Аутор Тема: Село Петњик, општина Беране  (Прочитано 9576 пута)

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Село Петњик, општина Беране
« Одговор #80 послато: март 07, 2018, 12:35:23 поподне »

Добро је што си  навео рад  др М. Премовића. Исправка. Име му је Маријан. То је млад научник (р.1983.г.). Беранац је из Берансела.  Магистарски рад му је  Жупа Будимља у Средњем вијеку. Из  магистарског је настала књига. Докторска дисертација : Средње и Доње и Горње Полимље у средњем вијеку. Једини је у Црној Гори који се бави средњим вијеком.

 

:( уххх, искомбиновао сам име од једног а презиме од другог историчара, оба су из мојег завичаја и оба ме познају па ми, надам се, неће замјерит. Читао сам доста тог од Др. Маријана Премовића и неке његове радове сам добио директно од њега. Први је који је у научном дијелу неке топониме у Горњем Полимљу повезао са средњовјековним рударством али недовољно, и избјегао је оне топониме који имају њемачку и чешку/словачку основу. Да то свјесно избјегава јасно је из реченице: "...., Рудо брдо изнад села Краља,...". Главни топоними који нас подсјећају на средњовјековно рударство су Краље и Краљске баре а не Рудо брдо али основа "краљ" долази од нјемачке ријечи "крал", како се звао улаз у рудник, па се то из неких разлога ибјегава. Дакле, Кралске баре су баре које настају испред улаза у рудник као послједица пресијецања подземних водотока. Осим Др. Маријана Премовића постоји још један стручањак за Средњи Вијек а то је Мр. Саит Шаботић па се можемо надати да ће једном нешто више написат и о средњовјековном рударству и становништву које се бавило тим активностима.
Што се тиче Петњице, она је била област у којој није било пуно руде али с повољним положајем у односу на Будимљу и Нови Пазар (Глуховицу). Раде, све указује да су руду прикупљали многи и продавали је топионичарима (има докумената о томе у писањима о Ибарском Колашину и судским процесима у вези тога). Мјеста вађења руде око Петњице могла су бити Крушчица, Бор, Савинбор и Понор али је могла долазити и из правца Глухавице (dlhá ves=dugo selo). Локација гдје се сада налази Петњица била је погодна за израду цигли, односно елемената, од којих су се правиле пећи за топљење руде. Локација гдје се узимала глина (смоница) за те елементе су биле Рупе ( и на другим локацијама средњовјековног рударства мјеста на којима су били површински копови се зову Рупе а у области око Гусиња и Гропе) у Кораћима, у потоку који протиче између основне школе (сада је ту зграда општине) и амбуланте. И данас су то огромне рупчаке па су због могућег клизишта са десне стране посађени борови.
И Петњик је локација која има такве земље коју је у скорашње вријеме користила беранска циглана, само што је Петњик био везан уз неупоредиво веће топионице на Рудешу, али овој врло важној локацији се треба посветити, неки други пут, посебну пажњу.
У петњичком крају топионице су се, највероватније, налазиле у Гусарама ( guss=odljevak, izliveni predmet). Раде, ти знаш да су и данас Луке, дио Гусара, у власништву мојих рођака. И не само Луке него сво приватно земљиште испод Стјеница је наше. То се протезало све до Добропоља и једне доле изнад потока Јаштак, до скоро се звала Абазов До. С лијеве стране потока Јаштак, са су Кућишта гдје се још виде остаци темеља а вода се пила са чесме Јукова вода, чесма поред пута близу Добропоља. Запамтио сам када је наш рођак прдао, за оглав, задње имање близу Добропоља да му синови и унуци неби улазили у конфликт са комшијама. Шерифовине су добиле име по нашем рођаку чија је то била земља а одселио је у Врбе, у Доњем Бихору, на женино имање. Зашто ово причам, када се возиш преко Стеница на шкарпи пута се виде јако црвена подручја земље што упућује да су Зла Њива и Шерифовине највероватније били улази у јаме за експлоатацију жељезне руде.
У Гусарама је била Кочанска и Паламарска воденица а знамо да уз топионице увијек иду мјех-воденице и воденице чекићаре. На стотињак метара од Гусара, односно Коачанских Лука, је Паљух и све се уклапа.
Овдје је битно примијетити да се некада то становништво бавило и производњом креча. И данас је проходан стрмоглав пут који води од Остре стијене до Гусара што указује да се камен узимао испод Остре стијене (данас је тај камен ЦГ заштитила од експлоатације због изузетне квалитете) а кречане су се налазиле у Паљуху, Гусарама и Љешници.
И наше комшије Калићи (некада Каленице), Паамари и Чивовићи су слично привређивали и никада нису били ничији чивчије.
И топоним Твоје Љешнице видим као траг који су оставили Лехи на том простору. Ти знаш да и данас стари људи њу зову Лешница (Лехница) а не Љешница. Ти знаш да испод Доње Љешнице ток Попче почиље улази у кањон са великим падом и да преставља идеално мјесто за млинове чекићаре а локација је близу Брзаве која је била један од центара средњовјековног рударства и трговине.
Надам се да нисам досадио :) Поздрав !
« Последња измена: март 07, 2018, 12:43:02 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5280
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Село Петњик, општина Беране
« Одговор #81 послато: март 07, 2018, 02:28:01 поподне »
али је могла долазити и из правца Глухавице (dlhá ves=dugo selo).

