Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Jelic]

Зна ли се поближе одакле су ови Стојановићи? Најбројнији су били у Смољани одакле су се исељавали у околна места. Видим да је по мајчиној линији Мрђа. Мрђе су такође из Смољане.

Из Смољане је.

[Небојша]

Вукајловић, Томиндан, Бајинци, Србац

Припада хаплогрупи E-V13>L241. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Г; са Вукајловићем из Криваје код Приједора (слава Стевањдан) има потпуно поклапање на 23 маркера, а прилично блиски су му још и Ристић из Књажевца (2/23) и Савић из Бруса (3/23). По предању су даљим пореклом из Гламоча, а још даљим из Невесиња.

Не баш чест случај у Крајини, иста презимена, различите славе, исте хаплогрупе. Обично је сутпротно, различита презимена, исте славе, исте хг. Добро је и оваквих примера имати, што само потврђује да је долазило до промене славе у Крајини (обично приликом миграција).

[Небојша]

Вјештица, Ђурђевдан, Хашани, Крупа на Уни

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951, највећем роду А. Са Ђапом има потпуно поклапање на 17 маркера, а врло близак је и свим осталим припадницима овог рода: Новаковићу и Гашићу (2/23), Мудринићу и Грубору (3/23), Медићу и Петровићу (2/18), Влашковићу (4/23) и Демоњи (2/15). Вјештице су досељене 1864. из Зрмање Врела у Лици.

Видим да је 1925. у Хашанима, поред Вјештица, било и Мудринића и Медића са истом славом (Ђурђевдан).

[Небојша]

Још је занимљиво да готово сви припадници овог рода R1a YP237 у Крајини славе Ђурђевдан, чак и када нису сврстани у исти подрод. Има наравно изузетака. Нпр. ови што славе Алимпија. И Карановић је констатовао да старинци најчешће славе Ђурђевдан, Марковдан, Вартоломеја, Михољдан, итд.

[Rimidalv]

Неко ми рече да има записано да је старо презиме Вјештица Грубор.

То сам и ја чуо.
Иста им је и слава.

[Sergius]

Неко ми рече да има записано да је старо презиме Вјештица Грубор.

Иначе, овај род заиста дјелује као стариначки на простору Крајине.

Ја сам ти рекао у телефонском разговору негдје око 15:30 :-)

Наиме, у књизи Боривоја Ж. Милојевића "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље" за Вјештице из Гламоча стоји да је раније презиме "Грубер", те да су дошли из Зрмање ("на домак Книна"). Даље се наводи да је његовог претка "дигла Аустрија на војску", а "он био на међи, па побјегао". Такође каже да је прво дошао у Подић (Унац), затим у Брањешце, па овамо (у Гламоч) око 1860. године. Тестирани је такође навео поријекло из Зрмање, те нема сумње да је повезан са Вјештицама из Гламоча, као и са Грубором из Босанског Петровца, који је наводио поријекло, истина из Плавна "на домак Книна", али веза је очигледна.

Занимљиво је да ми је тестирани Вјештица прилично сигурно тврдио да су старосједиоци на подручју Крајине и Лике, и да нису поријеклом из Херцеговине и Црне Горе, мада смо недавно имали један резултат (необјавље - тестирање Херцеговаца) из Попова поља, који је R1a Z280 YP951, и упада у овај род.

[Црна Гуја]

Мрша, Затон, Шибеник

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z19851. Хаплотип му је јако сличан "Бјеличком", међутим неке вредности одударају, пре свега DYS390=24, затим и нешто ређе вредности DYS439=12 и DYS635=24. Како имамо и СНП потврђеног Вујовића са DYS390=24 могуће је да је такав случај и са Мршом. Према предању су пред Турцима прешли у Далмацију из Ливна. И данас у Ливну има Мрша али су сви Бошњаци. Од половине 19. века су крштавани у католичкој цркви и не зна се шта су раније славили, па позивам упућеније у становништво овог подручја да се огласе ако имају више информација.

[симо]

Ја сам ти рекао у телефонском разговору негдје око 15:30 :-)

Знаш да ја штитим идентитет својих извора. 

[симо]

Мрша, Затон, Шибеник

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z19851. Хаплотип му је јако сличан "Бјеличком", међутим неке вредности одударају, пре свега DYS390=24, затим и нешто ређе вредности DYS439=12 и DYS635=24. Како имамо и СНП потврђеног Вујовића са DYS390=24 могуће је да је такав случај и са Мршом. Према предању су пред Турцима прешли у Далмацију из Ливна. И данас у Ливну има Мрша али су сви Бошњаци. Од половине 19. века су крштавани у католичкој цркви и не зна се шта су раније славили, па позивам упућеније у становништво овог подручја да се огласе ако имају више информација.

