Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 4609243 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10391
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1540 послато: Фебруар 23, 2016, 01:39:44 поподне »
За мене су и Твртко и Косаче-српски феудалци.

Апсолутно. И Босна једна од средњевековних србских земаља.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10391
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1541 послато: Фебруар 23, 2016, 01:44:00 поподне »
златно доба херцеговачких влашких катуна је било прије доласка Турака, у 14. и 15. вијеку, када је функционисала трговина између Дубровника, Србије и Босне.

Да, 14. век је било њихово belle epoque.
Мало су били превозници робе, мало се бавили пљачком, мало ратом кад би као ратничке дружине ступали у службу код завађених феудалаца.
Исто ће, углавном, наставити да раде један период и по турској окупацији.
Рецимо, Марица Маловић Ђукић има доста радова на ту тему, занимања херцеговачких влашких катунара.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14349
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1542 послато: Фебруар 23, 2016, 01:51:21 поподне »
Апсолутно. И Босна једна од средњевековних србских земаља.

Све су то српске земље, није спорно. Али у то доба средњег века нису биле претерано у употреби националне одреднице. Па тако када се каже "српски феудалац" лако може да се односи само на феудалца са територије тадашње Србије.

"Босански", "српски", итд., у то време означава углавном територијалну поделу.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 703
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1543 послато: Фебруар 23, 2016, 01:59:54 поподне »
Не могу се сјетити ниједног Р1а резултата да га повежем са неком влашком групом. Можда једино Шаренци који би се могли повезати са Власима Красојевићима.

Ти си навео готово све хаплогрупе које су откривене у данашњој Херцеговини и Стар. Херцеговини и све те хаплогрупе и подгране везао си за влашке катуне и групе и једино си изоставио припаднике Р1а. Е, сад како ти знаш да су све те хаплогрупе које си навео везана за херцеговачке влашке групе, а да носитељи Р1а нису везани? Иако их има на тим просторима моја препоставка 10% до 15%? Имамо резултат Шаренаца из Билећа по мени они су могући потомци Красојевића то и ти признајеш и зашто си онда изоставио Р1а? Ја не кажем да су Шаренци заиста Красојевићи, али постоји индиције да јесу. Имамо Елезовиће даљи сродници Шаренаца и они су на том простору где су ти херцеговачки ткз. влашки катуни. Имамо Кадијевића из околине Мостара није далеко од те зоне где се простирали катуни. Имамо Драшковиће из гатачке околине који су очигледно Захумљани.

Све си то ово игнорисао и намерно или не поступио си пристрасно. Умеш ти да будеш понекад пристрасан то сам ја одавно приметио није то добро Јерковићу.     

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1544 послато: Фебруар 23, 2016, 02:24:53 поподне »
Ти си навео готово све хаплогрупе које су откривене у данашњој Херцеговини и Стар. Херцеговини и све те хаплогрупе и подгране везао си за влашке катуне и групе и једино си изоставио припаднике Р1а. Е, сад како ти знаш да су све те хаплогрупе које си навео везана за херцеговачке влашке групе, а да носитељи Р1а нису везани? Иако их има на тим просторима моја препоставка 10% до 15%? Имамо резултат Шаренаца из Билећа по мени они су могући потомци Красојевића то и ти признајеш и зашто си онда изоставио Р1а? Ја не кажем да су Шаренци заиста Красојевићи, али постоји индиције да јесу. Имамо Елезовиће даљи сродници Шаренаца и они су на том простору где су ти херцеговачки ткз. влашки катуни. Имамо Кадијевића из околине Мостара није далеко од те зоне где се простирали катуни. Имамо Драшковиће из гатачке околине који су очигледно Захумљани.

Све си то ово игнорисао и намерно или не поступио си пристрасно. Умеш ти да будеш понекад пристрасан то сам ја одавно приметио није то добро Јерковићу.   

Ја бих прије рекао да ти сагледаваш ствари из кривог угла. Нисам споменуо Р1а, па шта, велика ствар. Написао сам ти и зашто.
 
Уосталом ниси ти први који има неке примједбе, као не волим његову хаплогрупу и сл. Као прво бесмислено је идентификовати се са хаплогрупама на начин како поједини овдје чине, а друго, као и свако на овом форуму имам право на своје мишљење, које може некад бити и пристрасно.

