Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 4586976 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5688
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5780 послато: Јун 21, 2018, 07:46:30 поподне »
Једини има и нешто вишу GATAH4=11, но то не мења његову припадност роду Тарских Никшића.

Да, превидео сам GATAH4. У сваком случају две разлике са поменутима горе. Остали битни маркери за Тарске Никшиће су на месту. :)

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 421
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5781 послато: Јун 21, 2018, 09:24:49 поподне »
Карличић, Лучиндан, Штаваљ, Сјеница

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, роду Тарских Никшића. Има типичан хаплотип за Тарске Никшиће, једино се одваја DYS437=14, па нема потпуна поклапања на пројекту. Са Милетићем из Грабовца, Глишовићем из Мајдана, Крвавцем из Трновица, има једну разлику на упоредивих 23 маркера. О Карличићима сам на једној другој теми недавно писао:

Обод је данас засеок села Потрк код Мојковца.

Овим резултатом је стављена тачка на "и" што се тиче Тарских Никшића и њихове хаплогрупе, као и неспорне везе са херцеговачким родовима који припадају Y56203.

Честитам на још једној принови!! :))

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2028
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5782 послато: Јун 21, 2018, 11:00:48 поподне »
Туцаков, Никољдан, Госпођинци, Жабаљ

Припада хаплогрупи N2-P189.2>FGC28435. Вредности Туцакова које одударају од модалног хаплотипа припаднике ове гране су 389II=30, 458=17 и 570=19. Oво је трећи припадник ове хаплогрупе на простору Бачке.

Тестирани је у пријави тестирање навео следеће:

Четири брата су се са овцама и коњима доселила из села Вишњице (Херцеговина) у време цара Сулимана (Сулејмана). Довео их је Дервиш – бег. Населили су се у Госпођинце, на место данашњег потеза Селиште и Црквине, између Јегричке и Мале баре, источно од Римцког шанца. Два брата су напустила Госпођинце и отишли ; један ка Сомбору, други у Банат. За време Турака породица је са осталима побегла од куге из села да би се после епидемије вратила назад. Учествовали су у бици код Сенте. За време Ракоцијевог устанка у општој бежанији 7 година смо провели у турском Бечеју (Новом Бечеју), а затим се поново вратили у Госпођинце. По повратку уследила је нова епидемија куге, па је породица опет бежала и враћала се у село. После тога, Госпођинци су укључени у Шајкашки батаљон. Године 1849. у априлу избегли смо од Мађара на Мошорински брег, а Госпођинци су били спаљени. Вратили смо се после 6 месеци и остали до данас.

Додао бих да се по књизи Речник презимена Шајкашке (Љиљана Недељков и Гордана Вуковић, Нови Сад 1983) Туцакови на подручју Госпођинаца у периоду 1792-1899 у пописним књигама помињу 155 пута.
« Последња измена: Јун 21, 2018, 11:11:28 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5783 послато: Јун 23, 2018, 10:39:32 пре подне »
На FTDNA се појавио нови J2b-M205

Мићевић,

12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28

На 12 маркера модални, а на 37 најближа поклапања са Усорцима и генерално групом Y22063+ (до 3, 4 резлике)

Колико ми је познатно, Мићевићи су углавном Херцеговци. Милићевић помиње оне из Мостара и Билеће, старином од Ковачевића из Грахова, слава Аранђеловдан. Као и једне из Попова Поља, старином из Стоца, слава Јовањдан.


Информација са Yfull-а

Убачен СНП Y22063 (TMRCA 800 год,)
https://www.yfull.com/tree/J-M205/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5784 послато: Јун 23, 2018, 11:20:01 пре подне »
Још један нови тестирани са ФТДНА,

на 25 маркера, најближи су му Крајишници I1-P109 (Кртинић, Лика)


Шеат, Никољдан, Врбник, Книн, I1-M253

О Шеатима више информација на следећој страници:
https://www.poreklo.rs/2013/06/05/poreklo-prezimena-%C5%A1eat-%C5%A1ejat-%C5%A1eatovi%C4%87-%C5%A1ejatovi%C4%87/

Аутори верују да су Шејатовићи из Жумберека пореклом од ових далматинских (сеоба у 16. веку). Није искључено, мада на 23andme постоји и презиме Шајатовић (ХР), R1a-M417.

Веома висок проценат I1 на простору Северне Далмације. Поред ове српске области, највиши проценти I1 су у Старом Влаху и на Романији (+15%).




