Аутор Тема: ХРАСТ СВЕТО ДРВО СРПСКОГ НАРОДА  (Прочитано 1589 пута)

Мирослав Младеновић

  • Гост
ХРАСТ СВЕТО ДРВО СРПСКОГ НАРОДА
« послато: септембар 23, 2013, 05:32:26 поподне »



ХРАСТ СВЕТО ДРВО СРПСКОГ НАРОДА
13. мај 2011. у 06:32

Светост записа огледа се у обављању свете радње у општебожанском духу. Преко корена запис се везује са прецима, дебло им је дато да у њега урезују свети крст или се обнавља претходни, а гране са зеленом лиснатом масом, која се обнавља припада Богу и будућим генерацијама и тако проглашава светим записом кога поштују и верују да се у њему налази божанство.

То дрво постаје симбол божанства и вере - СВЕТИЊА. Из тих разлога свето дрво је табу и раширено је веровање да ће зло стићи свакога ко се усуди да запис или читав простор, молитвиште око њега, повреди или злоупотреби. Посвећено дрво се није смело посећи све док се само не осуши. Као традиција, као нераскидива веза са природом и њеним силама, али и као страхопоштовање.

Посебан однос и поштовање указивано је живом дрвећу које растући у вис стреми ка висинама где "живе" богови. Колика је словенска духовност била усаглашена са елементима природе говори о њиховој дубокој вези са природом коју су поштовали верујући у бројна божанства, препознавајући их у свим природним појавама, а посебно у дрвећу. Словени су обележавали своја насеља посебно видним белезима, углавном моћним стаблима дуговеких дрвета као што је храст, орах, липа, буква, дуд и друга.

Овако моћна стабла су заветно чувана и штитила цело насеље и заједницу од злих сила, болести и других недаћа. Често је постојао главни запис који се налазио најчешће у средини насеља као споменар а простор око њега се називао молитвиште или порта а дрво је представљало духовно колективно биће целе заједнице.

Преко тога се одржавала веза са прецима који су заузимали почасно место као ослонац, као корени и стубни камен живих. Обичаји одигравања свечаности опште сеоске славе -заветина и ношење литија, за опште добро у српском народу задржао се до данашњих дана, као несумљиви предхришћански култ.

Ова два обичаја у српском православљу поклопила су се чинећи нови обичај уношења бадњака од храстовог дрвета у свако Српско православно домаћинство са тачно утврђеним православним обичајним обредом. Ово се све чини у славу рођења Исуса Христа.Овде имамо да су се два митска обичаја поклопила и добили смо нови обичај уношење бадњака уочи рођендана Исуса Христа.

Преношење обичаја Паганског периода приношење жртве, слављење култа Бога Перуна задржао се све до примања хришћанства.Интимна веза са природом изражава се у многим топлим обичајима старине, у навикама, веровањима и врачањима која се везују за смену годишњих доба, за небеске и климатске појаве, за шуме, планине и планинске врхове (Јован Цвијић).

Овакви су обичаји о Божићу, Ускрсу и Ђурђевдану, уношење бадњака и ритуал бадње вечери; бадњак мора да буде храстово дрво.Низ веровања и обичаја везано је за биљни и животињски свет, за земљорадњу и гајење домаћих животиња, са основним настојањем да се утиче на плодност поља, на здравље и размножавање стоке (Екологика, Сања Ристић).

Овако српски народ преноси мисао још из паганских времена, односно развијао је српску митолошку мисао. Српска видијанска мисао изворно је живела у српском народу за све време старог и средњег века као и у време турске доминације поробљене Србије, упоредо са хришћанством. (Видијанство у Срба - Неуротика проф. др. Симоновић 1995.).

Оваква емоционална осећања се негују вековима са циљем савладавања разних животних тешкоћа са повећаном тежњом преживљавања у тешким животним ситуацијама. Ова осећања су корисна понашања и у модерно доба, пренешена од предака и прешла у наслеђе.

На просторима Србије тутњале су освајачке и рушилачке хорде са претензијама уништења и истребљења српског народа, културе и српске тековине, како у стара времена у средњем веку тако и у модерна времена. Шуме су помогле српском народу да опстане и очува богату културу.

