Аутор Тема: О хералдици  (Прочитано 16803 пута)

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1581
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: О хералдици
« Одговор #60 послато: мај 16, 2017, 07:34:33 поподне »
Наш Шали Ебдо је објавио чланак о значењу неких симбола, па препоручујем хералдичкој јавности да се упознају са најновијим открићима Информера. ;D

Не знам шта је горе - сам текст или чињеница да је пун правописних грешака...
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1786
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: О хералдици
« Одговор #61 послато: мај 17, 2017, 12:28:56 пре подне »
Наш Шали Ебдо је објавио чланак о значењу неких симбола, па препоручујем хералдичкој јавности да се упознају са најновијим открићима Информера. ;D



На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8450
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: О хералдици
« Одговор #62 послато: мај 21, 2017, 05:18:33 поподне »
Занимљив чланак из 1881. године о српском грбу и застави. :)



Аутор Ђорђе Поповић оцила на грбу Србије препознаје као лист богородичина цвета. :)

Иако би се тексту имало шта замерити, овај коментар мислим да је ипак својеврсни куриозитет, јер заиста на неким представљама латица fleur-de-lis, споредне латице изгледју као златно оцило из Охмучевићевог грбовника.
« Последња измена: мај 21, 2017, 05:21:24 поподне Amicus »



На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8450
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: О хералдици
« Одговор #63 послато: мај 23, 2017, 03:04:46 поподне »
САВРЕМЕНА ХЕРАЛДИКА ДОМА КАРАЂОРЂЕВОГ



Хералдика (у ширем смислу) Краљевске породице Карађорђевић је живо и активно историјско и лично послање. Она је непрекинута симболичка веза између Дома Карађорђевог и Србије и свих земаља којима је Дом владао у делу нововековне историје кад би Српство (у ширем смислу) било самосвесно и самоорганизовано. Као таква, она је културно добро од највеће вредности (сада полицентричног) друштва које себе препознаје и описује као српско и које део свог послања слободном вољом завештава Краљевском дому на представљање...

Више на сајту.

Извор: RoyalFamily.org



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1261
Одг: О хералдици
« Одговор #64 послато: август 06, 2017, 08:32:15 пре подне »
ХЕРАЛДИКА (нлат. heraldus > njem. Herold: гласник), грбословље; помоћна повијесна знаност која проучава структуру, постанак и развој грбова. У коријену је међународнога назива именица херолд, која је означивала нижега службеника што је на племићким окупљањима најављивао госте.
Грбови су се развили из практичних потреба и испрва су се истицали на војничким штитовима како би се тијеком битке разликовале супротне стране. У том се облику први пут појављују за Прве крижарске војне 1099. С временом су постали насљедни симболи племићких породица, а убрзо су их прихватиле и црквене власти те градови и опћине. До почеткаXIII ст. грб се састојао само од штита, а на њему се обично налазио и неки хералдички лик који је симболизирао ратне потхвате, нпр. Одсјечена глава, мач, лав и сл. Послије се над штит додавала кацига с накитом из које је вирио кратки плашт, а често и точенице, гесла те ознаке чина и достојанства. Изнад грба налазиле су се кадшто и хералдичке круне: грофовска, барунска и племићка.
При изради и упораби грбова поштована су строга хералдичка правила, посебице у раздобљу »живе хералдике« XII-XV ст., а маштовитост, богатство и кићеност уреса досеже врхунац у вријеме барока, па је највећи број грбова и забиљежен у барокној изведби. Описивање грбова према хералдичким правилима назива се блазонирање (франц. blason: грбовни штит): опис почиње од штита, затим се описују хералдички ликови којима је штит означен, а након тога елементи изнад штита (кациге, круне, плаштеви). У хералдици се најчешће рабе црвена, плава, зелена и црна боја те боја злата, односно жута, и боја сребра, односно бијела. Изнимно се појављују и три помоћне боје: љубичаста, наранчаста и боја крзна, тј. смеђа.
У Хрватској се грбови први пут појављују почетком XIII ст. на печатима докумената, а према досадашњим спознајама прва се грбом почела користити породица Шубић из Брибира на ријеци Крки - грб јој је имао црвени штит с црним гаврановим крилом. Приморски су градови били под снажним утјецајем талијанске хералдике, док је на сјеверу Хрватске и у Подунављу превладавао утјецај маџарске и аустријске хералдике.
Заслуге по којима је нетко постао племић могле су бити свјетовне, црквене или војничке нарави, а владари су племство и грб подјељивали повељом која се назива грбовницом (лат. literae armales). Такве повеље настају углавном у вријеме учвршћивања феудалнога сустава у Еуропи у XIV ст., но грбовнице су и у вријеме Хабсбурговаца искључиви начин додјеле племства све до распада Аустро-Угарске 1918. Племство је морало бити и потврђено у сабору те уписано у саборски протокол како би се спријечила кривотворења. Угарске и хрватске грбовнице састављане су углавном на латинском, њемачком и маџарском језику, с тиме да је у Хрватској и Угарској раздобље живе хералдике XV и XVI ст.
Сењанин Павао Риттер Витезовић (1652 - 1713.) написао је први хрватски грбовник Stemmatographiju, у својој је Banologiji усто приказао 62 грба хрватских банова те је био први Хрват који се користио хералдичким називљем. Након њега хералдиком су се бавили Emilij Laszowski, Иван Кукуљевић Сакцински, Иван Бојничић, Виктор Антун Дуишин (најважнији за подунавске Буњевце), Бартол Змајић и др. Најпознатији су хрватски грбовници Охмучевићев из 1590, чији је оригинал изгубљен, али је познато неколико његових пријеписа или копија, затим Палинићев из XVII ст., Фојнички грбовник из XVII ст. те Stemmatographia sive armorum Illyricorum Павла Риттера Витезовића из 1701. Emilij Laszowski био је уредник и покретач хералдичкога листа Витезовић, који је излазио 1903-04. године, а пред Други свјетски рат почео је излазити и Хералдички гласник.
Примјена је грба била вишеструка: истицали су се на најразличитијим умјетничким и упорабним предметима, од печата и новца до медаља и покућства, а осим што су имали декоративну улогу, упућују и на власника објекта, што помаже у одређивању његове старости. Грб као визуални идентитет у средњем вијеку, а посебице у вријеме тзв. живе хералдике, има важност у комуникацији и идентификацији части и статуса те при успостави основних начела у праву и међународној дипломацији.

