Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Izgleda da ova grana PH1568 (iz koje proizlazi PH183 i PH72) cijepa YFull granu Y40852. Od 15 SNP-a na Yfull nivou Y40852 8 su na FTDNA nivou PH1568 o ostale na nivou PH72. Znači, PH183 nemamo uopće na YFull.

Jeli se zna tko je uzorak iz Srbije na PH183?

Покушавам и ја да сазнам. Никац је овде још раније излистао које све гране имамо код L283, па је поменуо и J-PH72. У сваком случају, чињеница да Плазибат припада Y40852, помера фокус приче источније.

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4327154/

Мислим да је сваки дубински ДНК тест од непроцјењиве вриједности, па сам из FTDNA стабла методом елиминације покушао извући свих 19 узорaка из Србије који су тесирани у овом раду.

J2b2-L283
jedan uzorak u grani staroj 1500 godina s Srbinom iz zapadne Srbije i Bugarinom.
https://discover.familytreedna.com/y-dna/J-PH72/tree
https://www.yfull.com/tree/J-Y40288/

Где видиш неког из Србије на PH183? Ја на тој грани на FTDNA видим само Plezberta.

ево га:

https://discover.familytreedna.com/y-dna/J-PH183/story

[Ojler]

Покушавам и ја да сазнам. Никац је овде још раније излистао које све гране имамо код L283, па је поменуо и J-PH72. У сваком случају, чињеница да Плазибат припада Y40852, помера фокус приче источније.

ево га:

https://discover.familytreedna.com/y-dna/J-PH183/story

Не знам што га нема и на стаблу:

[Imoćanin]

Покушавам и ја да сазнам. Никац је овде још раније излистао које све гране имамо код L283, па је поменуо и J-PH72. У сваком случају, чињеница да Плазибат припада Y40852, помера фокус приче источније.

ево га:

https://discover.familytreedna.com/y-dna/J-PH183/story

Izgleda da mora biti netko iz neke znanstvene studije, jer inace nebi pisalo: "Unknown time"

Evo ga:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7159.msg188930;topicseen#msg188930

[Imoćanin]

Ovdje na kraju stranice su Supplementals gdje imamo i 23 STR markere za uzorke. Dolaze u obzir ser-9 i ser-13:

https://academic.oup.com/mbe/article/32/3/661/977118

[Небојша]

Ovdje na kraju stranice su Supplementals gdje imamo i 23 STR markere za uzorke. Dolaze u obzir ser-9 i ser-13:

https://academic.oup.com/mbe/article/32/3/661/977118

Значи то истраживање је у питању, одлично! Нема шта, ser-9 је сигурно: 393=12, 389II=29, 458=15. И ser-13 је изгледа PH1602, само ближи маркерима грани Y141711.

Хаплотипом су блиски и Митровић, Никољдан, Јапага, Хан Пијесак и Дојчиновић, Никољдан из околине Старе планине (Балта Бериловац, Књажевац). Ипак, због географске удаљености, ову везу треба узети са резервом. Свакако није искључено да и њих двојица припадају широј Y86930.

Ова блискост са Митровићем и Дојчиновићем није дакле без основа, а уочљиво јесте да деле неке специфичне вредности са Плазибатом. Посебно сада то има смисла када знамо дубљу грану.

[Црна Гуја]

ser-9 је формирао грану PH183 са Plezbertom, а ser-13 је овај други са српском заставом на нивоу PH72*, поред Бугарина Ненкова.

https://discover.familytreedna.com/y-dna/J-PH1568/tree

[Небојша]

ser-9 је формирао грану PH183 са Plezbertom, а ser-13 је овај други са српском заставом на нивоу PH72*, поред Бугарина Ненкова.

https://discover.familytreedna.com/y-dna/J-PH1568/tree

Сад је питање ко је овај Бугарин који припада истој грани као и наши Крајишници Лучиндан и Алимпијевштаци из Србије.