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5785 послато: Јун 23, 2018, 11:36:11 пре подне »
На FTDNA се појавио нови J2b-M205

Мићевић,

12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28

На 12 маркера модални, а на 37 најближа поклапања са Усорцима и генерално групом Y22063+ (до 3, 4 резлике)

Колико ми је познатно, Мићевићи су углавном Херцеговци. Милићевић помиње оне из Мостара и Билеће, старином од Ковачевића из Грахова, слава Аранђеловдан. Као и једне из Попова Поља, старином из Стоца, слава Јовањдан.

Информација из прве руке, Мићевић је из Житомислића.

Дакле подаци били били:


Мићевић, Аранђеловдан, Житомислићи, Мостар, J2b1-M205

Ово је сада већ сигурна веза Усорци - Херцеговина, с обзиром да је Мићевић њима најближи, као и раније тестирани Хербез из Берковића.

На напоменен да у односу на тестиране M205 из Кричка тј Полимља постоји одређена разлика у маркерима, а вероватно и солидна временска дистанца. Углавном се сада лепо кристалишу ствари у оквиру J-M205.

За ове Мићевиће из Житомислића, Милићевић каже да су досељени давно с Удрежња (Невесиње).
« Последња измена: Јун 23, 2018, 11:56:01 пре подне Небојша »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5786 послато: Јун 23, 2018, 02:58:03 поподне »
Још један нови тестирани са ФТДНА,

на 25 маркера, најближи су му Крајишници I1-P109 (Кртинић, Лика)


Шеат, Никољдан, Врбник, Книн, I1-M253

О Шеатима више информација на следећој страници:
https://www.poreklo.rs/2013/06/05/poreklo-prezimena-%C5%A1eat-%C5%A1ejat-%C5%A1eatovi%C4%87-%C5%A1ejatovi%C4%87/

Аутори верују да су Шејатовићи из Жумберека пореклом од ових далматинских (сеоба у 16. веку). Није искључено, мада на 23andme постоји и презиме Шајатовић (ХР), R1a-M417.

Веома висок проценат I1 на простору Северне Далмације. Поред ове српске области, највиши проценти I1 су у Старом Влаху и на Романији (+15%).

Мацуре и Дробњаци издоминирали.  :)

Ван мреже ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 35
  • I2-PH908 PH3310+ mtDNA V
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5787 послато: Јун 23, 2018, 07:13:30 поподне »
Ова тројица тестираних поседују готово идентичан хаплотип па их објављујем заједно:

Илић, Св. Врачи, Доња Драгуша, Блаце; раније Улије, Лепосавић

Кузмановић, Св. Врачи, Горња Драгуша, Блаце; раније Улије, Лепосавић

Обрадовић, Св. Врачи, Мађере, Прокупље; раније Тврђан, Лепосавић

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617. Имају потпуна или врло блиска поклапања са свим осталим припадницима овог рода, са изузетком Бањца и Ердоглије који поседују неколико специфичних заједничких вредности. Нешто нижу вредност DYS570=17 деле Илић и Кузмановић, и она их чини међусобно ближима у односу на друге припаднике рода који имају модалну вредност 18. Захваљујем се Equinoxu на детаљнијим подацима:

"Још три устаничке фамилије које су колонизоване у Топлици после 1879. године и које без сумње припадају „Бановићком подкластеру“ Ковачана R1а. Овим резултатима се Ковачани R1а приближавају Динарику што се тиче проценталног учешћа у групи Ковачана.

Док Илићи и Кузмановићи деле узајамно предање о породичној вези са Обрадовићима из Мађера, Обрадовићи баштине предање о вези Обрадовића са Јаковљевићима и Радивојевићима, такође из Мађера, који исто славе Св. Враче.

Разлике у хаплотипима Кузмановића/Илића и Обрадовића недвосмислено говоре о међусобној деоби која се догодила још у периоду пре пресељења у Топлицу, чему иде у прилог подвојеност домаћинстава и њихова локализација у два, суседна села у непосредној околини Лепосавића.

Потпуно поклапање Обрадовића са Бановићима из Џепа (Гувништа) и Јариња, Ораовчићима из Џепа (Гувништа), Анисијевићима из Врачева, Ђорђевића из Влајковаца и Кастрата говори у прилог томе да су ове данашње фамилије имале скоријег заједничког претка, него што га имају са осталим подкластерима Ковачана R1а (Проловићима, Милентијевићима, Ердоглијама, Бањцима), иако је више него очигледно и по заједничкој крсној слави и по заједничким стаништима, да су наставили заједнички живот чак и неколико векова након даље генетске и породичне деобе.