 ИЗВОР: LEKSIKON PODUNAVSKIH HRVATA - BUNJEVACA I ŠOKACA, Subotica, 2009.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1261
Одг: О хералдици
« Одговор #65 послато: август 06, 2017, 08:35:06 пре подне »
                                                                     Хералдика у подунавских Буњеваца

Племићки грбови у подунавских Буњеваца могу се групирати према времену стјецања племства у четири скупине: 1446.-1688., 1690.-99., XVII ст. (највише породица племство је добило у том раздобљу) те XVIII ст. Хералдичка анализа буњевачких грбова може помоћи у проучавању прошлости, односно господарских, друштвених и политичких односа који су владали у раздобљима кад су грбови настајали и кад су додјељивани појединим особама.
Грбови су углавном једноставни, без претјераних украса, а на већини је сабља кривошија у оклопљеној десници, што је, иначе, особито карактеристично за босанску хералдику. Грбови који су додјељивани послије одликују се већом стилизацијом и украсима, али и даље у основи имају босанске карактеристике. Највише грбова потјече из раздобља након Карловачкога мира 1699.
Кад је у питању симболика, међу животињама лав по броју премашује све остале: он је најчешћа хералдичка фигура и омиљени хералдички лик. Углавном је приказан у стојећем положају, у десној шапи обично држи неко оружје, најчешће је двореп и с круном на глави. У грбу старе хрватске племићке породице Кнези /Кнезевић/ Кнежевић налази се златан лав са жезлом и св. Јурај, који јаше на коњу и убија змаја. Лав је заступљен и у грбовима породица: Адамовић, Амброзовић, Хорват, Јакопчић, Кнежевић, Ковач, Латиновић, Марковић, Новаковић, Нимчевић, Пиуковић, Сарић, Секулић, Стипановић, Видаковић, Вуковић и др. И вук је типичан хрватски хералдички елемент и углавном је везан за Лику, Славонију и Подунавље (Вуковић). Заступљени су и ликови различитих врста птица, посебице орла. Орао је једноглав и приказан је раширених крила, а на неколико грбова налази се црно орлово крило (Парчетић, Бибић, Иванић, Барић, Амброзовић, Милашин и др.). Већина је буњевачкога племства војничка, па је због тога у грбовима различито оружје: сабље, буздовани, брадве и мачеви те типични животињски и људски ликови оборужани сабљама или мачевима у борбеном ставу. Чест је лик и људска глава набијена на сабљу кривошију, што је симболизирало вјековну борбу против Османлија (Пиласановић, Парчетић, Војнић, Видаковић и др.). Коњ као хералдички лик приказан је у грбовима породица Сучић, Миковић, Рудић и др., а једнорог у грбу породице Брњаковић. Сабља кривошија налази се само у грбовима личких, славонских и подунавских буњевачких часничких обитељи - она не постоји као хералдички симбол у грбовима западноеуропске и средњоеуропске хералдике, гдје је у упораби само равни мач. Сабља је, дакле, типичан хрватски, односно ускочки хералдички лик, који је одатле преузет и у маџарску хералдику.
На неколико грбова приказани су људски ликови, обично мушкарци одјевени у ратничке одоре с оружјем те дијелови људскога тијела, нпр. рука, и то оклопљена или са сабљом кривошијом, а на неколико грбова приказан је и ратник у пуној ратној одори (Амброзовић. Антуновић, Бошњак, Латиновић, Мамужић, Мандић, Миковић, Пиласановић, Парчетић, Пиуковић, Рудић, Секулић, Сучић, Стрилић, Вујевић, Вуковић, Видаковић, Војнић и др.). На појединим су грбовима и ликови небеских појава, најчешће мјесец, полумјесец, звијезде, тробријег и ријека (Ковачић, Војнић, Бабић, Бибић, Буквић и др.). Од мотива из биљнога свијета у хералдици су најчешће заступљени љиљан, ружа, тулипан, крошња дрвета, зелене гране и сноп жита (Бибић, Бабић, Стрилић, Иванић и др.)