[Зрно]

Рађен (Лазарева Субота), Хунковићи (заселак Паравци), Чајниче

Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894, а највећа је вероватноћа да се ради о подграни BY199059.

Тестирани је навео да је из села Паравци, али то није самостално насеље, него припада Хунковићима. На попису 1991. једини Рађени из општине Чајниче су били у Хунковићима, и то само 5 особа. Треба напоменути да је то село ближе Рудом, него Чајничу, а остали Рађени из тог краја су баш близу Рудог, на обали Лима, у селима Мрсово и Обрвена. Ту их је доста више и они такође славе Лазареву Суботу. Ова села уз Лим су након турских освајања била тимар посадника тврђаве Добрун. Према књизи Пере Пећинара, неки Рађеновићи из Обрвене су 1877. након устанка долазили на подручје Ужица. И тестирани је написао да је раније (и не тако давно) презиме било Рађеновић. Иначе Рађеновића и Рађена има у разним областима и са различитим славама, а има и један тестиран Рађен из Далмације који је друга хаплогрупа.

Хаплотип тестираног има неке изузетно ретке вредности СТР маркера, па нема блиских поклапања (3 и више разлике). Он је једини припадник хаплогрупе са вредношћу DYS549=15. Сви остали имају 12, 13 или 14. Такође је само један од двојице са DYS458=14. Још један тестирани има 13, а остали сви 15 или 16 (понеко и 17). Ради се о преко 250 тестираних у бази, да би боље разумели реткост ових Рађенових вредности. Обично повишене вредности на DYS549 и ниже на DYS458, плус DYS439=13 што такође има Рађен, указују да се ради о грани BY199059>BY198296 у којој су Никољштаци, а и географски је близу, с обзиром да је извориште ове гране у Старом Влаху и Рашкој. Крсна слава дефинитивно не одговара. Постоји још један који слави Лазареву Суботу из околине Рашке, али је он потврђен као грана Пипера и сигурно нема везе са Рађеном. У оба случаја је по свему судећи мењана слава у даљој прошлости.

Тестираном се препоручује дубинско тестирање у иностранству, пошто је то једини начин да се утврди нижа грана којој припада. Може да се јави ради појашњења и договора.

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Претпостављена позиција на стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/

[НУки ⚔🦅⚔]

Поздрав за Рађена, уколико прати тему.

Танасије Пејатовић помиње Рађене са славом Лазаревдан у засеоцима Жин код Ритошића и Згарете код Добриловића у данашњој прибојској општини. С обзиром на смер кретања становништва, за очекивати би било да су из тог краја дошли у околину Рудог и Чајнича, можда баш са овог пограничног простора пљеваљске и прибојске општине око Ритошића, мада је могуће и обрнуто.

Раније сам у неком од радова прочитао да Рађени Лазаревданци из овог краја потичу од Старчевића који су I2-FT14506, али не могу да пронађем тај навод сада.
Свакако не би било лоше да се тестира још неки Рађен, можда баш из Мрсова, Обрвене или околине Прибоја, како би се потврдила припадност читавог рода грани R1b-BY38894.

[Небојша]

Кокот, Јовањдан, Томингај, Грачац, J2b-M205>Y22059


Становништво Томингаја већином води порекло из Северне Далмације (од Буковице и Книна), али је мањим делом пореклом са “старог крајишког земљишта”. Кокоти су, по свему судећи, део ове друге досељеничке струје. Вероватно негде са косињског подручја, где су били посебно бројни. Потврду за ово налазимо и на 23andMe, где има Кокотовића, Јовањдан, Косињ, Перушић, J2b-M205.



U srpskom naselju nalaze se Baste, Bogavci, Brujići, Burcari, Cvijanovići, Ćormarkovići, Gledići, Glumci, Glumičici, Grujičići, Ivkovići, Javorine, Kokotovići, Kordići, Lastavice, Lemići, Lubeni. Mileusnići, Miščevići, Momčilovići, Munjasi, Paripovići, Pavlovici, Pejaci, Počuče, Pražići, Pribići, Radovići, Repci, Šakići, Škarići, Štakići, Uzelci, Varićaci i Zobenice. Sve tri skupine razvile su do danas pored osnovnih naselja i po nekoliko manjih sela. Na cijelom tom području ovakvo je stanje.