И топоним Твоје Љешнице видим као траг који су оставили Лехи на том простору. Ти знаш да и данас стари људи њу зову Лешница (Лехница) а не Љешница.

Глухавица је у средњовековним документима забележена као "Глуха Вас" (у значењу "самотно, забито село" или "безљудно, пусто сеоце"), а не као Дуго Село (или Длха Вес).

Љешница или Лешница (овај топоним је иначе веома раширен по јужнословенским земљама) не долази од Лех, већ од "лес", старословенске речи за шуму, или по дрвету лески, које даје плод - лешник.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1079
Одг: Село Петњик, општина Беране
« Одговор #82 послато: март 07, 2018, 02:58:48 поподне »
 Вољени, занимљива запажања. Твоје  познавање  са терена увијек је добродошло. И мени је много тога од наведеног познато. Ја сам мислио да се Саит Шаботић бави Новим Вијеком. Читао сам неке  Саитове радове. Маријанову књигу имам, добио сам је лично.
 Никола Вук је добар познавалац не само археологије.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5280
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Село Петњик, општина Беране
« Одговор #83 послато: март 07, 2018, 03:03:43 поподне »
Никола Вук је добар познавалац не само археологије.

Хвала Видоје, оно што ми је занимљиво увек волим детаљно да изучим.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Село Петњик, општина Беране
« Одговор #84 послато: март 07, 2018, 10:02:12 поподне »
Глухавица је у средњовековним документима забележена као "Глуха Вас" (у значењу "самотно, забито село" или "безљудно, пусто сеоце"), а не као Дуго Село (или Длха Вес).

Љешница или Лешница (овај топоним је иначе веома раширен по јужнословенским земљама) не долази од Лех, већ од "лес", старословенске речи за шуму, или по дрвету лески, које даје плод - лешник.

