Аутор Тема: Којић: Половином наредне године попис свих српских жртава (1992-1995)  (Прочитано 2491 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7109
  • I1 P109 FGC22045
Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске ће до половине наредне године привести крају израду пописа српских жртава из протеклог рата, најавио је директор тог центра Милорад Којић.

Којић је навео да је урађено 80 одсто тог посла и да је на списку тренутно 20.019 убијених жена, дјеце, цивила, војника и заробљеника српске националности.

Он је рекао за Вечерње новости, да се попис српских жртава први пут ради на инситуционалан начин.

- Имали смо резултате из ФБиХ, који су утврдили 24.000 српских жртава, или из Хага, гдје их је било 23.700. Није нам битан статус жртве колико да утврдимо тачан број, и то именом и презименом - навео је Којић и додао да је на списку и 400 убијене српске дјеце.

Извор: РТРС

Дакле, ако Бог да, после 22 године од окончања рата, биће приведен крају и списак српских жртава грађанског рата у БиХ.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1248
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Којић: Половином наредне године попис свих српских жртава (1992-1995)
« Одговор #1 послато: децембар 17, 2016, 02:44:02 поподне »
Биће ту гомила грешака и нетачности, већ видим.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7109
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Којић: Половином наредне године попис свих српских жртава (1992-1995)
« Одговор #2 послато: децембар 17, 2016, 03:59:54 поподне »
Биће ту гомила грешака и нетачности, већ видим.

Ништа не знам, док не видим неки зборник са пописом, и док онда то упоредим са неким познатим случајевима.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 586
Одг: Којић: Половином наредне године попис свих српских жртава (1992-1995)
« Одговор #3 послато: децембар 17, 2016, 06:31:23 поподне »
Биће ту гомила грешака и нетачности, већ видим.
Па најбоље је одмах осути паљбу, умјесто да се поздрави и овако позно рођење.
И ја сам љут, ал' на нашу спорост. Само је  Србима потребно више од двадесет година, аман једна генерација, да би се наше жртве отимале од заборава. Неко је за те послове добре паре и плате од државе добио. Колико смо увреда, лажи и понижења доживјели, добро је да се барем сада истина изнесе на видјело.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7109
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Којић: Половином наредне године попис свих српских жртава (1992-1995)
« Одговор #4 послато: новембар 10, 2017, 11:10:20 пре подне »
Ништа још није објављено?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7109
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Којић: Половином наредне године попис свих српских жртава (1992-1995)
« Одговор #5 послато: новембар 13, 2017, 01:58:30 поподне »
Ништа још није објављено?

Данас објављена вест:

Kojić: Dokumentovana smrt ili nestanak 29.070 Srba od čega 447 djece



BANJALUKA - Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica tokom rada na Projektu popisa i evidentiranja srpskih žrtava rata u BiH u periodu 1991-1995. godina dokumentovao je smrt ili nestanak 29.070 lica od čega 2.385 žena i 447 djece, saopštio je danas direktor ovog centra Milorad Kojić.

Predstavljajući rezultate ovog projekta, Kojić je na konferenciji za novinare u Banjaluci rekao da su u bazu podataka Centra uneseni i podaci za 659 lica srpske nacionalnosti koja su stradala ili umrla od posljedica ranjavanja ili posljedica represije i rata.

Kojić je rekao da se za 629 lica rade dodatne provjere i kompletira dokumentacija, jer Centar posjeduje određena saznanja i indicije da su i ona stradala u proteklom ratu, ali trenutno nema dovoljno podataka koje propisuje Pravilnik o vođenju evidencije o žrtvama rata da bi se mogli svrstati u kategoriju žrtve rata.

On je rekao da ovo nisu konačni, već utvrđeni podaci do kojih je do sada došao Centar, ističući da je ovo po prvi put da je jedna zvanična institucija vlasti u BiH popisala žrtve.

Kojić pojašnjava da baza podataka Centra obuhvata pet cjelina - dokumenti, žrtve, izvršioci, djela i svjedoci.

Posmatrano po godinama, kaže Kojić, najveći broj lica srpske nacionalnosti stradao je tokom 1992. godine - 12.981.

On je naveo da je 1991. godine stradalo 664 lica srpske nacionalnosti, 1993. godine - 4.496, 1994. godine - 3.749, a 1995. godine - 5.975 lica.

Ako se uporede podaci Centra sa podacima Istraživačko-dokumentacionog centra iz Sarajeva, koji je popisao 24.953 stradalih Srba, kaže Kojić, vidljivo je da je sarajevski Centar umanjio broj srpskih žrtava za 17,5 odsto, a Haški tribunal za više od 21 odsto.

Kojić je podsjetio da je rad na Projektu popisa i evidentiranja srpskih žrtava rata u BiH u periodu 1991-1995. godina počeo u julu 2013. godine, te da je zaključno sa 31. oktobrom ove godine u bazu poadtaka Centra uneseno 83.118 dokumenata.

On je najavio da će Republički centar iduće godine širom Republike Srpske promovisati publikaciju o broju stradalih lica srpske nacionalnosti u periodu 1991-1995. godine.

