893. године дошла у Србију као дружбеница жене младог инжжењера који је радио на изградњи првог моста у Београду. Године 1884. удаје се за Јосифа II. Имали су осморо деце: Јосифа–Пепику (1885–1961), Фрању (1887–1941), Јохану–Јованку (1889–1894), Антона–Тонду (1892–1936), касније на венчању покрштеног у Александра, Милеву–Мицу (1894–1984), Богољуба–Пубику (1897–1960), Алберта (1901–1962), касније на венчању покрштеног у Војислава, и Берту (1904–1911).
Сви из треће генерације породице Румл су рођени у Србији, прво четворо деце у Београду, а остали у Шапцу. Васпитавани су да гаје патриотска и рођачка осећања према фамилији у Чешкој и Немачкој, али и да воле и поштују земљу у којој живе. Редовно су се посећивали са рођацима, помагали једни другима, а стуб породице чинила је мајка, а касније омиљена бака Ана. Како су припадници те генерације расли са Србима и ишли у њихове школе, растао је и осећај припадности Србији и Србима, који је потврђен када је дошло време за служење војног рока и оснивање породица. Рођени пре I светског рата, делили су све патње и страдања српског народа током I и II светског рата. Велика светска криза 1929. године није мимоишла ни породицу Румл, неке чланове је и озбиљно погодила, али су се сви уз међусобну помоћ опоравили. У Шапцу су важили за угледну и добростојећу породицу.
