Аутор Тема: О крсном имену  (Прочитано 19491 пута)

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1495
Одг: О крсном имену
« Одговор #80 послато: децембар 09, 2019, 10:36:44 поподне »
Горе поменута забрана из прве половине 20. вијека, доста подсјећа на неке раније забране Римокатоличке цркве, које се односе на личке Буњевце. Спомиње их Војин Дабић у свом раду Карловачки генералат.



Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: О крсном имену
« Одговор #81 послато: децембар 11, 2019, 12:16:10 пре подне »
Зна ли се нешто више о родовима који славе славу Св. Срђ-Свети Сергије и Вакхо? Знам да је култ био раширен у Зети, тј. у Приморју на потезу од Скадра до Дубровника. Где је највећа концентрација родова који славе ову славу?
Хвала Небо. Доста је ретка слава. У мојој општини само две породице славе ту славу

Преци по мушкој линији моје мајке из Источне Србије где су досељени, по сакупљачу из 1920-их "из села које је гледало са планине на Боку Которску". По књигама, међутим, то би требало да је много југоисточније, између Скадарског језера и Будве или Петровца отприлике.

« Последња измена: децембар 11, 2019, 12:19:05 пре подне Онај с ону главу »

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 307
  • R1b-PF7562
Одг: О крсном имену
« Одговор #82 послато: децембар 15, 2019, 10:09:36 пре подне »
Mapu rasprostranjenosti i osobenosti srpskog slavskog običaja napravio je student četvrte godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dušan Dačić

https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3131522-student-pravnog-fakulteta-napravio-mapu-krsne-slave-u-srba


https://m.imgur.com/qPqIUbt
« Последња измена: децембар 15, 2019, 10:11:29 пре подне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 307
  • R1b-PF7562
Одг: О крсном имену
« Одговор #83 послато: април 01, 2020, 12:15:24 поподне »
Не видим ништа германско у наставку -штак (ако се на то мислило). Као у речима горштак, планинштак, итд.
Овај наставак је нарочито заступљен (или барем - био заступљен) у ЦГ, како би се означила славска припадност:
Ђурђевштак, Никољштак, Јовањштак, итд.

Својевремено је на форуму било дискусије о називима за славску припадност.
Већина на форуму користи називе са наставком -штак, и ту не видим ништа неправилно. Ипак, вероватно се ти називи користе по инерцији и аналогији са називима других слава.

За неке славе постоје и други називи, који се такође могу употребљавати. Написаћу овде све називе које је користио Радослав Љ. Павловић у радовима „Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878. године“ и „Жалица, Сеоце, Штава, Мрче, Луково и Требиње“, међу има и оних са наставком -штак:

•   Св. Врачи – врачевци
•   Никољдан - никољштаци
•   Св. Тома – томинчани
•   Лучиндан – лучинци
•   Св. Ђорђе – светођорци (није јасно да ли се мисли само на оне које славе и преслављају Ђурђевдан и Ђурђиц, или који славе бар једну од ових слава)
•   Ђурђевдан – ђурђевштаци
•   Илиндан – светоилинци
•   Св. Мина – светоминци
•   Арханђеловдан - светоарханђелаци

Ово су и други називи слава које је аутор користио:
Св. Агатоник, Ђурђиц, Андријевдан, Петровдан, Марковдан, „Вељи Госпођиндан“, Св. Петка, Богојављање (назив за славу „Богојавци“), Митровдан, Св. Пантелејмон, Св. Јован Милостиви, Св. Ћирик.

На крају да напоменем називи слава могу бити различити у одређеним нашим крајевима, као и да овај списак није нешто што је обавезујуће за све да користе, већ само као једна од могућности.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5884
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: О крсном имену
« Одговор #84 послато: април 01, 2020, 12:58:40 поподне »
Својевремено је на форуму било дискусије о називима за славску припадност.
Већина на форуму користи називе са наставком -штак, и ту не видим ништа неправилно. Ипак, вероватно се ти називи користе по инерцији и аналогији са називима других слава.

За неке славе постоје и други називи, који се такође могу употребљавати. Написаћу овде све називе које је користио Радослав Љ. Павловић у радовима „Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878. године“ и „Жалица, Сеоце, Штава, Мрче, Луково и Требиње“, међу има и оних са наставком -штак:

•   Св. Врачи – врачевци
•   Никољдан - никољштаци
•   Св. Тома – томинчани
•   Лучиндан – лучинци
•   Св. Ђорђе – светођорци (није јасно да ли се мисли само на оне које славе и преслављају Ђурђевдан и Ђурђиц, или који славе бар једну од ових слава)
•   Ђурђевдан – ђурђевштаци
•   Илиндан – светоилинци
•   Св. Мина – светоминци
•   Арханђеловдан - светоарханђелаци

Ово су и други називи слава које је аутор користио:
Св. Агатоник, Ђурђиц, Андријевдан, Петровдан, Марковдан, „Вељи Госпођиндан“, Св. Петка, Богојављање (назив за славу „Богојавци“), Митровдан, Св. Пантелејмон, Св. Јован Милостиви, Св. Ћирик.

На крају да напоменем називи слава могу бити различити у одређеним нашим крајевима, као и да овај списак није нешто што је обавезујуће за све да користе, већ само као једна од могућности.

Можда међу "светођорце" спадају и слављеници Св. Ђорђа "посног", који пада на исти дан као и Св. Алимпије, па је у етнографској литератури понекад регистрован као Св. Ђорђе Алемпије. Ова слава је раширена по Македонији, мислим да је има и на Космету и југу централне Србије. Ово је тема о њој:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4032.0
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1261
Одг: О крсном имену
« Одговор #85 послато: септембар 21, 2020, 07:15:16 пре подне »
Данас су две славе, МАЛА ГОСПОЈИНА  и Свети Ананије.

21. септембар је ретка слава (укупно 43 случаја), карактеристична за средњу Босну (34 случаја), а посебно за Маглајски протопрезвитерат (28 случајева) са концентрацијом у парохијама: Брусница (15), Хрге (4) и Порјечина (7).

Крсне славе Срба у Босни, Ђорђе Јањатовић – Презимена Срба у Босни