Аутор Тема: Антиратна поезија  (Прочитано 172 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8159
  • I2a S17250 A1328
Антиратна поезија
« послато: новембар 20, 2019, 09:25:49 поподне »
Последњих неколико година, савременици смо великих (сто)годишњица догађаја из Првог светског рата.

Када се помене Први светски рат, његове последице и антиратна поезија настала након рата, сваки наш човек најпре помисли на непревазиђену песму Душана Васиљева "Човек пева после рата".

https://sr.wikisource.org/sr-ec/%D0%A7%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA_%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0

Није само у Србији био случај да су се према ратним херојима, ветеранима, инвалидима, држава и друштво понели незахвално. Овде је, због немаштине у којој се у првим годинама након рата нашла разорена земља, али и због корупције и неодговорног односа тадашње власти (о чему је писао Рајс у свом памфлету "Чујте, Срби!"), то било веома изражено. Мотив просјака, најчешће богаља, у униформи србске војске, на улицама градова у Србији, након Првог светског рата, чест је у нашој литератури, као и у филмској уметности...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8159
  • I2a S17250 A1328
Одг: Антиратна поезија
« Одговор #1 послато: новембар 20, 2019, 09:36:17 поподне »
Једна веома јака и упечатљива антиратна песма која се тиче догађаја из Првог светског рата је песма "And the band played 'Waltzing Matilda'", аустралијског песника и музичара шкотског порекла Ерика Богла (Eric Bogle), написана 1971. године, а која говори о Галипољској кампањи, у пролеће и лето 1915. године.

Током ратних операција у којима су удружене снаге савезника Антанте извршиле инвазију на Турску, током тог раздобља погинуло је преко 110.000 војника са обе стране.

Рекло би се да су "жртвени јарци" у тој кампањи били војници из тада британских доминиона Аустралије и Новог Зеланда, који су, ни криви ни дужни, са другог краја планете довожени преко океана да гину за рат о којем је мало њих ишта знало.

О судбини једног од њих пева поменута песма:

When I was a young man I carried my pack
And I lived the free life of a rover
From the Murray's green basin to the dusty outback
I waltzed my Matilda all over
Then in nineteen fifteen my country said, "Son
It's time to stop rambling 'cause there's work to be done"
So they gave me a tin hat and they gave me a gun
And they sent me away to the war
And the band played Waltzing Matilda
As we sailed away from the quay
And amidst all the tears and the shouts and the cheers
We sailed off for Gallipoli

How well I remember that terrible day
When the blood stained the sand and the water
And how in that hell that they called Suvla Bay
We were butchered like lambs at the slaughter
Johnny Turk, he was ready, he primed himself well
He showered us with bullets, he rained us with shells
And in five minutes flat he'd blown us all to hell
Nearly blew us right back to Australia
And the band played Waltzing Matilda
As we stopped to bury our slain
And we buried ours and the Turks buried theirs
Then it started all over again

Now those who were living did their best to survive
In that mad world of death, blood, and fire
And for seven long weeks I kept myself alive
While the corpses around me piled higher
Then a big Turkish shell knocked me ass over tit
And when I awoke in my hospital bed
And saw what it had done, Christ I wished I was dead
Never knew there were worse things than dying
And no more I'll go waltzing Matilda
To the green bushes so far and near
For to hang tent and pegs, a man needs two legs
No more waltzing Matilda for me

So they collected the cripples, the wounded and maimed
And they shipped us back home to Australia
The legless, the armless, the blind and insane
Those proud wounded heroes of Suvla
And as our ship pulled into Circular Quay
I looked at the place where me legs used to be
And thank Christ, there was nobody waiting for me
To grieve and to mourn and to pity
And the band played Waltzing Matilda
As they carried us down the gangway
But nobody cheered, they just stood and stared
And they turned their faces away

And now every April, I sit on my porch
And I watch the parade pass before me
I see my old comrades, how proudly they march
Reliving their dreams of past glory
I see the old men, all twisted and torn
The forgotten heroes of a forgotten war
And the young people ask me, "What are they marching for?"
And I ask myself the same question
And the band plays Waltzing Matilda
And the old men still answer the call
But year after year their numbers get fewer
Someday no one will march there at all

Waltzing Matilda, Waltzing Matilda
Who'll go a-waltzing Matilda with me?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8159
  • I2a S17250 A1328
Одг: Антиратна поезија
« Одговор #2 послато: новембар 20, 2019, 09:37:49 поподне »
О бесмислу рата најупечатљивије говоре ови стихови, где се и сам учесник рата, доживотно обогаљен, пита:

I see the old men, all twisted and torn
The forgotten heroes of a forgotten war
And the young people ask me, "What are they marching for?"
And I ask myself the same question
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8159
  • I2a S17250 A1328
Одг: Антиратна поезија
« Одговор #3 послато: новембар 20, 2019, 09:45:13 поподне »
О овој кампањи Првог светског рата и учешћу аустралијско-новозеландских трупа (ANZAC) у њему, снимљен је одличан филм "Галипоље", у режији Питера Вира и са Мелом Гибсоном и Марком Лијем у главним улогама.

<a href="https://www.youtube.com/v/9LBpsMqNEV0" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/9LBpsMqNEV0</a>

A легендарну обраду ове песме одрадили су ирски фолк-панкери The Pogues:

<a href="https://www.youtube.com/v/cZqN1glz4JY" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/cZqN1glz4JY</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/G6IhLcnyuN0" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/G6IhLcnyuN0</a>
"Наша мука ваља за причешћа"