За Бановићки подкластер је евидентан правац миграције: Ковачица (око 1700) – Влахиња и Ораово/Грабовац/Тврђан/Улије – Остраће – Џепе/Влајковци/Рудница/Топлица (1833/1833/1863/1879).

Овај кластер Ковачана је сада појединачно најбројнији, и по географској дистрибуцији и величини би се могло претпоставити да су род који је присутан у средњем Ибру још од позног средњег века што га чини истински стариначким у рашкој области."

Помаже Бог,

Обрадовића има и код нас у Кијевчићу, за Обрадовиће у Кијевчићу се каже да су доселили однекуд из Колашина...

"Кијевчиће је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Кијевчиће где је атар насеља износи 438 ха. Припада месној заједници Лепосавић. Ово село је удаљено 7 км источно од Лепосавића. Домаћинства су лоцирана са обе стране пута Лепосавић — Жута Прлина и средњег тока Лепосавске реке, десне притоке Ибра. Средња надморска висина села је 640 метара. Кијевчиће је добило назив по властелину Кијевцу који некада живео на том простору.
Назив села је нађен записан у Повељи краља Милутина још 1315. године. У селу постоји црква Светог Илије коју су 1876. године Арбанаси спалили и порушили. Црква је пре неку годину обновљена, слава Богу!
U naselju 2004. godine živi 236 stanovnika u 50 domaćinstva. Današnji rodovi su: Savići, Vukadinovići, Obradovići, Todorovići, Milivojevići, Vulićevići, Martinovići, Stanojevići, Radosavljevići, Jovanovići."
" Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! "

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5688
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5788 послато: Јун 23, 2018, 07:39:13 поподне »
Помаже Бог,

Обрадовића има и код нас у Кијевчићу, за Обрадовиће у Кијевчићу се каже да су доселили однекуд из Колашина...

"Кијевчиће је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Кијевчиће где је атар насеља износи 438 ха. Припада месној заједници Лепосавић. Ово село је удаљено 7 км источно од Лепосавића. Домаћинства су лоцирана са обе стране пута Лепосавић — Жута Прлина и средњег тока Лепосавске реке, десне притоке Ибра. Средња надморска висина села је 640 метара. Кијевчиће је добило назив по властелину Кијевцу који некада живео на том простору.
Назив села је нађен записан у Повељи краља Милутина још 1315. године. У селу постоји црква Светог Илије коју су 1876. године Арбанаси спалили и порушили. Црква је пре неку годину обновљена, слава Богу!
U naselju 2004. godine živi 236 stanovnika u 50 domaćinstva. Današnji rodovi su: Savići, Vukadinovići, Obradovići, Todorovići, Milivojevići, Vulićevići, Martinovići, Stanojevići, Radosavljevići, Jovanovići."

Обрадовићи из Кијевчића су Коматовићи досељени из Брњака у И. Колашину. Славе Ђурђиц, а преслављају Пантелијевдан. Тестирани Обрадовић-Коматовић је управо од Обрадовића из Кијевчића.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5789 послато: Јун 24, 2018, 01:57:56 поподне »
Још један нови тестирани са ФТДНА,

на 25 маркера, најближи су му Крајишници I1-P109 (Кртинић, Лика)


Шеат, Никољдан, Врбник, Книн, I1-M253

О Шеатима више информација на следећој страници:
https://www.poreklo.rs/2013/06/05/poreklo-prezimena-%C5%A1eat-%C5%A1ejat-%C5%A1eatovi%C4%87-%C5%A1ejatovi%C4%87/

Аутори верују да су Шејатовићи из Жумберека пореклом од ових далматинских (сеоба у 16. веку). Није искључено, мада на 23andme постоји и презиме Шајатовић (ХР), R1a-M417.

Веома висок проценат I1 на простору Северне Далмације. Поред ове српске области, највиши проценти I1 су у Старом Влаху и на Романији (+15%).