Srpsko naselje

Zamost: Kokotovići 2, Mileusnići 8, Pavlovici 1, Varićaci 5.
Zamršten: Bogavci 1, Bruj ići 3, Čormarkovići 2, Gledići 4, Kokotovići 15, Munjasi 1, Pavlovici 6, Šarkići 4, Škarići 12.
Vukelići: Brnjici 7, Burcari 4, Glumičici 1, Ivoševići 1, Lubeni 1, Paripovići 15, Pražići 4, Varićaci 1.
Podobljaj: Kokotovići 3, Kordići 4, Paripovići 1, Repci 2.
Poljan: Cvijanovići 13, Erege 3, Kokotovići 27, Paripovići 1.
Krš: Bunjevčevići 9, Glumičici 4, Kokotovići 6, Kordići 7, Lastavice 7, Lemići 15, Mileusnići 2, Momčilovići 14, Paripovići 25, Pejaci 2, Počuče 5, Pribići 7, Radovići 16, Repci 8, Štakići 7.
Mlakva: Cvijanovići 8, Glumičici 9, Grujičići 18, Javorine 17, Mileusnići 10, Munjasi 12, Pražići 2, Štakići 6, Varićaci 11.


Хаплотип је у потпуности модалан за подграну J-Y22059. Генетички су најближи други Јовањштаци из Крајине, као и лички Усорци (такође Јовањдан). Што се генетичког дела тиче, цитираћу део објаве код резултата Наранчића:

Реч је о подграни: J2b-M205 > Y22059 > Y22063. Наранчићима су у Крајини блиске следеће породице:

Дивјак, Јовањдан, Шкаре, Оточац, Y22063+
Кангрга, Јовањдан, Подум, Оточац
Наранчић, Јовањдна, Гудавац, Босанска Крупа
Мандић, Јовањдан, Јошан, Удбина
Боројевић, Јовањдан, Љубина, Двор
Бобић, Јовањдан, Поповић Брдо, Карловац
Јањатовић, Јовањдан, Српско Поље, Оточац
Дупор, Јовањдан, Горњи Карин, Обровац
Стојановић, Јовањдан, Пољане, Драгалић
Хркаловић, Јовањдан, Турјански, Врховине
Драгосавац, Јовањдан, Вребац, Госпић
Кецман, Вартоломијевдан, Трнинић Бријег, Дрвар
Мркобрада, Аранђеловдан, Доњи Мекињар, Удбина
Тинтор, Св. Врачи, Северна Далмација и Банија
Вишекруна, Јовањдан, Велико Тичево, Босанско Грахово
Вучић, Јовањдан, Јагаре, Бања Лука
Стамболија, Ђурђевдан, Сочаница, Двор, Y22063+

У питању је један од најразгранатијих генетичких родова у Лици, а вероватно и на ширем простору Крајине.

Хаплогрупа J2b-M205 је код Срба из Лике, на узорку од око 250 тестираних, присутна са 11%, што је скоро 3 пута изнад српског просека.

[Небојша]

Вилимоновић, Стевањдан, Рудно, Краљево, J2b-L283>Z1043


Тестирани је оставио детаљне податке о пореклу свог рода. Наводи да су у сродству са Андрићима из истог места и да потичу од претка Филимона. Андрићи вероватно потичу од Андрије Бошковића (1748-1844), који би требало да је брат тога Филимона. Према подацима Драгољуба В. Корићанца (Надибар, 1995) такође се наводи да су Вилимоновићи староседеоци у области и да од њих воде порекло Андрићи. Имају друго презиме Џезвари.