Кад сам написао све те хаплогрупе имао сам на уму конкретне везе:

Н1а П189-власи Бањани
Ј2б М205- власи Усорци
И2а Динарик Југ-власи Озринићи, Риђани и Никшићи
И2а Динарик Сјевер- власи Мириловићи
Ј1- власи Радонићи
И1 П109- власи Дробњаци

И није ми пао на памет нико од Р1а. (вјероватно намјерно, јер по цијели дан размишљам како да напакостим онима са хаплогрупом Р1а)

Сем тога, ако наставиш овако стално нешто да прозиваш, нећу више одговарати на твоје постове. Мислим да је то поштено.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 841
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1545 послато: Фебруар 23, 2016, 03:25:08 поподне »
Подплат се помиње у Попису Херцеговине из 1477. У том мјесту је зимовао влашки џемат Рахоја, сина Вукашина. Џемат се налазио у нахији Благај.

Од предтурских влашких скупина на том подручју имамо Бурмазе, Бољуне и Храбрене. При томе локација Поплата највише одговара Бурмазима.

Мислим да је интересантно што се Михићи и Ружићи спомињу као слободњаци, што заиста може указивати на старију укоријењеност на том тлу и могућу везу са неком од влашких група која је имала повлаштен положај у Турака.

Из пописа се види да је у истој нахији Благај, забиљежен и војвода Петар Храбрен, вођа влаха Храбрена који је уписан као тимарник, дакле спахија.

Оно што је мени интересантно код доброг дијела херцеговачких влаха јесте њихова разнородност: Ј1, И1-П109, И2а Дин Сјевер, И2а Динарик Југ, Н1а П189, Ј2б-М205, Е-В13. Мени то све личи као војни регрутни центар.

Hvala na informaciji o spominjanju u defteru iz 1477. Pogledaću i njega kasnije.

Ta granična linija između Burmaza i Hrabrena je i meni bila problem. Po blizini reklo bi se Burmazi. Na drugom mestu sam video da se u blizini Poplata spominju Hrabreni. sa druge strane, zbog nedostatka informacija mogli bi biti i neki treći rod.
Zato se i radujem otvaranju turskih arhiva, možda dođemo do značajnih informacija, i o identitetu roda u Poplatu i o grupi koja je odselila na zapad.

Šteta što nema više testiranih Hercegovaca. Ranije je postojao nedostatak Crnogoraca, ali su oni sad sasvim fino zastupljeni. Vpleo bih da vidim rezultate tesiranja stanovništva u zoni između Popovog polja i hrvatske granice.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14349
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1546 послато: Фебруар 23, 2016, 05:43:26 поподне »
Šteta što nema više testiranih Hercegovaca.

Херцеговина је солидно обрађена, али у питању су углавном Хрвати.

Хрвати из Мостара (90 тестираних) и Мостар + Широки Бријег (узорак 141). Као што је и очекивано, доминира I2a.

I2a - 63 - 73%
R1a - око 12%
E1b - око 8%
I1 - око 4%
R1b - око 3%
G2a - око 2%
J2b1 - око 1%
J2a - око 1%
Q - око 1%

Код херцеговачких Срба би вероватно био нешто другачији однос (I2a би свакако била најјача), зато што међу њима има придошлица са истока (Црна Гора, Стара Србија), док су данашњи Хрвати углавном матични у овим крајевима.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1140
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1547 послато: Фебруар 23, 2016, 06:41:47 поподне »
Јутрос сам мало прегледао и чини се да је Михић до сада најудаљенији хаплотип од свих нас осталих. Од мене на 37 маркера има чак 10 разлика. Модификовани Кенов калкулатор даје 35-36 генерација између мене и њега, што би било око 1050г до заједничког претка, тј. да нам је заједнички предак живио некада у Х вијеку, а вјероватније и нешто раније.

Љиљане, мислим да би веза вас двойице могла бити и стария. Йер с разлогом прѣдпостављам да йе рачуница поступком Нордтведа рачуната само помоћу йедноструких ознака, а ту ви имате само четири разлике. А на вишеструких чак шест.
Због тога добиям 50% вѣроватноће за ВНЗП на 34.71 колѣн користећи само йедноструке, док користећи свих 37 добиям 46.69, илити око 1400 годин.
Но, то су све само вѣроватноће засноване на прѣдпостављених стопах промѣне ознака. Било би добро да се мало проширите, или по могућству урадите бар йедан Велики Ипсилон. 37 ознака су врло незахвалне за одређивање врѣмена до НЗПа.