Шеат јесте "род Дробњака" тј. припада хаплогрупи I1-M253>P109>FGC22045. Најближи на пројекту му је Куртић из места Дебеља код Нове Вароши (слава Никољдан), имају једну разлику на 18 упоредивих маркера.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5688
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5790 послато: Јун 25, 2018, 10:48:38 поподне »
 Крсмић, Ђурђевдан, Црна Бара, Богатић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности има GATAH4=9 и DYS385=13-16. Ову комбинацију поседује једини на пројекту, па нема ни потпуна, а ни ближа поклапања. Могуће да има везе са осталима из пројекта који имају ниску вредност на GATAH4=9. Висока вредност 18 на DYS458 их можда може довести у везу са Авдаловићима из Горњег Дрежња, коју славе Илиндан.

За Крсмиће се каже да су дошли из Црне Горе у XVIII веку.

https://www.poreklo.rs/2012/10/05/poreklo-prezimena-selo-crna-bara-bogati%C4%87-ma%C4%8Dva/
« Последња измена: Јун 25, 2018, 10:53:06 поподне Милош »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2897
  • Sit pugna perpetua
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5791 послато: Јун 26, 2018, 06:27:17 поподне »
Станковић, Никољдан, Грачаница, Андријевица

Припада хаплогрупи Q-L245>Y2209, роду Братоножића. Има потпуно поклапање са Ђоковићем из Ивањице (на 23 маркера), и Спасојевићем из Доброг Дола код Куршумлије (на 17 маркера); од Шошкића из Улотине код Андријевице и Петровића из Зајечара разликује се на само 1, а од Ђукића из Равни код Колашина на 2 од 23 маркера. 

Андрија Јовићевић пише да су Станковићи из Грачанице пореклом из Братоножића, и да су род са Шарововићима из Плава. У Грачаници их је било 18 кућа.


Ван мреже Лепеничанин

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 968
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5792 послато: Јун 26, 2018, 06:39:52 поподне »
Вучић, Никољдан, Церова, Крушевац

Припада хаплогрупи R1b, највероватније грани U152.

Расина није обрађена у етнолошкој литератури. Ово је први тестирани са том хаплогрупом у крушевачком крају, што отвара много питања а не оставља много места за одговоре када је у питању миграциони правац којим су Вучићи насељени у Церову.


Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5793 послато: Јун 26, 2018, 11:13:26 поподне »
Станковић, Никољдан, Грачаница, Андријевица

Припада хаплогрупи Q-L245>Y2209, роду Братоножића. Има потпуно поклапање са Ђоковићем из Ивањице (на 23 маркера), и Спасојевићем из Доброг Дола код Куршумлије (на 17 маркера); од Шошкића из Улотине код Андријевице и Петровића из Зајечара разликује се на само 1, а од Ђукића из Равни код Колашина на 2 од 23 маркера. 

Андрија Јовићевић пише да су Станковићи из Грачанице пореклом из Братоножића, и да су род са Шарововићима из Плава. У Грачаници их је било 18 кућа.
Према предању које ми је пренела мајка моје мајке, која је иначе од Станковића из Грачанице, они су старином са Пелева Бријега у Братоножићима. Предање је и у овом случају потврђено.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2028
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5794 послато: Јун 28, 2018, 09:51:18 поподне »
Јосић (раније Тепавчевић), Никољдан, Малешић, Зворник

Припада хаплогрупи N2-P189.2>FGC28435. Специфичније вредности на 23 маркера Јосићевог хаплотипа су 458=17 и 25=481. 25=481 поседује и један тестирани из релативне близине Малешића који такође слави Никољдан (Макевић из Дреновца код Шапца).

Тепавчевићи досељеници из Херцеговине (Казанци) у мјесто Малешић (околина великог Зворника).

3 брата, Јосо, Ристан и Вид су се у Малешић доселили и од Јосе су настали Јосићи. То је моја фамилија и слави Никољдан.


Узевши у обзир хаплогрупу и поклапања са тестиранима из још увек необјављеног истраживања херцеговачких Срба може се рећи да је генетика потврдила предање Јосића (Тепавчевића) о досељавању из Херцеговине.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Dragan J.

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5795 послато: Јун 29, 2018, 08:55:07 поподне »
Kako sam ja razumeo, znaci istina je da su moji iz kazanaca i prije se prezivali tepavcevici.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5796 послато: Јун 29, 2018, 09:50:13 поподне »
Милисав, Никољдан, Липа, Дувно, E-V13


Милисави имају старо предање о пореклу из Колашина. Интересантно да су им генетски најближи Вуковићи из Дувна, који такође славе Никољдан и имају предање о давној сеоби са простора Колашина у Црној Гори.

