Аутор Тема: Топонимија Београда  (Прочитано 17232 пута)

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 178
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #420 послато: мај 24, 2019, 09:43:38 поподне »
Отприлике сам и ја тако читао.
Иначе, у Врчину негде има место звано Манастириште и то би требало да буде јасан знак да је заиста ту био манастир, можда баш Раковица. Има и Црквиште, вероватно им је ту некад била црква.
Једино ме збуњује што кажу да је на месту данашње цркве био прњавор. Не знам како све то да се уклопи.

Овај Прњавор о коме причам данас је између Рипња и Врчина. Кад се прође Авала, па скретање за Зуце, па потом скретање за Врчин, наилази се на тај Прњавор, а после њега иде Трешња. Гледам сад на карти, чак се три аутобуске станице ГСП зову тим именом. То је сад све поприлично насељено, неколико пута сам тамо залазио, али сад се не сећам да сам видео икакве трагове неког старијег села.

Иначе, зна се да је у околини Београда било неких манастира за које се данас не зна где су могли бити. Помињао се манастир Лештане, који се још звао и Јемирка (немам појма шта би то значило). Сећам се да је у неком путопису поменуто да је надомак Београда на Цариградском друму био неки манастир, можда баш овај. Вероватно би то онда било негде близу Бубањ потока.
Неко ми је спомињао да се и сада преко пута Икее, са друге стране аутопута, види неко камење, али не знам да ли је ико ишао да то истражи.

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 271
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #421 послато: јун 15, 2019, 02:22:28 пре подне »
Још једна интересантна мапа Београда

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 271
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #422 послато: јун 15, 2019, 09:49:06 пре подне »
На овој мапи посебну пажњу ми је привукла Батал џамија. Изгледа да батал значи запуштена.
Више о томе https://www.011info.com/bilo-jednom-u-beogradu/batal-dzamija-nekadasnja-aja-sofija-beograda 

https://www.google.com/amp/s/www.telegraf.rs/amp/vesti/beograd/2938199-internetom-kruzi-ova-slika-starog-beograda-na-kojoj-se-nalazi-ogromna-i-prelepa-dzamija-ali-foto
« Последња измена: јун 15, 2019, 09:51:31 пре подне Азот »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7750
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #423 послато: јун 15, 2019, 12:15:45 поподне »
Добра мапа, Азот (биће искоришћена за неки следећи наставак ове теме на порталу), и добре странице.

Да, сам назив џамије "Батал" говори о њеној судбини. И данас постоји глагол, турцизам, - баталити = оставити, препустити, занемарити. Таква је била и судбина ове исламске богомоље.

Њена тачна локација није сасвим утврђена, видим да је у постављеним чланцима смештају нешто ближе центру Београда. Знам да сам негде читао да се сама џамија налазила на простору где је данас тротоар испред Скупштине, недалеко од места где се укрштају Таковска улица и Булевар краља Александра. Вероватно је била повелика грађевина са великим двориштем и турским гробљем око ње, али ми је тешко да поверујем да се протезала баш до Влајковићеве улице...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7750
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #424 послато: јун 15, 2019, 12:32:24 поподне »
А, ево једног детаља о томе како новинари баратају подацима:

На овој страници https://www.011info.com/bilo-jednom-u-beogradu/batal-dzamija-nekadasnja-aja-sofija-beograda написано је:

"Batal džamija bila je žrtva mnogih bitaka, a po nalogu kneza Miloša Obrenovića, koji je odbio molbe carigradskih vlasti da je obnovi, definitivno je srušena 1878. godine. Na njenom mestu, samo par godina kasnije, niklo je velelepno zdanje Skupštine."

Џамија је, кажу, срушена 1878. године, по налогу кнеза Милоша. А кнез Милош је умро 18 година раније!
Даље, каже се, "само пар година касније" на месту џамије никла је зграда Скупштине.
Пар година?
Батал-џамија је срушена одмах по одласку турског гарнизона из Београда (крајем 1860-их), а изградња Скупштине почела је 1907. године. Дакле, временски размак је око 40 година...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3477
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #425 послато: јун 30, 2019, 12:48:59 пре подне »
Чланак о нереализованим пројектима у Београду, па и онај који сам поменуо везан за Мештровића (на теми "занимљиве мапе"):
"Meštrovićevi konjanici

Kako se početkom 1934. godine bližio kraj izgradnje mosta Kralja Aleksandra (današnji Brankov most), sve više počinje da se razmišlja o skulpturama koje bi trebalo da se nađu na pilonima mosta. Ivan Meštrović izneo je ideju o četiri konjanika, dva na jednom pilonu sa obe strane mosta. Ovi konjanici trebalo je da budu car Dušan i kraljevi Tomislav, Trvtko i Petar I Karađorđević.

