Лончаревић, Мратиндан, Андријевица
Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613. Најближа поклапања има међу тестиранима из рода Y2613>Y2608 Б, потпуно поклапање на 23 маркера има са једним тестираним из Метохије чији резултат још увек није јаван, а на 17 маркера са Цвијовићем из Црквених Тоца код Пријепоља (слава Мратиндан). Од другог Цвијовића из Глиснице код Пљеваља разликује се на само 1 од 23 маркера (DYS576), а од муслимана Мелуновића из Душманића код Пријепоља на само 1 од 17 (DYS456). Узевши у обзир блискост у маркерима и исту, не тако честу славу, врло је вероватно да Лончаревић и Цвијовићи припадају истом роду. Релативно блиска поклапања (до 3 маркера разлике) има са још неколико нејавних резултата са Косова и Метохије и из Херцеговине. Лончаревићи су у Андријевицу досељени пре неких 200 година из Гусиња, где им је и матица.
"Лончаревићи и Бектешевићи су [у Гусиње] досељени из Затријепча, а даља им је старина из Бјелица, из Катунске Haхије, од чувеног братства Милића. По том предању три су се брата Милића преселила из Бјелица у Затријебач, гдје се један од њих "полатинио" и остао у Затријепчу, а два су дошли у Гусиње; од ових се један потурчио, а други задржао своју вјеру. Од оног, који је остао у Затријепчу, јесу Бењкањи; од оног потурченог у Гусињу су Бектешевићи, а од трећег брата, који није хтио превјерити, произлазе Лончаревићи, који се и иначе зову и Милићи, по најстаријем имену. Лончаревићи славе св. краља Дечанског (11. нов.), а Милићи у Бјелицама св. Јована (7. јан.). Бектешевићи и Лончаревићи се своје као један род. До рата Црне Горе с Турском 1876–8. г. једни су друге светили и у свађама помагали; од тада је и љубав и узајамна освета престала, пошто Срби у Гусињу нијесу хтјели помагати Турцима."
Андрија Јовићевић, Плавско-гусињска област (Полимље, Велика и Шекулар)