Ознак: 25 (различитих 25)
Брой колѣн са 50%=34.7129

Ознак: 37 (различитих 30)
Брой колѣн са 50%=46.6944
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Љиљан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1548 послато: Фебруар 23, 2016, 08:24:17 поподне »
Љиљане, мислим да би веза вас двойице могла бити и стария. Йер с разлогом прѣдпостављам да йе рачуница поступком Нордтведа рачуната само помоћу йедноструких ознака, а ту ви имате само четири разлике. А на вишеструких чак шест.
Због тога добиям 50% вѣроватноће за ВНЗП на 34.71 колѣн користећи само йедноструке, док користећи свих 37 добиям 46.69, илити око 1400 годин.
Но, то су све само вѣроватноће засноване на прѣдпостављених стопах промѣне ознака. Било би добро да се мало проширите, или по могућству урадите бар йедан Велики Ипсилон. 37 ознака су врло незахвалне за одређивање врѣмена до НЗПа.
Ознак: 25 (различитих 25)
Брой колѣн са 50%=34.7129
Ознак: 37 (различитих 30)
Брой колѣн са 50%=46.6944
Хвала Невски пуно на овоме. Био бих ти захвалан ако би ме мало упутио у то што си рекао око једноструких и двоструких ознака. Којих је то код њега 6 вишеструких ознака на којима имамо разлике? Ако ти није проблем, волио бих и да ме упутиш у начин прорачуна са вишеструким ознакама. Колико сам видио Нордтведов калкулатор ништа тако не ради.

Срдачан поздрав!

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1366
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1549 послато: Фебруар 23, 2016, 09:50:42 поподне »
Поздрав!

Нови сам на форуму и није ми баш најјаснија ова генетска анализа, али ту сам да помогнем, бар у вези доњих влаха.
Помињете Бурмазе, па се заинтересовах. Бурмази су највећа групација доњих влаха који су живјели на дјеловима столачке и већим дјелом љубињске општине. Данашње насеље Буурмази је само умањени топоним који не објашњава куда су све припадници бурмашког клана обитавали. Помињу се први пут у списима дубровачког архива 1300-те. године. Од њих су произашли и неки други влашки родови, као што су Ненковци и Глеђевци. Ненко Крајсалић, влах Бурмаз подарио је своје име потоњем влашком клану Ненковцима који су се распростирали у источном дијелу лјубињске општине, тј у селима Жрвњу, Ивици а можда и Жабици, те на Корлатима који припадају Попову Пољу. Глеђевци, име добили по влаху Бурмазу-Глеђу Висловићу можда су живили у данашњим Глеђевцима. Бурмази се спомињу и у селу Убоску, тачније спомиње се катун Милобрата Обрадовића, влаха Бурмаза а спомиње се и припадник његовог клана поносник олова Дабижив Радовановић, који има сачуван и надгробни епитаф.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 703
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1550 послато: Фебруар 24, 2016, 01:22:53 пре подне »
Ја бих прије рекао да ти сагледаваш ствари из кривог угла. Нисам споменуо Р1а, па шта, велика ствар. Написао сам ти и зашто.
 
Уосталом ниси ти први који има неке примједбе, као не волим његову хаплогрупу и сл. Као прво бесмислено је идентификовати се са хаплогрупама на начин како поједини овдје чине, а друго, као и свако на овом форуму имам право на своје мишљење, које може некад бити и пристрасно.

Кад сам написао све те хаплогрупе имао сам на уму конкретне везе:

Н1а П189-власи Бањани
Ј2б М205- власи Усорци
И2а Динарик Југ-власи Озринићи, Риђани и Никшићи
И2а Динарик Сјевер- власи Мириловићи
Ј1- власи Радонићи
И1 П109- власи Дробњаци

И није ми пао на памет нико од Р1а. (вјероватно намјерно, јер по цијели дан размишљам како да напакостим онима са хаплогрупом Р1а)

Сем тога, ако наставиш овако стално нешто да прозиваш, нећу више одговарати на твоје постове. Мислим да је то поштено.

Одговорио сам ти пп.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 841
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1551 послато: Фебруар 24, 2016, 05:46:22 пре подне »
Поздрав!

Нови сам на форуму и није ми баш најјаснија ова генетска анализа, али ту сам да помогнем, бар у вези доњих влаха.
Помињете Бурмазе, па се заинтересовах. Бурмази су највећа групација доњих влаха који су живјели на дјеловима столачке и већим дјелом љубињске општине. Данашње насеље Буурмази је само умањени топоним који не објашњава куда су све припадници бурмашког клана обитавали. Помињу се први пут у списима дубровачког архива 1300-те. године. Од њих су произашли и неки други влашки родови, као што су Ненковци и Глеђевци. Ненко Крајсалић, влах Бурмаз подарио је своје име потоњем влашком клану Ненковцима који су се распростирали у источном дијелу лјубињске општине, тј у селима Жрвњу, Ивици а можда и Жабици, те на Корлатима који припадају Попову Пољу. Глеђевци, име добили по влаху Бурмазу-Глеђу Висловићу можда су живили у данашњим Глеђевцима. Бурмази се спомињу и у селу Убоску, тачније спомиње се катун Милобрата Обрадовића, влаха Бурмаза а спомиње се и припадник његовог клана поносник олова Дабижив Радовановић, који има сачуван и надгробни епитаф.

