Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Црна Гуја]

Пртењак, Ђурђевдан, Котража, Лучани

Припада хаплогрупи I2a2a-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y5282>Y11230>Y11920>P95. Ова грана је изузетно ретка и у европским оквирима, стара је око 2000 година, а јавља се од Велике Британије на западу до Пољске на истоку, и од Шведске на северу до Балкана на југу. У нашој бази поред Пртењака јој припада још само један тестирани из околине Нове Вароши, чији резултат није још увек јаван. Од Пртењака се разликује на само 1 од 23 маркера, тако да је прилично сигурно да су блиско повезани у последњих пар стотина година. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу. У тексту о Котражи не спомињу се Пртењаци, али се спомињу у оближњем Белом Камену, где се наводи да су даљим пореклом "од Сјенице". Пртењаци се спомињу још и у Церови и Миросаљцима код Ариља, који су географски јако близу Котраже и Белог Камена.

Пртењаци (Бојовићи, Мијајловићи и др), славе Ђурђевдан. Све су ове породице досељене од Сјенице.

https://www.poreklo.rs/2014/07/21/poreklo-prezimena-selo-beli-kamen-lucani/

[Драган Обреновић]

Пртењак, Ђурђевдан, Котража, Лучани

Припада хаплогрупи I2a2a-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y5282>Y11230>Y11920>P95. Ова грана је изузетно ретка и у европским оквирима, стара је око 2000 година, а јавља се од Велике Британије на западу до Пољске на истоку, и од Шведске на северу до Балкана на југу. У нашој бази поред Пртењака јој припада још само један тестирани из околине Нове Вароши, чији резултат није још увек јаван. Од Пртењака се разликује на само 1 од 23 маркера, тако да је прилично сигурно да су блиско повезани у последњих пар стотина година. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу. У тексту о Котражи не спомињу се Пртењаци, али се спомињу у оближњем Белом Камену, где се наводи да су даљим пореклом "од Сјенице". Пртењаци се спомињу још и у Церови и Миросаљцима код Ариља, који су географски јако близу Котраже и Белог Камена.

https://www.poreklo.rs/2014/07/21/poreklo-prezimena-selo-beli-kamen-lucani/

Пртењака смо недавно тестирали Дејан Вукићевић и ја. Обзиром да се ради о врло реткој мушкој лози међу Србима, било би драгоцено за даља истраживања и да се дубински (SNP) профилише. Верујем да ће господин Пртењак хтети да уради и WGS тест, јер је и иначе заинтересован за своје порекло и родословље уопште.

Овај резултат је само још један аргумент у прилог томе да треба пронаћи спонзора за истраживање стариначких родова Драгачева, јер мислим да ће тамо испливати још егзотичних мушких лоза

[Exiled]

Пртењака смо недавно тестирали Дејан Вукићевић и ја. Обзиром да се ради о врло реткој мушкој лози међу Србима, било би драгоцено за даља истраживања и да се дубински (SNP) профилише. Верујем да ће господин Пртењак хтети да уради и WGS тест, јер је и иначе заинтересован за своје порекло и родословље уопште.

Овај резултат је само још један аргумент да пронађемо спонзора за истраживање стариначких родова Драгачева, јер мислим да ће тамо испливати још егзотичних мушких лоза

У западним крајевима постоји презиме Пртењача,како презиме није типично може бити да су и родно повезани.

[Иван Вукићевић]

Ивановић, Ђурђевдан, Брда/Фоча

Припада хаплогрупи I2-PH908. Већина вриједности маркера су модалне. једина нешто израженија, карактеристична вриједност је висока DYS570=20. Од тестираних који посједују ову вриједност најближи му је Поповић из Бјелошевог дола/Крушевица/Љубиње на 3/23 маркера разлике. Такође слави Ђурђевдан. Међутим, не постоји нека веза у предањима, а и географски није близу па ову везу треба узети са резервом. Веза са неким другим тестираним породицама, због модалности хаплотипа, не може се поуздано успоставити. Препорука је неки од дубинских тестова.

О пореклу породице тестирани Ивановић није оставио никакво предање. У фочанском крају било је више разнородних породица Ивановића. Нисам успио пронаћи податке о поријеклу конкретно ових Ивановића.