Свакако да је врло тешко тумачити топониме који могу настати из сродних језика. Тако имамо Бистрицу и код западних Славена а и на Балкану. На основу чега би човјек могао закључити који етнос је дао име ријеци и насељу Бистрица када оба имају ту ријеч и оба су живјели на том простору. Ако умјесто Бистрице тумачимо Брзаву онда ствар постаје мало другачија. Једна Брзава се налази у Трансилванији а друга између Бијелог Поља и Берана. И једна и друга се налазе на локацијама гдје се интезивно рударило , па је због тога што је рударска активност Саса прво била у Трансилванији, па тек онда у Брскову, неколико признатих историчара устврдило да је име ријеке пренешено из Трансилваније у Брсково. Дакле, то име ријеке могло је настати из српског али и из било којег славенског језика. Чињеница да се то име не јавља нигдје више, уз чињенице које сам навео, било је довољно да признати историчари устврде да је могуће да су топоним Брзава, из Трансилваније, пренијели Саси у Брскову. Још једном напомињем да је Сас правни статус а не етнос. Из истих разлога ја предпостављам да је топоним Љешница могао доћи од Лехница јер се налази у непосредној близини Брзаве и идеално је мјесто за искориштавање потенцијалне енергије воде.
Познато је да су Саска насеља настајала у непосредној близини привређивања, дакле, дубоко негдје у планинама и шумама којима старосједиоци још нису дали имена. Обично су то биле увале кроз које протичу мање рјечице неопходне за њихов начин привређивања. Због обилног искориштавања шума настајале су крчевине на којима су се проширивала и настајала насеља као и пољопривредно земљиште. На стотине је села и градова које су основали Саси, од Спиша и Трансилаваније, преко Босне и Старе Србије до Македоније и Бугарске, па чак и Грчке. Надам се да их не требам набрајати. Код нас прва Саска насеља су Колашин и Мојковац. Прије Саса то је била густа шума и сви топоними великих планина и ријека су од раније, илирско-влашка или српска, а све топониме мањим локацијама су дали Саси док су сами на њима живјели. Ово пишем из разлога што знам да многе буни како се то српски и саски топоними налазе на једном мјесту и то најчешће гдје су столовали српски владари (Будимља, Дежева, Призрен, ..). На ово питање треба тражити одговор а не негирати очигедне чињенице.
Саси су нешто најљепше што се догодило Србији од њеног постојања ! ;)
Наставит ћемо о Глухавици када нађем времена. Поздрав !

« Последња измена: март 07, 2018, 10:04:18 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Село Петњик, општина Беране
« Одговор #85 послато: март 08, 2018, 10:47:49 пре подне »
Хвала. Ево и у Азбуковици постоји село Црнча, где су још у Средњем веку кренула ископавања. Колико сам разумео, сви топоними у мом крају су већ постојали и пре Великих сеоба. Данашње становништво  је у 90 посто случајева насељено после Аустријско-турских ратова, а ти стараседеоци рудари о којима причаш су прелазили у ислам или бежали ка северу да им се не свете због ратовања на страни Аустрије, па је овај крај остао потпуно пуст што се тиче православног становништва. Неко је морао наставити посао у рудницима и обрађивати земљу. Због тога је и забележен тај миграциони талас из Западне Босне и Далмације, а касније вероватно и из Црне Горе и Херцеговине. За ове прве се зна да су дошли на самом почетку 18. века. Доста њих су били католици, па су овде прешли у православље.
Е мене интересује та црногорска струја, нарочито "никољштаци". Ако ови моји пре 100 година нису могли да кажу Љуби Павловићу одакле су дошли, то значи да можда постоји шанса да су и староседеоци, тј. да су их Турци поштедели пошто су живели у Доњој Ораховици где је био значајан рудник, а такође, ту је пролазио и важан пут према Ваљеву.

Било како било, ови топоними нису уопште "случајни".

Ђоко, некако сам јуче превидио овај Твој одговор, извини.
Да, чуо сам за могућу везу између Бихора и Биорина (Бихорина-Биорина - па од тога Борина). Видио сам на табели српског ДНК пројекта да у Горњој Борини неки Ђукановић има маркере врло блиске мојима али није тестирао СНП-ове. Очекујем ја тих поклапања и у југоисточној Србији, централној Србији, источној Босни па све до Албанија, Македоније, Бугарске и Грчке.
Хајде да то мало прочачкамо. Надам се да ће нам помоћи људи од струке на овом форуму, јер ја познајем историју само кроз проучавање мојега рода а за остало сам потанак и незаинтересован.
Можеш ми увијек писати у приватним порукама и мејлу.

Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5280
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Село Петњик, општина Беране
« Одговор #86 послато: март 08, 2018, 11:40:31 пре подне »
Из истих разлога ја предпостављам да је топоним Љешница могао доћи од Лехница јер се налази у непосредној близини Брзаве и идеално је мјесто за искориштавање потенцијалне енергије воде.