Извор: Nezavisne.com

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
35 српских цивила из Ливна који су страдали од Хрвата 1992. и 1993. године:

1. Анђа Црногорац (рођ. Радета) звана Маја, рођена 1910.  Жена Марка Црногорца из Застиња, Ливно
2. Миливој (Марка) Црногорац, звани Мики, екелтричар; масакриран и бачен у Бистрицу
3. Милорад Црнчевић, рођен 1930. у Рељином Селу, Гламоч; убијен у улицу Ивана Горана Ковачића   
4. Алекса (Јове) Арнаут, звани Ацо, електричар; запањен у својој кући
5. Анђа (Мирка) Јовић, рођена 1950, мајка два сина и супруга Петра који био у ливањском конлогору. Силована, потом обешена
6. Милан Миле Пажин, рођен 1934, отац Драгана и Душана. Бачен у јаму изнад Загоричана
7. Милена (Стеве) Пажин, рођена 1938. супруга наведеног Милана, бачена у јамо код Загоричана.
8. Стојан (Стеве) Пажин, рођен 1925.
9. Милица Тодоровић звана Цуја, рођена 1906. Бачена у јаму двогрло изнад Ливна
10. Мићо Пажин, рођен 1906. Бачен у јаму Двогрло
11. Илија (Петра) Михајло, рођен 1932. у Губину. Заклан у кући и бачен у јаму Двогрло
12. Милица (кћи Миле Пажина) Михајло, рођена 1940. Жена наведеног Илије, заклана с мужем у кући и бачена у јаму Двогрло
13. Рајко Шуњка, рођен 1945. у Сајковићу код Ливна
14. Анђа Шуњка, од родитеља Јакова и Даринке Савић, рођена 1947. у Еминовом Селу супруга наведеног Рајка. Највероватније су обоје убијени у својој кући
15. Миле (Гаје) Вујановић, рођен 1947. убијен у концлогору Ливну тако што је бачен са трећег спрата зграде МУП-а.
16. Војин Ковачић, супруг Смиље Бајило, отац двоје деце. Подлегао повредама од превеликог батинања у коцлогору у Ливну, у зградо основне школе "Иван Горан Ковачић" у којој је било седиште војне полиције ХВО
17. Владимир (син Раде и Љубице) Митранић, адвокат рођен 1937. Убијен у својој кући у Ливну
18. Милена (кћи Томе Ждере) Лаганин, рођена 1952, мајка двоје деце. Убијена у својој кући приликом одупирања силовању.
19. Јања (кћи Владе Козоморе) Лаганин, рођена 1952. супруга Илије, обешена у својој кући
20. Манојло (Живка) Радета из Губера, звани Мане. Убијен у својој кући заједно са супругом Веселинком
21. Веселинка (кћи Ђорђа Раце) Радета рођена 1930. Манојло и Веселинка су били родитељи три кћери
22. Милан (Томе) Ждеро брат поменуте Милене Лаганин рођен 1946. у Губеру, био је наставник математике. Подлегао је батинама као цивилни затвореник у концлогору у згради основне школе "Иван Горан Ковачић", а потом запаљен
23-35. Милан (Јове) Бајило, рођен у Ливну 1969. Убијен и бачен у јаму Двогрло заједно са дванаесторицом Срба зидара који су у ливањски концлогор доведени из Сплита. О њима се зна следеће: један се звао Елезовић, један је био из Мркоњић Града, један од Босанског Новог, један из Дервенте, један из Црне Траве, један из Зворника, један из Шапца, двојица из Београда и четворица и Коњица
Према казивању једног старијег муслимана из Застиња (Ливно) чије је презиме Јехјефендић, сви наведени Срби су бачени у јаму Двогрло на дан Огњена Марије 30. Јула 1992. године.
Тог дана су ливањске усташе запалиле и звоник православне цркве Успенија пресвете Богородице. Пре тога је опљачкан целокупан црквени инвентар са изузетно лепшим иконостасом и иконама од непроцењиве вредности (од XV до XIX века) и однет је у фрањевачки самостан Горица код Ливна.     
« Последња измена: јул 07, 2018, 04:27:49 поподне Свевлад »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1047
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Постоји ли икакав -макар оквиран број Срба пострадалих у Републици Српској Крајини и Хрватској ,као и на Космету од 1998-2004.године? Или још боље иницијатива за покретање пописа имена и презимена српских страдалника уз остале податке из евиденције?
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 742
4. Алекса (Јове) Арнаут, звани Ацо, електричар; запањен у својој кући
Алекса је био добар пријатељ мог оца, ишли су заједно у средњу школу у Сарајеву. Био је ратно сироче, прошао је тежак животни пут, и на крају је тако мучки убијен.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
4. Алекса (Јове) Арнаут, звани Ацо, електричар; запањен у својој кући
Алекса је био добар пријатељ мог оца, ишли су заједно у средњу школу у Сарајеву. Био је ратно сироче, прошао је тежак животни пут, и на крају је тако мучки убијен.

Један мој комшија и даљи рођак који је био инвалид је жив запаљен у сопственој кући у Плавну код Книна, непосредно после акције "Олуја" кад су хрватске снаге ушле у село.