Аутор Тема: Влашко право на Балкану и у Европи  (Прочитано 13776 пута)

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2518
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #80 послато: Октобар 16, 2020, 03:49:56 поподне »
На почетку ове теме било је приче о поријеклу влашког статуса код Срба. Паво је поставио пар навода који се односе на период 11. и 12. вијека у вези светогорског манастира Велике Лавре и Влаха. Оригинални материјал је био на грчком и нисам могао да га прочитам, међутим случајно сам данас наишао на енглески превод грчких извора који говоре о тој раној симбиози светогорских манастира и влаха, обрасца којег ће св. Сава и св. Симеон уградити у српско средњовјековно право.

Ова тема је покренута прије него је Пијовић објавио значајан рад о поријеклу влашког статуса у залеђу Дубровника. Добар дио оног што смо овдје претпостављали, Пијовић је аргументовао изворима и показао је како се тај влашки статус развијао од манастирских влаха Косова и Метохије до влаха Херцеговине. Међутим и он је остао недоречен у извору, коријену влашког права. Покушавао га је пронаћи на истоку у хрисовуљама бугарских манастира, али тамо није ништа нашао, написао је да због језика није прегледао грчки светогорски материјал, а заправо се ту по свему судећи крије оно што називамо "влашким правом", правном институцијом која ће постати обрасцем српског битисања по доласку Турака.

Власи на Светој Гори су били присутни у 11. и почетку 12. вијека. Из доњих навода се види да су чинили једну заједницу са монасима светогорских манастира. Управо ће одлука цара и патријарха да се власи удаље са Атоса бити узрок великог скандала, да ће један дио игумана и монаха кренути заједно са власима. О томе говоре доле наведени документи. У историји Свете Горе тај догађај је описан на сљедећи начин:

"Despite John I's prohibition of the presence of eunuchs, beardless youths, women, and even female animals on the peninsula, in the 11th century substantial groups of Vlach shepherds settled with their families on Athos and supplied the monks with dairy products. The "Vlach question" caused such a scandal that around 1100 Alexios I was forced to expel the herdsmen from Athos."



Византијски аутори у описима нису штедјели влахе. Повезују их са самим Сатаном. Слично их описује и Кекавмен једна вијек раније. Несхватљиво им је да су се угледни старци Свете Горе сврстали уз влахе и напустили манастире. Да се ради о влашком статусу какав срећемо касније у српским земљама говори и помињање "катуна", чак три стотине их је било на Светој гори.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2518
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #81 послато: Октобар 16, 2020, 03:57:52 поподне »
Други документ је из периода неких пар деценија касније, када влахе Велике лавре налазимо на подручју Меглена, гдје их потискују Половци (Кумани). Видимо да се оригиналну за пашњаке користи словенски назив планина. Ако ови власи и нису били оригинално Словени у сваком случају су били већ тад у 11-12. вијеку словенизовани. Титуле, лична имена и други називи су код њих словенски или словенизовани, мада се јављају и латинске ријечи.



Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 349
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #82 послато: Октобар 16, 2020, 05:58:12 поподне »
drajveru, par pitanja:
- da li je insitucija vlaha pri manastirima postavljena od strane svetogorskih manastira ili od strane nekog svetovnog vladara/cara? to jest, da li je problem ovde sto su usli na teritoriju svete gore, a koji bi se mogao izbeci da je primopredaja dobara vrsena na granici sa svetom gorom?
- kada bivaju proterani sa svete gore, da li im vizantijski car dopusta da se udruzuju sa manastirima drugde po grckoj (ono sto kasnije vidimo na kosovu)?

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2518
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #83 послато: Октобар 16, 2020, 10:44:52 поподне »
drajveru, par pitanja:
- da li je insitucija vlaha pri manastirima postavljena od strane svetogorskih manastira ili od strane nekog svetovnog vladara/cara? to jest, da li je problem ovde sto su usli na teritoriju svete gore, a koji bi se mogao izbeci da je primopredaja dobara vrsena na granici sa svetom gorom?
- kada bivaju proterani sa svete gore, da li im vizantijski car dopusta da se udruzuju sa manastirima drugde po grckoj (ono sto kasnije vidimo na kosovu)?

