Не видим у чему је проблем што се ове теме тиче.
Ипак, осврнуо бих се на Аксино тумачење дела Бранислава Ђурђева поводом ове теме.
Првенствено, коришћење Бранислава Ђурђева и конкретно његове књиге "Постанак и развитак брдских, црногорских херцеговачких и племена" само зарад разматрања етничке припадности људи о којима је писао је занемаривање управо теме саме књиге која је по мени сјајна што се тиче теме из самог наслова.
Између осталог, ако се већ хватамо теме етничке припадности, Ђурђев није навео да су сви Словени (Срби) били оријентисани ка земљорадњи, а сви Власи ка сточарству.
Он је навео да су Срби "углавном" били земљорадници, а Власи били сточари. Што се тиче веза између етничких група и врсте "посла", наравно да су одређене групе преферирале одређене послове, али се не ради о некаквој генетици већ о чињеници где су живели. Словени су успели захваљујући многобројним другим факторима (освајањима и повлачења других), да се нађу на подручју великих равница. Стил живота диктира географија. Ипак, пошто су се развили на том подручју равнице, наравно да ће преферирати она подручја која су им слична. Ово је све наравно подједностављивање, али је то та поента. И једноставно се погодило да су људи са гранама R1a које везујемо за Словене, претходно дошли са подручја Азије, за разлику од људи са гранама I2a које исто везујемо за Словене, који су били и пре тога у Европи и који су се због многих освајања и продора људи са нпр R1b, вероватно донекле и повлачили у планине. Због тога се можда и може говорити о лабавој вези R1a и земљорадње, у чему Акса и јесте донекле управу, али како су обе групе учествовале у етногенези Словена, свакако је бесмислено везивати све Словене за искључиво земљорадњу. Између осталог, равничарска подручја имају повишеније R1a, али нешто не приметих да је I2a на тим деловима ниска.
Даље, питање је зашто би се неко населио у брдска подручја из равница, што је споменуо Акса? Првенствено, чини ми се да је - уопштено донекле лакше живети у равници, поред река, него живети у брдским кршним пределима. Зашто би онда неко бирао такво подручје? А што нпр, не би размотрили - освајања. Али не њихова, већ освајања других. Зашто су Власи, Арбанаси и друге предсловенске групе живели доминантно у брдима? Ко год је пустошио ова подручја, природно је да је пратио путеве и равнице - нпр, данашњи моравски коридор. А знамо колико је било освајања ових подручја. Због тога су се људи повлачили у брда и планине и прилагођавали (ипак имамо интелигенцију, зар не) таквој географији и таквом начину живота.
Срби, као Словени, када су се доселили на ова подручја, населили су се и у брдске делове. А ко год је пустошио наше просторе, било Бугари, било други, продирао је на подручја данашње јужне Србије - равница Поморавља и Космета. Отуд ми се чини да су се Срби највише концентрисали око планинских подручја данашње Црне Горе и Херцеговине. А ко је већ живео тамо - Власи које спомиње и Ђурђев. И од кога ће Срби најбоље покупити начин живота - катуне - па управо од Влаха. Због тога Ђурђев чак директно и наводи да када каже "Срби", заправо мисли на земљораднике, а "Власи", заправо мисли на сточаре. Јер је и њему самоме јасно да су Власи почели да се утапају у Србе током толико дугог периода, али то није могло да се деси ако су Срби и Власи били потпуно одвојени и физички и по свему. Тако се постепено за време Немањића највише, мада зависи коју територију гледате јер нису све једнаке (у исто време били под владарима итд), власи постајали синоним за сточара. Као што код нас у Банату и источној Србији се понекад раније говорило за баштована да је "Бугарин" иако човек није етнички Бугарин.