У предратној општини Фоча је према званичној административној подели било 4 засеока са тим или сличним називом:
1. Заселак Брда који је припадао насељу Мрављача.
2. Заселак Гола Брда који је припадао насељу насељу Орахово.
3. Заселак Доња Брда који је припадао насељу Паунци. Овај заселак је до 1962. године имао статус насеља.
4. Заселак Горња Брда који је припадао насељу Сусјешно. Овај заселак је до 1962. године имао статус насеља.

Од 4 насеља којима су ови засеоци припадали, Ивановића је према попису из 1991. године било једино у насељу Орахово. Самим тим, тестирани вероватно потиче из засеока Гола Брда.

Томе у прилог иде и слава, пошто Ивановићи из Орахова славе Ђурђевдан према Миленку Тодовићу:
Ивановићи из Орахова су старосједилачка породица. Ђуровић некритички пише да се њихов даљи предак Вукосав Ивановић спомиње у попису катастра још 1475. године. Славе Светог Ђорђа (6. мај).

Наравно, постоји и могућност да је тестирани из неког од преостала три засеока, те да су се Ивановићи одатле иселили пре 1991. године.

[Христифор]

Пртењака смо недавно тестирали Дејан Вукићевић и ја. Обзиром да се ради о врло реткој мушкој лози међу Србима, било би драгоцено за даља истраживања и да се дубински (SNP) профилише. Верујем да ће господин Пртењак хтети да уради и WGS тест, јер је и иначе заинтересован за своје порекло и родословље уопште.

Овај резултат је само још један аргумент у прилог томе да треба пронаћи спонзора за истраживање стариначких родова Драгачева, јер мислим да ће тамо испливати још егзотичних мушких лоза

Да се нађу заинтересовани за тестирање, лако ћемо за новац.

[Ивица Јовановић]

Пртењака смо недавно тестирали Дејан Вукићевић и ја. Обзиром да се ради о врло реткој мушкој лози међу Србима, било би драгоцено за даља истраживања и да се дубински (SNP) профилише. Верујем да ће господин Пртењак хтети да уради и WGS тест, јер је и иначе заинтересован за своје порекло и родословље уопште.

Овај резултат је само још један аргумент у прилог томе да треба пронаћи спонзора за истраживање стариначких родова Драгачева, јер мислим да ће тамо испливати још егзотичних мушких лоза

Iznenadio bih se ako nije sa Poljakom u I-BY3742. Ne zbog te slovenske veze vec zbog cinjenice da ostale grane idu ka onim vikinzima koji su sa Ivarom the Boneless napadali Irsku u 9. i 10. veku. Malo je verovatno da je neki čamac baš do te mere zalutao. Bilo bi zaista zanimljivo ako uradi wgs.

[Ojler]

Павловић, Митровдан, Добраче/Ариље, I2-Y3120

Тестирани је навео да су пореклом од Шундерића из Старе Херцеговине, али да је могуће да им порекло сеже до Суве Реке код Призрена. Предак им се помиње у турским пописима као Шундерија.

Ради се о породици која се у монографији о Добрачама наводи под именом Павловићи Шундерићи. О њима аутор, професор Др Светислав Петровић пише следеће:

Шундерићи су старо презиме за Павловиће из Клисуре. Населили су се у Добраче крајем 18. или почетком 19. века из Старе Херцеговине (између Никшића и Требиња). Према казивању Радоша Тодоровића, један огранак ове фамилије се населио у Глијечу код Ивањице (данашња фамилија Поповићи), други у село Граб у Драгачеву и трећи y Добраче.
Крсна слава им је Дмитровдан.
Родоначелник фамилије Павловићи из Клисуре је Павле Стеванов, који се у више докумената помиње као Павле Шундерија (види прилоге пописа и других докумената у књизи).
У Тефтеру арачком из 1832/33, под редним бројем 37 стоји да је Павле Стеванов имао синове Обрада, Мијаила, Тодора и Милисава.
У Попису из 1857. године, домаћинство су сачињавали Тодор (1820), његова браћа Никола (1822), Алекса (1827) и Мијаило (1833) и синовац Љубомир (1856).
У Попису из 1863. године нема Мијаила, Алексе и Љубомира. Домаћинство су сачињавали Тодор (1820), супруга Јована (1824), син Велимир (1856), брат Никола (1822), кћерке Станика (1848), Јелика (1853), Анка (1859) и Миљка (1861).
Никола није заснивао породицу и нема потомака.
После пописа из 1863. године Тодор и Јована су родили синове Вукомана и Обрена. Нажалост, о њима немамо других података изузев пореских књига из 1878. и 1884-1888. године.
Павловићи са краја 19, целог 20. и прве деценије 21. века су потомци Тодора (1820) и Јоване (1824) и Обрада Павловића.