Претпостављам да постоји још грчких непреведених извора који би јасније разјаснили ову ситуацију. На основу ово неколико текстова до којих сам успио доћи, рекао бих да је првобитно институција влаха при манастирима била спонтана тј. да су се неки власи доселили на Атос и почели интеракцију са монаштвом и управом манастира. Мислим да свјетовни владар није имао удјела. То закључујем на основу навода из прве приче да је цар често размишљао да опорезује ове влахе тј. да им уведе порез на пашњаке dekateia, али да је одустајао јер су га локалне власти одвраћале од тога, управо јер би се то схватило као удар и оптерећење на манастире. Чини се из првог текста да су манастири и власи нашли заједнички интерес сами,без цара,иако су ови други заиста били у подређеном положају.

Иако се у тексту као главни разлог протјеривања влаха са Атоса наводи присуство њихових жена ( обучених додуше у мушка одијела) и кршење забране о приступу жена на Свету Гору, као да у позадини ипак преовладава овај економски разлог, опорезивања влаха или бар стављање истих у правни систем царства. Не треба заборавити да је претходни спомен влаха у Византији везан за њихов устанак у Тесалији. Радило се дакле о прилично непокорном елементу.

Други текст, који описује догађаје из 1184. године, показује сасвим друго стање ствари. Ту видимо да су власи, иако ван Атоса и даље везани за Велику Лавру, да користе манастирске пашњаке у Меглену, али да је однос цар-манастир-власи сасвим правно и економски уређен. Да ли се у међувремену дошло до неког компромисног рјешења које је задовољило све стране?   Као да су између ова два текста, с почетка и краја 12. вијека, власи уведени у правни систем царства, па макар и остали манастирски. Могуће да је оно што је византијски цар урадио са атоским власима, био само начин да прођу његову легализацију и да се уклопе у порески и административни систем царства. Нема више непосредног односа манастирских управа и влаха. Владар и државни апарат се појављује као регулатор тих односа.

Ово је управо период када се власи први пут јављају код Срба, у хиландарској повељи (власи на Косову) Стефана Немање. Света Гора је била извориште првих правних споменика немањићке Србије, и тад је вјероватно преузет и однос манастир-власи.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2606
  • Васојевић
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #84 послато: Октобар 18, 2020, 08:08:49 поподне »
Видимо да се оригиналну за пашњаке користи словенски назив планина. Ако ови власи и нису били оригинално Словени у сваком случају су били већ тад у 11-12. вијеку словенизовани.

Ово је изузетно битан податак имајући у виду да је поистовећивање влаха са данашњом истоименом етничком групом узело поприличног маха у нашој историографији. Иако смо генетичким истраживањима већ побили ту тезу, сада имамо додатну потврду са веродостојним историјским извором.

Ово ће нам у будућности бити полазна тачка за било какву причу о власима.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 163
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #85 послато: Октобар 28, 2020, 10:43:00 пре подне »
Ово је изузетно битан податак имајући у виду да је поистовећивање влаха са данашњом истоименом етничком групом узело поприличног маха у нашој историографији. Иако смо генетичким истраживањима већ побили ту тезу, сада имамо додатну потврду са веродостојним историјским извором.

Ово ће нам у будућности бити полазна тачка за било какву причу о власима.

То поистовећивање Влаха (етнија) са термином "Влах" током средњег века па и у новијем добу (ово пре свега се односи на Босну, Херцеговину и простор данашње Хрватске) је озбиљан проблем, за који мислим да га није могуће решити. Људи који су упућену у материју, сигурно знају да праве разлику, али обичан читалац не.

Засигурно је да су Словени по доласку на Балкан затекли романско станотништво које је већ живело тим "влашким животом", а под тим мислим на лако покретно номадско-сточарско становништво са одређеним базама које је уживало извесне пореске олакшице, а заузврат вршило снабдевање и вероватно војне услуге за одређене помесне господаре. Словени су преузели овакав начин односа према романском становништву, али је убрзо дошло до мешања становништва и то тако да је су језик и култура постали махом словенски, али да је социјални статус и начин живота задржан као влашки јер је то омогућавало више личних слобода од становништва које се налазило у кметском положају.

И ово ће да се преноси са генерације на генерацију све доживљавајући том приликом одређене трансформације (Османско царство, Аустрија) по потреби налагодавца, становништва и генерално друштвених прилика.