Када је ријеч о грбовима Буњеваца као колективитета, хералдички је најзначајнији грб приморских Буњеваца из њихове молбе цару Рудолфу II (1552-1612.), којега је први објавио Emilj Laszowski 1938. На њему се налазе св. Иван Крститељ, који је према традицији Буњевце наговорио на бијег с турскога подручја у кршћанску земљу, и св. Јурај, заштитник војника. У позадини је приказана шума, која је пратила народ тијеком њихових многобројних сеоба у потрази за сигурнијим и бољим увјетима живота, а у хералдичким гредама налази се и сребрна ријека која при дну водоравно пресијеца штит грба, што је највјеројатниије Буна. Из најновијега су раздобља грб, којега је израдио винковачки Буњевац Дубравко Копиловић, који је у приватној упораби и мање је познат, те службени грб буњевачке заједнице у Србији која нијече хрватско подријетло, који је донесен уз потпору мјесних српских повјесничара, а израдио га је српски хералдичар Мирко Стојнић.

                                                                                                                                                                       Е. Љубовић

ИЗВОР: LEKSIKON PODUNAVSKIH BUNJEVACA ŠOKACA, Subotica, 2009.




Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1581
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: О хералдици
« Одговор #66 послато: август 22, 2017, 12:23:54 пре подне »
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_personal_coats_of_arms_of_Presidents_of_the_United_States

Занимљив чланак о грбовима председника Сједињених Америчких Држава.
Ево неких:

Џорџ Вашингтон


Двајт Ајзенхауер


Роналд Реган


Идиот који нас је бомбардовао


Џон Кенеди
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Paulus

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 148
  • νικα εν τω αγαθω το κακον
Одг: О хералдици
« Одговор #67 послато: фебруар 22, 2018, 11:11:32 пре подне »
Да ли неко од вас познаје уреднике српске википедије? Тамо постоји чланак под насловом Социјалистичка хералдика-
https://sr.wikipedia.org/wiki/Социјалистичка_хералдика

Постоји социјалистичка амблематика, али не постоји социјалистичака хералдика. Амблеманитика која се развила у земљама примењеног марксизма, настала је управо као негација хералдике. Хералдика подразумева грб, а грб подразумева штит. Ако нема штита, нема ни грба. Ако нема грба, нема ни хералдике.

Овакви неозбиљни чланци само доприносе евидентном паду хералдичке свести и културе код Срба.

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8450
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: О хералдици
« Одговор #68 послато: фебруар 22, 2018, 11:49:01 пре подне »
Да ли неко од вас познаје уреднике српске википедије? Тамо постоји чланак под насловом Социјалистичка хералдика-
https://sr.wikipedia.org/wiki/Социјалистичка_хералдика

Постоји социјалистичка амблематика, али не постоји социјалистичака хералдика. Амблеманитика која се развила у земљама примењеног марксизма, настала је управо као негација хералдике. Хералдика подразумева грб, а грб подразумева штит. Ако нема штита, нема ни грба. Ако нема грба, нема ни хералдике.

Овакви неозбиљни чланци само доприносе евидентном паду хералдичке свести и културе код Срба.