"Данашње становништво Ибра по својим телесним, душевним особинама и језику може се сврстати у општу целину коју чине становници југозападних крајева српских земаља: Херцеговина, Стари Влах, Пештер, Црногорска Брда, Метохија, а делом и Косово. Ипак, овде има старинаца знатно више него у Надибру и Рудничкој Морави. Трифуновићи (Војмиловићи) у Плани, Чингелићи (Марковићи) у Пупавном и Барама, Медаревићи y Барама, Вилимоновићи, Андрићи, Миликићи (Шуке), Џодићи и Шеклери у Рудну, Драгојловићи у Реци и Бзовику, Маринковићи и Ерци ( Жукићи) у Бзовику. Чоловићи (Кундаци), Аксентијевићн, Веселиновићи. Павловићи, Јовановићи у Дражинићима, Чорбићи (Џармази) у Реци итд., веома су стара братства настала овде или пак давно досељена. Насеља у Надибру, Подибру, Рудничкој Подгорини и Гружи преплавила су братства у највећој мери досељена управо из ових крајева."

Реч је о подграни J2b-L283 > Z638 > Z631 > Z1043

Најближе хаплотипом стоје Радовићи (Аранђеловдан) из села Градац (Рашка), као и две српске породице са Косова и Метохије (Штимље и Клина) које славе управо Стевањдан. Дакле Вилимоновићи, ако не прави староседоеци, лако могу бити неки старији досељенички талас са Косова, одакле се становништво исељавало ка Ибру.

Следећи најближи хаплотипови су на простору Северне Македоније, па можда ту треба тражити даљу матицу, али је генерално J-Z631 широко заступљена у тим крајевима.

Што се дубље подгране тиче, можда не би било лоше испитати везу са добро прифилисаним Ђурђевштацима J-Y22894, мада они имају неке своје карактеристичне вредности (533 и 635). Од нечег се ипак мора почети. Савет за даље свакако неки дбуљи тест.



Треба рећи да потврду за припадност овој хаплогрупи и уже овој подграни J2b-L283 налазимо и на 23andMe, где од раније постоји резултат неког Вилимововића из Србије, J-Z631.

[Јовица Кртинић]

Кокот, Јовањдан, Томингај, Грачац, J2b-M205>Y22059


Становништво Томингаја већином води порекло из Северне Далмације (од Буковице и Книна), али је мањим делом пореклом са “старог крајишког земљишта”. Кокоти су, по свему судећи, део ове друге досељеничке струје. Вероватно негде са косињског подручја, где су били посебно бројни. Потврду за ово налазимо и на 23andMe, где има Кокотовића, Јовањдан, Косињ, Перушић, J2b-M205.

Хаплотип је у потпуности модалан за подграну J-Y22059. Генетички су најближи други Јовањштаци из Крајине, као и лички Усорци (такође Јовањдан). Што се генетичког дела тиче, цитираћу део објаве код резултата Наранчића:

Хаплогрупа J2b-M205 је код Срба из Лике, на узорку од око 250 тестираних, присутна са 11%, што је скоро 3 пута изнад српског просека.

Значајан резултат, нарочито због ове потврде везе Кокот - Кокотовић.
Као што је Небојша већ приказао, Кокота има и у Врепцу.
Скрећем пажњу да је Вребац велико жариште овог рода (ту досад имамо потврђене Наранчиће, Мандиће и Драгосавце), а ваља истаћи да је у овом крају, у селу Павловац Вребачки, нарочито присутан и род Кричковић. Такође и недалеко од Томингаја, одакле је новотестирани Кокот, у селу Кијани, такође постоји велика задруга Кричковића.
Осим тога, занимљива је ова сеобена струја Вребац > Томингај, јер осим Кокота у оба села имамо и Драгосавце, који су такође припадници ове хаплогрупе. Истина, тестирани Драгосавац је из Рудопоља Брувањског, али је реч о роду који се налази на граници између Рудопоља и Томингаја (а Драгосаваца има и у Томингају).