Злоупотреба овог термина у данашњој хрватској историографији ми је донекле јасна, али да се то дешава и у српској...


Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2518
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #86 послато: Октобар 29, 2020, 07:02:07 пре подне »
Да је влашко право у позном средњем вијеку постало нека врста српског правног специјалитета, показује и турски попис Румелијског ејалета (европског дијела Турске) односно компилација пописа тог ејалета од 1514-1550. Предност ове компилације је у томе што покрива сав дотад освојени простор Отоманске империје у Европи. У једном дијелу пописа издвојене су влашке нахије , дио пописа под називом EFLAKLAR. То су нахије у којима је међу становништвом био присутан влашки сталеж у првој половини 16. вијека.

Из тог пописа се може видјети да је влашки статус присутан искључиво код српског становништва. Не јавља се у осталим европским дијеловима царства. Ни на простору српских земаља није равномјерно распоређен. Слабо је присутан на простору Косова и Метохије, југоистоку Србије. Практично је непостојећи на простору Зете и Брда (што је посебан феномен на који треба обратити пажњу, с обзиром на изразиту присутност у Херцеговини). Такође веома је слабо присутан на простору источне и средње Босне.

У уводном тексту за овај влашки статус поред набројаних нахија у којима је присутан, дата је и сљедећа напомена: Eflakların teşkilâtlı olarak yoğun olarak bulundukları idarî birimler aşağıda gösterilmiştir. Bunların dışında Şehirköy, Timurinçe, Bihor, Priştine, Mizistre, Moton ve Kalavrita bölgelerinde filorici veya timar sistemi içeri-sinde kaydedilmiş az miktarda Eflak toplulukları bulunmaktadır.

Односно каже се да су поред набројаних нахија неки власи присутни и у Şehirköy (Пирот),Timurinçe(јужна Албанија),  Bihor (Бихор), Priştine (Приштина), Mizistre (Мистра, Пелопонез), Moton (Methoni, Пелопонез), Kalavrita (Калаврита, Пелопонез).

Било би занимљиво истражити одакле ове влашке (статусне) оазе на Пелопонезу и јужној Албанији.

« Последња измена: Октобар 29, 2020, 07:16:22 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2518
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #87 послато: Октобар 29, 2020, 08:41:47 пре подне »
Вјерујем да би ове усамљене влашке оазе у подручјима у којима није било влаха у значајнијем броју, могле бити посљедица војне колонизације. Да то премјештање влаха на крајину/крајиште, а у војне сврхе, није била оригинално турска идеја, већ да је такође преузета из српске средњевековне државе, говори и случај влаха у нахији Петруш код данашњег Параћина. Ова влашка нахија пописана је и у горе поменутом попису прве половине 16.вијека, у оквиру Alacahisar Livası (Крушевачког санџака). Крушевачки санџак свакако није био карактеристично подручје влаха. Поред ових влаха у Петрусу, у оквиру тог санџака власи су били приутни у само још двије нахије: Загрлата (између Крушевца и Алексинца) и Левач.

Неки извори из средњег вијека говоре да је присутво влаха у Петрусу посљедица војнe колонизације из предтурског времена,тачније из времена кнеза Лазара. Тамошњи власи припадали су властелину Црепу и учествовали су у чувању српских источних граница.
https://www.academia.edu/5499562/Vlasi_nahije_Petru%C5%A1_u_popisu_vlaha_Smederevskog_sand%C5%BEaka_iz_1528_godine

Оно што се питам да ли присутво статусних влаха у јужној Албанији и Пелопонезу, можемо такође приписати некој сличној војној колонизацији у периоду распада структура хришћанских држава на Балкану.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2518
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #88 послато: Октобар 29, 2020, 11:33:34 пре подне »
Провјерио сам  ове четири локације у Грчкој и Албанији гдје се појављује становништво у влашком статусу почетком 16. вијека.


Нека директна веза са српском средњовјековном државом може да се успостави само за област Timurince тј. Томорице на југу Албаније. Срби ову област заузимају половином 14. вијека за вријеме Душана, а под Турке пада 1417. године. У том међураздобљу на овом простору се смјењује владавина Асена, Балшића, Музакија, Жарковића.