Можда Radul може да помогне. :)

Слажем се, ово нема везе с хералдиком, али аутор је вероватно мислио да хералдика подразумева све државне симболе, па је ту корен грешке. Мада, колико се наизглед озбиљно позабавио темом, чуди да је промашио толико у наслову?



На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3393
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: О хералдици
« Одговор #69 послато: фебруар 22, 2018, 12:07:27 поподне »
Можда Radul може да помогне. :)

Слажем се, ово нема везе с хералдиком, али аутор је вероватно мислио да хералдика подразумева све државне симболе, па је ту корен грешке. Мада, колико се наизглед озбиљно позабавио темом, чуди да је промашио толико у наслову?

Нису то наши измислили па не треба бити преоштар само према нашима. Такав термин се користи и у другим језицима а ми смо га само превели: https://en.wikipedia.org/wiki/Socialist_heraldry. У чланку се на почетку јасно каже да термин нема везе са правом хералдиком.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Paulus

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 148
  • νικα εν τω αγαθω το κακον
Одг: О хералдици
« Одговор #70 послато: фебруар 22, 2018, 12:31:28 поподне »
Нису то наши измислили па не треба бити преоштар само према нашима. Такав термин се користи и у другим језицима а ми смо га само превели: https://en.wikipedia.org/wiki/Socialist_heraldry. У чланку се на почетку јасно каже да термин нема везе са правом хералдиком.

Ствари су врло јасне- хералдика је научна и уметничка дисциплина која се бави грбовима. Грб подразумева штит, и без штита нема грба. А без грба нема ни хералдике. Социјалистичка хералдика постоји само у једном малом и ограниченом броју случајева кад су амблеми у неком облику заджали и штит. Међутим, то је изузетак, а чланак се не бави таквим изузецима, него социјалистичким амблемима у најширем смислу. Зато наслов треба да се промени, јер ствара забуну код читалаца.
« Последња измена: фебруар 22, 2018, 12:33:17 поподне Paulus »

Ван мреже Paulus

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 148
  • νικα εν τω αγαθω το κακον
Одг: О хералдици
« Одговор #71 послато: фебруар 22, 2018, 12:35:24 поподне »
Исправио сам текст чланка. Само да уредник исправи наслов, и све је на свом месту.

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8450
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: О хералдици
« Одговор #72 послато: фебруар 22, 2018, 12:46:37 поподне »
Исправио сам текст чланка. Само да уредник исправи наслов, и све је на свом месту.

У начелу, за исправку наслова мора се урадити нова страница, а ова обрисати. А и то да ли ће ти исправка остати, питање је... зависи како ће је разумети они који прате измене.



Ван мреже Paulus

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 148
  • νικα εν τω αγαθω το κακον
Одг: О хералдици
« Одговор #73 послато: фебруар 22, 2018, 01:53:14 поподне »
У начелу, за исправку наслова мора се урадити нова страница, а ова обрисати. А и то да ли ће ти исправка остати, питање је... зависи како ће је разумети они који прате измене.

На страници под ознаком Разговори објаснио сам који су разлози за измене, и зашто су нужне. А могу да схвате како хоће.

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8450
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: О хералдици
« Одговор #74 послато: фебруар 22, 2018, 01:59:17 поподне »
На страници под ознаком Разговори објаснио сам који су разлози за измене, и зашто су нужне. А могу да схвате како хоће.

Ваљано написано. :)
Чекамо реакцију. 8)



На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 307
  • R1b-PF7562
Одг: О хералдици
« Одговор #75 послато: август 09, 2018, 10:09:16 поподне »
Једно од основних хералдичких правила је да грб мора бити јединствен, то јест да не постоји други (живи) грбоносац са истим грбом. Чак ни (прворођени) син не може док има живог оца да користи исти грб, већ преко очевог грба има ознаку каденце (да би се разликовао од очевог) па у тренутку смрти оца наслеђује његов грб.

 Што је грб једноставнији то је, логично, већа вероватноћа да је негде на свету неко већ искористио такав грб. На пример, грб господина ђакона Горана Д. Анђелковића, који је крајње једноставан и изузетан  "На пурпурном крст сребрни." (http://www.heraldikasrbija.rs/clanovi-drustva/). Како се у пракси обезбеђује јединственог грба?
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3393
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: О хералдици
« Одговор #76 послато: август 09, 2018, 10:38:27 поподне »
Једно од основних хералдичких правила је да грб мора бити јединствен, то јест да не постоји други (живи) грбоносац са истим грбом. Чак ни (прворођени) син не може док има живог оца да користи исти грб, већ преко очевог грба има ознаку каденце (да би се разликовао од очевог) па у тренутку смрти оца наслеђује његов грб.