[Небојша]

Значајан резултат, нарочито због ове потврде везе Кокот - Кокотовић.
Као што је Небојша већ приказао, Кокота има и у Врепцу.
Скрећем пажњу да је Вребац велико жариште овог рода (ту досад имамо потврђене Наранчиће, Мандиће и Драгосавце), а ваља истаћи да је у овом крају, у селу Павловац Вребачки, нарочито присутан и род Кричковић. Такође и недалеко од Томингаја, одакле је новотестирани Кокот, у селу Кијани, такође постоји велика задруга Кричковића.
Осим тога, занимљива је ова сеобена струја Вребац > Томингај, јер осим Кокота у оба села имамо и Драгосавце, који су такође припадници ове хаплогрупе. Истина, тестирани Драгосавац је из Рудопоља Брувањског, али је реч о роду који се налази на граници између Рудопоља и Томингаја (а Драгосаваца има и у Томингају).

Да, у тим крајевима око Грачаца и Госпића постоје две досељеничке струје J-Y22059, крајишка и далматинска. У првој су Јовањштаци, а у другој, далматинској, слављеници Ђурђевдана и Никољдана (Кричковићи, Петровићи, Манојловићи и др).

Треба рећи да је реч о давно раздвојеним подгранама M205 (Y22063 и Y155375), па ови родови вероватно немају сасвим исти пут до Крајине. Кад споменух Манојловиће, сетих се да сам код објаве Манојловића из Братишковаца заборавио да нагласим да су тестирани и Манојловићи из Омсице код Грачаца, такође Никољдан. Хаплотип није сасвим типичан за Кричке, али није ни превише далеко. Узевши у обзир славу, презиме и миграцију (Далмација), вероватно да је дошло до мутације на одређеним маркерима, а да је то исти род Манојловића.

Манојловић, Никољдан, Братишковци, Скрадин, J2b-M205 > Y22059


Манојловић, Братишковци, св. Никола 47 (8 ) Спадају у старије насељенике у Братишковцима, досељене после Вулиновића, Лалића, Огњеновића и Ераковића. Насељавање Манојловића у Братишковце се одиграло крајем 17, или на самом почетку 18. века. Братишковачки свештеник Јован Манојловић помиње се 1740. године као борац против римокатоличког прозелитизма. Због тога је био удаљен из свештеничке службе, па чак и затворен. У једној рукописној књизи налази се потпис Симеона Манојловића из 1796. године. Манојловићи имају породични надимак Поткршани.

БАЉАК (25) – Свети Лука (присутни у 18. веку)
ВУЛИНОВИЋ (39) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ДОБРОТА (41) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ЕРАКОВИЋ (76) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
КАРАБУВА (54) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
КРИЧКА (136) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ЛАЛИЋ (13) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)
МАНОЈЛОВИЋ (47) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ПЈЕВАЛИЦА (22) – Свети Јован (присутни у 18. веку)
СКРОБОЊА (62) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
ТРОБОЊАЧА (8 ) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
УРУКАЛО (64) – Свети Никола (присутни у 18. веку)
https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-bratiskovci-skradin/


У питању је генетички род далматинских Крички J2b-Y22059 > Y155375 > FT422756. Потпуно поклапање са свим тестираним припадницима рода (Ераковићи, Кричке, Мједењаци). Потврђена генетичка (SNP) веза са слављеницима Никољдана из Горњег Подриња и Старог Влаха (Крнојелци и остали). Осим тога, постоји велики број потенцијално блиских породица на простору Старог Влаха, Старе Херцеговине и Крајине. У Далмацији, осим Крички, овом генетичком роду припадају и Маруне из Јасеница.

[Aleksandar Vilimonović]

Вилимоновић, Стевањдан, Рудно, Краљево, J2b-L283>Z1043


Тестирани је оставио детаљне податке о пореклу свог рода. Наводи да су у сродству са Андрићима из истог места и да потичу од претка Филимона. Андрићи вероватно потичу од Андрије Бошковића (1748-1844), који би требало да је брат тога Филимона. Према подацима Драгољуба В. Корићанца (Надибар, 1995) такође се наводи да су Вилимоновићи староседеоци у области и да од њих воде порекло Андрићи. Имају друго презиме Џезвари.