Гледао сам данас овај хаплотип и заиста на 23 маркера се приближава бјеличком, мада нема карактеристичне бјеличке вриједности. Међутим не треба изгубити из вида два блиска католичка резулатата са ширег простора Крајине: Радиновића из Велике Краљеве и Брнада из Суње. Чини ми се да би са овом двојицом могао бити повезан.

[Sergius]

Мрша, Затон, Шибеник

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z19851. Хаплотип му је јако сличан "Бјеличком", међутим неке вредности одударају, пре свега DYS390=24, затим и нешто ређе вредности DYS439=12 и DYS635=24. Како имамо и СНП потврђеног Вујовића са DYS390=24 могуће је да је такав случај и са Мршом. Према предању су пред Турцима прешли у Далмацију из Ливна. И данас у Ливну има Мрша али су сви Бошњаци. Од половине 19. века су крштавани у католичкој цркви и не зна се шта су раније славили, па позивам упућеније у становништво овог подручја да се огласе ако имају више информација.

Занимљиво је да је у шематизму презимена и слава из 1882. године наведено презиме Мрша са славом Јовањдан, у парохији Љувша (села између Јајца, Шипова и Доњег Вакуфа). Да ли би могла постојати веза с бјеличким родовима који славе Јовањдан? Видим да нема DYS456=16.

Вујовићи славе Никољдан. Колико је њима близу? Презиме Мрша налазимо у Боки (капетан Мато Мрша), али и топоним (Мршића зграде) у Мартинићима, те мени веза с Бјелицама и/или Риђанским Кучима дјелује логично.

[Небојша]

Самарџић, Ђурђевдан, Крстаче, Билећа, хаплогрупа J2b-M205>Y22066

Самарџићи из овог краја би требали бити пореклом из Кривошија (друга половина 18. века). Ми имамо тестиране Самарџиће из Кривошија, али они су J2a-M92. Како је реч о веома раширеном роду у Херцеговини, може и међу њима бити више хаплогрупа.

Наводно су раније сви Самарџићи славили Јовањдан, али су неки прешли да славе Ђурђевдан.

По хаплотипу ово је релативно чест распоред маркера. Нешто специфичнија вредност 16 на 385a, мада се и она јавља код балканских M205. Усорци не стоје далеко, као ни остали са комбинацијом 385b=19, 458=16. Ако је стара слава била Јовањдан, то може бити евентуално занимљиво због Усораца. Такође и онај помен Усораца "Бањана", с обзиром да ово није далеко.

Ово је само једна од претпоставки, наравно.

Сад видим да сам ја раније писао да Самарџића има у околини Билеће, тачније у Лађевићима. Пореклом су из племена Дробњака, од братства Гредељевића са Дужи. Презиме су добили по претку који је правио самаре. Ових Самарџића има и у Невесињу и Дабру, и сви они славе Ђурђевдан.

Због хаплогрупе и славе и ово звучи интересантно, али морам да проверим који је извор.

[Банија]

Самарџић, Ђурђевдан, Крстаче, Билећа, хаплогрупа J2b-M205>Y22066

Самарџићи из овог краја би требали бити пореклом из Кривошија (друга половина 18. века). Ми имамо тестиране Самарџиће из Кривошија, али они су J2a-M92. Како је реч о веома раширеном роду у Херцеговини, може и међу њима бити више хаплогрупа.

Наводно су раније сви Самарџићи салвили Јовањдан, али су неки прешли да славе Ђурђевдан.

По хаплотипу ово је релативно чест распоред маркера. Нешто специфичнија вредност 16 на 385a, мада се и она јавља код балканских M205. Усорци не стоје далеко, као ни остали са комбинацијом 385b=19, 458=16. Ако је стара слава била Јовањдан, то може бити евентуално занимљиво због Усораца. Такође и онај помен Усораца "Бањана", с обзиром да ово није далеко.

Ово је само једна од претпоставки, наравно.

Сад видим да сам ја раније писао да Самарџића има у околини Билеће, тачније у Лађевићима. Пореклом су из племена Дробњака, од братства Гредељевића са Дужи. Презиме су добили по претку који је правио самаре. Ових Самарџића има и у Невесињу и Дабру, и сви они славе Ђурђевдан.

Због хаплогрупе и славе и ово звучи интересантно, али морам да проверим који је извор.

Везу Гредељевића и Самарџића помиње Лубурић:

[Небојша]

Везу Гредељевића и Самарџића помиње Лубурић:

Браво, то је то. Матица у Лађевићима.