Дедијер за Милисаве каже да су староседеоци у Дувањском пољу, исто као и Вуковићи (такође E-V13), Драшци и Пивчевићи. Они се сви сматрају тзв. Србима - икавцима. Ове староседелачке породице исељавале су се у Лику и Босанску Крајину, што је забалежио и М. Карановић (Поуње у Босанској Крајини, 1925.).

Недавно смо добили и резултат Живанића из Купреса, J2b2-M241>Z638>Z631 (род Голијана). Иако су у питању старе породице на простору западне Босне, са готово избледелим предањима, генетски резултати указују на везу са јужнијим динарским крајевима (старије сеобе).

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5797 послато: Јун 29, 2018, 10:00:55 поподне »
Милисав, Никољдан, Липа, Дувно, E-V13


Милисави имају старо предање о пореклу из Колашина. Интересантно да су им генетски најближи Вуковићи из Дувна, који такође славе Никољдан и имају предање о давној сеоби са простора Колашина у Црној Гори.

Дедијер за Милисаве каже да су староседеоци у Дувањском пољу, исто као и Вуковићи (такође E-V13), Драшци и Пивчевићи. Они се сви сматрају тзв. Србима - икавцима. Ове староседелачке породице исељавале су се у Лику и Босанску Крајину, што је забалежио и М. Карановић (Поуње у Босанској Крајини, 1925.).

Недавно смо добили и резултат Живанића из Купреса, J2b2-M241>Z638>Z631 (род Голијана). Иако су у питању старе породице на простору западне Босне, са готово избледелим предањима, генетски резултати указују на везу са јужнијим динарским крајевима (старије сеобе).

Овдје треба додати да се и Вуковићи и Милисави уклапају у генетски род Риђанских Куча и да су највјероватније E-V13-Z19851. И једна и друга породица, иако веома старе на дувањском подручју, наводе даље поријекло из Црне Горе, на шта њихови генетски резултати и указују.

Такође, обе породице су раније живјеле и имале сопствену земљу у дувањском селу Црвенице (Црљенице), које је касније постало потпуно католичко.У селу су остали остаци православног гробља.

Дувањско подручје је пало под Турке након 1480. године. У турском попису 1533. године, Црвенице су наведене као мезра Çirleniçe mz., Dumne n., Mostar kz., Hersek, дакле је село половином 16. вијека још увијек било пусто, па би логично било да су преци Милисава и Вуковића доселили након тог периода.

У Крајини је присутна E-V13-Z19851 и могуће да је правац њеног ширења из херцеговине ишао управо преко Дувна. Због тога је значајан овај резултат старих породица дувањских Срба: Милисава и Вуковића.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5798 послато: Јун 29, 2018, 10:22:01 поподне »
Овдје треба додати да се и Вуковићи и Милисави уклапају у генетски род Риђанских Куча и да су највјероватније E-V13-Z19851. И једна и друга породица, иако веома старе на дувањском подручју, наводе даље поријекло из Црне Горе, на шта њихови генетски резултати и указују.

Такође, обе породице су раније живјеле и имале сопствену земљу у дувањском селу Црвенице (Црљенице), које је касније постало потпуно католичко.У селу су остали остаци православног гробља.

Дувањско подручје је пало под Турке након 1480. године. У турском попису 1533. године, Црвенице су наведене као мезра Çirleniçe mz., Dumne n., Mostar kz., Hersek, дакле је село половином 16. вијека још увијек било пусто, па би логично било да су преци Милисава и Вуковића доселили након тог периода.

У Крајини је присутна E-V13-Z19851 и могуће да је правац њеног ширења из херцеговине ишао управо преко Дувна. Због тога је значајан овај резултат старих породица дувањских Срба: Милисава и Вуковића.

Одлична анализа. Врло вероватно је то један од праваца ширења крајишке E-V13>Z5017. Што се тиче сеобе, у 16. веку су се углавном и исељавале српске породице на запад, па у том смислу она није старија. Ту је вероватно било битно ко је у каквом окружењу, што је могло утицати и на предања.

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5799 послато: Јун 30, 2018, 12:01:03 пре подне »
Одлична анализа. Врло вероватно је то један од праваца ширења крајишке E-V13>Z5017. Што се тиче сеобе, у 16. веку су се углавном и исељавале српске породице на запад, па у том смислу она није старија. Ту је вероватно било битно ко је у каквом окружењу, што је могло утицати и на предања.

Милисавима и Вуковићима су, судећи и по слави, вјероватно блиски крајишки Совиљи.