"Данашње становништво Ибра по својим телесним, душевним особинама и језику може се сврстати у општу целину коју чине становници југозападних крајева српских земаља: Херцеговина, Стари Влах, Пештер, Црногорска Брда, Метохија, а делом и Косово. Ипак, овде има старинаца знатно више него у Надибру и Рудничкој Морави. Трифуновићи (Војмиловићи) у Плани, Чингелићи (Марковићи) у Пупавном и Барама, Медаревићи y Барама, Вилимоновићи, Андрићи, Миликићи (Шуке), Џодићи и Шеклери у Рудну, Драгојловићи у Реци и Бзовику, Маринковићи и Ерци ( Жукићи) у Бзовику. Чоловићи (Кундаци), Аксентијевићн, Веселиновићи. Павловићи, Јовановићи у Дражинићима, Чорбићи (Џармази) у Реци итд., веома су стара братства настала овде или пак давно досељена. Насеља у Надибру, Подибру, Рудничкој Подгорини и Гружи преплавила су братства у највећој мери досељена управо из ових крајева."

Реч је о подграни J2b-L283 > Z638 > Z631 > Z1043

Најближе хаплотипом стоје Радовићи (Аранђеловдан) из села Градац (Рашка), као и две српске породице са Косова и Метохије (Штимље и Клина) које славе управо Стевањдан. Дакле Вилимоновићи, ако не прави староседоеци, лако могу бити неки старији досељенички талас са Косова, одакле се становништво исељавало ка Ибру.

Следећи најближи хаплотипови су на простору Северне Македоније, па можда ту треба тражити даљу матицу, али је генерално J-Z631 широко заступљена у тим крајевима.

Што се дубље подгране тиче, можда не би било лоше испитати везу са добро прифилисаним Ђурђевштацима J-Y22894, мада они имају неке своје карактеристичне вредности (533 и 635). Од нечег се ипак мора почети. Савет за даље свакако неки дбуљи тест.



Треба рећи да потврду за припадност овој хаплогрупи и уже овој подграни J2b-L283 налазимо и на 23andMe, где од раније постоји резултат неког Вилимововића из Србије, J-Z631.

Da li to znači da je zapravo moje poreklo Ilirsko i već stotinama godina na ovim prostorima, u pravom smislu starosedeoci? Takođe ako sam već došao do 1750-ih godina sa poreklom (u smislu istraživanja dostupnih informacija), i očekivao sam da će mi dnk test otkriti dalje, ali situacija se sada komplikuje, da li postoji neki način da nastavim istraživanje i da li možda mogu da mi pomognu stariji grobovi na Rudnu, podsećaju na stećke, ali mislim da su tipični grobovi studeničke škole za 16. i 17. vek. Pa gledam sad jel oni mogu da mi pomognu, dublje testiranje, da li mozda imaju neki stariji turski defteri za to područije, da li te porodice sa Kosova koje slave sv. Stefana imaju neko predanje o svom poreklu pa mogu preko njih da se informišem..? U principu moje pitanje je kako dalje, a u nastavku šaljem slike tih grobova - https://imgur.com/a/5O5elmn

[Јовица Кртинић]

Да, у тим крајевима око Грачаца и Госпића постоје две досељеничке струје J-Y22059, крајишка и далматинска. У првој су Јовањштаци, а у другој, далматинској, слављеници Ђурђевдана и Никољдана (Кричковићи, Петровићи, Манојловићи и др).

Треба рећи да је реч о давно раздвојеним подгранама M205 (Y22063 и Y155375), па ови родови вероватно немају сасвим исти пут до Крајине. Кад споменух Манојловиће, сетих се да сам код објаве Манојловића из Братишковаца заборавио да нагласим да су тестирани и Манојловићи из Омсице код Грачаца, такође Никољдан. Хаплотип није сасвим типичан за Кричке, али није ни превише далеко. Узевши у обзир славу, презиме и миграцију (Далмација), вероватно да је дошло до мутације на одређеним маркерима, а да је то исти род Манојловића.