Pozdrav Vuče i hvala na informacijama. Ono što me zanima a ne mogu naći na internetu jeste da li Poplat pripada Burmazima, Hrabrenima ili je rod za sebe.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1366
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1552 послато: Фебруар 24, 2016, 03:31:49 поподне »
Pozdrav Vuče i hvala na informacijama. Ono što me zanima a ne mogu naći na internetu jeste da li Poplat pripada Burmazima, Hrabrenima ili je rod za sebe.
.

Nisam siguran! Na Poplatu se i izvjesnim istorijskim izvorima pominju vlasi katuna Pocrnje. Pocrnje je danas istočno od Poplata, mada blizu, i sastoji se od zaselaka Hrđusi, Dutine, Radoši, Ćukovci...Vlasi katuna Pocrnje spominju se i u selu Bitunji. A može biti da su svoje trave, ili ispašu imali svi ti klanovi. Hrabreni su više naslonjeni na Dubrave. Fantastičan materijal za proučavanje vlaških rodova je Popis Sandžaka Vilajete Hercegovine iz 1475-77.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1140
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1553 послато: Фебруар 24, 2016, 06:41:19 поподне »
Хвала Невски пуно на овоме. Био бих ти захвалан ако би ме мало упутио у то што си рекао око једноструких и двоструких ознака. Којих је то код њега 6 вишеструких ознака на којима имамо разлике? Ако ти није проблем, волио бих и да ме упутиш у начин прорачуна са вишеструким ознакама. Колико сам видио Нордтведов калкулатор ништа тако не ради.

Срдачан поздрав!

13 24 13 10 13-19 10 18 11 12 11 29 17 8-9 11 11 24 14 20 30 14-15-16-17 10 10 19-22 14 14 18 17 30-36 14 10
13 24 13 10 13-19 10 18 12 12 11 29 17 8-9 11 11 24 14 20 29 14-15-15-16 10  9 19-21 15 14 18 17 31-38 14 10

Љиљане, мислим да си ме погрѣшно разумѣо, не ради се о разликах на шест вишеструких ознак, него о укупно шест разлика на вишеструких. Рецимо на CDYаб их има чак 3, а на 464абвг су двѣ.

Нордтведовим рачуначем нѣсам до сада рачунао, али прѣдпостављам да се заснива на образцу Нордтведа, койи гласи N = (D1-D2)^2 / 2m, гдѣ йе m стопа промѣне ознаке, N брой процѣњених колѣн до зайедничкога прѣдка, а D1 и D2 су врѣдности ознаке из двайу различитих узорака. Процѣне са различитих ознака се онда упросѣчуйу. Образац йе добар, али се често не може употрѣбити при вишеструких ознаках, мада у многих случайих и ту може. Йер се често при њих не зна койу врѣдност с койом трѣба поредити, рецимо када два узорка имайу редом на примѣр "12-13" и "13-14" (овдѣ се не зна одговара ли 12-ица са првога 13-ици или 14-ици са другога). Када би се образац Нордтведа примѣнио на овако нешто, дошло би до подбацивања добийених старостий, тежиле бише смањити се.
У многих случайих образац Нордтведа йе примѣнљив и на вишеструке, рецимо у вашем случайу на ДЫС 385, гдѣ обойица имате "13-19", због велике разлике међу врѣдностими у обайу узорцих. Увѣк йе примѣнљив када бар йедан од узорака има изйедначене врѣдности, рецимо "12-12", и ту нема никаквога подбацивања при рачуници, йер ту не може бити недоумице койи се с ким трѣба поредити.
У вашем случайу, образац Нордтведа йе "безбѣдан" за употрѣбу на свих двоструких ознаках осим на ДЫСу 464.

Я ВНЗП процѣњуйем на сасвим другачийи начин, прѣко вѣроватноћа, на начин отпоран на неодређеност при вишеструких ознаках, те могу убацити у прорачун било какав спой врѣдностий на њих (йедини услов йе да их буде исти брой). Начин прѣко вѣроватноћа йе са друге стране далеко, далеко спорийи, односно рачунски захтѣвнийи, те йе прилично непогодан за рад на мрежи. Док йе поступак Нордтведа заснован на његовом образцу врло брз и погодан за мрежу.