Наведене области на Пелопонезу у 15. вијеку се налазе под влашћу Палеолога, царске браће Томе и Димитрија, синова Јелене Драгаш. Преко Драгаша-Дејановића су и Тома и Димитрије повезани са српским владаром јужне Албаније Мркшом Жарковићем, чија је мајка Теодора Дејановић, ћерка деспота Дејана.

Али све је то круг истих српско-византијско-бугарских породица касног средњег вијека, па ни те династичке везе нису ријетке. Да ли су преко српских династичких веза неки од статусних влаха могли бити насељени на ове четири локације у војне сврхе? Могуће, мада области ни Дејановића ни Балшића ни Жарковића нису оне гдје је влашки статус био посебно присутан.

Оно што је мени интересантно код све ове четири локације јесте јака словенска топонимија иако се налазе у потпуном грчком и албанском окружењу. Томорица је можда најизразитији примјер. Вјерујем да је ова оласт у раном средњем вијеку била изразито словенска. Очигледно се ради о словенској жупи у долини ријеке Томорице источно од такође словенског Берата (раније Београд). И данас су тамо практично сви топоними словенског коријена.

За Мистру недалеко од античке Спарте се већ зна да су је у раном средњем вијеку насељавали Словени Милинзи. Поред словенских топонима, у 16. вијеку је у близини града пописано село Славохори. Касније то село нисам нашао, али зато данас постоји село Влахохори.

Калаврита се налази подножју планине Хелмос (словенски назив) са такође бројним словенским топонимима.

Метхони је област која је приликом заузимања прилично страдала од Турака, у попису из 16. вијека има доста напуштених насеља са словенским коријеном, касније су очигледно ти топоними погрчени.


Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2518
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #89 послато: Октобар 29, 2020, 02:07:58 поподне »
Присуство влашког права на Пелопонезу би можда најприје могло да се објасни кретањима албанских (и влашких?) сточарских кланова из Епира ка Пелопонезу. Један детаљ из књиге The Ethnic Composition of Medieval Epirus од Brendan Osswald ми је запао за око. Описујући како је Карло Токо, гроф Кефалоније и Закинтоса, сломивши политичку моћ албанских кланова у Епиру, исте као пастире и војнике насељавао по Пелопонезу у 15. вијеку, навео је сљедеће:

"This Albanian political collapse in Epirus led some of them to seek another territory, mostly in the Venetian island of Corfu, or in the Peloponnese, where some of them were installed by Carlo Tocco in his territories of Elide. Others migrated to the Greek Despotate of Mystra or the Venetian territories of Coron and Modon."

Занимљиво је да Osswald наводи управо двије од три локације на Пелопонезу на којима 1530-тих налазимо становништво са влашким статусом: Мистра и Модон (Methoni). Мислим да то није случајност, поготово ако се има у виду сљедеће написано:

"Albanian social organization was still archaic, based on the katund, an aggregate of 50-100 families. The clan was then formed by several katund, four in the case of the Boua in
1423 in the Peloponnesus
. They were semi-nomads, shepherds and soldiers, that is raiders, whereas the Greeks were sedentary, and had a political and economical system based on the city."

Оно што се из ових записа може закључити јесте да популација из Епира са катунском организацијом почетком 15. вијека досељава на Пелопонез. Иако се та популација сматра етнички албанском, сасвим је основано претпоставити да је међу њима било и влаха, па и словенизованих влаха, на шта би словенска топонимија области Томорице и указивала. Код Албанаца иако и у српским средњовјековним споменицима имају слична права као власи није се усталила институција влашког права. Могли би претпоставити да су ови остаци влашког права потекли од неке групе која је уживала такво право у Епиру (можда управо у Томорици) и у 15. вијеку га пренијела на Пелопонез као дио албанских сеоба.

Чак и ову најрепрезентативнију породицу међу албанским досељеницима на Пелопонез, Bоua, неки сматрају влашком по поријеклу.

Ово ми дјелује као најлогичније објашњење појаве влашког статуса на Пелопонезу у 16. вијеку.
« Последња измена: Октобар 29, 2020, 02:17:42 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2518
Одг: Влашко право на Балкану и у Европи
« Одговор #90 послато: Октобар 29, 2020, 02:15:53 поподне »
Иначе, код грчких аутора у Епиру тог времена наилазимо на ону раније помињану сложеницу: serbalbanitoboulgaroblachos којим се описује негрчко становништво Епира.