Хвала, Небојша. Можеш ли определити вероватноћу у ком периоду је дошло до раздвајања наведених подграна?

[Небојша]

Da li to znači da je zapravo moje poreklo Ilirsko i već stotinama godina na ovim prostorima, u pravom smislu starosedeoci? Takođe ako sam već došao do 1750-ih godina sa poreklom (u smislu istraživanja dostupnih informacija), i očekivao sam da će mi dnk test otkriti dalje, ali situacija se sada komplikuje, da li postoji neki način da nastavim istraživanje i da li možda mogu da mi pomognu stariji grobovi na Rudnu, podsećaju na stećke, ali mislim da su tipični grobovi studeničke škole za 16. i 17. vek. Pa gledam sad jel oni mogu da mi pomognu, dublje testiranje, da li mozda imaju neki stariji turski defteri za to područije, da li te porodice sa Kosova koje slave sv. Stefana imaju neko predanje o svom poreklu pa mogu preko njih da se informišem..? U principu moje pitanje je kako dalje, a u nastavku šaljem slike tih grobova - https://imgur.com/a/5O5elmn

Да, хаплогрупу J2b-L283 код нас углавном можемо везати за Илире, са географским варијацијама у зависности од подгране. Мислим да је од значаја податак што су вам генетички блиске породице са Косова које такође славе Стевањдан. Дубински тестови би открили ваш положај на стаблу и међусобну везу. То је нешто као родослов хаплогрупе-подгране.

Дакле овакви генетички тестови вам не могу превише помоћи око самог родослова (то је другачији посао), али су јако корисни за откривање прапорекла и миграционих путева ваших предака и сл.

[Небојша]

Хвала, Небојша. Можеш ли определити вероватноћу у ком периоду је дошло до раздвајања наведених подграна?

Нема на чему. Ево сликовито (испод), Y22063 је тек нешто млађа од читаве Y22059, док је Y155375 стара око 700 година, према FTDNA нешто старија. Мада су обе настале у исто време. J-Y22063 је широко распрострањена, има је од Црног Мора, преко југоисточне Србије, Црне Горе, све до Лике. Док је Y155375 више уско локализована на Затарје, Западну Србију и Крајину (Далмацију) и више се може везати за само племе Крича.

[Црна Гуја]

Милеуснић, Никољдан, Брлошка Дубрава, Оточац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Z685>YP271>YP270. Једина вредност која одступа од модалног хаплотипа је благо повишена DYS576=19. Има велики број блиских поклапања, а интересантно је да међу најближим поклапањима има више њих из југоисточне Србије: Димитријевића из Шарбановца код Сокобање (Никољдан), као и двојицу из околине Гаџиног Хана и Бољевца чији резултати нису још увек јавни, од све тројице разликује се на само 1 од 23 маркера. На само 1 од 23 маркера разликује се још и од Марјановића из Висибабе код Пожеге (Стевањдан) и Стојковића из Дарде у Барањи (Ђурђевдан).

Од раније већ имамо Милеусниће који су преко 23&Me потврђени као YP270+, а имамо и њима вероватно сродне Милисављевиће из Широке Куле код Госпића (Никољдан) који су потврђени на низводну грану CTS4648. Треба поменути и да је Стојковић из Дарде од ког се Милеуснић разликује на само 1 од 23 маркера радио WGS тест, и са једним муслиманом из околине Бијелог Поља формирао још млађу подграну YP270>CTS4648>Y13891>BY105638>FT106108>BY212473, чија старост се процењује на око 900 година. Због тога бих Милеуснићу свакако препоручио додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), који би га поуздано сврстао у најмлађу могућу подграну испод YP270.