Ако ти није проблем, волио бих и да ме упутиш у начин прорачуна са вишеструким ознакама.

Начин прорачуна прѣко вѣроватноћа нѣйе тайна, али йе прилично сложен да би се на оваквом мѣсту могао укратко и ясно изложити.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Korisnik77

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 81
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1554 послато: Фебруар 24, 2016, 07:17:17 поподне »
Вјерујем да је твој прорачун исправан, јер се до сада полазало да су други калкулатори давали сувише ниске вриједности тмрца.
То разумијем што си рекао у вези са вишеструким ознакама, само ја једино видим да би то могло бити на дис464абцд.
Дакле 1400г, то ми звучи могуће. Гђа Риддел је данас јавила да је вољна да помогне свакоме ко би хтио да уради бигУ али није рекла са колико.

Ван мреже Љиљан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1555 послато: Фебруар 24, 2016, 08:01:04 поподне »
Сад на фб групи Виктар написа да процјењује да је између Шепе и Михића  1893±341 година. Ђаво ће га знати.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1140
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1556 послато: Фебруар 24, 2016, 09:42:56 поподне »
Сад на фб групи Виктар написа да процјењује да је између Шепе и Михића  1893±341 година. Ђаво ће га знати.

Мислим да йе то помоћу рачунача ФТДНА, они имайу посебан рачунач доступан само уредитељемъ свойих подухватов. И мислим да они користе другачийе стопе промѣне него ли Нордтвед и я (ми користимо стопе Марка Хеиниле).

Сматрам да су стопе Марка Хеиниле доста добре, пошто и сам добих доста сличне врѣдности, независно од њега.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=739.msg14353#msg14353

Као што рекох, на 37 ознака йе тешко дати добру процѣну ВНЗС.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 841
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1557 послато: Фебруар 24, 2016, 09:45:49 поподне »
.

Nisam siguran! Na Poplatu se i izvjesnim istorijskim izvorima pominju vlasi katuna Pocrnje. Pocrnje je danas istočno od Poplata, mada blizu, i sastoji se od zaselaka Hrđusi, Dutine, Radoši, Ćukovci...Vlasi katuna Pocrnje spominju se i u selu Bitunji. A može biti da su svoje trave, ili ispašu imali svi ti klanovi. Hrabreni su više naslonjeni na Dubrave. Fantastičan materijal za proučavanje vlaških rodova je Popis Sandžaka Vilajete Hercegovine iz 1475-77.

Hvala Vuče još jednom

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 841
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1558 послато: Фебруар 24, 2016, 09:53:17 поподне »
Сад на фб групи Виктар написа да процјењује да је између Шепе и Михића  1893±341 година. Ђаво ће га знати.

Nemam pojma šta da kažem.  Sa ovakvom vremenskom procenom sve je otvoreno. I odlazak rođaka u Grčku u ranom srednjem veku i dolazak u vlaškim seobama. Mnogo nam fali taj Grk.. Ustvari, po ovoj proceni, vreme pretka bi bilo oko 100 gne, tako da je moguće da nije ni bilo seobe unutar Balkana nego da je jedan odmah transportovan za Grčku, a drugi, drugom galijom, u Hercegovinu (u najširem smislu). Bukvalno đavo će ga znati.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1366
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #1559 послато: Фебруар 25, 2016, 11:12:58 пре подне »
Vrlo interesantno bi bilo testirati pjevača Zdravka Čolića i akademika Aleksandra Lomu, a zatim arheološki istražiti grobove Vlaća Bijelića i Vukosava Vlaćevića i uzeti uzorak za analizu. Grobovi sa natpisima ove dvojice pomenutih vlaških starješina nalaze se u Crkvi Kneza Lazara na Vlahovićima kod Ljubinja. Obojica se spominju u popisu 1475-77. Autohtone ljubinjske porodice Čolići, Kneževići i Dangubići vrlo vjerovatno su potomci vlaškog klana Vlahovići. Zdravko Čolić u poslednje vrijeme često obilazi ovu crkvu a prošlog ljeta kod crkve u Ljubinju upoznah uvaženog profesora Milana Lomu, rođenog brata akademika Aleksandra Lome. Profesor je u Ljubinje svratio u potrazi za porodičnim korijenima. Objasni mi da se oni u stvari prezivaju Lomo, a ne Loma i da je on direktni potomak čuvenog vojvode iz Prvog srpskog ustanka-Arsenija Lome. Još doda i da Lomo nije njihovo pravo prezime, naime oni se prezivaju Knežević. Po staro porodičnom predanju đed ili prađed Arsenija Lome je sa Vlahovića nekad početkom 18. vijeka odselio u Srbiju.