Ово је немогуће зато што се не поклапају гласовне промене. У старословенском или у српском језику, Лехница (иначе, такав топоним није нигде забележен, колико је мени познато) никада не може еволуирати у Лешницу. Узалуд компликујете ствари намичући воду на вашу воденицу, око овог топонима ситуација је врло јасна. Као што је већ Лома протумачио у свом раду "Топонимија Бањске хрисовуље":

Prasl. *leščъnъ, adj. od *leska ‘drvo leska, Corylus avellana’, f. -ьna + -ica. Čest toponim i hidronim, stsrp. Lïúânica, selo u današnjoj Makedoniji (RKS 2: 32 d., up. Miklosich 1874: 54; Stankovska 2001: 247 d.), ek. Lešnica, jek. Lješnica, ik. Lišnica, u Bugarskoj Leshtnica, u Češkoj Lišnice, u Šleskoj polj. Leszcznica = nem. Haselbach, ukr. (Stara) Lišnicya.

Да, чуо сам за могућу везу између Бихора и Биорина (Бихорина-Биорина - па од тога Борина).

Стари облик Борине није Биорина већ Бохорина. Да ли има неке везе са топонимом Бихор - можда, али не могу засигурно да тврдим.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1079
Одг: Село Петњик, општина Беране
« Одговор #87 послато: март 08, 2018, 11:57:49 пре подне »
Милош Остојић овако гледа на  Љешницу у свијетлу ономастике: "Љешница је добила име према шумском духу који се звао "лесник" или  "љеснк". Он је, уједно, и Лешиј.
 У руским  скаскама и пјесмама,посебно у старом црквеном језику, "дивиј", или "дикиј" је "љесној". То је дакле, "чудодеј" или малоруски "бис"... Љешница је у корелативном смислу исказано, "Дивља ријека" или "Дивљача". ( Милош Остојић, Васојевићи у свијетлу ономастике")

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Село Петњик, општина Беране
« Одговор #88 послато: март 08, 2018, 12:08:36 поподне »
Ово је немогуће зато што се не поклапају гласовне промене. У старословенском или у српском језику, Лехница (иначе, такав топоним није нигде забележен, колико је мени познато) никада не може еволуирати у Лешницу. Узалуд компликујете ствари намичући воду на вашу воденицу, око овог топонима ситуација је врло јасна. Као што је већ Лома протумачио у свом раду "Топонимија Бањске хрисовуље":

Prasl. *leščъnъ, adj. od *leska ‘drvo leska, Corylus avellana’, f. -ьna + -ica. Čest toponim i hidronim, stsrp. Lïúânica, selo u današnjoj Makedoniji (RKS 2: 32 d., up. Miklosich 1874: 54; Stankovska 2001: 247 d.), ek. Lešnica, jek. Lješnica, ik. Lišnica, u Bugarskoj Leshtnica, u Češkoj Lišnice, u Šleskoj polj. Leszcznica = nem. Haselbach, ukr. (Stara) Lišnicya.

Стари облик Борине није Биорина већ Бохорина. Да ли има неке везе са топонимом Бихор - можда, али не могу засигурно да тврдим.
ОК, што се тиче Љешнице јасно ми је да гријешим.
Што се тиче Борине, то није моје мишљење већ предпоставка неког са форума. Овдје нису битни ти топоними колико нека сличност у маркерима !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Село Петњик, општина Беране
« Одговор #89 послато: март 08, 2018, 12:10:57 поподне »
Милош Остојић овако гледа на  Љешницу у свијетлу ономастике: "Љешница је добила име према шумском духу који се звао "лесник" или  "љеснк". Он је, уједно, и Лешиј.
 У руским  скаскама и пјесмама,посебно у старом црквеном језику, "дивиј", или "дикиј" је "љесној". То је дакле, "чудодеј" или малоруски "бис"... Љешница је у корелативном смислу исказано, "Дивља ријека" или "Дивљача". ( Милош Остојић, Васојевићи у свијетлу ономастике")
ОК, што се тиче Љешнице.
Добро би било да неко из Горње Борине направи тест са већом резолуцијом, овдје би могло бити поклапања са нашим крајем.
Evropa je jedna velika porodica.