Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617. Бањац има две неуобичајене вредности којима се разликује од свих осталих припадника овог рода: уопштено за R1a врло висока DYS439=12 (код осталих 10) и DYS456=16 (код осталих 14, код Проловића 15), и иако има чак 5 разлика на 23 маркера у односу на Бановића, Ђорђевића, Проловића и Анисијевића рекао бих да припадају истом роду, с тим да је јасно да је Бањац нешто даљи род осталој четворици. Са друге стране, најближе поклапање има са Триндићем из Уба, разликују се на 2 од 17 маркера, а деле и две вредности којима се разликују од претходне четворице (DYS390=24, DYS391=11).
"Бањац, тринаест кућа. Преци су им се, према предању, доселили из Бањалуке у село Бању код Рудника, око 1600. године. У Бањи су се презивали Прошовић. Из Бање су дошли у Берково. Слава Свети Врачи, мала слава Свети Врачи летњи. Информатор Цветко Бањац, 78 год."
Једна ствар је дефинитивна, а то је да се овде ради о староседелачким родовима , који су почели пре више од 350 година да се гранају и раздвајају и чија предања су се временом до те мере модификовала да данас могу само да дају неке индиције о далекој прошлости и тек по неку информацију која нам може помоћи у тумачењу њихове сложене еволуције и кретања.
Реконструкција релација између различитих до сада дефинисаних кластера Ковачана је заиста један сложен и захтеван задатак јер недостаје јако пуно информација за период од 17. до 19. века, а то је управо кључни период у којем су се формирале те сложене породичне асоцијације.
За почетак цитирам део чланка који је Аврам Поповић објавио 1907. године у Годишњици Николе Чупића, у којима наводи своје разговоре са представницима два кластера Ковачана (I2 – A1221 и R1a-YP617). То чиним из разлога, јер би се потенцијална веза Бањца и Ковачана R1a-YP617 можда тим путем могла објаснити.
„
Занимљиво је да у северном крају горњег Ибра, где беше чист српски живаљ до 1878. године, налазимо две врсте становника – староседеоце и досељенике, а и једни и други памте о својој старини. Тако у Остраћи беху Ивановићи староседеоци, а Проловићи и Шљивићи досељеници...
Старац Вујадин Проловић прича ово:“ Пре двеста година наши стари дошли из Влахиње у Остраћу. Прво се доселио Јово, његов син Мата, Матов син Никола, Николин син Мијаило а деда мој. Отац ми се звао Проле, те отуда Проловићи“. Остраћани су досељени сада у Г. Бресницу, срез прокупачки. Чича Вујадину је било 12 година, када је била ударена граница на Копаонику...
Јаков Филимоновић, сада из Д. Јошанице (ср. прокупачки) прича да су његови стари, после неког рата [јамачно после аустријско-турских ратова у XVII и првој половини XVIII века] дошли из Ковачице у Лешак (место где им је била прва кућа у Лешку назвали су Ковачевац); била су три брата : један остао у Ковачици, други дошао у Лешак,
а трећи отишао к Пећи“ Аврам Н. Поповић.„Горњи Ибар средњег века или садашња средњо-ибарска долина са подгором Копаоника“, Годишњица Николе Чупића, књига 26. Београд: 1907.
У наставки сам покушао да прикажем кретање свих пет различитих кластера Ковачана након исељења из Ковачице, на основи њихових станишта, до којих се дошло ДНК тестирањем.
![](https://ibb.co/erhRGw"><img src="https://thumb.ibb.co/erhRGw/KOVACANI.jpg)
Као што се види на мапи, три најстрарија кластера Ковачана (I2 – A1221, I2 – М223 и R1a-YP617) су се након исељења из Ковачице заједно кретала ка северу, низ Ибар и насељавала иста или суседна села, а наши познати етнографи, који су изучавали или у најмању руку, пратили и пописивали фамилије које су пореклом из Ковачице су записивали свежија породична предања у којима се поједнине фамилије доводе у међусобне родбинске везе са фамилије из других кластера (Филимоновиће и Ниниће са Кадићима, Бановиће са Кадићима и слично).
Узевши све то у обзир, постоји теоријска могућност да заиста јесте дошло до саплемењивања породица из поменутих кластера током боравка у Ковачици, и да је формирана нека својеврсна „хибридна“ свест о њиховом заједничком пореклу, која је трајала до средине 19.века, након чега се та свест изгубила, баш као и свест о заједничког генетском пореклу породица унутар ова три кластера.
Уколико узмемо ту претпоставку као валидну, врло лако може да се деси да је Јаков Филимоновић, под братом који се населио у Лешак подразумевао своје директне претке исељене из Ковачице крајем 17. века. Брат који је остао у Ковачици би могао да буде предак кластера I2 - A16413 (Точанаца, који су се последни иселили из Ковачице, у 19. веку), док би брат који је отишао ка Пећи могао бити управо предак Бањца - R1a-YP617.
Наравно, ово је на све на нивоу спекулације.