Хаплотип тестираног карактерише већи број маркера са израженим одступањем од модалних вредности: DYS385b=16, DYS458=16, DYS456=16, DYS533=14. У бази Српског ДНК пројекта нема хаплотипова који су слични овом резултату. Технички му је најближи хаплотип који припада тестираном из Црвског код Сјенице са славом Аранђеловдан, са подударањем 19/23 и поклапањем на карактеристичним вредностима DYS385b=16 и DYS533=14. Ова делимична сличност би можда могла бити и занимљива. Наиме, Шундерићи из драгачевског Граба за које се помиње да су сродни Павловићима Шундерићима по једном предању потичу из Штиткова код Сјенице (данас у општини Нова Варош), па би ова два резултата условно припадала истој етнографској и географској зони, мада је удаљеност између Штиткова и Црвског знатна. За тестираног из Црвског је процењено да припада роду Љешњана - Војинића. Хаплотип Павловића заиста поседује вредност DYS385b=16 карактеристичну за Љешњане - Војиниће, али постоје и бројне разлике, па се без дубљих анализа ова сличност не може сматрати довољном за проглашавање припадности истом роду. У сваком случају би било вредно даље истражити такву могућност.

[Иван Вукићевић]

Спахић, Никољдан, Лијешта, Подгорица, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS456=15 и повишену вредност маркера DYS643=13.

Миљан Јокановић у свом раду о Кучима наводи да су Спа(х)ићи огранак Мијовића, који су једна од основних грана Дрекаловића.

[Cole]

Поздрав свима,

после дужег времена сам се улоговао у ДНК пројекат и приметио сам да су моји СНП подаци унети у датотеку под "Неименовани" са непознатим местом порекла. Како може то да се исправи?

Хвала унапред

[Иван Вукићевић]

Све поруке о Хераковићима, које су уследиле након објављивања резултата Петровића, пребачене су ради прегледности на засебну тему коју имамо о том роду:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=568.0

[Небојша]

Кузмановић, Аранђеловдан, Манастирица, Кладово, J2b-M241>Z638


Судећи по литератури с почетка 20. века, Манастирица је насељена углавном становништвом влашког порекла (Унгурјани). Према попису из 2002. године, становништво се изјашњава углавном као српско. Два рода која су у Манастирици славила Аранђеловдан јесу Царани, 4 куће, пореклом из Влашке и Ђурешти, 2 куће, из Ћуреша у "Арђалу".

Најближа поклапања постоје са Мићовићима (Стевањдан) из Лепосавића и Ракићима (Аранђеловдан) из Грљана код Зајечара. По маркерима не стоје далеко ни тестирани Шкријељи, па би најрационалније било испитати припадност подграни J-Z8424.

[Ивица Јовановић]

Кузмановић, Аранђеловдан, Манастирица, Кладово, J2b-M241>Z638


Судећи по литератури с почетка 20. века, Манастирица је насељена углавном становништвом влашког порекла (Унгурјани). Према попису из 2002. године, становништво се изјашњава углавном као српско. Два рода која су у Манастирици славила Аранђеловдан јесу Царани, 4 куће, пореклом из Влашке и Ђурешти, 2 куће, из Ћуреша у "Арђалу".

Најближа поклапања постоје са Мићовићима (Стевањдан) из Лепосавића и Ракићима (Аранђеловдан) из Грљана код Зајечара. По маркерима не стоје далеко ни тестирани Шкријељи, па би најрационалније било испитати припадност подграни J-Z8424.

Арђал односно Ардеал је румунски назив за Трансилванију. Арђал је архаична варијанта. Реч је мађарског корена.

[Ojler]

Арђал односно Ардеал је румунски назив за Трансилванију. Арђал је архаична варијанта. Реч је мађарског корена.

Односно, Ердељ.