[симо]

Можда би овај детаљ могао бити интересантан за Криче, с обзиром на резултат Чирка и ове Гредељевиће. У записима протином руком од Симе Стојановића, која се налази код нас у библиотеци, описујући досељавање неких муслиманских породица у приједор, прота пише:

"Друге муслиманске породице досељене су у 19.
веку, и то из оближњих села. Такве су...Чиркићи и Гредељевићи, из Чејрека (код Приједора)"

Гредељевића је било међу Србима у Славонији.

[Банија]

Браво, то је то. Матица у Лађевићима.

Ево стања из 1991. године и графичког приказа (обиљежене су својеврсне матице у мјестима Лађевићи и Подосоје, док је мјесто одакле је тестирани обиљежено црвеном бојом):

[Небојша]

Можда би овај детаљ могао бити интересантан за Криче, с обзиром на резултат Чирка и ове Гредељевиће. У записима протином руком од Симе Стојановића, која се налази код нас у библиотеци, описујући досељавање неких муслиманских породица у приједор, прота пише:

"Друге муслиманске породице досељене су у 19.
веку, и то из оближњих села. Такве су...Чиркићи и Гредељевићи, из Чејрека (код Приједора)"

Гредељевића је било међу Србима у Славонији.

Интересантно. Сећам се да ми је Чирко још раније рекао да они у породици имају неко магловито предање о пореклу из Босанске Крајине. Ако се не варам, већ се крајем 17., или почетком 18. века помињу у околини Дувна, па не знам колико је то реално.

[Јовица Кртинић]

Не баш чест случај у Крајини, иста презимена, различите славе, исте хаплогрупе. Обично је сутпротно, различита презимена, исте славе, исте хг. Добро је и оваквих примера имати, што само потврђује да је долазило до промене славе у Крајини (обично приликом миграција).

Тестирани Вукајловић из Криваје каже да су и његови раније славили Томиндан, али да су почетком 20. века прешли на Стевањдан. Каже да су за Томиндан увек имали свечану вечеру коју су називали "спомињање".

[Jelic]

Радовић, Аранђеловдан, Прага, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Има две вредности које се ретко срећу унутар овог рода, 15 на 19 и 16 на 456 али несумњио припада овом роду. Остаје мало нејасно од које је тачно гране племена Озринића овај Радовић јер Радовића има и Озринића-Драгојевића и Озринића-Цаушевића.

[Jelic]

Медин, Томиндан, Петровац на Мору, Паштровићи

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања на пројекту, а има нешто специфичније вредности 23 на 390 и 32 на 389ii.

У тексту Небојше Бабића на порталу о Мединима стоји:

Медини не припадају ни једном паштровском племену. Њихова посебност се огледа у пореклу, по томе што су одувек живели у Ластви, која је имала посебан статус у односу на Паштровску општину, као и због тога што су једно време сви били католичке вероисповести, те су се држали одвојено од својих паштровских суседа (који су на њих, пре свега због вере, нерадо гледали). По предању, Медини су потомци једног шпанског витеза поморца, презименом Medina, који је почетком 14. столећа био плаћеник у војсци краља Милутина. Његов потомак, вероватно син, можда и унук, који је већ био православне вере, добио је од цара Душана поседе у Бару, Црмници и Ластви. У 17. столећу, у време јаке унијатске пропаганде, цело братство Медина прешло је у римокатоличку веру и подигло себи цркву западног обреда у Кастел Ластви. Зато је Паштровски збор донео одлуку да се са њима ни један паштровски род не жени. Због ове мере, већи део братства Медина вратио се у православну веру, а они који хтедоше да остану католици, иселише се за Будву. Данас има у Будви и Боки католичких Медина који славе Светог Луку, док православни Медини живе у Мединском кршу (део Петровца) и славе своје старо крсно име Светог Тому.

https://www.poreklo.rs/2015/10/27/bratstva-plemena-pastrovica/

Очито да ово предање о шпанском војнику, с обзиром на хаплогрупу, није тачно.

[Nebo]

Дакле, прича о шпанском пореклу вероватно пада у воду.

Можда је предак Медина био наш човек у шпанској војсци, па је одатле остао овај траг.
У време Милутина, Стефана Дечанског и Душана већ се јављају плаћеничке трупе. Тада су Каталонци (алмогавери) веома присутни у источном Средоземљу. Можда предак Медина има везе с неком таквом причом, наш човек који је упао у неку такву трупу.
 
С друге стране, можда се прича може сместити и у касније време, нпр. шпанско присуство на Јадрану и у Боки у 16. веку.