Марковић, Јовањдан, Љуљаци, Кнић, E-V13>Z5018>S2979>L241>BY5617>Y96696>PH2180>FT178289
Припада роду Копривица и Тупањаца, чија је матица у Бањанима, а најзаступљенији је у Пиви. С обзиром на славу, вероватно потиче од Тупањаца односно Аџића или Комненовића.
Михаило Драгић у свом раду о Гружи наводи веома детаљно предање о пореклу Марковића:
У Медведици су ове фамилије:
-Марковићи су досељени у првој половини 18. века од Пиве. Славе Јовањдан.
Истрорију ове фамилије доставио је у рукопису на располагање господин др. Стеван Марковић проф. Универзитета и из рукописа се сазнаје следеће:
По причању „ђеда“ Огњана – најстаријем члану Сави Марковићу – који је био слеп од рођења, али је имао чисте очи тако да му се слепоћа није примећивала и који је живео 103 године, умро је 1872. године, породица Марковића је по старини из Пиве у црногорској Херцеговини из племена Пивљанина Баја.
Пивљанин Бајо још у младости почео је хајдуковати, због чега се није женио, те није оставио непосредно потомство. У задрузи је имао 12 братучеда или задругара, које су Турци често узнемиравали, да би им одали свога стрица Баја.
Једнога дана, пред вече, дођу Турци његовој кући, где затекну 11 синоваца Бајових. Како су ови били спремни за спавање Турци их повежу и ту заноће са намером да их сутрадан ставе на муке како би одали Баја. Али се једна жена искраде и исте ноћи оде на бачију, где је код стоке био дванаести братучед Бајов и јави му о овом догађају. Он одмах скочи те нађе Баја, извести га шта је код куће и упита за савет. Бајо је одмах са дружином кренуо кући где затекне братучед повезане а Турке разузурене и на спавању, те ове потуку а братучеде ослободе. Када је то завршено, Бајо каже братучедима: „До сада сте били на мом врату а од сада вама више нема овде опстанка, јер ће нам Турци огњиште разорити, па сваки своју жену и децу узмите па бежите у свет и то највише по тројица заједно а он остане те је идаље хајдуковао и у једном окршају погинуо.
По тој наредби његови братучеди разићи се куд-који. Тако један од њих по имену Вук са оним „Бачарем“ (који се оне ноћи затекао на бачији) и братом Мрљешем дође право у Луњевицу код Горњег Милановца, али како им се тамо није допало, то Бачај оде у Радмиловиће у Гружи где је данас фамилија Бачаревићи. Мрљеш оде у Топоницу, где му се фамилија неко време презивала Мршељевићи а данас су Поповићи, по неком попу из фамилије. Вук, који се презивао Марковић – да ли је он мењао презиме, као и други, да их Турци не би ухватили и због Бајових дела казнили, не зна се, насели у селу Љуљацима, које се и тада тако звало. У Љуљацима има и сада Марковића 12 кућа, којима кумују Поповићи из Белог Поља.
Бачаревићи су раније тестирани и припадају истом роду:
Osim genetskog testa, deo predanja o poreklu Markovića potvrđuju i arhivski dokumenti iz prve polovina XVIII veka. Predanje navodi imena najstarijih predaka, da su iz Pive doseljeni
Vuk (predak Markovića), Stepan (predak Bačarevića) i treći brat Mrlješ (Mrlješi iz Toponice). Predanje dalje navodi da je
Vuk imao sina Mata, u tefteru iz 1741. godine u Ljuljacima je upisan
Mato, sin Vuka; Jovan, sin Vuka, ali i Stepan, sin Radojice (možda predak Bačarevića, videti njihovo predanje za selo Radmilović).
Prilog popisa sela Ljuljaci 1741:
Osim teftera iz 1741. godine, Mata, sin Vukovog pronalazimo u austrijskim popisima knezova 1735. godine, gde se javlja kao knez, Mato sa knezom Mijatom Petkovićem (Mijat i 1741. ima titulu kneza) u Ljuljacima. Kao potpisnik molbe iz 1734. javlja se i izvesni Jovan Marković iz Ljuljaka.
Kao godinu dolaska ovog roda iz Pive, možda treba uzeti 1719. Naime, u izveštaju komesara Bilarda iz 1719. godine, navodi da je kragujevački ober-kapetan ugovorio dolazak 300 porodica iz Hercegovine na područje pod njegovom upravom (vidi: Гарић Петровић Г. Демографске прилике и мрежа парохија у Београдској епархији од 1718. до 1739. године, Историјски часопис 59, 2010, 275)
Pored Markovića i Bačarevića, testirani su na 23andMe i Srejovići iz Ljuljaka (EV-13) koji pripadaju velikom rodu Mirkovića iz Ljuljaka, takođe imaju predanje o poreklu iz Pive i da su rod sa Markovićima iz istog sela.
Tačnost predanja o poreklu od Baje Pivljanina ostaje još uvek otvoreno.