 Што је грб једноставнији то је, логично, већа вероватноћа да је негде на свету неко већ искористио такав грб. На пример, грб господина ђакона Горана Д. Анђелковића, који је крајње једноставан и изузетан  "На пурпурном крст сребрни." (http://www.heraldikasrbija.rs/clanovi-drustva/). Како се у пракси обезбеђује јединственог грба?

Да би смо разматрали неко хералдичко правило морамо назначити о чијој хералдици тј. хералдичкој традицији говоримо, јер некакав међународни општеприхваћен хералдички систем не постоји. Каденција не постоји у свим земљама а и у онима у којима постоји се различикује. Принцип доделе грба и права његовог истицања у Пољској на пример потпуно се разликује од правила која важе рецимо у Шкотској. У том смислу и питање о јединствености грба нема једнозначан одговор. Тамо где је хералдика уређена законима државе, постоји и државна институција која се брине о спровођењу хералдичке регулативе, па и о јединствености хералдичких обележја уколико су законима прописана. У поменутој Шкотској то је рецимо The Court of the Lord Lyon, у Енглеској је то The College of Arms. Грб се региструје на територији једног суверена, тј. под јурисдикцијом једног хералдичког тела које је за ту територију надлежно. То значи да у пракси на различитим територијама под надлежности различитих суверена, може постојати исти грб који припада различитим грбоносцим. Поменути господин ђакон би зато морао регистровати свој грб код College of Arms уколико би желео да на њега полаже право на територији Енглеске, Велса и Северне Ирске.
Што се тиче приватних регистара који сами региструју грбове и иза којих не стоји суверен, они немају никакав посебан значај нити снагу, осим у смислу да можете да се позовете на датум када сте усвојили грб, у случају да дође до спора у вези првенства коришћења.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 307
  • R1b-PF7562
Одг: О хералдици
« Одговор #77 послато: август 09, 2018, 11:02:17 поподне »
Да би смо разматрали неко хералдичко правило морамо назначити о чијој хералдици тј. хералдичкој традицији говоримо, јер некакав међународни општеприхваћен хералдички систем не постоји. Каденција не постоји у свим земљама а и у онима у којима постоји се различикује. Принцип доделе грба и права његовог истицања у Пољској на пример потпуно се разликује од правила која важе рецимо у Шкотској. У том смислу и питање о јединствености грба нема једнозначан одговор. Тамо где је хералдика уређена законима државе, постоји и државна институција која се брине о спровођењу хералдичке регулативе, па и о јединствености хералдичких обележја уколико су законима прописана. У поменутој Шкотској то је рецимо The Court of the Lord Lyon, у Енглеској је то The College of Arms. Грб се региструје на територији једног суверена, тј. под јурисдикцијом једног хералдичког тела које је за ту територију надлежно. То значи да у пракси на различитим територијама под надлежности различитих суверена, може постојати исти грб који припада различитим грбоносцим. Поменути господин ђакон би зато морао регистровати свој грб код College of Arms уколико би желео да на њега полаже право на територији Енглеске, Велса и Северне Ирске.
Што се тиче приватних регистара који сами региструју грбове и иза којих не стоји суверен, они немају никакав посебан значај нити снагу, осим у смислу да можете да се позовете на датум када сте усвојили грб, у случају да дође до спора у вези првенства коришћења.
Захваљујем на одговору. Пошао сам од претпоставке да постоји некакав "кодекс" да се не узима исти грб, ако постоји било где на свету. Очигледно сам био у криву.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3393
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: О хералдици
« Одговор #78 послато: август 09, 2018, 11:29:26 поподне »
Захваљујем на одговору. Пошао сам од претпоставке да постоји некакав "кодекс" да се не узима исти грб, ако постоји било где на свету. Очигледно сам био у криву.

То свакако јесте добра пракса и некакав подразумевани кодекс како кажеш, али немогуће је знати стотине хиљада грбова који су се користили кроз историју Европе, тако да су у пракси понављања могућа. Но када би неко присвојио грб који је познат широм света, не верујем да би га и један озбиљан хералдички ауторитет прихватио.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1786
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: О хералдици
« Одговор #79 послато: јануар 25, 2019, 11:04:48 пре подне »
Хералдика и идентитет
проф. Драгомир Ацовић


<a href="https://www.youtube.com/v/adsAViygOio" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/adsAViygOio</a>