Посебан значај српске храстове шуме имају за српски народ у условима одбрамбеног рата. Велика пространства, разноврсности и посебна својства саставних елемената храстових шума има значајну улогу у одбрамбеним ратовима у прошлости и садашњости где се користе савремена наоружања која подразумевају и нуклеарна, биолошка и хемијска оружја.

 Нарочито је важна улога српских храстових шума у заштити од радијације. По неким проучавањима, подручја под шумом имају и до петнаест пута мању количину радиоактивних честица у поређењу са обешумљеним подручјима.Дрво је у средишту људских догађања, некад свесно, некад несвесно, али увек као симболика односа ЧОВЕК-ПРИРОДА..


УМЕСТО ЗАКЉУЧКА:
Из овога произилази порука да се лако не одричемо драгоцених сведочанстава из ближе и даље прошлости, да с пажњом негујемо старе вредности, наравно, не одричући се неминовности савременог напретка.
Тежећи да све зелено, древно и вредно отргнемо од таме и зборава, да расветлимо и упознамо њихову прошлост и значај; да оживимо потиснуте и заборављене културне обичаје и свечаности.


ЛИТЕРАТУРА(Извор):

 Бобинац Мартин,:- Посебни примерци старих стабала лужњака у Босутском басену, Заштита природе бр.51/2, Београд, 1999.год.;

Вукчевић Емилија:- Декоративна дендрологија, Привредно-финансијски водич, Београд 1982.год. ;

Ђорђевић Зоран и Красуља Слађана:- Споменичко наслеђе и природа Косова и Метохије, Заштита природе бр. 51/1, Београд, 1999.год. ;

Јовановић Бранислав:- Дендрологија са основама фитоцено-логије, Научна књига, 1967.год. ;

Кулинић Шпиро:- Из старе српске религије, Српска књижевна задруга, Београд, 1970.год.; Лазаревић Владимир и Вучићевић Слободан, Значај стања и угроженост шумских екосистема у Србији,

Часопис Шумарство бр. 1-2, Београд, 1996.год.;

Марковић Велимир:- Поштовање дрвета у симболима народа, Ревија шуме бр. 46, Београд, 1998.год.;

Остојић Драгана и Красуља Слађана, Заштита појединих стабала као споменика природе, Заштита природе бр. 50, Београд, 1998.год. ;

Ристић Сања, Аграрн:- Митологија, Екологика бр.1, Београд, 1988.год. ; Ш.Симоновић Драгољуб, Видијанство у Срба Неуротика, Градина, Ниш, 1995.год. ;

.Цветковић Кузмановић Јулка:- Прокупље град светог Прокопија, Библиотека народног музеја Топлице у Прокупљу, Прокупље, 1998.ГОД.
 
Миодраг Дамњановић, рођен је 22. септембра 1937. године у селу Бресничић, Општина Прокупље, Србија. Завршио је Средњу техничку школу у Београду. Вишу школу за организацију рада у Новом Саду и Економски факултет у Прилепу. Радио као машински техничар у Београду, у Фабрици обојених метала у Прокупљу на разним дужностима, на дужности помоћника директора и комерцијалног директора "Нишмаркета" Ниш.

 *

 

Храст свето дрво Срба:- Фото запис село Црна Бара 2009.године, Власотинце
Фото запис: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце, република Србија
https://www.facebook.com/


Послато: 15 септембра 2013.године Власотинце, република Србија

Мирослав Младеновић

  • Гост
Одг: ХРАСТ СВЕТО ДРВО СРПСКОГ НАРОДА
« Одговор #1 послато: септембар 23, 2013, 05:35:16 поподне »
Надам се да  ће послату фотографију МИРО ДРВО(Храст у с. Црна Бара)-као СВЕТО ДРВО(Запис) послата електронском поштом АДМИНИСТРАТОРУ овог ФОРУМА-ПОРТАЛ;  бити ДОДАТА овде, јер нисам успео да научим постављање фотографија.
Мирослав б Младеновић Мирац
23.септ.2013.г. Власотинце