[Ивица Јовановић]

Да

[Иван Вукићевић]

Благојевић, Јошаница (заселак Остримци), Фоча, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS570=20. На 23 маркера има потпуно поклапање хаплотипова са Илићем (Лазарева Субота, Растошница/Сапна). С обзиром на исту славу и предање Илића о пореклу из Херцеговине, јасно је да су истог порекла. На једном маркеру се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
- Јоковић, Аранђеловдан, Горњи Милановац
- Гвоздић, Никољдан, Војнић
- необјављен резултат, Аранђеловдан, Божетићи/Нова Варош
- необјављен резултат, Никољдан, Вражогрнац/Зајечар

Тестирани је навео да Благојевићи по једном предању потичу из Пиве. Досадашњи генетички резултати не иду у прилог овом предању. У Пиви заиста има Благојевића, али је за њих утврђено да припадају грани R1a-YP417.

[Зрно]

Јовановић (Ђурђевдан), Забојница/Кнић

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Низводнија грана се не може знати без дубинског тестирања у иностранству. Са многим тестираним припадницима ове хаплогрупе има само 1 маркер разлике, од 23, јер му је хаплотип доста уобичајен. Међу тим који су му слични, потврђене су три различите подгране испод Z2705. Има и једног са потпуним поклапањем, а то је Главаш (Јовањдан) из средње Босне. С њим дели ретку вредност DYS456=16 (нормална је 15). За Главаша се не зна којој би подграни припадао, а и сумњам да је најближи род Јовановићу, без обзира на потпуно поклапање.

Јовановић је написао да су у заселак Араповићи у Забојници дошли у 19. веку. У књизи "Гружа" се наводе презимена у селу, али нема Јовановића. Једини у Араповићима који славе Ђурђевдан су према аутору Шукићи, потомци Јована (Шуке).

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Drvoseča]

Благојевић, Јошаница (заселак Остримци), Фоча, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Ово би требало да буду Острмци, колико ја знам, без и.

[Крни Јелац]

Тако је, штампарска грешка је вјероватно у питању.

[Небојша]

Поповић, Никољдан, Кушићан, Ивањица, J2b-M205>Y22059


Тестирани је навео да су досељени из Свештице. Поповићи се помињу у овом месту, али према подацима Љубомира М. Марковића (Становништво Моравичког Старог Влаха), тамо славе Св. Јована: https://www.poreklo.rs/2018/07/26/poreklo-stanovnistva-selo-svestica-ivanjica/.

Често је презиме, а и слава, па сигурно има више несродних Поповића у овом крају. Иако не налазим конкретне податке о пореклу ових Поповића, реч је изгледа о поповској лози. Можда постоји веза са свештеничком лозом Поповића из Горачића, за које се каже да су старији досељеници, пореклом из црногорско-херцеговачких брда.

Реч је о генетички добро профилисаној групи родова са потеза Нова Варош – Шумадија, са карактеристичним вредностима 456=13 / 389II=29 и славом Св. Никола.

У овој су групи, поред Поповића:

Костић (Никољдан), Свештица / Ивањица / Чачак
Белић (Никољдан), Остра, Чачак
Необјављен (Никољдан), Тисовица, Нова Варош
Необјављен (Никољдан), Блазнава, Топола

На основу резултата Костића из Чачка (111 маркера, 587=20), знамо да је реч о подграни J2b-M205>Y22059>Y22063. На простору Старог Влаха и Западне Србије знатно је чешћа подграна J2b-Y155375, па можемо констатовати да је ово вероватно најраширенији J2b-Y22063 род у овим крајевима. Осим на простору Старог Влаха, блиски хаплотпови постоје и међу Аранђеловштацима M205:

Ћировић (Аранђеловдан), Брезовац, Аранђеловац
Ружичић (Аранђеловдан), Никшић, пре тога Пљевља 
Необјављен (Аранђеловдан), Миоковци, Чачак

Интересантно да постоји веома блиско поклапање са једним резултатом из Западне Македоније (околина Струге, необјављен). Тај тестирани припада роду Бошњаковаца. Бошњаковци су, према предању, досељени негде из околине Травника, а преко Црне Горе. Вредност 13 на 456 јавља се код још двојице Македонаца (Крива Паланка и Велес). Фиктивно поклапање постоји и са Новаковићима из Кршаља (такође Никољдан и 456=13), али како је ово једини такав хаплотип у Крајини, веза није превише поуздана, тј. реч је вероватно о приватним мутацијама.

Било би добро да неко од ове групе из Старог Влаха уради дубљи тест ради тачне профилизације рода.

[Иван Вукићевић]

Ово би требало да буду Острмци, колико ја знам, без и.

Тако је, штампарска грешка је вјероватно у питању.

Да, правилно је без и.