Visina stubova na kojima bi se nalazili konjanici bi bila 22 metra, što bi značilo da bi, sa dodatom visinom samih pilona, konjanici bili na visini 45 metara (visina Palate "Albanija"). Od ovog rešenja se odustalo pod pritiskom raznih inženjera i vajara, a kao razlozi su navedeni nepoštovanje porcedure za izbor skulptora, previsoka cena kao i nefunkcionalnost figura."

https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/1158878-beograd-koga-nema-ovo-su-grandiozni-projekti-koji-nikada-nisu-ostvareni-foto
« Последња измена: јун 30, 2019, 12:53:40 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7750
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #426 послато: јун 30, 2019, 11:51:57 пре подне »
Ово заиста звучи импозантно. Било је разних идеја и пројеката за споменике и архитектонска решења у Београду, нарочито током 1920-их и 1930-их. Нешто је и остварено, али је већи део остао тек идејно решење на папиру.

Знајући судбину Бранковог моста тек деценију касније, цела прича би била узалудан труд... Наравно, 1934. године није се могло ни сањати шта нас чека 1940-их.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7750
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #427 послато: август 10, 2019, 03:05:10 поподне »
Још по нешто из прошлости Београда:

<a href="https://www.youtube.com/v/tBuvK25O8oM" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/tBuvK25O8oM</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7750
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #428 послато: август 15, 2019, 10:41:42 пре подне »
Било би занимљиво да ово неко једног дана преведе и приреди:

https://www.academia.edu/37646021/BELGRADE_POPULAT%C4%B0ON_1530
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7750
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #429 послато: август 16, 2019, 11:01:26 пре подне »
На данашњи датум, пре 302 године (16. августа 1717) војска Еугена Савојског извојевала је одлучујућу битку након које је заузела Београд, који су Аустријанци држали наредних 20-ак година. Након претходних безмало два столећа (1521-1717) током којих је Београд попримио обележја оријенталне османске вароши, овај догађај је прекретница, након чега се овај изглед неповратно мења. Успевали су Турци владати Београдом још неко време током 18. и почетком 19. века, али им се он (пре свега београдски Срби), ипак, отргнуо и кренуо својим европским путем.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_(1717)
« Последња измена: август 16, 2019, 11:12:09 пре подне Amicus »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4712
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #430 послато: август 16, 2019, 11:59:54 пре подне »
На данашњи датум, пре 302 године (16. августа 1717) војска Еугена Савојског извојевала је одлучујућу битку након које је заузела Београд, који су Аустријанци држали наредних 20-ак година. Након претходних безмало два столећа (1521-1717) током којих је Београд попримио обележја оријенталне османске вароши, овај догађај је прекретница, након чега се овај изглед неповратно мења. Успевали су Турци владати Београдом још неко време током 18. и почетком 19. века, али им се он (пре свега београдски Срби), ипак, отргнуо и кренуо својим европским путем.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_(1717)

У ту част, линкови ка неколико радова са недавно одржаног научног скупа "Барокни Београд - преображаји (1717-1739)":

https://www.academia.edu/39645528/Barokna_rekonstrukcija_Beograda_u_Barokni_Beograd_preobra%C5%BEaji_1717-1739

https://www.academia.edu/39645597/Po%C4%8Deci_barokne_vojne_arhitekture_na_Beogradskoj_tvr%C4%91avi_u_Barokni_Beograd_preobra%C5%BEaji_1717-1739

https://www.academia.edu/39599081/Nova_roba_za_novo_dru%C5%A1tvo_Beograd_i_srednja_Evropa_Habzburga

https://www.academia.edu/39599331/Veliki_vojni_Rimski_bunar_u_Beogradskoj_tvrdjavi_Vladan_Zdravkovi%C4%87
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7750
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #431 послато: август 16, 2019, 02:50:01 поподне »
Одличан прилог, Никола. Ови текстови завређују темељито проучавање.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 178
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #432 послато: август 16, 2019, 04:36:03 поподне »
А има и лепи старински књига о том добу, нпр. Душана Поповића Београд пре 200 година, из 1935.
За опште упознавање.

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 271
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #433 послато: август 17, 2019, 06:45:49 поподне »
Наишла сам на ову фотографију

Плато код филозоског факултета
Остаци су највероватније римских терма
https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1645475&print=yes



Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4712
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #434 послато: август 17, 2019, 06:47:27 поподне »
Наишла сам на ову фотографију

Плато код филозоског факултета
Остаци су највероватније римских терма
https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1645475&print=yes

Да, остаци апсида тих терми су обележени са 3-4 реда опеке и могу се видети испред зграде Филозофског факултета.
Чињеницама против самоувереног незнања.