Милеуснићи представљају један од бројнијих личких/крајишких родова, и забележени су на тим просторима још у 17. веку:

Повратак 40 српских породица у Широку Кулу из правца Оточца, Брлога и Бриња организовао је 1690. године њихов кнез Вујасин (Вујашин) Милеуснић. Њему је 12. августа 1690. повереник за настањивање Лике и Крбаве Јурај Крижанић дозволио да са 40 породица насели ширококулско подручје и заузме земљу на уговор. По повратку у своја ранија насеља ширококуљани су тражили и добили од војних власти конфирмационо писмо којим су биле потврђене раније међе њихових атара. Тад су са њим дошле ове породице: Цветичанини, Чанци, Дејановићи, Дмитровићи, Галовићи, Јелићи, Јовићи, Клашњићи, Кораћи, Капице, Маргићи, Марићи, Милеуснићи, Миљановићи, Новковићи, Ножинићи, Паскаши, Перашковићи, Ракићи, Репци, Сикирице, Узелци, Војновићи, Вукелићи и Зечевићи. Ово породице се расуше из Широке Куле по свој Лици и Крбави (Срб и Доњи Лапац).

Године 1746. па све до 1756. аустријски генерал Лаудон вршио је присилно додељивање нових презимена Милеуснићима по њиховим шпицнаметима (породичним надимцима). Из писаних извора сазнајемо да се Милеуснића “много народило” и да је то био разлог њиховог “расписивања”. Матице православне цркве парохије ширококулске, које потичу из 1788. пуне су “Лаудонових презимена”, па тако имамо: Ракиће, Дмитровиће, Суџуковиће, Одановиће, Коваче, Милисављевиће, Зечевиће, Заставниковиће, Ловриће, Кораће, Чубриће, Човиће, Радмановиће, Жужиће, Јоветиће, Гвозденовиће, Капице, Клашњиће и Вукелиће. Сви воде поријекло од Милеуснића, те славе једно крсно име - Светог Николу. Из Лике су се раширили по Банији, Кордуну и свој Босанској Крајини.

https://www.poreklo.rs/2012/02/03/mileusni%C4%87/

[Црна Гуја]

Николић, Лучиндан, Струганик, Мионица

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>FT190799, роду Никшића. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, одступају једино благо снижене вредности DYS439=12 и DYS533=12. Самим тим има и велики број потпуних/блиских поклапања, међутим стварна блискост ни са ким од њих не може се поуздано утврдити на овако малом броју маркера, па је препорука даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), или циљано тестирање филогенетички значајних SNP-ова испод FT190799.

Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, али Николићи би према доступној литератури требали потицати од рода Станишића из Струганика, пошто су они једини род у селу са славом Лучиндан.

Станишићи: Најстарији досељеници после њих [Шутуља]су Станишићи, досељени пред крај 17. века из Никшићке Жупе од породице Колачке у истом месту. Станишићима су род Спасојице у Гуњици и Колаци у Бабајићу; њих је 3 куће, славе Лучиндан.

https://www.poreklo.rs/2013/05/09/poreklo-prezimena-selo-struganik-mionica/

[Rimidalv]

Значајан резултат, нарочито због ове потврде везе Кокот - Кокотовић.
Као што је Небојша већ приказао, Кокота има и у Врепцу.
Скрећем пажњу да је Вребац велико жариште овог рода (ту досад имамо потврђене Наранчиће, Мандиће и Драгосавце), а ваља истаћи да је у овом крају, у селу Павловац Вребачки, нарочито присутан и род Кричковић. Такође и недалеко од Томингаја, одакле је новотестирани Кокот, у селу Кијани, такође постоји велика задруга Кричковића.
Осим тога, занимљива је ова сеобена струја Вребац > Томингај, јер осим Кокота у оба села имамо и Драгосавце, који су такође припадници ове хаплогрупе. Истина, тестирани Драгосавац је из Рудопоља Брувањског, али је реч о роду који се налази на граници између Рудопоља и Томингаја (а Драгосаваца има и у Томингају).

Што се тиче вребачких Кокота, ту имамо две линије.
Једна изворна, а друга је било прижењивање Томаша из Павловца.